S obzirom, dakle, da ste i u vreme stvaranja frakcije unutar DS-a, a potom i u vreme konstituisanja LDP, smatrali da bi partije pokazale više demokratičnosti ukoliko bi dozvolile razmenu različitih mišljenja, pa i stvaranje frakcija, među svojim redovima, da li smatrate da su stranke u Srbiji autoritarne u pogledu iznošenja pojedinačnih stavova različitih od zvaničnog stava stranke?
Autoritaran je model u kome dugo živimo. Stranke nisu izuzetak, ali su najodgovornije jer društvu nameću okvir ponašanja. One su, i protiv toga se LDP bori, od države i politike napravili svemoćne aparate. U Srbiji se država, a preko nje stranke, pitaju o svakom, pa i najprivatnijem pitanju naših života. Od radnog mesta do zdravstvene knjižice. S druge strane, tamo gde jasno vođstvo i disciplina treba da postoje, imamo apsurd da nam Vlada izgleda kao samoupravna interesna zajednica. Svaka stranka i ministar vode svoju politiku, daju izjave, mašu verzijama koalicionog sporazuma.

Da li su takozvani “preletači” na ovdašnjoj sceni mahom ljudi kojima nije dozvoljeno da slobodno iznesu mišljenje ili revidiraju ideologiju, ili su to oni koji idu za nekim drugim interesom? (ovo pitanje se ne odnosi na one koji su stvarali nove partije, nego samostalno menjali stranku)?
Raniji stranački status se često koristi kao opravdanje za cinizam i naknadnu pamet. Nikolić i Vučić su samo poslednji primeri. Negiraju sve što su 20 godina radili, bez spremnosti da priznaju da grešku. Nemaju oni tu obavezu prema nama koji smo oduvek govorili ovo što oni sada tek šapuću, nego prema građanima. Vidimo čoveka koji, posle 14 godina na mestu generalnog sekretara radikala, odjednom plače pred društvom koje tek sada čuje njegov stav o Srebrenici, jer to ranije nije smeo da “ističe”. Možda će sutra reći da ni danas nije iskren, ali da je morao tako da govori zato što je “samo” zamenik predsednika.

Da li bi, prema vasem mišljenju, bilo manje takvih slučajeva ukoliko bi se stranke, poput vaše, odrekle “instituta” blanko ostavki, a u mandatima se više oslanjale na lični integritret poslanika?
Činjenica da su sve stranke, osim LDP, u Ustav stavile skandaloznu odredbu o blanko ostavkama je znak njihove unutrašnje slabosti. Naravno da mora da postoji odgovornost prema stranačkom programu i strategiji, ali nikada ne bih pristao na ponižavajuću poziciju šefa stranke koji sa sobom, poput atomskog dugmeta američkog i ruskog predsednika, nosi potpisane ostavke svojih poslanika.