Nema bezrezervne podrške nedovoljno konkretnim i planovima bez vizije

Poslanici Liberalno demokratske partije biće uzdržani prilikom glasanja o sastavu nove vlade, jer mandatar u ekspozeu nije izneo nijedan konkretan plan i projekat kojim će menjati Srbiju, izjavio je danas šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović.

Prema rečima Jovanovića, niko nema odgovor na pitanje koja vlada bi bila bolja od ove u postojećim okolnostima i to je njen presudni kvalitet, a ne alibi.

“Poslanici LDP biće rezervisani prilikom izjašnavanja, jer nema bezrezervne podrške ovako uopštenim programima, a za svaki konkretan projekat ćemo razmisliti i podržati sve one koji će menjati Srbiju”, rekao je Jovanović u Skupštini Srbije.

On je istakao da su strateški pravci nove vlade koje je izneo mandatar Mirko Cvetković prihvatljivi za LDP, ali da u ekspozeu nema sadržaja, planova ni vizije o tome kako će Srbija postati zemlja sa evropskom budućnošću i šta će konkretno da uradi.

Jovanović je zatražio od prvog potpredsednika i ministra policije Ivice Dačića da uhapsi sve odbegle učesnike atentata na premijera Zorana Đinđića koji su još na slobodi, a od nove vlade, između ostalog, reizbor sudija i tužilaca, hapšenje Ratka Mladića, kao i konkretne odgovore vezane za Kosovo i Metohiju.

Prema njegovim rečima, mandatar Cvetković je bio deo reformske vlade Zorana Đinđića, što nikako ne ide sa ovom vladom sa socijalistima.

LDP je, međutim, spreman da podrži konkretna rešenja, jer vlada sa Socijalističkom partijom Srbije nije imala alternativu, odnosno LDP nikada ne bi mogao da prihvati ponovni izbor Vojislava Koštunice na čelo vlade, naveo je on.

Jovanović je pozvao Cvetkovića da što pre predstavi svoje planove za ostvarenje šest ključnih tačaka programa nove vlade kako bi što pre počeli poslovi na promeni Srbije, kojoj je neophodno političko partnerstvo “čistih računa”, a ne kohabitacija.

Neće biti dobro, upozorio je on, ako vam jedini rezultat bude da se premijer ne zove Koštunica, nego Cvetković.

Lider LDP-a je ocenio da izborom ovakve vlade Srbija dobila polupredsednički sistem što je, kako je rekao, dobro, jer predsednik Srbije treba da preuzme odgovornost za reforme u Srbiji.

Jovanović je kritikovao Cvetkovića što je u ekspozeu naveo da će se Srbija boriti za poštovanje međunarodne pravde, umesto da će sarađivati sa Hagom i upitao da li će, ako uhapse Ratka Mladića reći da je to bio uslov za evropske integracije, ili će, pri tom, saopštiti građanima zbog čega je on optužen.

Prema njegovim rečima, deo o Kosovu pokazuje da Srbija nastavlja da ne prihvata nezavisnost na već dosad obesmišljen način, jer je Kosovo sada dalje od Srbije nego pre tri meseca, da nema konkretnih planova o misiji Euleks, zemljama koje su priznale nezavisnost, povratku ambasasdora.

“Vlada koja se pravi nije vlada koja je posvećena načelu efikasnosti. Umesto efikasnosti, vi nudite načelo etike kroz pomirenje”, rekao je Jovanović i upitao da li je to samo paravan ili vlada zaista ima spremnost da radi na tome i plan šta je nacionalno pomirenje, šta u Srbiji treba pomiriti i kako.

Srbiji, istakao je Jovanović, treba pomirenje sa Albancima, Hrvatima, Bošnjacima, Amerikancima, kao i sa svim ostalim narodima.

On je dodao da pomirenja nema bez sagledavanja prošlosti i priznanja da su donošene pogrešne odluke i vođena pogrešna politika, navodeći da je Cvetković u svom ekspozeu samo dao neka “lagodna objašnjena” o tome šta se dešavalo pre 2000. godine.

Jovanović je ponovio da je mandatar u svom ekspozeu pokazao da nema jasne vizije i da izostanak jasnih mesta ne dozvoljava LDP da vladi pruži podršku.

Govor Čedomira Jovanovića u Skupštini Srbije

Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, verujem da je jedino vama bilo teže tokom ekspozea od nas poslanika koji smo taj ekspoze slušali i to ne samo zbog okolnosti u kojima postajete predsednik vlade Republike Srbije, nego i zbog svih onih činjenica koje opisuju vas kao čoveka koji svojim dosadašnjim radom u toj meri se profilisao da je jako teško prepoznati vas u funkciji predsednika vlade, a zanemariti činjenicu da ste kao ministar finansija, pre svega, kao jedan od ljudi koji su nosili reforme u prvoj demokratskoj vladi, vladi Zorana Đinđića ostavili dubok trag.

To jedno sa drugim ne ide, a kompromisi koji se prave su kompromisi koji pre svega proizilaze iz činjenice da niko nema odgovor na pitanje koja vlada bi bila bolja od ove u postojećim okolnostima. To je presudan ne alibi, nego kvalitet koji vi imate na svojoj strani u ovoj raspravi. Ko god se pojavi na poziciji kritičara, pre nego što ospori nešto što je sporno samo po sebi i što je tako očigledno, mora reći šta je alternativa.

Mi iz LDP tu alternativu u ovom trenutku ne vidimo, jer za nas nije prihvatljiva alternativa, ona koja je stajala kao pretnja i kao mogućnost i sa kojom se Srbija suočila nakon 11. maja kroz opciju reizbora gospodina Koštunice i na takav način politike kontinuiteta sa prethodne dve vlade. To nije dovoljno da bi se dobila podrška za jedan ovakav plan, jer se mi u ovoj situaciji nalazimo ne slučajno, nego pre svega zbog toga što je to posledica jednog političkog projekta koji se godinama u društvu sprovodi kroz politiku koahabitacije i koalicije, praktično do te mere je obesmišljena naša politička svakodnevica da danas svako ima pravo da postavi pitanje na koje niko ne dobija jasan odgovor. Kako će se menjati ova zemlja ako s jedne strane nema jasno utvrđenih pravila tih unutrašnjih reformi, a s druge strane nema vizije i plana. Sve ono što se nalazi u vašem ekspozeu, gospodine Cvetkoviću, podložno je ozbiljnoj kritici i nažalost nemam argumetnacije koja bi bar za nas iz LDP bila prihvatljiva.

Nije ovo prva vlada koja se bira u parlamentu Srbije, ali je ovo prva vlada koja će imati zamenika predsednika vlade gospodina Dačića. Ovo je prva vlada koja će funkcionisati između ostalog i kroz uvedeni princip zlatnog glasa. Nije ovo prva vlada koja se suočava sa nesporazumima u regionu, sa unutrašnjim podelama, nije ovo prva vlada koja Srbiju želi da vodi ka EU i nije ovo prva vlada koja na tom putu mora da ispuni određene uslove i određene kriterijume, ali je ovo prva vlada koja nema snage da Hag nazove Hagom nego saradnju sa Haškim tribunalom skriva iza principa poštovanja međunarodnog prava. Ovo je vlada koja posle svih grešaka koje se vide u prethodnoj vladi nema snage da prihvati realnost i promeni politički kurs kojim se naše društvo kreće u tom stihisjkom procesu odbijanja uvažavanja realnosti kroz neprihvatanja nezavisnosti Autonomne pokrajine Kosova i Metohije na način koji je potpuno besmislen. Nije ovo prva vlada koja se bori protiv kriminala i korupcije ali je ovo vlada od koje se očekivalo više u ekopozeu. Nije ovo prva vlada koja želi da jača ekonomiju, ali je ovo vlada koja mora društvu reći ono što nisu prethodne vlade imale snage da kažu.

Dakle, ako na takav način posmatramo budućnost Srbije, onda su u pravu oni koji kažu da će zapravo ovo biti vlada koja će se nalaziti na pola puta između, ustavom definisane uloge i političkog prava koje proizilazi iz podrške koju je dobio predsednik Republike. Tačno je da mi dobijamo jedan polupredsednički sistem, nešto što bi možda bilo ravno političkoj praksi kojim je uređena Francuska Republika. To se može kritikovati, ali to zaslužuje i neku vrstu razumevanja, čak i podrške. Dobro je da predsednik Republike preuzme odgovornost i on to na ovaj način čini. Predsednik Republike je osoba koja treba da da odgovor na pitanje kako će Srbija ostvariti svoju evoropsku budućnost ukoliko nema snage da odgovori na pitanje zašto do sada ta budućnost nije postala stvarnost. Kako će Srbija rešiti problem KiM kada je očigledno da KiM ide svojim putem i da su danas dalje od Srbije nego što je to bio slučaju u februaru mesecu kada je Kosovo proglasilo nezavisnost?

Kako će se jačati ekonomija u tako devastiranom društvu kao što je ovo naše? Kako će se ispuniti ta socijalna uloga vlade o kojoj vi govorite kada potencirate socijalnu odgovornost a da se pri to ponudi nešto više od milostinje koju država nudi onima koje je uništila? Kako ćemo se boriti protiv kriminala i korupcije ako se s jedne strane jača uloga države u ekonomiji a sa druge strane ako ne postoji ni malo spremnosti da se mi osvrnemo na ono što je koren kriminala u nešem društvu, a to je zapravo ta država koja je stvorena tokom 90-tih godina i koja je svoju politiku jedino mogla da ostvari kriminalnim sredstvima? Nije valjda da će se i u ovom mandatu Vlada boriti protiv stečajne, drumske, šumske, sportske, građevinske, prosvetne mafije a da neće imati snage da se okrene na onu stranu na koju vlada mora biti okrenuta ukoliko želi da promeni to stanje u našem drutšvu, da nema snage da pogleda u politiku koja se ostvaruje kroz kriminal.

Pre bilo kakve analize ovog ekspozea mi moramo dobiti odgovor na pitanje koje je toliko puta postavljano u javnosti od 11. maja do danas. Vlada koja se pravi je vlada koja nije posvećena onom političkom načelu na kojem se i danas prave vlade u svetu. To je načelo efikasnosti. Nama ste umesto toga ponudili neko načelo etike, tezu o nacionalnom pomirenju. Vi to niste rekli gospodine Cvetkoviću, ali će dve koalcije koje formiraju ovu vladu potpisati u toku nedelje dokument o nacionalnom pomirenju.

Da li je to samo paravan za formiranje ove koalicije ili je to zaista izraz spremnosti dve politike da prevaziđu podele koje u našem društvu postoje? Ako je to tako, onda moramo dobiti odgovor od vas gospodine Cvetkoviću ili od predstavnika stranaka koje formiraju ovu vladu.

Šta oni podrazumevaju pod nacionalnim pomirenjem? Šta to u Srbiji treba pomiriti? Kako to misle da urade? Dosta toga smo u raspravi do sada rekli o povratku SPS na vlast. Vi ste postavili, predlažete nam gospodina Dačića, predsednika SPS, kao zamenika predsednika Vlade. Prvi put se uvodi jedna takva institucija u našem političkom životu. To je veliko pravo ali velika obaveza. Da li je gospodin Dačić predsednik starog SPS-a ili je predsednik novog SPS-a? Ako je predsednik novog SPS -a koji se reformisao i promenio, šta je to bilo pogrešno u politici starog, da li možemo to da čujemo? Ako se o tome ćuti zbog toga što je to u ovom trenutku politički korisno, moram vas podsetiti na nešto što ste sami napisali u svom ekpozeu osvrćući se na sedam i po godina reformi u Srbiji. Te reforme su neuspešne ne zbog toga što ljudi koji su ih sprovodili nisu želeli da one budu uspešne, nego zbog toga što se reforme ne mogu započeti onako kako su započete oktobra 2000. godine, okretanjem nove stranice u našem društvenom životu i zanemarivanjem svega onoga što je zapravo unuštilo Srbiju i što joj danas ne dopušta da se promeni.

To nije jalovo insistiranje na nekim moralnim principima, i to nije nedostatak argumentacije, to je suštinsko i političko pitanje na koje Srbija u ovom trenutku treba da dobije odgovor od svoje vlade. Šta je ono što je bilo pogrešno u našem društvu? Šta je ono što je pogrešno u našim insistucijama? Šta je ono što je loše u našim svakodnevnim nastojanjima kada je naša zemlja ovakva kakva je, nesrećna, podeljena i tragično daleko od onog standarda koji svako ko u njoj živi valjda treba da dočeka? To je život dostojan jednog normalnog i uređenog, evropski definisanog građanina koji iza sebe ima državu koja poštuje pravo, koji pred sobom ima zakone kojima ostvaruje svoj život i koji može da računa na vladu koja će imati snagu da mu pomogne da reši one probleme koje on sam ne može da reši a ne vladu koja će svojom nesposobnošću proizvoditi probleme. Zato je jako teško govoriti o vašoj vladi.

Vi niste izašli sa jednim konkretnim projektom. Ne znam kako će bilo ko moći da obrazloži podršku koju vam pruža. Ako tražite podršku za hapšenje Ratka Mladića, dobićete je. Ako tražite podršku za poništenje štetnog koncesionog ugovora auto-puta, dobićete je. Ako tražite podršku za revizije o enertetskom sporazumu sa Ruskom federacijom dobićete je, jer je taj sporazum napravljen na loš način. Ako tražite podršku za redefiniciju naše međunarodne spoljne pozicije, dobićete je. Ali, ova opšta mesta koja se nalaze u vašem ekspozeu, zapravo ne nude ništa konkretno i zbog toga mi ne možemo da vam pružimo bezrezervnu podršku. Bili ste dužni da nam kažete šta se zapravo krije iza fraze o sticanju nesretnih istorijskih okolnosti koje su nas na dugo vreme isključile iz porodice evropskih naroda. To je i suviše lagodno obrazloženje onoga što se dešavalo u Srbiji i na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine, pa praktično do oktobra 2000. u nekim segmentima, taj život je nastavljen i uprkos promena koje su se desile te 2000. godine.

Nisu to nesretne istorijske okolnosti, to je čitav niz pogrešnih političkih odluka koje su proizilazile iz nespretnosti i slabosti našeg društva da se menja, i kada govorimo o Kosovu i kada govorimo o Republici Srpskoj, i kada govorimo o Crnoj Gori, i kada govorimo o Hrvatskoj, kada govorimo o našem odnosu prema našim drugim susedima. Ne može se pozicija u kojoj se Srbija nalazi tumačiti isključivo kao izraz nesretnih istorijskih okolnosti, nego je to pre svega logičan proizvod jedne politike koja se vodila i politike o kojoj se danas ne govori ili vi to ne želite da učinite. E, o tome moramo mi da progovorimo. Da postavimo vrlo jasne okvire u kojma se može menjati naše društvo i da onda kažemo da smo spremni da zajedno sa vama podržimo sve one promene koje je moguće podržati.

Kada vas je predsednik Republike imenovao za mandatara, mi smo mu čestitali i rekli da je jako težak posao pred vama, i to je tako. Mora se razumeti taj 11. maj. Hteli to da priznamo ili ne, i tog dana je društvo pokazalo veću snagu i ozbiljnost od politike o kojoj se drštvo tog dana izjasnilo. Šta je ključna poruka vašeg ekspozea? 2001. godine predsednik Vlade za koga smo glasali društvu je ponudio promene. Ako se društvo 2008. godine 11. maja izjašnjavalo o nečemu, onda je to društvo reklo da želi nastavak onih promena i reformi koje simbolizuju politika i Vlada Zorana Đinđića.

Tačno je da je ta vlada imala sluha i za tu istinu koju je Srbija pisala kao društvo koje je kao politički, ekonomski i moralno uništeno. Tačno je da je jedan od načina prevazilaženja takvog stanja koalicija i partnerstvo sa nekim strankama iz prošlosti koje su u međuvremenu postale dosta bliske. To je oficijelno i u zvaničnoj politici.

Nisu socijalisti sami po sebi bauk. Sa njima ste pisali Ustav, sa njima ste formulisali kosovsku politiku, sa njima ste sarađivali do sada u lokalnoj samoupravi i nema potrebe za izbegavanje jedne takve političke istine. Srbija ima snage da razume činjenicu ukoliko se ona na vrlo jasan način društvu obrazloži, tu činjenicu koju socijaliste čini vašim poželjnim partnerima.

Ono što ste učinili u stvaranju te vlade, kroz ustupke koje ste dali, to je vaše pravo i Dačić kao zamenik predsednika i Dačić kao ministar policije i gospodin Obradović kao ministar prosvete i gospodin Škundrić kao ministar za rudarstvo i energetiku i gospodin Mrkonjić kao ministar infrastrukture, vi ste dobili podršku na izborima i vi preuzimate odgovornost za efikasnost te vlade.

Naša je obaveza kao partija koja vam nije a priori opozicija nego kao partija koja želi da uradi jedan posao u Srbiji je da vam kažemo šta je ono što su problemi koje uočavamo već sada na početku. Vaša vlada nije vlada koja je sastavljena od ljudi koji prvi put ulaze u politiku. U ovoj vladi sedi potpredsednik Đelić koji se bavio poslovima evropskih integracija u kabinetu Koštunice.

U ovoj vladi nije ministar poljoprivrede ministar ekologije iz prethodne vlade. Ministar poljoprivrede iz prethodne vlade je ministar trgovine u ovoj vladi. U ovoj vladi ste spojili ministarstvo ekologije i prostornog planiranja. To nije logično. Razdvojili ste saobraćaj, telekomunikacije i infrastrukturu. To nije logično. To vas onda sputava u poslovima koje želite da uradite, a prag strpljenja i tolerancije u našem društvu je isuviše nizak i neće biti dobro za naše društvo ukoliko vaša vlada kao jedini rezultat za dva, tri, šest meseci u društvu ponudi činjenicu da se predsednik ne zove Koštunica nego Cvetković. To je promena koju mi na najkonkretniji način možemo da vidimo u ovom trenutku. Ona je za prve dane, nakon 11. maja bila dovoljna i mi je smatramo napretkom, ali ona nije dovoljna ukoliko se govori o potrebama u našem društvu. Te potrebe su vrlo jasne. Srbija mora dobiti odgovor na onu vrstu problema koju vi zaobilazite tako što društvu šaljete onu istinu koja je društvu prihvatljiva. Svako je u Srbiji za jačanje ekonomije, za to su i radikali i LDP i DSS, apsolutno svako. Svako u Srbiji je za smanjenje stope nezaposlenosti sa 18% na 11. Svako je u Srbiji za rast bruto društvenog proizvoda, ali zašto se to nije ostvarilo do danas?

Vi ste bili ministar finansija u prethodnoj vladi. Sami ste govorili o budžetskom deficitu od gotovo pola milijarde evra. Ne možemo da ignorišemo činjenicu da smo deo sveta, čak i kad to ne želimo da budemo. U trenutku kada “Simens” otpušta 18 hiljada radnika, “Amerika erlajnz” 8 hiljada, “Unikredit banka” 9 hiljada, mi ne možemo gurati glavu u pesak i podilaziti društvu na način na koji vi to činite, saopštavanjem onih ciljeva koji su za svakog prihvatljivi ali u ovom trenutku nerealni za našu zemlju. Ako želimo da menjamo Srbiju, onda moramo da afirmišemo rad, znanje, moramo afirmisati, između ostalog, i poštenje, a to su teme o kojima ništa nije rečeno u vašem ekspozeu. Srbija radi 45 minuta dnevno u proseku. Kako će takva zemlja uspeti da dođe do onog cilja koji ste vi definisali i postavili pred nas ovde u parlamentu tražeći da vas za tako nešto podržimo? Da, podržavamo vas u vašim evropskim nastojanjima, ali gde su ta evropska nastojanja kroz konkretne poteze i politiku koju ćete povlačiti.

Ako govorimo o spoljnoj politici, dobro je što najavljujete poboljšanje odnosa sa SAD. Bilo bi jako važno da nam kažete šta pod tim podrazumevate. Šta zapravo znači ta rečenica u kojoj vi kažete da ćete nastojati da unapredite odnose sa SAD? Da li to znači da ćemo vratiti ambasadore? Kako će nas Amerika razumeti ako mi sa njom ne razgovaramo? Šta znači priča u kojoj vi, opisujući stanje u kome se nalazi naše društvo, govorite kroz socijalnu odgovornost vlade o novom angažmanu i partnerstvu sa nevladinim sektorom? Da li to znači da ćete podneti zakon ovde u parlamentu u kojem će se konačno rešiti pitanje položaja nevladinog sektora u našoj zajednici?

Kada govorimo o strateškim pravcima, vaši strateški pravci su za nas prihvatljivi ali oni nemaju sadržaj. Opredeljenje za evropsku budućnost Srbije nikada nije bilo sporno, ali se put do te evropske Srbije čini spornim u svakom trenutku. Da li mi u Evropu idemo na onaj način koji ste definisali kroz ovaj svoj ekspoze, kao zemlja koja odbija da prihvati činjenicu da je većina te Evrope ka kojoj idemo jasno rekla šta misli o Kosovu i Metohiji ili u tu Evropu idemo da bi kroz tu Evropu došli do Kosova i Metohije na onaj način na koji nam je to danas onemogućeno? Da li u Evropu idemo tako što prihvatamo EULEKS koji u ovom trenutku čuva Srbe na Kosovu i koji se stara o njima ili idemo tako što taj EULEKS osporavamo? To je veoma važno jer bez odgovora na ta pitanja mi ne možemo da podržimo vaše nastojanje da Srbiju napravite evropskom zemljom i u perspektivi članom Evropske unije.

Ako postavimo pred sebe vašu vladu, onda ste bili dužni da nam odgovorite na pitanje da li je to vlada koja je morala da se pravi na ovakav način? Mi pretpostavljamo da jeste, ali ste vi bili dužni da Srbiji kažete ili je recimo vaš koalicioni partner, SPS, doneo odluku da bude proevropska partija onog trenutka kada je dobio od vas ono što je tražio, da bi u suprotnom ostao u koaliciji sa Koštunicom ili ste bili dužni da kažete da vi te ustupke činite zbog toga što niko osim SPS ne može da uradi tako dobro taj posao. I u jednom i u drugom slučaju mi bi imali neku vrstu razumevanja za to o čemu vi govorite, ali ne možemo da imamo razumevanje za ignorisanje i prelaženje preko tako očiglednih političkih propusta koje smo uočili u vašem ekspozeu.

Srbiji je potrebno nacionalno pomirenje, ali ne ona vrsta nacionalnog pomirenja o kojoj se najčešće govori u poslednjih nekoliko dana, ne smokvin list kojim se daje neki novi smisao koaliciji koju pravite, Srbiji je potrebna ona vrsta nacionalnog pomirenja koja će otvoriti mogućnost normalne saradnje i komunikacije sa Albancima, sa Bošnjacima, sa Hrvatima, sa Amerikancima, sa Francuzima, sa svetom koji nas okružuje.

Vi ste politički predstavnici 40% građana koji su glasali na ovim izborima. Niko na izborima 11. maja to nije tražio od vas. Od vas se tražila politička efikasnost i rešavanje nekih problema, dovođenje “Fijata” u Kragujevac, od vas se tražilo, recimo, potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali pored ratifikacije o kojoj vi govorite, vi ste dužni da kažete kada će taj sporazum stupiti na snagu, tj. kada će biti uhapšen Ratko Mladić. A kada ga uhapsite, dužni ste da kažete Srbiji zašto se hapsi, da li zato što se tako plaća cena naše evropske budućnosti ili zbog toga što je to jedini način da se promeni ono što je pogrešno u našoj zajednici i što nas je dovelo kao zemlju na optuženičku klupu Međunarodnog suda pravde u Hagu pod optužbom za genocid. Možemo tako nešto da zaobilazimo ali će nas ta pitanja sačekati u nekom novom skupštinskom sazivu.

Mislim da je jasno da će se kroz raspravu analizirati i karakter vaših ministarstava, što je činjeno u raspravi o zakonu o vladi i ministarstvima i da će biti dosta toga rečeno o vašim političkim ciljevima.

Nama je najvažnije pitanje i očekujemo da vi na njega odgovorite u kojim rokovima ćete izaći sa konkretnim planovima i zatražiti podršku za njih. Kada govorite o nastavku privatizacije, da li je privatizacija javnih preduzeća delimična ili potpuna, to je nama veoma važno. Kada govorite o reformi našeg društva, da li imate snage da govorite o ustavnoj reformi? Niste spomenuli Vojvodinu ni jedanput. To je problem. Uvredljiva su obrazloženja značaja mladih ljudi u našem društvu. Oni ne idu iz Srbije zbog toga što žive u tom nekom drugom mestu bolje, nego zbog toga što na nekom drugom mestu imaju šansu koju ovde još jednom gube, između ostalog i ovako površnim odnosom prema njihovim problemima.

Što se tiče borbe protiv korupcije i kriminala, mi očekujemo povlačenje države iz ekonomije, političare iz upravnih odbora i veliki zadatak za gospodina Dačića.

Mi od vas očekujemo da uhapsite preostale učesnike ubistva Zorana Đinđića. Oni su pet godina posle atentana na predsednika Vlade još uvek na slobodi. Neki od njih su uhapšeni u akciji “Sablja” pre pet godina, drugi su izbegli i od tog trenutka do danas oni su uvreda za naše društvo i veliki dokaz nesposobnosti naše policije. To je obaveza na koju vi morate da odgovorite i mi od vas to tražimo. Ako vam je potrebna podrška u tome, tražite, imaćete podršku LDP, ali mi očekujemo od MUP da uhapsi osobe koje su odgovorne za ubistvo predsednika Vlade, koji se još uvek nalaze na slobodi.

Što se tiče sudova, gospodine Cvetkoviću, mi očekujemo reizbor sudija i kroz reizbor sudija praktično želimo da se ostvari onaj projekat koji nije bio omogućen kroz primenu Zakona o lustraciji. Ne želimo u našem pravosuđu sudije koje su ozakonjivale Miloševićevo bezakonje. Ne želimo tužioce u v.d. stanju. Niste pomenuli medije. Ne želimo da depolitizujemo medije. Između ostalog, želimo i da se prekine praksa zloupotreba institucija koje su uspostavljene u našem društvu, koje su suštinski politizovane i koje su paravan za potpunu partijsku kontrolu. Tu pre svega mislimo na upravni odbor javnog servisa i na ljude koji se nalaze na čelu javnog servisa, koji se tamo nalaze kao politički komesari prethodne vlade i politike, a ne kao profesionalne osobe koje će odgovoriti u skladu sa potrebama našeg društva. Da li ćemo glasati za vas ili ne?

Bićemo rezervisani, jer nema bez rezervne podrške ovako uopštenim političkim idejama. Kada budete zatražili konkretnu podršku za konkretan posao, mi ćemo se o tome izjasniti, ali blanko podršku za LDP je neprihvatljiva, ne samo zbog toga što ste napravili Vladu sa socijalistima, jer taj magnetizam prošlosti mi ga se moramo osloboditi, ali vi nemate jasnu viziju ili ako imate o njoj niste ovde govorili.

Izostanak te jasne vizije i uopštena mesta nama ne dozvoljavaju da vam pružimo onu podršku koju bi vrlo rado pružili svakoj vladi koja želi Srbiju da promeni, jer poslovi koje mi moramo uraditi u ovom društvu su poslovi koji nadilaze bilo koju stranku i poslovi koji obavezuju ovaj parlament da bude ozbiljan i odgovoran. Partnerstvo je ono što je danas Srbiji potrebno, političko partnerstvo, ali ne partnerstvo koje će biti u funkciji politike, nego partnerstvo koje će konačno stvoriti korist za naše društvo, ne politika kohaditacije i koalicije, nego politika čistih računa. Tih računa sada nema, mi ih ne vidimo i zbog toga ne mislimo da ih plaćamo podrškom koju smo dobili kroz glasove 220.000 građana. Bićemo ozbiljna opozicija svakom vašem nastojanju da i u budućnosti sprovodite ovakvu politiku i bićemo vam partneri u svakoj vašoj nameri da konačno približite Srbiju onom cilju o kojem ovde govorite, evropskoj budućnosti. Hvala vam.