Srbiji ne treba neiskrenost i cinizam Vučića

Aleksandar Vučić vređa inteligenciju i osećanja građana Srbije svojim neiskrenim pokušajima da prisili javnost da zaboravi njegovu veliku ulogu u kreiranju i odbrani politike koja je terala ljude u nesreću, u Srbiji i van nje. Nikome u ovoj zemlji ne trebaju naknadna pamet i skrušena i cinična objašnjenja o tome kako je tek sada, 15 godina nakon Srebrenice, 11 godina posle NATO bombardovanja u kojem je bio glavni cenzor režima i dve godine od paljenja Beograda, skupio hrabrost da se zgrozi nad zločinima.

Sve što stranka čiji je zamenik predsednika treba da uradi je da u tišini, kako i priliči iskrenim ljudima koji se kaju, glasa za rezoluciju koja će, jasno i bez relativizacije, definisati odnos Srbije prema zločinu koji je presudom Međunarodnog suda pravde određen kao genocid.

Određivanje prirode i razmera zločina ne se biti prilika za kompromise političkih stranaka. Granice u kojima treba da se kreće tekst rezolucije određene su civilizacijskim i političkim mestom koje je Srbija dostigla, uprkos tome što su političari poput Vučića dve decenije pokušavali da je udalje od sveta i civilizacije. S jedne strane, karakter zločina u Srebrenici je odredio svojom pravnosnažnom presudom Međunarodni sud pravde. S druge strane, Evropski parlament je proglasio 11. jul Danom sećanja na Srebrenicu. Posle podnošenja kandidature, ova odluka politički obavezuje Srbiju da se na isti način postavi prema tom događaju. Tu ništa ne sme zavisiti od političkih potreba i procena Aleksandra Vučića, kao ni bilo koje stranke u Srbiji.

Vučić je, zajedno sa svojim sadašnjim predsednikom, pre samo 18 meseci predvodio nasilne demonstracije pokušavajući da sruši vlast koja je izručila Radovana Karadžića, jednog od optuženih za zločin u Srebrenici. Isti čovek je Skupštinu Srbije proglašavao „sigurnom kućom“ za Ratka Mladića i tražio da beogradske ulice nose njegove ime. Prednost za Skupštinu Srbije je da Vučić više nije čak ni poslanik, i da će, ukoliko u ostatku njegove partije ima dovoljno ličnog i političkog poštenja, imati priliku da bez njegovog prisustva i licemerja glasaju za osudu srebreničkog genocida i tako simbolično odustanu od politike koja je ubila 8000 ljudi u Srebrenici, a stotine hiljada širom bivše Jugoslavije, među kojima je i mnogo Srba.

IZJAVE ALEKSANDRA VUČIĆA O SREBRENICI I RATNIM ZLOČINCIMA

Neka ide, neka se izvinjava u ime svog predsednika Demokratske stranke za Republiku Srpsku, Ljubiše Savića Mauzera, ubice, i neka se izvinjava u svoje ime. U naše ime, u ime naše dece, neka se ne izvinjava. U ime naše budućnosti neka to ne radi. Neka on i kriminalce iz Demokratske stranke izdvoje, neka plaćaju kome hoće, šta hoće, ali naša deca zbog njega neće da plaćaju ratnu odštetu. I neće da plaćaju onima kojima nisu ništa počinili i za zločine za koje nisu uopšte odgovorni i u kojima nisu učestvovali.
- Aleksandar Vučić povodom posete predsednika Srbije Srebrenici – Konferencija za novinare SRS, novembar 2005.
http://www.stormfront.org/forum/sitemap/index.php/t-210721.html

Vučić je ocenio da ne može da se opravda 30 dana zatvora za to što je neko dete negde okačilo neki karton na kome su izneli svoje mišljenje.
- Beta/Mondo, povodom hapšenja osoba koje su lepile plakate sa imenom haškog optuženika Ratka Mladića, 24. maj 2007.
http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=58185

Aleksandar Vučić je za vreme današnjeg zasedanja Skupštine sa govornice pokazao natpis “Sigurna kuća za Ratka Mladića”. Funkcioner SRS-a kaže da je time želeo da pokaže neslaganje sa “terorom” koji se sprovodi nad ljudima koji su navodno pomagali haškim optuženicima.
- B92, “Sigurna Kuća za Ratka Mladića”, 4. oktobar 2007.
http://www.b92.net:8080/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=04&nav_category=11&nav_id=266418