“Svako ko prati politiku zna da LDP osuđuje svaku vrstu šovinizma i nacionalizma koju je proizvela jedna pogubna nacionalistička politika. Zato takvu vrstu uvreda najoštrije osuđujem, ali sam istovremeno svesna činjenica zašto je to tako” – kaže potpredsednica Liberalno demokratske partije Našata Mićić, odgovarajući na pitanja novinara “Večernjih novosti”

1. Izjavili ste da je proširenjem Parka prirode Mokra Gora, Vlada Srbije prekršila Ustav. Na koji način?

Vlada je nadležna da se stara o primeni Ustava i zakona ove zemlje. To je preduslov obezbeđivanja sigurnosti i stabilnosti jednog sistema koji podrazumeva da nijedna institucija ili pojedinac ne mogu biti izvan ili iznad pravnog poretka. Umesto toga, u ovom slučaju, kao i u nekim drugim kao što je na primer naftno-gasni sporazum sa Rusijom, upravo je Vlada ta koja krši primenu Ustava .

Naime, Vlada je svojim Uredbama o zaštiti parka prirode „Šargan – Mokra Gora” prekršila član 58 Ustava koji garantuje pravo imovine. Istovremeno, Ustav određuje da ovo pravo može biti ograničeno samo na osnovu zakona, dakle ne uredbama, kao i pravo na pravičnu naknadu u slučaju ograničenja tog prava. I ne samo to, Vlada je ovim uredbama pored neustavnih prava svojine, omogućila čak i neustavna policijska i urbanistička ovlašćenja koja uživa vlasnik Drvengrada.

Na ovaj način je jedan pojedinac stavljen iznad pravnog poretka naše zemlje. Za stanovnike Parka prirode to znači brojna: ograničenja od izgradnje objekata i kaptiranja izvora, preko krčenja šume i ulaska i kretanja motornih vozila izvan šumskih puteva, sve do loženja vatre, parkiranja vozila, ubiranja gljiva… Ovakvim brutalnim ponašanjem sutra može biti ograničen svaki stanovnik Srbije. O svemu tome i drugim ograničenjima, a bez potrebnih  kvalifikacija, odlučuje vlasnik Drvengrada. I to na skoro 11.000 hektara od čega je blizu 6.500 hektara u privatnom vlasništvu. Na kraju, spomenula bih, da o parkovima prirode različitih kategorija kod nas upravljaju javna preduzeća, kao i to da nijedno od njih nema ovakav obim ovlašćenja.

Park prirode jeste dobra ideja. Nemam ništa protiv očuvanja prirode, ali ne pristajem da prirodu čuva fantomsko preduzeće koja ima apsolutnu vlast nad svim dobrima. I još za to ubira i takse. To što se Užice kao grad nije protivio tome, vidim samo u slabosti opštinskih rukovodilaca koji ne smeju da se zamere vlastima. Ranije Koštunici, a danas Tadiću.

Osim toga, važno je znati da nije Kusturica izmislio Mokru Goru kao turističku destinaciju. U nju se već ranije ulagalo, već je postojala Šarganska osmica, dolazili su mnogobrojni inostrani turisti, a posedi su već dobijali na vrednosti. Ne želeći da umanjim njegov doprinos, želim da kažem da je on višestruko iskoristio prethodna ulaganja kako opštine tako i Železnica Srbije. Ne sporim da ga je Drvengrad medijski i finansijski prevazišao, ali i sama ideja etno sela živi već decenijama u našem selu Sirogojno koje je nepravedno zanemareno.

2. Smatrate da su meštani užičkih sela nezaštićeni I izvrgnuti ruglu, uz podršku Vlade i javnih ličnosti. Koja je vaša “mera” događaja u Parku prirode, posle skupa u Kremnima, kada su se mogle čuti brojne šovinističke izjave?

Svako ko prati politiku zna da LDP osuđuje svaku vrstu šovinizma i nacionalizma koju je proizvela jedna pogubna nacionalistička politika. Zato takvu vrstu uvreda najoštrije osuđujem, ali sam istovremeno svesna činjenica zašto je to tako. Naši su građani zatrovani nacionalističkim izjavama. Posebno oni koji žive u selima na granici sa Bosnom. Slušaju ih godinama, pa nije ni čudo šta se sve dešavalo na pomenutom zboru. Razmišljanja mojih sugrađana i napadi po nacionalnoj osnovi su produkt politike koju i sam Kusturica zastupa. I, na žalost, svi oni koju su ga teledirigovano podržali po raznim novinskim kolumnama. Zato ova događanja jednostavno vidim kao bumerang davno rasejanog hica iz nacionalističke sačmare.

Podsetiću da je vlasnik Drvengrada svojevremeno širio mržnju prema „austrijskim konjušarima”, a danas kako prema „globalistima” tako prema svim neistomišljenicima. I to je za osudu. Smatram da Kusturica i stanovnici okolnih sela, u duhu tolerancije i zajedničkog života, moraju pronaći zajednički interes. Naravno da i država mora da učestvuje u tome jer je ona samoinicijativno, protivzakonito i protivustavno zakuvala ovaj sukob. A, ako to neće država, onda mora Ustavni sud.

3. U kojoj meri su vaše izjave motivisane političkim suprotstavljanjem reditelju, koji u javnosti najčesce istupa kao zagovornik drugačije politike od one koju zastupa LDP?

Pored toga što se politika LDP-a zalaže za primenu zakona i što osuđujemo svaku monopolizaciju, bilo vlasti, bilo privrede ili jedne teritorije, motivisana sam da se suprotstavim i onima koji ne samo da ne čine ništa da se pobedi politika koja glorifikuje zločince, a zanemaruje ili relativizuje žrtve, nego tu politiku i pomažu. Zato nisam imala problem ni da posetim majke u Srebrenici, niti Srbe u Prištini. Istovremeno LDP se bori za evropeizaciju i dobrosusedske odnose. Eto, u toj meri sam bila motivisana.

A pošto i dalje živim u Užicu, a vezano za lokalnu politiku, ne slažem se sa činjenicom da je moj grad dobio 2,5 puta manje novca iz NIP-a nego vlasnik Drvengrada. Druga davanja i ubiranje taksi koja se sada slivaju u privatno preduzeće i da ne pominjem. Osim toga, da bi izbegao plaćanje odnošenje smeća opštinskom komunalnom preduzeću, dao je sebi slobodu da napravi divlju deponiju u selu Kremna. Kakva ironija, divlja deponija u parku prirode.

Prema tome vlasnika Drvengrada, bez ozira koju političku opciju zastupa i bez obzira koliko cenim njegovu globalističku slavu i uspeh, u konkretnom slučaju prepoznajem kao metaforu samovlašća i kabadahijskih privilegija.