Čedomir Jovanović postavlja pitanja ministarki finansija Diani Dragutinović na sednici predviđenoj za postavljanje poslaničkih pitanja predstavnicima Vlade u Skupštini Srbije.
Pogledajte video zapis i transkript govora Čedomira Jovanovića kao i odgovore ministarke finansija Diane Dragutinović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pitanje za gospođu Dragutinović, bez ikakve namere i želje da poentiramo na problemima sa kojima se suočava ne samo vaše ministarstvo ili Vlada u kojoj ste ministar, nego čitava zemlja. Mislim da nam dugujete odgovor na to nezaobilazno pitanje u svakoj ozbiljnoj raspravi koja je usmerena ka pronalaženju, traganju za rešenjem problema u kojem se zemlja nalazi.

Zašto smo mi jedino društvo koje nema jasnu strategiju i viziju izlaska iz krize koja nas potresa? Pre godinu dana smo počeli o tome da razgovaramo i tada su nam ponudili ne dokument koji je adekvatan odgovoru na sve probleme na koje smo uočili, nego pre svega podrška za definisanje strategije koja bi pomogla našem društvu i ljudima o kojima se staramo.

Vi ste to zanemarili. Godinu dana ovde parcijalno rešavamo probleme gaseći požar za požarom. Pre godinu dana smo u novembru mesecu raspravljali o rebalansu budžeta koji je bio inflatoran. Tada smo plaćali cenu, vladajuća koalicija koja je formirana. Ako je to bilo nužno i ako je to bila žrtva kvaliteta za neki budući kvalitet koji će proizvesti ta koalicija, onda godinu dana naknadno moramo da vam postavimo pitanje odsustva rezultata.
Mi smo društvo koje je izloženo ad hok merama vaše Vlade.

Juče nismo raspravljali, raspravljaćemo u ponedeljak o zakonu kojim se smanjuju obaveze države tj. troškovi i javna potrošnja kroz svođenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi itd. Istovremeno smo suočeni sa vašom izjavom da ne znate kako se troši 130 milijardi. Ako ne znate kako se troše 130 milijardi, a mislim da ne treba ni da znate, jer ne treba da država bude ta koja daje odgovore na pitanja troškova javnih preduzeća, lokalne samouprave itd, već treba da podstakne one procese koji će dovesti do privatizacije javnih preduzeća i do stvarne samouprave i autonomije naših opština, regiona koje navodno stvaramo i pokrajine.
Odgovorite na jednostavno pitanje kako se troše pare za koje ste vi odgovorni na osnovu odluka koje vaša Vlada donosi. Danas smo slušali ovde u prepodnevnom razgovoru sa premijerom tu toplu konverzaciju između gospodina Mirka i gospodina Pere, ne primerenu skupštinskoj raspravi i pitanju koje je naš poslanik postavio. Vi ste ministar finansija, ne pitam vas za 130 milijardi koje troše javna preduzeća od sopstvenih prihoda, lokalna samouprava, svi korisnici međunarodne pomoći. Recite nam koji je bio osnov za davanje i donošenje odluke koja obavezuje jednu od najvećih preduzeća sa najvećim gubicima „Srbijagas“ da kupi informatiku za 2.700.000 evra?

Složio bih se sa vama, s tim što su vaši postupci potpuno drugačiji od ovoga što govorite. Ali da krenemo od početka. Prvo, vaša definicija uloge države je samo vaša i ni po čemu nas ne obavezuje. Pošto se borite protiv siromaštva, predložiću vam da budete konkretni i jasni u tome, pa nam recite šta vas je to rukovodilo da kao ministar finansija date saglasnost tj. da obavežete “Srbijagas” da za gotovo tri miliona evra kupi akcije privatne kompanije, koja u međuvremenu postaje vlasništvo mešovitog preduzeća, koje su formirale naša država i ruska država, u kojoj ruska država ima većinu. Samo na to pitanje odgovorite konkretno.
Što se tiče vaših mera, bio sam vrlo jasan. Rekao sam da ste u novembru mesecu prošle godine ovde u parlamentu branili neodbranjivo. Zbog vašeg plaćanja koalicije evro je sa 75 dinara otišao na 95, zbog neodrživog stava po kojem je država ta koja kupuje političku podršku nudeći milostinju društvu. Broj siromašnih se povećao za ovih godinu dana, nije se smanjio. Slažem se da država treba da pomogne preduzetništvo, ali ne tako što će ona početi da se bavi biznisom, nego tako što će se povući.

Predložili ste otpuštanje državnih službenika, a niste nam rekli kojim poslovima ova zemlja želi da se bavi. Niste nam rekli kojim poslovima želi da se bavi. Nemamo problem sa brojem zaposlenih, nego sa rezultatima njihovog rada. Digli ste penzije na 70% plata. Ne može se graditi biletarizam između penzionera i radnika, nego prvo moramo da postavimo pitanje – šta ćemo sa 40% penzionera koji ostvaruju puno penzijsko pravo, a nisu imali pun radni staž? Tu treba uvesti red. Mizernu penziju prima 120.000 penzionera. Hajde da kažemo koji je minimum koji će država garantovati da oni od toga mogu da žive. Hajde da se krijemo iza demagogije.

Ovde u parlamentu ste u januaru mesecu negirali recesiju, kada je EU i evro zona beležila prvi kvartal recesije. Govorili ste o rastu BDP od 3%, a sada je minus četiri. Govorili ste da je baziran na rastu našeg agrara. To su bile besmislice, gospođo Dragutinović. Čekali ste MMF sa predlogom da se podigne PDV. To je vizija vaše politike. Da li je to nužno ili ne? Možda jeste i možda ćete dobiti našu podršku za tako nešto, ako nešto drugo ne može. Gde je strategija? Gde je jasan plan?

Najveća preduzeća u zemlji su najveći gubitaši. NIS smo privatizovali i nemamo dva člana upravnog odbora, jer nas toliko ne interesuje poslovanje najrentabilnijeg preduzeća tj. preduzeća sa najvećim profitom u zemlji, NIS-a i Telekoma. To nisu naši podaci. To su podaci nezavisne statistike. Tri najveća preduzeća po profitu koji ostvaruju ili po prometu su NIS, “Srbijagas” i Telekom. Recite, kako se potrošilo dva miliona 700 hiljada evra i koji je razlog da se tako nešto uradi?

Razumemo zašto preuzimate propalo preduzeće. Zato što tako kupujete političku podršku. Što ste platili dva miliona 700 hiljada evra da bi to sutra postalo vlasništvo mešovite kompanije koja je u većinskom vlasništvu ruske države? To je odluka Vlade koja je obavezala “Srbijagas”, koja u ovom trenutku knjiži 170 miliona evra gubitka. Na tih 170 miliona gotovo je tri miliona novih gubitaka.

Dozvolite da o tome razgovaramo. Slažem se sa vašom idejom da treba podići potrošnju u situacijama u kojima pada, sa druge strane, ali aktivnosti koje su obeležile ovih godinu dana nisu aktivnosti koje su bile usmerene na privredu, pošto ne može ministar Mrkonjić da bude menadžer svakog preduzeća u Srbiji i ne može država da se bavi poslom, ili ministar Dinkić. Nema problema.

Definisali ste mere koje niste sproveli. Naplata akciza – manji prihodi od očekivanih, naplata taksi na mobilne telefone – manji prihodi od očekivanih, transfer u lokalnim samoupravama – veći od projektovanog. Nisu smanjenja koja su bila predviđena vašim merama. Koje ste još mere imali? Dislokacija sredstava, sopstveni prihodi koji idu u republički budžet. Ni ta sredstva nisu povučena. Zamrzavanje plata, sa druge strane rast plata tj. prihoda po drugim osnovama. Vaše mere se ne poštuju. Ne znamo da li su apsolutno opravdane i o tome nismo nikada razgovarali. Suočeni smo sa politikom svršenog čina. U ovom trenutku to više ne može u nedogled tako.

MMF dolazi i odlazi. Nismo upoznati sa platformom koja je osnov vašeg nastupa pred MMF. Zadužujemo se. Uzimamo kredite, što samo po sebi ne mora da bude loše, ali ovde ste u junu branili kreditne aranžmane. Niste mogli da nam kažete pod kojim kamatama se to radi. To nije pisalo u odlukama, zakonima, nego ste nam vi to tumačili.

Sutra razgovaramo o kreditima koje naša država uzima da bi gradila svoju infrastrukturu. Da li postoje projekti za tako nešto ili će biti odobreni krediti i onda će se projekti praviti? Ko je za to odgovoran? Zašto nema obilaznice, šta je sa Koridorom 10, sa eksproprijacijom zemlje? Previše pitanja. Ta pitanja se postavljaju godinama unazad. Samo nam objasnite to za ovih 130 milijardi evra, šta je sa ovih tri miliona?

Gospođo Dragutinović, mi ćemo se lako složiti oko onoga što je dobro. Deficit nije rezultat. Deficit možemo da posmatramo kao instrument. Ovo je politička rasprava. Mi možemo na nekom drugom mestu da razgovaramo o tim uskim ekonomskim pitanjima, koja ne treba da opterećuju ovu raspravu.

Ako govorimo o rezultatima vaše politike, sa manjim ili većim deficitom, onda oni moraju da budu izmereni onako kako se meri u čitavom svetu, a to je – porast ili pad stope nezaposlenosti. Ne mislim da mi sada treba da guramo prst u oko Vladi zbog toga što raste broj nezaposlenih. Ne vidim nikakvu korist u tome, ali vidim u nečemu drugom.

Treći put mi niste odgovorili na pitanje – šta vas je rukovodilo da glasate za odluku koja je obavezala preduzeće, koje je u minusu 170 miliona, da potroši još tri miliona, dve nedelje pre nego što će to preduzeće biti transformisano u mešovito državno preduzeće sa Ruskom federacijom u kojem Rusi imaju većinu? Ovde smo razgovarali pre godinu dana o neodrživosti jednog odnosa prema društvu i vi sada svojim komentarima takođe govorite ono što govorimo i mi – da se mora voditi razumna i racionalna ekonomska politika i da se ne može na populizmu menjati društvo.

Pitam vas – šta vam je problem da tražite podršku za nešto takvo? Ne mislimo da vi treba da kontroliše tih 130 milijardi koje ste pomenuli, to treba da bude transparentno, ali to nije jedino polje koje je netransparentno. Netransparentne su i odluke same Vlade. Ako mi ne možemo da dobijemo odgovor na pitanje – što ste potrošili tri miliona, zašto bi onda neko bio dužan da nam odgovori, iz neke lokalne samouprave, kako troši sredstva koja sam prikuplja?

Smatram, kada govorimo o strategiji, onda uskraćujemo sebe za najefikasniji potez koji možemo da povučemo u ovoj krizi. Zašto bismo mi iz republičkog budžeta finansirali budžete lokalnih samouprava u meri u kojoj to činimo danas. S druge strane, ne možemo da smanjimo transfere lokalnim samoupravama, a istovremeno tim lokalnim samoupravama ne dati prava da oni na neki drugi način, drugim putem dođu do svojih sredstava. Da li je to nešto epohalno drugačije od načina na koji je ova zemlja funkcionisala – da, samo u poslednjih 13 godina? Do 1996. godine i pobede opozicije 40 opština Srbije lokalna samouprava je raspolagala svojom imovinom i sticala samostalne prihode, u mnogo većoj meri i iznosu u koji trenutno može to da uradi.

Zašto ste oduzeli pravo lokalnim samouprava kroz ove zakone, o kojima ćemo raspravljati sledeće nedelje, zato što juče nije bilo nikoga iz Vlade da tako nešto uradimo?
Kada govorimo o ekonomskim problemima, onda nemojte zanemariti činjenicu da ste vi predstavnik Vlade, koja nas je uveravala kako će nas kriza zaobići, pa nakon toga, kako će kriza dati pozitivne efekte. Vi ste predstavnik Vlade koja je ignorisala našu dobru volju i nameru da vam pomognemo sa nekim predlozima, koji su odbačeni kao nepotrebni, recimo – povećanje osiguranja po depozitu sa tri hiljade, odnosno mi smo tražili povećanje na devet hiljada tj. tri puta. Vi ste rekli – nema potrebe. Dalje, ste posle sedam dana došli sa idejom da se podigne na 50 hiljada, pet puta više od onoga što ste prethodno definisali kao nepotrebno. Ni tu meru niste sproveli naredna dva meseca.

Ako govorimo o javnoj potrošnji, hajde da uđemo u njenu strukturu. Mi nemamo problem sa investicijama. Investirajte – mi to želimo. Zadužite se – ni to nije problem, pa svako tako dolazi do kapitala, osim Rumunije i Čaušeskua. Nemamo problem sa tim, ali imamo problem sa efikasnošću trošenja tih sredstava – sa projektima koji se ostvaruju, pošto se krediti uzimaju; sa činjenicom da se plaćaju penali i kamate na kredite koji su odobreni, a sredstva nisu povučena, jer ne možemo da ispunimo kriterijume. To je ono što nas interesuje.

Departizacija sistema – nemamo dva člana upravnog odbora, zbog toga što stranke ne mogu da se dogovore, odnosno upravnog odbora najprofitabilnijeg preduzeća u zemlji NIS, odnosno zbog toga što stranke ne mogu da se dogovore. To je neodgovorno i neozbiljno, pogotovo u ovoj situaciji.

Ako govorimo o javnoj potrošnji da, ali zašto kroz penzije? Tako trošimo budućnost penzionera i njihove dece i njihovih unuka. Ako stežemo kaiš, da ga stegnemo jednom sa smislom i da pitamo – koliko još treba da se mučimo, pošto je jedino izvesno u ovoj zemlji da je život svaka vrsta muke. Tome da damo nekakav smisao. Živimo u ruševinama sveta koji su naši roditelji stvarali za nas, pa hajde da vidimo da li možemo tome da damo neki novi smisao, pa da uvedemo taj egalitarizam o kome se govori, ali ne između zaposlenih i penzionera, nego unutar korisnika penzionog fonda. Izvozom je pokriveno 20% našeg DžiDiPi, a 15% obavezama prema penzionom fondu. Takva zemlja ne može da opstane i mi ćemo za godinu dana o tome razgovarati u mnogo težim uslovima, nego što je slučaj danas, kao što danas razgovaramo o propuštenim šansama od pre godinu dana. Dajte to da rešimo i recite o ta tri miliona.