22.04.2008 , Govor Čedomira Jovanovića u Kolarčevoj ulici

U okviru akcije “Srbija bez granica”, danas u centru Beograda, na Trgu Republike i u Kolarčevoj ulici, uz prisustvo velikog broja građana i funkcionera stranke, govor je održao lider LDP-a Čedomir Jovanović. Saobraćaj u Kolarčevoj je tom prilikom bio zaustavljen, a Jovanović se okupljenim građanima obratio s improvizovane bine, za tu priliku postavljenog kamiona, simbolično podsećajući na revolucionarne dane Kolarčeve od pre dvanaest godina.

“Opet smo se okupili ovde, mi koji smo ceo svoj život uložili u ideju moderne, evropske i sposobne Srbije, i koji i u ovoj izbornoj kampanji pokušavamo da priđemo makar korak bliže tom jedinom vrednom cilju.

Na ovom mestu smo 1996. godine stajali pred policijskim kordonom. Dvanaest godina kasnije, kordoni policije, pendreci, suzavci, vodeni topovi, Milošević, ratni zločinci, sva ona nepravda koju smo živeli izgledaju tako mali pred nemoći koja nam oduzima pravo da verujemo da će se posle 11. maja Srbija zaista vratiti sama sebi i onome što je najlepše u njoj. Mi smo u ove izbore ušli s ambicijom da pobedimo za svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi. Da pobedimo za ove ljude koji su deo naše ideje prethodnih dvadeset godina, za one koji su u međuvremenu odustali jer nemaju snage posle svega što su proživeli u tim nesrećnim godinama.

Želimo da pobedimo i za one koji su najveća prepreka toj našoj pobedi, ali u ovom trenutku, petnaestak dana pre izbora, sedam dana pre odluke Evropske unije o tome da li će nam otvoriti vrata budućnosti ili ne, ne možemo biti nemi pred poražavajućom istinom koja ovu izbornu kampanju predstavlja kampanjom u kojoj se sve druge stranke bore za parče vlasti.

Ako ne možemo da se dogovorimo sa tim strankama oko posla koji moramo da uradimo, hajde da damo sve od sebe da se dogovorimo sa građanima, sa onim ljudima koji su srušili na ovom mestu kordon ’96. godine. Mi zaista dajemo sve od sebe da svakog dana pronađemo neki novi rezervoar energije koja nas bodri i vodi kroz Srbiju, da širimo dalje vrednosti o kojima govorimo. Ali danas nam je potrebna ona vrsta jedinstva koja će pred nas staviti sve naše zajedničke vrednosti, osobine i ambicije i iza nas ostaviti one proklete podele koje su nas toliko udaljile od prava na normalan život. Na koji način možemo da utičemo na predsednika države koji treba da bude lider Srbije, a ne statista u Koštuničinom sistemu vrednosti?

Na koji način možemo da utičemo na veliku Demokratsku stranku da se vrati na Zoranov put, i ako neće da priđe nama neka priđe onome što je nekada taj čovek radio, i onda ćemo zajedno pobediti. Na koji način da utičemo na građane kojima je politika preko glave ako ne na ovakav način? Mi moramo pokazati svoje ljudsko lice, jer ne može LDP uspeti 11. maja i neće biti srećan zbog toga što je bolji nego na prošlim izborima ako se Srbija tog dana ne bude radovala. A Srbija će se radovati, ne zbog toga što smo mi pobedili druge, nego što se ona posvetila onome što je najbolje u njoj. Ne pristajemo na kampanju u kojoj se građani pozivaju na izbore motivisani podgrejanim strahovima, bilo povratkom u devedesete, bilo od Evrope.

Oni koji Srbiju plaše radikalima, sa njima su proveli znatno više vremena nego većina onih koji za te radikale glasaju. A radikali koji Srbiju plaše Evropom, u istom trenutku nas pozivaju i uveravaju da će nas baš oni odvesti u Evropu. Potreban nam je nov optimizam, a to možemo da pronađemo samo jedni u drugima. Do 11. maja moramo braniti ono ljudsko u sebi i buditi onu ljudskost koja postoji u svakom čoveku u ovoj zemlji, bez obzira na prepreke koje se pred nama nalaze. Želimo da damo jasne odgovore u ovoj kampanji, ali to ne možemo da uradimo a da ne kopiramo, ne druge političare, nego život. Na svaki ozbiljan problem u ovoj zemlji život je već odgovorio, odgovorio je na kosovsku agoniju, odgovorio je na našu dilemu da li da idemo u Evropu ili ne, odgovorio je na našu potrebu definisanih i artikulisanih odnosa, život je dao odgovor na potrebu za modernom ekonomijom, za privatizacijom društva, a oni koji uništavaju takav život ne zaslužuju nikakvu našu podršku.

I u ovom trenutku od građana Srbije ne tražimo da veruju nama, nego ih molimo da veruju u sebe, ne tražimo da vole nas, neka vole svoje porodice, ne tražimo da se žrtvuju u ime Srbije, to su radili u prethodnih 20 godina. Neka podnesu tu veliku žrtvu u ime te velike promene koja će od Srbije napraviti zemlju koja će biti dobra onoliko koliko je dobar njihov život u njoj. Nastavljamo da se borimo do 11. maja, ovo je bio naš pokušaj da skrenemo pažnju građankama i građanima Srbije na izbornu kampanju koja je daleko od onoga što bi morala biti. Nema svežine, nema jakih ideja, nema odgovora. Naše ideje su veće od LDP-a, ideja ljubavi, optimizma, poštenja, pozitivne energije, to ne može biti vrednost samo jedne stranke.

Hajde da kažemo da imamo snagu, da u vremenu koje je pred nama gradimo nove odnose s kosovskim Albancima, hajde da kažemo da nas Evropa inspiriše i da smo naučili nešto iz njenih iskustava, hajde da našoj deci omogućimo da u Albancima vide prve susede i prijatelje, kao što to vide Francuzi u Nemcima.

Hajde da više ne idemo u tu Evropu, kao u Bari, Minhen, Bukurešt, hajde da tu Evropu stvorimo ovde. Mnogo je ljudi odavde otišlo, moramo imati snage da zaustavimo taj negativan proces koji Srbiji izvlači život, ovde moramo stvoriti Evropu, afirmisatu uspeh, rad, poštenje, to su evropske vrednosti. Nisu evropske vrednosti priče o boljem životu, borbi protiv korupcije i kriminala, Koštuničinom saradnjom sa Hagom, njegovim principima, to je propast i zbog toga nemamo pravo da na tako nešto pristanemo. I danas želimo da se dogovorimo sa Demokratskom strankom, ali želimo da se dogovorimo oko poslova koje u zemlji moramo da uradimo. Ne možemo da popnemo Vesnu Pešić na krov ovog kamiona, ona se tu penjala pre 12 godina, ali može Boris Tadić da se popne i da stane.

Ponudili smo ovom gradu najbolje što imamo. Ako može Biljana to da uradi onda može i svaki Beograđanin. Da izađe da kaže da smo daleko i od metroa i od „žirafe” na Adi, i od dobrih puteva i od sjajnog prevoza, ali moramo vratiti Beogradu ono po čemu je uvek bio prepoznatljiv, značajan i vredan, kao i svaka druga evropska prestonica – beogradski duh, više solidarnosti, poštovanja, radosti, ali ne radosti koju pokreće tuđa nesreća, nego koja proizilazi iz zadovoljstva koje mi razumemo. Pred nama su dani naše bespoštedne borbe, ne za uspeh LDP-a nego za pobedu Srbije, one Srbije koja će ukinuti sve granice koje postoje oko nje, granice ka Evropi, granice među nacijama, među verama.

Širite dalje pobedu, širite dalje poruku o Srbiji koja sve svoje razlike želi da tumači kao bogatstvo, a sve ono što je oko nje da poistoveti s onim što je u njoj, sve ono što je loše da želi da promeni, a sve ono što je dobro i pozitivno da prihvati.”