Umetnost može da transformiše društvo

Muzičko obrazovanje stekao sam i uz rad. Pa smo tako, recimo, na ulici 1996. kao studenti, učili, radili, rušili nedomokratski sistem i uz dobru muziku.

Da li imate formalno muzičko obrazovanje ili svoj prirodni talenat za muziku iskazujete u porodici, sa prijateljima?

Znate da se mi u LDP zalažemo za koncept doživotnog obrazovanja, pa ne mislim da je ono što naučimo u životu ograničeno samo na formalnu diplomu ili završetak fakulteta, kada treba da prestane svaka vrsta radoznalosti i usavršavanja. Nemam formalno obrazovanje u muzici, takvo obrazovanje sam stekao u drugoj oblasti umetnosti.

A muzičko obrazovanje, mogu da kažem da sam ga, kako se nekad govorilo, stekao i uz rad. Pa smo tako, recimo, na ulici 1996. kao studenti, učili, radili, rušili nedomokratski sistem i uz dobru muziku. Uostalom, svet je pun onih koji su samouki, kako se obično kaže: od Hemingveja do Saramaga, od Šenberga i Luis Armstronga do Frenka Zape, Bouvija i Roling Stonsa. Naročito u muzici, talenat i rad su presudni.

Kada ste prvi put došli u kontakt sa muzikom?

Naučnici kažu da beba ima formirano čulo sluha vrlo rano. Šta sam tada slušao, to verovatno zna moja majka. Sudeći po mom kasnijem muzičkom opredeljenju, volela je brze ritmove.

Ko je presudio za Vaše interesovanje za muziku, mama, tata, simpatična komšinica koja je svirala violinu, Bitlsi, Rolling Stones…?

Stonsi, iako je Lenon bio jedinstveni muzički genije.

Koji instrument umete da svirate, a koji biste voleli da svirate?

Dugo mi je želja bila da sviram violončelo.

Ispričajte nam ukratko neku anegdotu koja ima veze sa muzikom. Na primer, učestvovali ste na karaokama pa nije baš ispalo kako treba. Ili pokušali ste da zapevate, ali iz određenih razloga glas Vas nije poslužio…

Možda kada sam pre par godina na Dance Areni Exita dočekao jutro. Ako je u 11 sati još uvek jutro.

Šta muzika predstavlja za Vas? Ko je Vaš omiljeni pevač, pevačica, grupa, kompozitor, opera, balet? Koji je Vaš omiljeni muzički žanr (rok, pank, hevi-metal, pop, džez, klasika, etno, narodna, turbo-folk…) i zašto?

Poštujem praktično sve što je u muzici nastalo do 20. veka, a veliki deo toga je moderno i danas. Od kompozitora, Vagnera, Prokofjeva, Stravinskog, Ravela, Debisija, Šostakoviča i, naravno, Malera. Uživam i u savremenoj muzici Parta, Kančelija i Ginastere.

Volim Glasa i Najmana. Savremeni svet u kojem smo odrasli, daje nam mogućnost da na taj način svoj svet imaginacije pustimo kao film. Obožavam džez, a uz rok sam odrastao, to je muzika moje generacije. Stonsi, Ramonsi, Clash i druga muzika koju smo slušali osamdesetih na Akademiji i u SKC-u.

Trenutno slušam i elektronsku muziku – Sven Vath, Aril Brikh, Guy Gerber, Tocadisco, Peter Dundov. Ipak, postoji jedan čovek, u džez muzici, kome se apsolutno divim – Kit Džeret.

Da li znate da čitate note?

Sričem note.

Da li ste kolekcionar instrumenata? Kojih?

Ne skupljam instrumente, ali imam lepu i odabranu kolekciju LP ploča.

Muzika zahteva sluh, strpljenje, memoriju, vežbanje… Koliko Vam muzika pomaže u politici?

Da se relaksiram i obnovim energiju. Kako je govorio Vladan Desnica: „umetnošću se lečimo od života“.

Koji je najbolji koncert na kome ste bili, a ko Vas je razočarao svojom svirkom?

Meni je uvek super na svakom Massimovom kocertu, ok mi je bilo na Stonesima, voleo bih da gledam The Killers i Maroon 5 uživo. Uživao sam na Diani Krall.

Za koji koncert biste dali najviše para?

Kit Džeret, solo koncert.

Da li Vaša deca sviraju neki od instrumenata? Da li je muzičko obrazovanje jednako važno kao i sport, strani jezici, fizička kultura?

Naravno da je izuzetno važno, jer muzika kod dece gradi odnos prema najvišim vrednostima, kao što su solidarnost, uzajamno saosećanje i poštovanje, harmonija…

Da li muzički ukus neke osobe, ukazuje na njen karakter i senzibilitet?

Naravno. To ne mora ni da se dokazuje. Testirajte na političarima.

Šta mislite o današnjoj muzičkoj sceni Srbije? O Grandu, turbo-folku, da li su oni kič? Da li država treba da se zalaže za prave vrednosti u muzici ili da prećutno odobrava kič?

Mislim da se kroz muzičku scenu i trendove stiče i realna slika o društvu. Kada država bude shvatila koliko umetnost može da transformiše društvo, bojim se da će biti kasno, a za to je potrebno okrenuti samo nekoliko stranica bliže i dalje istorije i videti primere.

Hoze Antonio Abreu je blizu 300.000 dece venecuelanskih favela sklonio sa ulice i spasao gladi, prostitucije i kriminala, preko jedinstvenog sistema muzičkog obrazovanja. Danas su ti klinci glavne zvezde klasične muzike u svetu.

Šta pevate dok se tuširate? Šta pevate u kolima?

Trenutno Jinx i Lady Gaga.

Koja je, prema Vašem mišljenju, najerotičnija pesma svih vremena?

To je emocija bez kraja: Jane Birkin & Serge Gainsbourg “Je t’aime … moi non plus“; Marvin Gaye “Let’s Get it On”; Joe Cocker “You can leave your hat on”; Nina Simone “Put a Spell on You”; Nina Simone “Wild is the wind”; Duke Ellington “In A Sentimental Mood”; Prince “Purple Rain”, Chris Botti “Steps of Positano”….

Da li odlazite u restorane, odnosno kafane, i za koju pesmu ste dali najveći bakšiš? Koliko on iznosi?

Najbolje se osećam u jazz klubovima. Trenutni favoriti su mi Jazz Sence.