Šef poslaničke grupe LDP-a

Mnogi ministri, a naročito ministar Ljajić, pokušavaju da ubede građane kako Vlada nije grešila i kako će četvrta revizija aranžmana omogućiti da nastave svoje populističke projekte. Tako najavljuju novo odlaganje reformi na koje nas opominju i MMF, ali i običan pogled na ekonomiju koja se davi pod teretom nesposobne države, kurs koji pliva jer ne može da izdrži slabosti nerazvijenog tržišta, pogrešnih finansijskih tokova koji traže priliku za zaštitu kapitala, jer on ne može da bude investiran u zdrave proizvodne projekte i investicije.

Ministar rada Srbiju ubeđuje da su narodne kuhinje naša šansa, umesto da odgovori zašto je u decembru ćutao pred inicijativom LDP-a da tada započnemo reformu penzijskog fonda. Ista vlada i isti ministri odbili su LDP-ov predlog mera krajem 2008. godine koji je omogućavao da se plate i penzije zamrznu, ali u trenutku kada je 1 evro vredeo manje od 80 dinara. Učinili su to tek nekoliko meseci kasnije, pa penzioneri i javni službenici danas primaju plate i penzije koje su 30 odsto manje nego da su prihvatili naš predlog. To je direktna cena, jedna od mnogobrojnih, defanzivne politike Vlade koja se povlači pred problemima.

Kašnjenje i oklevanje su osnovna ekonomska i socijalna strategija u ovom trenutku. Zato se od javnosti krije šta je epilog razgovora, zato se misli da će sve biti u redu ako se u Skupštinu pošalje bilo kakav predlog Zakona o penzijama. To neće biti dovoljno.

MMF jeste potreban, ne zbog iznosa pozajmica, nego zbog toga što je ovakvoj Vladi neophodan takav policajac, koji će je opomenuti na odgovornost koju ima prema bliskoj budućnosti zemlje. Ne može sav novac više da ide u potrošnju, bez obzira na ambiciju mnogih ministara i stranaka, da pored jedne partije i nekoliko ministarstava, stalno prave nove partije, koalicije i agencije za partijsko upravljanje budžetskim novcem.

Novu ekonomiju možemo da stvorimo samo u okviru nove politike. Zato smo uputili zahtev Vladi za hitnu sednicu Skupštine sa temom: Dogovor oko prevazilaženja teške ekonomske i socijalne situacije.

LDP je kandidovao program za taj dogovor i on, između ostalog, obuhvata: brigu o ljudima koji rade, umesto podržavanja demagogije, razdvajanje rada od nerada, uvođenje širokog i efikasnog sistema poreskog kreditiranja, promenu sistema naplate PDV, država da naplati PDV tek kada i sama plati obavezu, niže poreze i doprinose na zarade, reindustrijalizaciju, novu regionalnu politiku i saveze u regionu za veći izvoz, NATO kao šansu za stabilnost i investicije, demonopolizaciju i jačanje domaće i regionalne konkurencije, restruktuiranje, departizaciju i privatizaciju javnih preduzeća.