Šef poslaničke grupe LDP-a

Čedomir Jovanović za “Politiku”

Godina dana prošlo je od kada su privremene institucije u Prištini jednostrano proglasile nezavisnost Kosova. U tom periodu, prema mišljenju srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, Srbija je uspela da zabeleži „u diplomatskoj borbi, određeni rezultat koji nije za potcenjivanje”, a najvažnije je da je „pitanje rešavanja statusa prebačeno sa političkog na pravni teren ”. Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, slaže se da je veoma važno to što je Srbija u odbranu Kosova ovog puta krenula diplomatskim, političkim i pravnim putem, ali misli da se bez suštinske reforme samog srpskog društva i definisanja uzroka kosovskog problemaovo pitanje ne može trajno rešiti.

O tome gde se Srbija i Kosovo nalaze godinu dana posle, Jeremić i Jovanović suočili su svoje stavove u redakciji „Politike”

JEREMIĆ: Upravo u utorak 17. februara, na dan kad je kosovska nezavisnost jednostrano proglašena, počinjemo pregovore sa predstavnicima UN i Unmika o implementaciji sporazuma u šest tačaka. Pre nekoliko nedelja postojale su spekulacije da li će uopšte doći do tih pregovora. Albanci i dan-danas govore da do toga neće doći, ali ipak hoće. Mi smo insistirali, i utorak počinju pregovori o implementaciji plana koji nije plan Martija Ahtisarija, već plan generalnog sekretara koji je u koliziji sa Ahtisarijevim planom. Postoje veliki otpori na terenu. Albanci vrše velike, pre svega vaninstitucionalne pritiske na predstavnike UN, što je veoma zabrinjavajuće.

Mi ćemo nastaviti da pred UN insistiramo na sprovođenju onoga što je SB odlučio. Nije lako, ali nemamo druge nego da svim diplomatskim sredstvima nastavimo da se borimo za očuvanje ustavnog poretka. To ne treba i ne sme da dođe u koliziju sa ostvarivanjem drugih spoljnopolitičkih prioriteta – poboljšanjem regionalne saradnje i ubrzanjem evropskih integracija. Nisu laka vremena, ali verujem da ćemo, ako ostanemo istrajni i principijelni, uz podršku i razumevanje, možda i opozicije, ipak stići zajednički do cilja.

JOVANOVIĆ: Vi nemate problem sa opozicijom. LDP se nije složila sa jednostrano proglašenom nezavisnošću Kosova. Ne znam nijednu partiju koja se sa time složila

JEREMIĆ: Iskreno, kao građanin to tako ne doživljavam, a mislim da ni velika većina građana to tako ne doživljava.

JOVANOVIĆ: Drugo je pitanje percepcije.

JEREMIĆ: Ovo je muzika za moje uši što vi kažete. Ja sam mislio da vi podržavate jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

JOVANOVIĆ: Ono što smo imali o tome da kažemo, mi smo rekli u Skupštini. Ne znam ni za jednu stranku koja se složila sa onim što se desilo prošlog februara. Nismo se složili iz dva razloga. Prvo, jer nas niko nije pitao za tako nešto. Niti je od nas tražena saglasnost da se nešto tako desi.

POLITIKA: A da je tražena?

JEREMIĆ: Da, to je dobro pitanje. A da je tražena?

JOVANOVIĆ: A drugi razlog je taj što mislim da je jednostranost Prištine jednako loša kao prethodna jednostranost Beograda i da jedini efekat takve politike može da bude transformisanje problema u neku novu i goru vrstu problema.

JEREMIĆ: Ja ovaj razgovor napuštam mnogo zadovoljniji i srećniji nego što sam na njega došao.

JOVANOVIĆ: Odavno smo rekli na kojim osnovama mislimo da se mora rešavati problem Kosova, koji mi posmatramo kao posledicu nesređenih društvenih odnosa u samoj Srbiji. Da je problem Kosova, ili evropskih integracija, jedini problem našeg društva, onda bih se ja složio sa tim vašim optimizmom mnogo lakše. Nažalost, nije. To nije prvi istorijski poraz našeg društva, već je jedan u nizu. Bilo bi dobro da bude poslednji, a da bi bio poslednji , moramo da shvatimo uzroke tog problema.

A od njih se beži. Oni nisu toliko optužujući za našu generaciju, ali nas upravo zato obavezuju da krenemo drugačijim putem u rešavanje tog problema od onog kojim su išle prethodne. Dokazivanje lojalnosti prema pravnom poretku zemlje, ili ljubavi prema kolevci srpskog naroda, nije dovoljno za opstanak Kosova ili prevazilaženje razlika između srpskog i albanskog naroda.

JEREMIĆ: Nije dovoljno, ali je neophodno.

JOVANOVIĆ: Nama je danas potrebna doza surovosti u definisanju potencijala ovog društva i vremena u kojem se mogu ostvariti ciljevi. Mi nemamo vremena.

JEREMIĆ: Slažem se da je vreme jedno od stvari koje nemamo, ali svi su u takvoj situaciji. Ali sad sam zbunjen, da li LDP podržava nastavak borbe pred Međunarodnim sudom pravde za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje? Da li vi podržavate nastavak naših diplomatskih napora da se vratimo za pregovarački sto i postignemo neko rešenje koje nije ovakvo, sa kojim ste rekli da se ne slažete?

JOVANOVIĆ: Apsolutno vas ne podržavam zbog toga što to smatramo samo paravanom.

JEREMIĆ: Da li biste vi odustali od traženja mišljenja od Međunarodnog suda pravde o legalnosti odluke o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova?

JOVANOVIĆ: Traženje tog mišljenja nema nikakvog smisla, jer ono nikoga ni na šta ne obavezuje.

JEREMIĆ: Vi mislite da nije trebalo to da radimo?

JOVANOVIĆ: Mislim da nemate pravo da očekujete od drugih država da poštuju neobavezujuće stavove tog suda, kad sama Srbija nije bila spremna da poštuje stavove tog istog suda u nekim drugim slučajevima. Da li je taj sud doneo presudu u februaru 2007. godine, kojom je konstatovano da Srbija nije odgovorna za genocid u Bosni Hercegovini, ali je odgovorna što ga nije sprečila i što one koji su ga izvršili nije kaznila. Mi smo predložili rezoluciju u parlamentu koju su i parlament i vladajuća koalicija ignorisali. Zašto očekujete da će se sutra neka druga država odnositi prema tom sudu drugačije nego mi sami? Mi to smatramo zaobilaženjem suštine problema, a on nas obavezuje na suočavanje sa realnim stanjem na Kosovu i realnim potencijalima ovog društva, na konstataciju da nismo sposobni ni politički, ni ekonomski, ni socijalno, ni bezbednosno, da inkorporiramo prostor Kosova na kojem živi dva miliona Albanaca u poredak Srbije.

POLITIKA: Da li to znači priznavanje kosovske nezavisnosti?

JOVANOVIĆ: To nas obavezuje da definišemo novu politiku i mi smo rekli na kojim osnovama želimo tu politiku da gradimo. Taj plan smo nazvali „Teritorija za ravnopravnost”, pokušavajući da objasnimo da će mnogo više koristi Srbija imati ukoliko prava upravljanja Kosovom koja ne može da ostvari prenese na one koji na Kosovu žive, i na Albance i na Srbe, i zahvaljujući takvom opredeljenju, afirmiše odnose Srbije i Kosova koji bi bili na nivou mnogo višem od odnosa između dve susedne zemlje ili jedne zemlje koja ne može da kontroliše deo svoje teritorije i zbog toga je u sukobu sa onima koji na toj teritoriji žive.

POLITIKA: Da li to, ipak, znači priznavanje kosovske nezavisnosti?

JOVANOVIĆ: To nas, između ostalog, obavezuje da ne isključimo mogućnost dogovora koji bi podrazumevao nezavisnost Kosova, a za uzvrat bi garantovao opstanak Srba na Kosovu, što valjda treba da bude naš interes, i odnose Kosova i Srbije koji bi bili mnogo kvalitetniji od postojećih i od onih u prošlosti.

JEREMIĆ: Što se tiče neobavezujućih stavova Međunarodnog suda pravde, ne postoji ništa što je u međunarodnim odnosima, u vremenu u kojem živimo, obavezujuće. Ali to nas ne sprečava da idemo pred tu instituciju, koja je najbolja institucija međunarodnog prava koja postoji.

JOVANOVIĆ: To može da bude moralna satisfakcija.

JEREMIĆ: Nema nam druge. Ako se odlučimo za pravne i diplomatske argumente u odbrani teritorijalne celovitosti, nema bolje institucije na svetu.

JOVANOVIĆ: Za nas je prihvatljiva čak i ta cena koju plaćamo, neću da kažem gubitkom vremena, ali trošenjem naših potencijala pred Međunarodnim sudom pravde, ukoliko vi možete da odgovorite na pitanje da li posle toga naša vlada ima snage da kaže da je učinila sve, ili ćemo i posle toga nastaviti…

JEREMIĆ: Što se tiče kraja tog procesa, očekujemo da će odluka Međunarodnog suda pravde biti u skladu sa međunarodnim pravom, a ono, ubeđen sam, diktira da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavljala kršenje međunarodnog prava. Uveren sam, a to je i uverenje izuzetno stručnog pravnog tima Srbije, da će, pošto sud kaže da je ovo bilo u neskladu sa međunarodnim pravom, proces konsolidacije jednostrano proglašene nezavisnosti biti naprosto zaustavljen.

Neće biti novih priznanja i sa takvom presudom Kosovo neće postati član nijedne međunarodne organizacije. Tada se otvara konačno prostor da sednemo i dogovorimo se da, pošto smo pokazali da jednostranost ne dovodi do rešenja, imajući ispred sebe zajedničke, strateške ciljeve, a pre svega integracije u EU, pronađemo rešenje koje će biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, a samim tim i potvrdljivo u SB. Prema tome, presuda Međunarodnog suda pravde nije samo moralna satisfakcija, nego i konkretan rezultat, posle kog idu sledeći koraci usmereni na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Ovo sve ne smatram gubitkom vremena.

POLITIKA: Kakve su pozicije Srbije godinu dana posle 17. februara 2008.?

JEREMIĆ: Glavna stvar je to što smo prebacili pitanje rešavanja statusa sa političkog na pravni teren. Smatrali smo da je tu naša argumentacija najjača, da naša pozicija postaje jača nego kad se stvar rešava u političkoj areni.

JOVANOVIĆ: Kosovo se distancira od Beograda. Taj proces traje i on je u poslednjih godinu dana ubrzan i konkretizovan. Osnovni problem u definisanju politike Beograda prema Kosovu proizlazi iz činjenice da mi kosovski problem posmatramo izolovano, nezavisno od sveukupne stvarnosti, još ga tretiramo kao posledicu, ne tragajući za uzrokom. Kosovo je danas korak dalje od Beograda nego što je to bilo 17. februara 2008. bez obzira na to da li je na tako nešto pristalo 20 zemalja EU ili sve zemlje EU. Bez obzira na to da li je pristalo pola SB UN ili ne.

A ovih godinu dana nije iskorišćeno na način na koji je moralo da bude iskorišćeno. To je pre svega za unutrašnju transformaciju zemlje, kako bi Srbija sa drugih pozicija počela da posmatra Kosovo i, afirmišući nove vrednosti, uspela da izgradi sa Kosovom nove odnose koji bi bili po svom sadržaju kvalitetniji. Pravni i politički teren je dobra namera, ali je problem što smo mi jednako aktivni i u ovom pravnom, kao što smo bili i u političkom smislu. U trenutku kad su UN praktično nama dale pravo da iskoristimo mogućnost koja proizilazi iz našeg punopravnog članstva u UN, nismo promenili našu politiku i rekli da nam je prioritet, recimo, EU. I dalje insistiramo na konceptu koji je unutrašnje suprotstavljen i kontradiktoran. Odbrana integriteta i suvereniteta, regionalna saradnja i EU su tri međusobno suprotstavljena cilja.

JEREMIĆ: Prilično su nepodeljena mišljenja u međunarodnoj javnosti da je diplomatska akcija Srbije usmerena ka sprečavanju potvrde jednostrano proglašene nezavisnosti bila uspešna. Ne mislim da su tri spoljnopolitička prioriteta – odbrana ustavnog poretka, ubrzanje evrointegracija i poboljšanje regionalnih i dobrosusedskih odnosa – u međusobnoj koliziji. Ne kažem da potencijalno možda nisu u koliziji, ali zadatak je diplomatije da ih pozicionira, da odluči na koji način će da se nastupa u međunarodnoj areni, upravo da ne bi bili u koliziji.

JOVANOVIĆ: Oko toga ćemo se teško složiti. Oni jedan drugog ne isključuju, ali način na koji vlada pokušava da ih ostvari je u prvi plan gurnuo kosovski problem. Kroz odnos prema tom problemu, mi smo proširili linije sukoba na region i linije nesporazuma uvećali sa Evropom.

JEREMIĆ: Nije tačno da smo mi stavili u prvi plan kosovski problem. Rekao bih da je on možda najozbiljniji, odnosno da je zadatak najzahtevniji. Zato što sa strane koja se opire našoj politici, imamo neke od najmoćnijih država na svetu. Kosovo je, zahvaljujući našem nastupu u međunarodnoj zajednici, posle proglašenja nezavisnosti, internacionalizovano na način koji je probudio dosta pažnje širom sveta. Rekao bih da je i to jedna od tajni našeg uspeha, što smo na adekvatan način uspeli da ga internacionalizujemo.

POLITIKA: Utisak je da je u Prištini na delu pokušaj da se marginalizuje pozicija Unmika, na račun Pitera Fejta, specijalnog izaslanika EU za Kosovo, bilo je i oštrih izjava u vezi sa integracijom sverenog dela Kosova u politički sistem Kosova, uz zahtev da to Beograd podrži.

JOVANOVIĆ: Tačno je da je SB doneo odluku o razmeštanju Euleksa, ali nije doneo nikakvu odluku kada je na Kosovu nastavljena dalja implementacija Ahtisarijevog plana, o kojem se više zvanično ne govori, ali koji se realizuje pred našim očima. Tačno je da naša spoljna politika ima uporište u sporazumima koje postiže sa međunarodnim predstavnicima, ali ona nije konkretizovana kroz rezultat kojim bi se proces zaustavljanja daljeg priznavanja kosovske nezavisnosti zaustavio. On se u većoj ili manjoj meri usporava, što za posledicu dobija nove probleme, ali on nije reverzibilan. Upravo u tome mi vidimo najveću opasnost i zbog toga insistiramo na promeni političkih prioriteta, ne zato što smo nezainteresovani za sudbinu Srba na Kosovu.

JEREMIĆ: Ahtisarijev plan je formalno stavljen ad akta odlukom SB da se podrži plan generalnog sekretara UN. Za razliku od plana Martija Ahtisarija koji nikad nije dobio podršku SB, plan generalnog sekretara, koji je u koliziji sa Ahtisarijevim planom, je tu podršku dobio. Na terenu situacija je veoma teška. Albanci nisu voljni da sprovode odluke SB, postoji određeno oklevanje međunarodne zajednice da ih na tako nešto natera, ali mi ćemo učiniti sve što je u našoj diplomatskoj moći, koja nije beskrajna, da se izborimo za ispunjenje odluka SB.