Tek nam u sledećoj godini predstoji kriza koju će, pre svega, izazvati nelikvidnost i neodrživost zaduženja velikih sistema, kaže u intervjuu za “Privredni pregled” Ivan Andrić, poslanik LDP-a. On navodi da je napravljena ogromna greška što nijedan veliki sistem kome je država pomogla sa subvencioniranim kreditima za likvidnost nije nateran da se transformiše.

Vlade Srbije pokušava da kroz imitaciju mera koje se sprovode u zapadnim zemljama, pokušaju da odgovore na krizu. Ako pogledate primere Nemačke ili Amerike, jasno se vida da nijedna od tih država nikada nije pomogla nekoj kompaniji bezuslovno. Pomoć je pratio zahtev za transformacijom ili u slučaju daje preuzimala kompaniju, to je urađeno po strogim i vremenski ograničenim pravilima. Nelikvidnost naše pripreme potiče od velikih preduzeća. Ona dobijala novac bez ikakvog uslova i plana i tako netransformisana u narednoj godini imaju još veće problema. Naša pripreda tako postaje još manje likvidna.

Danas Železnice imaju preko milijardu evra akumuliranih gubitaka. Srbijagas preko 100 miliona evra, a po nalogu države preuzimaju druga gubitaška preduzeća.

Kako ocenjujete godinu koja je za nama?

Ovo je samo jedna u nizu izgubljenih godina, još jedna godina u kojoj jepropuštenaprilika za nastavak reformi. Visoka stopa nezaposlenosti je naš najveći problem i to je posledica niske privredne aktivnosti. Kljuć reševanja tog problema je razvoj malih i srednjih preduzeća.Vlada se nije bavila njima i to se vidi u nedostatku efikasne mere koja bi pospešila njihov rad. Bilo je pokušava sa “start-up” kreditima,ali efekti toga se ne mogu primetiti. Jedan podatak govori da je se svakog sata gasilo 7 malih privatnih firmi. Samo zamislite koliki je to broj ljudi čije su porodice ostajale bez sredstava za život. Razvoj malih i srednjih preduzeća treba da bude generator naše privrede i jedan od načina za rešenje strukturnih problema. Umesto toga, Vlada je stvorila atmosferu gde se od države očekuje da reši pojedinačne ljudske probleme, što je nemoguće i što nije dobro jer takva država ne postoji. Uloga vlade je da stvori klimu u kojoj isključivo od sposobnosti pojednica zavisiti realizacija njegovih ideja.

Da li je budžet za iduću godinu stvarno razvojni?

Budžet je koalicioni i predstvlja zbir politickih želja koje nemaju veze sa ekonomijom. Kada 30 odsto ukupnih prihoda odlazi na subvencije penizonom fondu, nedvosmisleno se vidi da ne posotji želja za reformama. Budžet pokazuje da neće doći do promena u ekonomskoj politici. Kako bi došli do potencijalnog rasta od 5%, potrebne su nam investicije od 3- 4 milijardi evra svake godine. Vlada zna da investicija u tom nivou neće biti i zbog toga lansira priču ka pretpristupnim fondovima EU izbegavajuću da saopšti istinu da u tim fondovima količine novca koji bi bila namenja Srbiji nema.

Da li je realna procena da će inflacija u 2010. godini biti šest odsto i da li NBS treba da nastavi sa popuštanjem u monetarnoj politici?

Smatram da je inflacija na realnim osnovama i ne predstavlja neku opasnost. Međutim, u javnosti se manipuliše strahom od hiperinflacije, pa se to onda koristi za populističke poteze. Inflacija je samo pokazetelj ekonomskih kretanja i mi treba da se se usmerimo ka proizvodnji. Da nam to bude prioritet, a ne da zbog straha od inflacije kočimo proizvodnju. Kada je politika NBS u pitanju, ne vidim da je snižavanje referentne kamatne stope doprinelo većem ulaganju novca u privredu. Rizik je i dalje veliki, on je velikim delom politički, neekonomski, pa je bankama sigurnije da ulažu u državne hartije.

Šta u idućoj godini treba da radimo kako bismo podigli našu privrednu proizvodnju?

Prvi korak moga da bude reforma javnog sektora. Vlada mora da započme proces reformisanja javnih preduzeca, naročito velikih sistema koji su i najveci gubitasi. Zatim je potrebno stvoriti atmosferu u kojoj će bitipromovisan izvoz. Stvoriti poslovne uslova koji će svima koji su sposobni da stvaraju proizvode za izvoz olakšati poslovanje. Jedna od najvaznijih stvaranje uslova kojima ce se trajno podsticati preduzetnistvo, mali i srednji biznis. To je posao Vlade. U tom sektoru postoje tri velike grupe problema. Nelikvidnost, lanac u kome niko nikome ne plaća. Zatim, veliko opterećenje za privredu predstavlja i PDV koji se faktički naplaćuje pre naplate prodaje robe ili usluge, cime u stvari mali biznis kreditira drzavu. Treći veliki problem su poreska opterecenja na zaposlene i glomazna drzavna birokratija. U svakom ovom polju moze doci do poboljsanja uslova – npr. vlada je mogla da ukine PDV na zalihe ili da uvede pravilo da se taj porez plaća po naplati. LDP čak smatra da je realno i smanjenje PDV, jer bi se time dobilo na širini skupljanja poreza ( makar na odredjeno vreme – kao u Velikoj Britaniji).

Intervju vodio:

Miša Laketić