Transkript govora u Skupštini Srbije, Ivan Andrić
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom smo prdložili da se iz Zakona o Vladi izbriše postojanje dva ministarstva, to su Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i Minsitarstvo za dijasporu. Nemamo ni očekivanje unapred da će vladajuća većina to poslušati ili da će ova nepotrebna ministarstva ukinuti, samo smo hteli ovim amandmanom da skrenemo pažnju na najbanalniji priemr nepotrebnog uvođenja nečega u institucionalni odbor ministarstva.

Dakle, puno je ovde bilo reči o tome da je ova vlada preglomazna i nepotrebno sadrži veliki broj ministarstava. Četiri dana traje ova rasprava i do danas nismo čuli ni jedno obrazloženje ili razlog zbog koga je to tako.

Bilo je puno primera ovde i ne bih to više ponavljao, koliko imaju neke zemlje slične ili neslične po veličini ministarstava, ali ono što je zanimljivo, to je da koliko jedan od proklamovanih ciljeva nove vladajuće većine pristupanja Srbije Evropskoj uniji, eto i taj broj se podudara. Dakle, kao što znate Evropska unija ima 27 članica u ovom trenutku, svaka zemlja članica ima po jednog predstavnika u nečemu što se može nazvati vlada Evropske unije odnosno evropska komisija, tako da će naša vlada imati veću vladu nego što trenutno ima vlada Evropske unije koja ima 27 članova i više od 500 miliona stanovnika odnosno oko 60 puta više od Srbije. Čak i oni u tako neskladnim odnosima su uspeli da se urede tako da je dovoljan manji broj ljudi nego što je potrebno u našoj vladi da uređuje odnose u samoj Srbiji.

S obzirom da nismo dobili nijedno objašnjenje, ostaje samo ta sumnja ili taj razlog da je ovakav broj ministarstava bio potreban jer postoji veliki broj članica stranaka u vladajućoj koaliciji. Nažalsot, ni taj argument, mi smo više puta rekli, nije dovoljan da bismo prihvatili ovaj zakon, i tu nije potrebno tražiti neke primere u zemljama u okruženju ili u zemljama u Evropi. Podsetiću vas samo da je DOS koji je 2001. godine došao na vlast u Srbiji odnosno formirao Vladu na čelu sa Zoranom Đinđićem, da je ta koalicija bila sastavljena od 17 stranaka i imala je manje članova kabineta nego što će to imati ova vlada danas.

Znači, neprihvatljivo je objašnjenje da je koalicija razlog. Mi smo rekli nekoliko puta da mi nemamo pravo kao poslanici opozicije da se mešamo u odnose, u veličine ili deo vlasti ili deo odgovornosti koje će svaka stranka u vašoj koaliciji da preuzme na sebe i to je stvar vladajuće koalicije odnosno kaolicionog dogovoro pri formiranju vladajuće većine, ali imamo pravo da skrenemo pažnju na to da je u istim proporcijama ova vlada mogla da bude mnogo manja. Nažalost neke druge teme dominiraju i sreću pažnju sa ovoga, iz ove rasprave, ali vidimo po velikom broju amandmana koje su gotovo sve poslaničke grupe uključujući poslaničke grupe vladajuće koalicije podnele, da svi osećaju taj problem i da su svi svesni toga da ovolika vlada stvarno nije potrebna Srbiji niti da će na bilo kakav način doprineti boljem životu u Srbiji.

Dakle, vratiću se na ono što je tema, o konkretno ovom amandmanu više ćemo govoriti o tome, ali po našem mišljenju najmanje četiri ministarsva su na prvi planovni pregled potrebno nepotrebna. Pre svega, to su ministarstva za nacionalni insveticioni plan i ministarstvo za dijasporu. Nema nikakve sumnje da je to urađeno samo da bi se neko našao, da bi neka članica koalicije dobila još jednu funkciju. Do sada je nacionalnim investicionalnim planom raspolagala kancelarija za nacionalni investicioni plan i po nekom planu koji moram da priznam nikome u Srbiji nije bio jasan po kakvoj strategiji po kakvom planu je novac raspodeljivan, osim što je svima jasno i to smo čuli u prethodnoj raspravi da je ta kancelarija bila veliko sredstvo manipulacije u predizbornoj kampanji. Sada se samo ta manipulacija institucionalizuje i nažalsot čak iz ove podele koju smo čuli malopre jasno je da će to ministarstvo sa veličinom budžeta pripasti G 17 stranci, odnosno nije važno kome personalno, reč je da se i na takav način grupiše taj finansijski lob. Više o tome kada bude konkretan taj član zakona.

S druge strane tu je ministarstvo za dijasporu. Potpuno je nerazumljivo zašto ste napravili ministarstvo za dijasporu. Sve vreme je postojala uprava za dijasporu, ako se dobro razumem, pri ministarstvu spoljnih poslova koje je na isti način vodilo ovo pitanje. Kada smo gledali u nadležnostima vidimo da je zakon, na primer nadležnsot o informisanju naših građana u dijaspori takođe jednim delom sadržano u ministarstvu za spoljne poslove, dakle banalnim pregledom nadležnosti je potpuno nepotrebno dva ministarstva. Molim vas da još jedanput, iako znam da je to nemoguće pošto je to mnogo komplikovanije pitanje od nekakve građanske ili svesti poslanika ovde, sve vas poznajem jako dugo i shvatam da i vi shvatate ovo što ja pričam, ali probajte da još jedanput razmotrite ovo. Teška će biti vaša odluka da Srbija kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi ima najglomazniju i najskuplju vladu u Evropi koja usvajanjem ovog zakona dolazi na prvo mesto i takođe vlada koja je u prošlom mandatu bila manja ostavila je rupu ako se ne varam od 500 miliona dinara u budžetu do šestog meseca ove godine.

Mi pravimo sada jednu veću vladu, očekujemo da ta javna potrošnja bude još veća, a sigurno da nema šanse da bude manja ako se od samog početka organizovanja jedne državne uprave radi tako da se potpuno neracionalno koriste državni resursi. Hvala.