ŠIRI DALJE Intervju Biljane Srbljanović dnevnom listu 1. Kako rešiti problem svakodnevnih saobraćajnih gužvi? Moj plan je donošenje saobraćajne politike koja objedinjuje poboljšanje javnog prevoza, bolje iskorišćenje i povećanje kapaciteta infrastrukture, kontrolu i naplatu pristupa i parkiranja „kritičnim“ zonama. Tako na primer, mera uvođenja šinskog sistema velikog kapaciteta mora biti praćena odgovarajućim parkiralištima, reorganizacijom linija drugih vidova, usklađivanjem i regulisanjem komplementarnih linija, sređivanjem pešačkih prilaza. Nedopustive su situacije u kojima su naprimer ulice Vojvode Stepe ili Bulevar zakrčene desetinama nepropisno parkiranih vozila, ali sa druge strane pre rigoroznih kazni se mora obezbediti parking prostor za ta vozila. Šinski saobraćaj će smanjiti broj autobusa na ulicama, a uklanjanjem velikih vozila – kamiona, šlepera iz gradskog jezgra će se sprečiti gužve koja ova vozila prouzrokuju. Za to nam je potreban završetak obilaznice oko Beograda, na čemu ću ako postanem gradonačelnica insistirati svakodnevno, ali i popravka postojećih mostova i što hitniji početak izgradnje mosta preko Ade. Ukoliko bi vaša stranka pobedila na predstojećim lokalnim izborima, koja prva tri problema biste rešili u Beogradu? Najbitnija je profesionalizacija administracije koja podrazumeva departizaciju i depolitizaciju gradske uprave. Neophodno je uvesti potpuno nov princip u izboru kljčnih ljudi u Beogradu, koji se u svetu već podrazumeva, a to je princip kompetentnosti. Konačno mora da prestane da vlada nepotizam i strančarenje, a da se uspostavi kriterijum stručnosti. Moj cilj je da se Beograd vrati na upravljanje građanima. Građani najbolje znaju šta je potrebno njihovoj ulici, kvartu ili opštini. Kako bi ste rešili problem urbanističkog haosa koji je nastao u Beogradu? Uređenje grada nije samo asfaltiranje rupa i popločavanje ulica i nameravam da stvorimo savremeni info sistema katastra, napravimo objedinjenji sistem planskih dokumenata i uvedemo javne konkurse za rešenja uređenja javnih prostora ali i kontrolu privatne inicijative u ovoj oblasti i podizanje standarda gradnje. Cilj gradonačelnika mora biti zadovoljavanje interesa Beograđana, a ne investitora. Da li bi ste kao gradonačelnik podržali ideju povećanja broja opština u Beogradu, po vašem mišljenju koliko bi Beograd trebalo da ima opština i koji svi delovi grada bi trebali da dobiju svoju opštinu? U svetu se pokazalo da je optimalan broj stanovnika po jednoj opštini oko 40.000 građana. Opštine ne smeju biti preglomazne, a sa druge strane ne smeju biti premale. Podsticanjem lokalnih inicijativa i angažmanom građana kroz, pre svega oživljavanje rada mesnih zajednica, najbolje će se doći do odgovora koliko je Beogradu potrebno opština. S obzirom da je poslednjih godina česta pojava promena naziva ulica, da li biste se kao gradonačelnik založili za promenu naziva nekih ulica i kojih i da li biste eventualno vraćali naziv starim ulicama? Postalo je praksa da svaka nova vlast svojim dolaskom menja ulice. To je uvek pokazatelj nervozne i nezrele političke elite, želja da se istorija izbriše, promeni i ponovo napiše. Stvarno sam zapanjena zašto Zmaj Jova više nije dovoljno «podoban» pa mu je uzeto dve trećine ulice, zašto se moja ulica, u delu gde stanujem, više ne zove Francuska, zašto se uzimaju ulice koje svedoče o jednom vremenu, o jednoj istoriji, kao što su ulice sa imenima ljudi koji su život dali u borbi protiv nemačkih okupatora, pa neka i jesu bili komunisti. Pa šta onda? Kao gradonačelnik koga biste predložili za počasnog građanina Beograda i zašto? U svakom slučaju ne bih to koristila za predizbornu kampanju, kao što je sada slučaj, kada je prvi put, posle više od dve decenije, ponovo proglašen počasni građanin Beograda, naprasno u predizbornoj kampanji. Proglašen je Nelson Mendela, zbog svoje velike uloge u borbi protiv rasizma i segregacije, a u gradu u kojoj romska deca trpe najveću moguću institucionalizovanu segregaciju, nemaju pristup predškolskim ustanovama, država ih primorava da pohađaju škole za decu zaostalu u razvoju, nemaju jednak tretman ni u školskom sistemu, da ne govorim o svakodnevom odnosu građana i vlasti prema toj populaciji. što se mene tiče, jako je mnogo velikih umetnika i svetskih ličnosti koji su zaslužili tu titulu, ali to ne sme biti pitanje mog ličnog ukusa. Koje projekte dosadašnje gradske vlasti bi nastavili, a koje projekte preispitali i eventualno obustavili? Postoji veliki broj aktuelnih projekata za čiji nastavak sprovođenja bih se zalagala. U njih spada i izgradnja mosta preko Ade i izgradnja socijalnih stanova i sl. Nije problem u nedostatku ili manjkavosti projekata već u lošem izvođenju i ogromnoj korupciji. Želim da konačno formiramo i Savet Gradonačelnika koji bi okupljao gradonačelnika i sve predsednike Skupština opština jednom mesečno i gde bi se kreirala strategija razvoja opština, razmatrale potrebe i dogovarali načini za podsticaj ekonomskog razvoja. Kako bi građani mogli da kontrolišu vaš rad? Najbolja kontrola se postiže uvođenjem javnosti u svaki segment rada gradske vlasti. Moj program podrazumeva javne konkurse za svako mesto i za svaki pojedinačni projekat. Planiram da uvedem i obaveznu javnu raspravu o gradskom budžetu i njegovu promenu tako da bude jasan i čitljiv za sve Beograđane. Pored toga planiram da javno podnosim izveštaje o svom radu javnosti, ali s obzirom na to da sam jedini kandidat koji nema vozače, telohranitelje i slobodno se svakodnevno susrećem sa građanima svako će imati priliku da me uvek i na svakom mesto mestu pita i proveri sve što javnost zanima.