Intervju Čedomira Jovanovića dnevnom listu “Danas”

Šef poslaničke grupe LDP-a

Država kažnjava srednju klasu, ključnu za reforme 

- Nijedan napad na LDP ili moju porodicu u proteklih pet godina nije dobio sudski epilog. Javnost je vremenom naviknuta na to da politički protivnici mogu nekažnjeno da se fizički ugrožavaju, a LDP je uvek prvi na udaru. Nije bilo reakcije na pokušaj upada u naš porodični stan koji se desio u februaru prošle godine, kada je spaljen i jedan policijski automobil. Više od 100 lokalnih odbora stranke je tada demolirano i sve je „knjiženo” kao trošak proglašenja kosovske nezavisnosti.

Iz dana u dan su internet portali mafijaških medija otvoreni za najgore pretnje, uvrede i pozive na ubistvo članova moje porodice. Zato su se i ovom prilikom neki „junaci“, od kojih je jedan pre nekoliko meseci pucao na policajce, osetili dovoljno snažnim da nas napadnu – kaže u intervjuu za Danas lider LDP-a Čedomir Jovanović, povodom poslednjeg napada na njega, suprugu i njihovo troje dece u Zemunu. Ovog puta napadači su privedeni.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Zapada na desetu godišnjicu NATO bombardovanja, kao i atmosferu u srpskom društvu koja se povodom ove godišnjice stvorila?

- Deset godina kasnije ne uspevamo da se suočimo sa uzrocima svoje propasti. Građani su 5. oktobra rekli šta misle o režimu koji ih je uveo u unapred izgubljeni rat. Zvaničnoj Srbiji to nije dovoljno, ona uporno svetu pokušava da dokaže da se naša politika nije promenila. Svi su se u međuvremenu promenili, Amerika je osetila potrebu da svetu pokaže da se menja. Samo ovde se negira realnost i pokazuje nezainteresovanost za pomirenje sa svetom i normalan život.

Dužni smo da poštujemo nevine žrtve i zahvalimo onima koji su branili zemlju, a jedini način za to je stavljanje u prvi plan činjenicu da je bombardovanje posledica neodgovorne politike prepune zločina i grešaka. Naša država se nije distancirala od takve prošlosti na pravi način.

Zbog čega niste insistirali na odgovornosti direktora Sava centra kada je nedavno zabranio skup pripadnika seksualnih manjina?

- Problem se ne može rešiti tako što ćemo kažnjavati samo posledice i istovremeno konzervirati uzroke problema. Mislim da je mnogo važnije što smo se suprotstavili pokušaju da se spreči donošenje zakona protiv diskriminacije. Na tome smo radili zajedno sa predstavnicima organizacija koje štite ljudska prava, uključujući i one koji su bili direktno pogođeni odlukom uprave Sava centra.

U jednom trenutku je, povlačenjem zakona, bio izvršen udar na pravni poredak i temelje demokratije. Zaštitili smo zakon i to je velika pobeda. Sledeći korak je borba za njegovo sprovođenje.

Prethodnih dana tabloidi su mnogo pisali o vašim finansijskim prihodima. Vi ste prilično precizno odgovorili, ali jedan detalj niste naveli, a to je ime kompanije za koju radite. Možete li to sada da kažete?

- Sve dok u državi ne bude uspostavljen red koji bi svima garantovao normalan život, ne može se od mene očekivati da ugrožavam one koji nam pomažu i bez čije pomoći LDP ne bi mogao da se razvija. Podatke o svojoj imovini podnosim od 2007. u skladu sa zakonom koji je od tada na snazi. Porodica trenutno raspolaže sa 60.000 evra gotovine i akcijama u nominalnoj vrednosti od 7.000 evra.

Ne živim ni na račun roditelja, ni na račun države. Pravo moje dece na normalan život nikada nije bilo ispred istog prava bilo koga drugog u Srbiji, niti se ostvaruje na bilo čiji račun. Istovremeno, mislim da ništa ne dugujem, ni objašnjenje ni izvinjenje, onima koji su nas trovali politikom koja je Srbiju činila sve manje vrednom dok su njihovi stanovi postajali sve veći i brojniji. Oni su beskrajno dužni građanima čiju su imovinu, kroz otvorenu pljačku, uzimanje državnih stanova ili “povoljnih kredita” propalih javnih preduzeća razvlačili i pripisivali sebi.

Kako ocenjujete mere koje Vlada preduzima ili tek namerava da preduzme u vezi s finansijskom krizom?

- Nesposobna Vlada namerava da uvede solidarni porez slaboj srednjoj klasi koja je za nekoliko godina, jer je bila dobra u svom poslu, uspela da dostigne plate nešto veće od proseka. Ti uspešni građani nisu budžetski teret jer se nisu ugurali u državne firme ili administraciju. Oni će biti kažnjeni, iako su najzdraviji deo društva, najzainteresovaniji za reforme jer su sposobni da zavise od svog rada.

Tako ćemo svi biti i dalje prinuđeni da plaćamo previsoke plate, gubitke javnih preduzeća ili pogrešne poslovne i političke procene. Kriza služi kao izgovor za očuvanje tog ubitačnog principa po kojem su profiti u Srbiji privatni, a šteta uvek javna i solidarno plaćena.

Podelite vest sa prijateljima: