Mi insistiramo na odgovoru Specijalnog tužioca Radovanovića – u kom roku će se otvoriti postupak pred Specijalnim sudom koji će omogućiti, ne stavljanje tačke, već otvaranje nove stranice u političkom životu Srbije. One stranice u kojoj možemo biti politički protivnici, ali ne možemo biti političke mete. To želimo da čujemo do pokretanja rasprave o poverenju Vlade. Očekujemo od predsednika Republike da kao partner, većinski partner u Vladi Vojislava Koštunice, inicira one postupke za koje je nadležna Vlada, kako bi se zaustavili procesi koji su pokrenuti izvan institucija, koji su kriminalni i koji mogu imati samo vaninstitucionalni i kriminalni epilog.

Govor Čedomira Jovanovića na konferencije prenosimo u celosti:

„Ova tema gura sve ostale političke teme na margine u ovom trenutku. Mi smatramo da u ovoj državi neće biti mogućnosti za normalan politički život, ukoliko se ne ponude odgovori na politička pitanja koja su ostala otvorena nakon izricanja presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Mi smo tokom proteklih 6 godina bili akteri političke borbe u kojoj sredtsva obračuna nisu bila politička nego kriminalna i takva sredstva obračuna koristila je politika koju simbolizuje Vojislav Koštunica i ta politika na tim sredstvima insistira i danas. Zbog toga je naša obaveza kao parlamentarne stranke da ukažemo na opasnosti sa kojima se suočava Srbija ukoliko ćuti pred očiglednom krriminalizacijom jedne političke ideje.

12. mart 2003. godine je trenutak u kome su se dve političke ideje toliko konfrontirale da je jedna politika, politika konzervativne, zatvorene, zločinačke Srbije svoju budućnost videla isključivo kroz eliminaciju druge politike politike moderne, evropske i demokratske Srbije. Zbog toga je ubijen Zoran Đinđić. On nije pobeđen na izborima on nije preglasan u parlamentu, on je streljan na stepenicama Vlade koju je vodio.

Četiri godine smo u meri u kojoj je to moguće pokušavali da pomognemo našem društvu, insistirajući, ne na političkim, već na pravnim mehanizmima kojima će se Srbija osloboditi zločinačkog nasleđa politike koja je trijumfovala ubistvom prvog demokratskog premijera naše zemlje. Svedočili smo u sudskom procesu koji je vođen pred Sprecijalnom sudom, učestvovali u političkom životu, odgovorili na svako pitanje toliko puta, posezali za pravnim sredstvima kao načinom odbrane od one politike koja se nije ostvarivala političkim već kriminalnim putevima.

U ovom trenutku je očigledno da je, nakon konstituisanja nove Vlade, Vojislav Koštunica započeo politički obračun sa alternativom u Srbiji. Onom alternativom koja je programski jasna, koja je budućnost i koja nema nikakav problem, ali ima veliku obavezu u suprotstavljanju njegovoj politici. Mi smatramo da je sve ono što se desilo u poslednjih nekoliko dana u vezi sa aktuelizovanjem političkog ambijenta u kojem je delovala Vlada Zorana Đinđića, tako jasno u današnjim medijskim optužbama anonimnih izvora u kojima se on uz svoje najbliže saradnike Vladimira Popovića i mene, tereti za najteža krivična dela, otmice ljudi. Dakle ta ideja kriminalizacije mora dobiti svoj jasan odgovor, ne u demantima , ne u privatnim tužbama, nego pred institucijama koje postoje da bi Srbija bila drugačija od one Srbije u kojoj se predsednik Vlade ubija zato što je bolji od svoje političke konkurencije.

Mi smo vrlo jasno reagujući na izricanje presude izvršiocima atentata rekli da ne smatramo tu presudu stavljanjem tačke već praktično da tu presudu doživljavamo kao uvod u rasvetljavanje istine o događajima koji su prethodili ubistvu Zorana Đinđića 12. marta 2003 godine. Govorili smo i o političkim okolnostima zato što je ubistvo predsednika Vlade politički motivisano, tražili smo od Specijalnog tužioca da inicira postupke i insistira na onim procedururama koje će mu omogućiti da uspešno radi svoj posao.

On to ne čini gotovo mesec dana, umesto njega optužnicu protiv protiv nas pišu oni koji su je u godinama koje su ostale za nama pisali protiv Zorana Đinđića i nas uz njega.

Anonimni izvori, mafijaški mediji, tajne službe, ratni zločinci i ratni biznismeni, sa tim se mora prekinuti. Ne zbog toga što mi ne želimo da se sazna istina. Već zbog toga što se na takav način istina nikada neće saznati. Jer ukoliko su sredstva utvrđivanja istine kriminalna onda i ishod može biti samo takav.

Način na koji je otvoreno pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića samo aktuelizuje naš zahtev za pokretanje novog sudskog procesa koji bi ponudio jasne odgovore, koje nismo dobili u prošlosti, a vezuju se za pobunu JSO koja je uvod u oružani oblik rešavanja problema u Srbiji.

I vezuju se za to čudno partnerstvo između Vojislava Koštunice i prvooptuženog za ubistvo premijera Zorana Đinđića i predstavlja epilog procesa koji je započet, hapšenjem i ekstradicijom Slobodana Miloševića, Haškom tribunalu , a završen ubistvom Zorana Đinđića.

Mi se suočavamo sa nekoliko otvorenih pitanja, pre svega na kakav način parlamentarna stranka treba da reaguje? Da li mi kao parlamentarna stranka treba da demantujemo klasifikovane transkripte telefonskih razgovora o kojima smo toliko toga rekli, koje smo obesmislili još kao vanparlamentarna stranka ili kao pojedinci pre dve ili tri godine.

Kada smo pokrenuli sudske procese, očekujući da će se pred sudovima saznati istina. Da li mi kao parlametarna stranka treba da ćutimo pred činjenicom da Vojislav Koštunica, suočen sa najtežim političkim porazima koji se nalaze pred njim, pokušava ne da nas marginalizuje, već fizički eliminiše, i na takav način ukloni mogućnost bilo kakve političke promene u Srbiji bez obzira na fatalizam njegove politike. Mi smo jedina opozicija u ovoj zemlji, jedina organizovana i sposobna opozicija, uz nevladin sektor, slobodne pojedince, hrabre novinare, nekoliko političkih prijatelja iz manjih regionalnih i manjinskih stranaka, mi predstavljamo tu političku alternativu. Ako nas kriminaizuju zbog toga što Koštunica nema drugačiji odgovor na naše političke ideje, Srbija mora imati snage da preuzme onu obavezu i odgovornost sa kojom se suočava u ovom trenutku.

Nama nije potrebna naknadna pamet, nije nam potrebna solidarnost pošto neko baci bombu na stan novinara, nije nam potrebna solidarnost i izvinjenje kada se otkrije jedna masovna grobnica, nisu nam potrebna protokolarana sažaljenja u danima u kojima se obeležava godišnjica Zoranovog ubistva.

Nama je potrebna podrška društva u borbi sa zločinačkom politikom koja i danas dominira našom svakodnevicom.

Vojislav Koštunica se koristi u ovom trenutku onim sredstvima kojima se koristio rušeći Vladu Zorana Đinđića. Najbrutalnijom kriminalizacijom, zloupotrebom kontrolisanih medija, podmetanjima i izbegavanjem razgovora na onim mestima na kojima se o ovim pitanjima mora razgovarati. Pozivamo još jednom Specijalnog tužioca da iz fioke izvadi sve što se u njoj nalazi, i navodne dokaze, i lažne transkripte telefonskih razgovora, i izjave ratnih zločinaca kojima oni kupuju slobodu širenjem laži o drugima, ali i zahteve advokata porodice Đinđić u kojima se između ostalog od njega traži da sasluša između ostalih i Vojislava Koštunicu, aktuelnog predsednika Vlade i ministra policije Dragana Jočića i šefa BIA Radeta Bulatovića i šefa kabineta Nikitovića i direktora Nacionalnog javnog servisa i na takav način pomogne Srbiji. Mi smo spremni da u tome učestvujemo i u tome smo već učestvovali, ali nismo spremni da ćutimo ili da se pred kampanjom koja je izraz Koštuničine političke nemoći povlačimo.

Ovo je pitanje i za Predsednika republike, Borisa Tadića, on je danas partner Vojislava Koštunice, on mora tražiti istinu, jer samo istina može zaustaviti ishode drugačijih od onih sa kojima se Srbija suočavala u prošlosti kada su se obračuni iz parlamenta preneli na pločnik, a umesto glasanja i većinom, politički protivnici uklanjali streljanjem i kampanjama koje su to legalizovale.

Postoji nekoliko pitanja na koja tužilac mora da odgovori i mi to očekujemo. Očekujemo do rasprave o Vladi Vojislava Koštunice. Ne požurujemo ga, ali želimo da dobijemo odgovor na pitanje – U kom roku će on kao Specijalni tužilac početi da razmišlja o jedinoj mafiji kojom se ne bavi i koju ne pominje, a to je ona mafija koja je preduslov stvaranja svih drugih mafija. Ona je od Srbije napravila najnesrećniju zemlju Evrope u ovom trenutku, a to je politička mafija. Na kojim osnovama ona počiva, kojim sredstvima se ona ostvaruje, ko je realizuje i sa kakvim ciljevima. Ako smo mi ta mafija ona bi bilo lepo da nam to kažu, da nam kaže tužilac, a ne da nam govore oni koji su nacionalni heroji zbog toga što su bili arhitekte Miloševićevih zločina.

Da nam to ne govore njihovi mediji, koji postoje da u Srbiji ne bi bilo istine. Bilo bi lepo da povuku policiju koja stoji, već četiri godine ispred mog stana, jer mi nisu rekli zašto se ona tamo nalazi. Da li postoji i jedan šef parlamentarne grupe u Evropi 21. veka koga čuva policija, a da pritom ne nudi obrazloženje zbog čega. Ako me čuvaju kao kriminalca, podsećam ih da su kriminalci najsigurniji u zatvoru, a ako me čuvaju od kriminalaca onda bih želeo da nam kažu njihova imena.

U raspravi o poverenju Vladi Vojislava Koštunice, mi ćemo glasati za smenu te Vlade. Ne zbog toga što je uhapsila Tolimira, nego zbog toga što je to najviše što možemo da uradimo u zaustavljanju te zločinačke politike koja proždire Srbiju, u zaustavljanju te političke ideja koja misli da nijedna druga ideja u Srbiji ne sme da postoji.

To što se desilo danas i juče u medijima koje kontroliše državna bezbednost ili još otvorenije zločinačko udruženje, je nešto pred čim nema više povlačenja. Ovo nije ni 2001. ni 2002. ovo nije ni 2003. godina posle Zoranovog ubistva. Svi u ovoj zemlji znaju istinu, ali se ona javno ne potvrđuje i ne proverava. Zbog toga mi insistiramo na odgovoru Specijalnog tužioca Radovanovića – u kom roku će se otvoriti postupak pred Specijalnim sudom koji će omogućiti, ne stavljanje tačke, već otvaranje nove stranice u političkom životu Srbije.

One stranice u kojoj možemo biti politički protivnici, ali ne možemo biti političke mete. To želimo da čujemo do pokretanja rasprave o poverenju Vlade. Očekujemo od predsednika Republike da kao partner, većinski partner u Vladi Vojislava Koštunice, inicira one postupke za koje je nadležna Vlada, kako bi se zaustavili procesi koji su pokrenuti izvan institucija, koji su kriminalni i koji mogu imati samo vaninstitucionalni i kriminalni epilog.

I pri tom, ponavaljam još jedanput, da smo spremni da ponovo uradimo sve ono što smo toliko puta uradili do sada, da odgovorimo na svako pitanje bez obzira da li ga postavlja tužilaštvo, naša politička konkurencija, da li ga postavljaju naši politički saradnici ili dojučerašnji saradnici. Mi sa tim nemamo nijedan problem, ali imamo problem sa tišinom, sa političkim ćutanjem pred onim pred čim se više nesme ćutati. Protiv toga se borimo.

Odgovori na pitanja:

O ugroženosti:

Nijedan odgovor na najozbiljnije pretnje i otvorene pokušaje likvidacije nismo dobili od vlasti koju predvodi Vojislav Koštunica, tokom proteklih nekoliko godina. Ne postoji nijedan šef poslaničke grupe u Srbiji ispred čijeg stana 24h sedi policija. Ne postoji nijedna parlamentarna stranka osim LDP koja je izložena tako otvorenom nasilju bez ikakvih sankcija, više od 200 napada na prostorije LDP, na aktiviste LDP. Moj najbliži saradnik je pretučen na ulici i u besvesvnom stanju prenet u Urgentni centar, gde su se lekari borili za njegov život. Ko je za to odgovarao? Kakav smo odgovor dobili na podmetanje eksploziva, koje je policija konstatovala u izbornoj tišini tokom januara meseca, poražavajući. Gde se nalaze osobe koje su optužene i koje su, između ostalog, planirale i naše likvidacije. Na slobodu je puštena grupa ubica policijskog generala Boška Buhe – to su oni ljudi zbog kojih je Milan Obradović, šef beogradske policije, proveo u zatvoru tri meseca. Na kakav način je ova država reagovala nakon izjava u kojima su otvoreno Koštuničini bliski saradnici pozivali na našu likvidaciju? Ko su ljudi koje Koštunica koristi u borbi protiv nas – da li su to političari ili su to zločinci? Ko je Jovica Stanišić, ratni zločinac kome se sudi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, on je osnov svih zločina u ovoj zemlji. Kada se Koštunica poziva na njega, o kakvom epilogu možemo da razmišljamo? Nama se sve vreme šalje poruka da nam nije mesto u Srbiji. Pa kada je već tako, hajde odmah to da kažemo, a ne za godinu dana kada nas bude manje. Ko je pretio mojoj porodici? Gotovo tri godine su prošle od tada , nikakav odgovor nismo dobili, šta se desilo onima koji su pozivali na naše likvidacije, ništa.

To je bio izraz revolta zbog nepoštovanja pijeteta „slavne jedinice“. Zašto se kriju transkripti telefonskih razgovora svedoka saradnika Dejana Milenkovića i njegove advokatice u kojima ona traži od njega da nas lažno optuži i uradi ono što Koštunica radi već godinama? Kakvoj je sankciji izložen Generalni sekretar Vlade, koji nas je optužio za ubistvo predsednika Vlade, pa je posle rekao kako je to bilo u žaru političke borbe? Kakvim sankcijama su izloženi policajci koji su lažno svedočili u Specijalnom sudu, pa se nakon toga vratili na najvažnije funkcije Jočićeve policije po Srbiji? Mislim na one koji su davali lažni alibi ubici Zoarna Đinđića. E zbog toga mislim da Koštunica više ne bira sredstva, da je danas politički ugrožen kao što je bio ugrožen krajem 2002. i početkom 2003. godine, da on i oni koje štiti već godinama više nemaju prostora za povlačenje i da je ovo jedini način obračuna sa nama. Njegova politika je gubitnička, bez obzira da li govorimo o Kosovu, o evropskim integracijama, da li govorimo o rešavanju problema saradnje sa Haškim tribunalom, bez obzira da li govorimo o tranziciji o borbi protiv mafije u Srbiji, u svakom segmentu njegovog političkog delovanja njegova politika je gubitnička. Naša politika je alternativa toj politici i on tu alternativu satanizuje, kao što je to činio prethodnih sedam godina, a pre njega Milošević 10 godina.

I zato smo spremni da odgovorimo na bilo koje pitanje, ali imamo problem kada nam umesto pitanja postave bombu pod kola i kada umesto kamere upere snajpere. E sa tim imamo problem, nije nam potrebna naknadna pamet, pogotovo ne onih koji se danas dive Zoranu Đinđiću, a hirurzi su im skidali osmeh sa lica kada je ubijen 12. marta.

O Dušanu Mihajloviću i Stanku Subotiću?

Što se tiče odnosa Dušana Mihajlovića i Stanka Subotića, ja o tome mogu da vam kažem samo na osnovu onoga što sam video u medijima, jer nisam prisustvovao njihovim susretima i o tome nisam ništa znao. Ali očigledno da se danas u Srbiji ne govori o obračunu sa duvanskom mafijom, nego o obračunu sa politikom koja je najurila i duvansku i sve druge mafije iz Srbije svojim dolaskom na vlast i zbog toga je i sama kriminalizovana. Između ostalog i zloupotrebom Stanka Subotića u obračunu sa Zoranom Đinđićem. Stanko Subotić nije osoba o kojoj mi možemo da govorimo, kao ni Dušan Mihajlović, na osnovu svojih ličnih stavova, ne u ovom trenutku. O tome treba da se govori u okviru institucija i kako sam čuo to traži i Dušan Mihajlović. Ono što je meni jasno u ovom trenutku, što je tako očigledno je da pitanje duvanske mafije nije otvoreno da bi se Srbija promenila i postala moderna demokratska zemlja,već da je reč o ostvarivanju partikularnih interesa drugim sredstvima. Vi ste novinar Politike ali gospodin Subotić je poslovni partner Politike i Novosti, i to ne bilo kakav partner već partner koji je zaustavljen u poslednjoj fazi posla kojim je praktično direktno preuzimao kontrolu i nad obe ove medijske kuće. Ako se od 2004. godine u fioci Dragana Jočića nalazi dokument na osnovu kojeg je Stanko Subotić danas osoba koja se nalazi na međunarodnoj poternici, koji su bili razlozi neažurnosti ministra policije tokom te tri godine i šta se to dramatično desilo pa se on naglo zainteresova u poslednje dve nedelje? Ako govorimo o duvanskoj mafiji i dalje insistiramo na odgovoru na svako pitanje. I na obavezi Stanka Subotića da odgovori na pitanja koja država želi da mu postavi, ali – šta je sa drugima: gde je Jovica Stanišić, on je stvorio infrastrukturu kriminala u Srbiji. Zašto se istraga svela samo na period 95 – 98 godine? Koji su to danas ugledni poslovni ljudi na takav način pošteđeni i kako se desilo da je epilog obračuna sa duvanskom mafijom bude obračun sa nama koji smo bili opozicija u koncentracionom logoru Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina kada je ta duvanska mafija uz sve druge u Srbiji imala utočište? Ovo nisu pitanje naših ličnih stavova, ovo mora pokazati sposobnost naših institucija da daju odgovore na tako krupne teme. O tome se zaista radi, a ako se sve bude radilo kao što se činilo prethodne dve nedelje, vlast će teško uspeti da nas uveri da obračun sa Stankom Subotićem nije obračun sa Nemačkom kompanijom „VAC“ koju Koštunica pokušava da ukloni iz Srbije već 4 godine. Zbog toga što on kao veliki Srbin i demokrata sa velikim S i D ne može da podnese Nemačku dominaciju u Srpskoj nacionalnoj instituciji kakva je Politika. Ali mislim da o tome mora da govori on i mislim da ne bi bilo dobro da se to što se zove obračun sa duvanskom mafijom pretvori u obračun sa magacionerima i portirima i jednom od najuglednijih svetskih izdavačkih kuća. Pogotovo nas brine činjenica da su neki od pomenutih šefova duvanske mafije nakon dobijenih informacija mirno napustili Beograd izbegavajući sankcije koje prate kršenje zakona. Pozivamo tužilaštvo da objavi ceo dokument “mreža”, a policiju da obajavi sva operativna saznanja koja ima o švercu cigareta u doba Miloševićeve vlasti. Koliko god to bilo teško to je jedini način ozdravljenja Srbije. A danas ugledni biznismeni neka sami plaćaju cenu svog ratnog profita, i oni o kojima se ćuti, zato što Koštunicu ne interesuje obračun sa kriminalom već sa političkom alternativom.

Predsednica Političkog saveta LDP Vesna Pešić rekla je da je kampanju kriminalizacije lidera LDP-a počeo bivši ministar policije Dušan Mihajlović, a Jovanović je zatražio da javnost dobije sve odgovore na pitanja vezana za duvansku mafiju.