Prenosimo Vam transkript i video zapis govora potpredsednika Liberalno-demokratske partije Nebojše Ranđelovića sa sednice na kojoj se raspravljalo o setu pravosudnih zakona u Skupštini Srbije.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, iako sam ovlašćeni predstavnik jedne opozicione parlamentarne partije, neću iskoristiti predviđeno vreme koje ima naša poslanička grupa za opštu kritiku svega i svačega. Pokušaću da se usredsredim i na pozitivne atribute predloženih zakona i da postavim neka pitanja za koja smatram da će dati odgovori na njih pojasniti, po meni, neke nedovoljno razjašnjene delove predloženih zakona.

Kada smo raspravljali o setu pravosudnih zakona, odnosno izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, postavio sam prethodno pitanje i istakao logiku spajanja pojedinih tačaka dnevnog reda u jednu tačku. Sada to pitanje neću postaviti, iz prostog razloga što smatram da je ovoga puta spajanje ovih tačaka u jednu tačku o kojoj će se raspravljati zaista celishodno.

Naime, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o sudijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, jesu u funkciji onoga što je novina u našem pravosuđu, a to se zove pravosudna akademija. Dakle, neću se zadržavati na tekstovima predloženih izmena i dopuna predloženih zakona, jer smatram da su oni tehničke prirode i da su nužne da bi jedan ovakav zakon mogao da zaživi.

Što se tiče zakona o pravosudnoj akademiji, što se tiče samog uvođenja institucije pravosudne akademije, mogu da kažem da će poslanici LDP i te kako podržati ovu intenciju promena u našem pravosuđu i upodobljavanja sa nekim tekovinama evropskog prava. Smatram da je uvođenje pravosudne akademije korisna stvar i, shodno tome, postaviću i pitanje: koliko su francuska iskustva doprinela stvaranju teksta jednog ovakvog zakona? Shodno francuskim iskustvima, postaviću i pitanje vezano za članove koji se tiču javnog konkursa i uslova za prijem za početnu obuku. Zaista su francuska iskustva, po mojim saznanjima, pozitivna i omogućavaju da pravosudne funkcije nose zaista oni koji su najbolji.

Smatram da je razlog postojanja pravosudne akademije u našoj zemlji isti, tj. da jedan ovakav zakon i ovakva institucija treba da omoguće da najbolji među najboljima budu nosioci pravosudnih funkcija. Dakle, shodno našoj podršci ovakvoj jednoj instituciji, želeo bih da postavim par, moglo bi se reći i tehničkih i suštinskih pitanja. Konkretno, tiču se člana 28. i člana 29.

Naime, u članu 29. stoji: „Cilj prijemnog ispita je utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebno za pohađanje programa početne obuke i sposobnosti završne sudijske i tužilačke funkcije“. U članu 28, koji tretira uslove za prijem na početnu obuku, stoji: „Uslovi za prijem za početnu obuku…“, između ostalih su i: „… položen pravosudni ispit, ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima“.

Imam utisak da tu dolazi do nekog preklapanja i do nekog nepotrebno ponavljanja, jer ono što stoji u članu 28. ukazuje da polaznici po sadašnjem zakonodavstvu već ispunjavaju zakonske uslove da budu sudije, odnosno tužioci. Zamolio bih da se ovo moje pitanje ne shvati kao kritika zakona i da se ne shvati kao kritika institucija pravosudne akademije, već da se shvati kao kritika postojećeg pravosudnog ispita, za koji smatram da je preživela institucija i da je način njegovog polaganja zastareo, te da se ta institucija mora upodobiti sa savremenim tekovinama evropskog prava i sa intencijama koje ovakav predlog zakona nudi, odnosno sa intencijama promena i upodobljavanja našeg pravosudnog sistema.

S toga bih molio predstavnike Vlade da ukratko daju objašnjenje da li je ovo samo nužnost, da novi predlog zakona ne bi došao u suprotnost sa nečim što već postoji kao zakonodavstvo i praksa i molio bih za odgovor da li će u perspektivi doći do promena svega ovoga o čemu sam govorio, jer smatram da bi takve promene bile u funkciji i u službi onoga što imamo pred sobom, a to je Predlog zakona o pravosudnoj akademiji.

Na kraju bih dodao da se, kao ovlašćeni predstavnik LDP, neću ponašati po ustaljenim klišeima predstavnika opozicionih parlamentarnih partija, odnosno – kritikujmo sve što Vlada predloži i iskoristimo sve vreme koje nam stoji na raspolaganju za diskusiju, odnosno za ekspoze. Rekao sam ono što sam smatrao da je važno, postavio sam pitanja koja smatram da su suštinska i, eventualno, u završnoj reči, deo vremena koje je našoj poslaničkoj grupi preostao, bih iskoristio. Zahvaljujem na pažnji.