Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, hteo bih da kažem da je ovo prva reakcija Vlade na krizu u kojoj se zemlja nalazi dve godine. To je ono što je dobro.

Šta je loše? Sve osim toga. Loše je što ovde nije gospodin Cvetković, loše je što ste ovde vi sami gospodine Duliću, sa više nego spornim kredibilitetom, što ste nam ponudili jedan skandalozan zakon i što mi sada o ovom zakonu razgovaramo po hitnom postupku u atmosferi koja je nedostojna prvo teme o kojoj govorimo, tih zidara, tesara, stolara, molera, svih onih koje ste nabrojali, a potom i nas kao ozbiljnih ljudi.

Gospodine Duliću, želim da vas pitam šta je bilo sa radnom grupom koja je formirana odlukom premijera Cvetkovića 28. maja 2010. godine i koja je trebala da radi na pripremi ovog zakona? Predstavnik Beograda nije pozvan ni na jedan sastanak te grupe, a po informacijama kojima mi raspolažemo ona se nikada i nije zapravo sastala formalno.

Drugo pitanje, zašto je izostala javna rasprava o ovom zakonu, ako je tako važna tema? Ako ste dve godine čekali da čujete da je pogođena građevinska industrija, ako dve godine niste hteli da čujete nas koji smo vam o tome govorili, zašto je sada izostala bilo kakva javna rasprava?

Tokom te javne rasprave možda biste mogli da čujete ono što je neko bio dužan da vam kaže u kabinetu ili u Vladi, da se ovim zakonom ponovo narušava pravni poredak naše zemlje i da je istovremeno ovaj zakon, baš kao što je to i onaj Zakon o planiranju i izgradnji o kojem smo govorili pre godinu dana, zakon koji će proizvesti više štete nego koristi, iako je ambicija apsolutno opravdana – da se pomogne građevinskoj industriji.

Ono što je paradoksalno jeste zapravo činjenica da nas vi iz perioda dogovorne ekonomije, koja je uspostavljena kroz ad hok projekte raznih ministarstava, kojima se plaćala cena jedne široke koalicije, uvodite u fazu komandne ekonomije.

Vas ne obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a toliko smo puno radili kako bi on što pre stupio na snagu. Vas ne obavezuju sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja centralne i istočne Evrope. Vas ne obavezuje Zakon o javnim nabavkama, a kada govorite o pravima, koja su definisana u ovoj zemlji, vi ta prava tretirate kao prepreke u realizaciji nekih poslova, pa nam ovde u diskusiji kažete kako više realizacija posla neće trpeti razne komisije za zaštitu potrošača, niti će biti osporavana mehanizmima utvrđenim procedurama javnim nabavkama.

Šta je ono što moramo ovde da kažemo otvoreno, gospodine Duliću? Da ste vi nama bili potrebni ovde kao ministar, ali pre svega sa inicijativom kojom bi se menjao loš Zakon o planiranju i izgradnji. Nije to rezultat samo vaše inicijative. Vi ste, s obzirom da ste deo Vlade, samo prva linija jedne pogrešne politike koja razara ovu zemlju. Govorim o ekonomskoj politici, o onoj koju sada prevodite iz dogovorne ekonomije u komandnu ekonomiju.

Odakle vam, gospodine Duliću, ideja da se ovim zakonom Vladi daju ona prava koja Milošević nije uzeo 1996. godine, kada je oduzeo imovinu lokalnim samoupravama?

Prošle godine smo usvojili Zakon o planiranju i izgradnji koji vrlo precizno definiše rokove i sankcije za lokalnu administraciju, ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom. Umesto toga, zbog toga što je nemoguće realizovati ovakav zakon, jer je on izvan svakog pravnog poretka, vi ćete postati kao ministar i kao Vlada jedini šalter od koga će zavisiti sudbina svakog ko se bavi poslovima građevinske industrije u zemlji.

Da se vratimo na početak. U ovaj zakon smo ušli da pomognemo građevinskoj industriji. Da li smo pitali građevinsku industriju kakva joj je pomoć potrebna? U pravu ste kada govorite o zidarima, tesarima, o 200.000 ljudi koji su tu zaposleni. Petsto kompanija je prošle godine propalo. Hajde da vidimo da li je njima neko postavio pitanje – zašto plaćaju tako visoku cenu? Da li je ta visoka cena u Srbiji isključivo posledica poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima ili su ti poremećaji ogoleli sve one nelogičnosti koje postoje unutar same Srbije?

Nikakve veze nema propast “Liverbraders” sa činjenicom da je u Dubajiu 70% pala cena kvadratnog metra, a u Beogradu porasla za 10%, nikakve veze nema kriza koja je započela pre dve godine sa činjenicom da imamo deficit od 200.000 stanova u ovom gradu. Nema to nikakvih dodirnih tačaka sa vašom ambicijom da vi mimo regulacionog prava, prostornog plana, generalnog urbanističkog plana, detaljnog urbanističkog plana napravite “Dulvil” na Voždovcu.

Ako to mora, hajde da o tome razgovaramo, ali moramo onda da kažemo – ne važi više Zakon o javnim nabavkama, suspendijom SSP, nećemo da idemo u EU jer nemamo snagu za nešto tako. Sada ćemo ovde funkcionisati na drugim principima. To je jedan jasan sistem za koji se ne slažemo, ali je jasan.

Bili smo krajnje dobronamerni. Pre dve godine smo predložili Vladi paket mera kojima se država mora suprotstaviti negativnim efektima poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima. Delom su se oni odnosili, te mere su se odnosile na građevinsku industriju.

Osnovni problem, gospodine Duliću, je činjenica da vi zaobilazite jedinu temu za koju ste nadležni kao ministarstvo i kao Vlada, a to je politika konkurentnosti. Ne možete vi da budete finansijer projekata u Srbiji, nemate para za to. Govorite o školama koje nisu okrečene, koje su devastirane, bolnicama koje su devastirane, o putevima koji su uništeni, mostovima koji nedostaju. Sve to nedostaje zato što nemamo para.

Gde su danas te pare? Nema ih ni danas, i vi i ja to znamo. Ako je Beograd za koji je fiksirano 90% građevinske industrije nesposoban da finansira započete projekte, kasa direkcije je potpuno prazna, 60 miliona evra smo uzeli kredit pre sedam dana, glasa o tome Skupština grada. Kako će biti novca za te projekte o kojima govorimo, o kojima ništa ne znamo?

Na pola smo građevinske sezone. Ovaj zakon važi do kraja naredne godine. Ti projekti treba da se naprave, da se procesuiraju, da se započne gradnja. Gospodine Duliću, to je previše jalova priča.

Hajde da se vratimo na suštinu. Postavljam pitanje – šta ovde ko treba da uradi? Ko vama kao vlasti treba da pomogne da ne budete talac populizma i demagogije? Ko treba da kaže – u pravu ste, čak i kada se većina sa time ne slaže? Šesnaest verzija Zakona o planiranju i izgradnji je prošlo javne rasprave. Nisu svi bili vaši. U jednom trenutku ste se i vi bavili. Doneli ste taj zakon. To je bio znak jednog političkog zaokreta same Vlade. Taj zakon nas je uveo u fazu u kojoj je Vlada možda učinila ono što je javnost od nje očekivala, ali javnost uvek ima očekivanja koja ne prate saznanja o šteti koja ta očekivanja prate, pa je danas tako svako u Srbiji za veću platu, ali nije svako u Srbiji za NATO. Svako u Srbiji je za izvoz, ali nije svako u Srbiji da se promeni politika prema zemljama u regionu.

Tu je nama potrebna jedna odgovorna politika u Srbiji. Tema konkurentnosti, ništa nismo učinili da bi popravili konkurentnost u ovoj zemlji, a mnogo toga smo učinili da bi pogoršali klimu, pa je tako investiciona klima u Srbiji ravna Černjobilskoj atmosferi. Investirati u Černobil ili u Beograd danas je isto i to nam govore investitori, oni od kojih vi bežite, gospodine Duliću. Vi kažete – država je ozbiljan investitor. Mi ne mislimo tako, jer govorimo o srušenim putevima, mostovima, devastiranim bolnicama, školama, 200.000 stanova deficita, nije država dobar investitor.

Država nema šta da traži u biznisu. Nama država treba da stvara okolnosti u kojima će neko u skladu sa svojim postupcima imati korist ili biti sankcionisan za štetu koju stvara. To je ono što smo od vas očekivali.

Tri procesa velike privatizacije su praktično pratila srpsku tranziciju, privatizacija stambenog fonda, privatizacija u privredi i privatizacija zemljišta. Jedan je završen vrlo efikasno. To je privatizacija stambenog fonda. On nije bio komercijalan.

Drugi proces, proces tranzicije, to je proces privatizacije u privredi, se odvija uz mnogo problema, zbog toga što se u njemu traže oni efekti koje prethodno nismo tražili u prvom procesu privatizacije, a to su pre svega komercijalni.

Mi iz faze, privredu treba da prevedemo iz faze koja je nesposobna da nešto stvara u fazu koja je sposobna to da stvara, nesposobna, zato što je bila državna, komandna. Treba da je prevedemo u fazu u kojoj će ona biti iznad privatnih inicijativa, domaćih i onih koje su uspešne, ali nažalost, one uglavnom potiču sa prostora izvan naše zemlje. Njih sada terate ovim zakonom i to je naš osnovni problem.

Treće pitanje je pitanje Zakona o planiranju i izgradnji, šteta koja je iz toga proistekla? Koliko će još vremena proći pre nego što promenite uredbu o kojoj govorite?

Paradoksalni su primeri. Hektar zemljišta na Novom Beogradu je Poreska uprava procenila na 6,5 miliona evra, gospodine Duliću. “Herodc” je prodat za milijardu i 500 miliona. Ne postoji ni jedan investitor na planeti koji će danas doći i uložiti svoj novac u Beograd, ne postoji ni jedan građanin, Beograđanin, koji može da kupi stan po toj ceni.

Tako dolazimo do ovog zakona. Vlada daje novac koji nema, bavi se kontrolom, a nesposobna je da to radi, jer ni do sada nije bila sposobna da tako nešto radi. Vlada ruši pravni poredak kao što je i do sada često radila i konfrontirana je sa Evropom i okruženjem.

Šta će se desiti ako na ovaj zakon odgovore druge zemlje oko nas sličnim zakonima? Da li možemo da pomognemo domaću privredu? Možemo, ali ne ovako. Da li možemo da smanjimo naknade za građevinsko zemljište, da smanjimo javnu potrošnju u zemlji? Da li možemo da budemo fer u zamrzavanju plata? Godine 2008. smo to predložili, plate i penzije. Tada je evro bio 75-76 dinara. Danas je 105. Nije to sve vaša odgovornost, ali sve zajedno to nas dovodi do paradoksa. Jednu jako tešku situaciju rešavate sa zakonom koji ima pet ili šest članova, koji je imaginarna radna grupa pravila poslednjih mesec dana, mimo bilo kakve javnosti i zakon po hitnom postupku dolazi u Skupštinu, ali onda se suočavamo sa sledećim činjenicama – Vlada će nešto odlučiti, ali nema rokova u kojima će Vlada to odlučiti. Zašto nisu utvrđeni rokovi?

Da li ovaj zakon stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama? Imamo za neke poslove, a za druge nemamo, to je nemoguće. Napisali smo nekoliko amandmana, predlažemo da ih usvojite. Prvi amandman je amandman kojim će se obrisati član zakona kojim se isključuju javne nabavke. Ako je nešto sporno u javnim nabavkama, hajde da razgovaramo. Ako se zloupotrebljavaju neka prava, i to su činjenice, ako se ulažu prigovori i ako su neopravdani, da se usporavaju poslovi, hajde da vidimo kako ćemo to da rešimo. Nemojte od svoje Vlade da pravite šalter od koga će zavisiti svako u ovoj zemlji, a to se ovim zakonom čini.

Da vidimo kako to izgleda u realizaciji. 90% građevinske industrije vezano je za Beograd. Koji to projekt Beograd kandiduje Vladi, a nije do sada? Tih projekata nema.

Kažete da će država biti investitor. Predlažemo vam da stvorite atmosferu u kojoj će se pojaviti privatni investitori. Dok je bilo privatnih investitora, građevinska industrija se razvijala. Ne možete kao Vlada u sklopu svoje politike da stavite zidare, tesare, sve one o kojima ste govorili, a da izbrišete one koji su preduslov postojanja i zidara i tesara, molera i svega onoga što ste nabrojali, a to su investitori, to su of šor kompanije. Da li je of šor kompanija domaća ili nije? Nije domaća, 90% građevinskih kompanija u Srbiji su u vlasništvu of šor kompanija, zato što je to jedini način njihovog finansiranja, jer ih Narodna banka dovodi u poziciju iz koje ne mogu da funkcionišu, ako uzimaju kredit opterećeni su sa obavezama od 40 depozita u Narodnoj banci.

Ako uzmu kredit od centrale te banke u inostranstvu, nemaju nikakvu obavezu te vrste. Zato imamo toliko puno of šor kompanija. Ko će graditi po ovim projektima? Tužilaštva su puna prigovora na nekoliko kompanija koje postoje u Srbiji i koje rade sve poslove.
U Beogradu je opšte mesto, priča o tome ko je kandidat za srpskog polančica. Mi ne želimo u takvoj zemlji da živimo. Dozvolite da vam pomognemo. Pre mesec dana smo vam poslali predlog izmena i dopuna Zakona o pomeranju izgradnje, i vama i svima drugima. Poslali smo vam preko Beograda predlog mera koji treba da usvojite da bi Beograd bio efikasniji. Tražili smo da se spusti katastar, da se dopusti Beogradu da vodi katastar. Nekada je to radio. Danas nema mogućnosti za tako nešto.

Vi centralizujete vlast u okviru svog ministarstva, a u okviru tog ministarstva, nema mehanizama koji će efikasno odgovoriti na tako nešto. Opet ćete vi biti krivi za Nuba investment. Bićete krivi zbog toga što je neko dao koncesiju za auto – put, a nemoguće je napraviti auto – put za tako kratko vreme. Bićete krivi za koridor 11 koji ne postoji u planovima, ali o njemu govori ministar Mrkonjić. Vi ćete morati da odgovarate za smeštaj najave master planova i 20 milijardi evra koje će Srbija potrošiti u narednih 10 godina, a toliko treba da vratimo, jer smo toliko dužni.

Zato vam predlažemo, da prvo, ovaj zakon odmah povučete iz procedure, da sednete da razgovarate sa onima sa kojima morate da razgovarate. To su vaši koalicioni partneri. Uvažite interese javnosti o kojoj sada govorite, to je građevinska industrija, a da posle, kroz institucije koje postoje u ovoj zemlji, sprovedete te zakone kako bi oni bili u skladu sa pravnim poretkom.

Svaki tender koji isključite, biće minus i prepravka u procesu evropskih integracija naše zemlje. Pogledajte kako to izgleda, vi isključujete mogućnost zaštite prava i kažete da zahtev za zaštitu prava ne odlaže realizaciju ugovora. Šta ćete ako se ugovor realizuje, sud potvrdi da je neko bio u pravu? Onda će neko reći – to je ministar Dulić.

Ne mislim da je to tako. Za mene je odgovoran Mirko Cvetković i on treba ovde da dođe. Premijer ove zemlje koji je doživeo da bude treća vest u danu u kome ode i otvori srpsku izložbu u Šangaju. Prva vest je onaj zločin u Novom Sadu. Druga vest su neki šverceri nafte na Dunavu. Treća vest – Mirko Cvetković u Šangaju otvara srpsku izložbu. Kakva je to zemlja? Kakva je to politika?

Ovde treba cela vlast da sedi, i ministar Dinkić koji je potrošio pola milijarde u Boru i predsednik Republike, koji je potrošio drugu polovinu u Boru. Treba da se pojave svi oni koji sada asfaltiraju po Srbiju, a nemamo za lopatu asfalta, da vidimo kako ćemo da izađemo iz kala u kojem se nalazimo, koji je posledica u velikoj meri, činjenici da ne možemo da se koristimo onim sredstvima koji su se koristili u prethodnih 7 – 8 godina tranzicije.

Zato, postoji puno primedbi na sam zakon, da ne ulazimo u tih 6 – 7 članova. Suština je u sledećem – uradili ste nešto mimo bilo kakvih konsultacija sa onima kojima se obraćate. Ne želim uopšte da pominjem ko su predloženi članovi ove radne grupe. Mislim da nije sada fer spominjati tih nekoliko firmi. Možda su oni zaista u najboljoj nameri, možda su konsultovani, ne znam, ali nije konsultovana Privredna komora. Nisu konsultovane institucije koje postoje u našoj zemlji. Oni treba time da se bave. Oni zajedno sa vama treba da izađu pred parlament i kažu – ovo je predlog zakona, nešto mora ovako da se uradi.

Kako to druge zemlje rade? Da vidimo kako to oni rade – podižu svoju konkurentnost. Vi treba da izvršite pritisak da se spuste naknade za građevinsko zemljište. Vi treba da izvršite pritisak da se vrate prava lokalnoj samoupravi da bi nešto mogla da radi. Nemoguće je, gospodine Duliću, ono što ste vi sugerisali – izdavati lokacijske dozvole bez prethodne potvrde vlasništva, je li tako? Znači, nezapočet postupak, nego potvrda o vlasništvu. To je sada rasprava koju nema puno smisla voditi na ovakav način.

Zaista, želeli smo da pomognemo ovde u Beogradu. Tražili smo reformu Sekretarijata za urbanizam. Nismo mi doveli u Beograd čoveka iz Kraljeva. Dovela ga je DS i ona je to uradila. On se ne snalazi u tim institucijama, i koji, zapravo, funkcioniše tako što svaki dan započne pisanjem neke ostavke. Ne možete vi to sami da radite.

ZIG nema novac da vrati dugove Elektroprivredi. Nema novaca da isplati plate svojim zaposlenima. Firme koje su bile stubovi privrednog razvoja ove zemlje, naši investitori, ako postoje u Srbiji, oni su već vezani za neke projekte koji su blokirani. Njima treba pomoći da se ti projekti ponovo reaktiviraju. To je mnogo korisnije od prebacivanja težišta na lokalne samouprave, koje sada treba da organizuju projekte i koje same nisu sposobne za nešto tako.

Ovo je rasprava u kojoj, očigledno, niko drugi ne želi da učestvuje. Imamo puno toga da kažemo, zato što je naš cilj efikasno ministarstvo koje vi vodite, lider u Vladi. Tačno je to što ste rekli, tačne su cifre koje ste nabrojali. Tačno je koliko je važno da one idu u građevinsku industriju. Nije građevinska industrija u problemu za vas, ali ste ovde sami. Vratite taj zakon i pomozite da donesemo neki bolji, da donesemo sistem mera koji će učiniti efikasnim vašu politiku. Ne možete izolovanim potezom to rešiti.

Ne postoji energija koja može iz apsolutnog minusa, u potpuni plus preokrenuti ovu situaciju. Šta ćemo sa poreskom politikom? Šta ćemo sa režimom plaćanja nadoknada za građevinsko zemljište? Šta ćemo sa obavezama koje te firme imaju, jer su prezadužene? Šta ćemo sa državom koja duguje mnogima? Najveći dužnik je država. Ko će dati kredit neophodan, recimo za modernizaciju tehnološke opreme kojom raspolažu te firme? Ni jedna banka. Država to ne može da radi.

Da vam pomenem samo još nekoliko amandmana. Prvom vam predlažemo da napustite ideju i da se distancirate od ideje kojom potpuno uništavate pravni poredak zemlje, preuzimajući na sebe nadležnosti lokalnih samouprava uz tu opštu konstataciju da će, ako nešto ne uradi lokalna administracija, to uraditi ministarstvo. Ako ne uradi, mora da odgovara. Takav je zakon.

Vi imate pravo inspekcije. Podnesite prijave. Podnosili ste prijave na Voždovcu. Ako ne funkcionišu prijave, ne valja sud. Pogrešili smo u reformi sudstva. Ali, to moramo da radimo, inače, ako krenemo na ovakav način, vi ćete izdavati dozvole, definisaćete kriterijume, daćete novac koji nemate, odlučićete koje firme su te koje mogu da rade, a koje ne mogu i, vi ćete biti jedini krivac.

Gde je problem? Problem je što je sva šteta koja se tako stvara, prevazilazi dimenzije bilo kog pojedinca. Nama ništa ne znači to što će jednog dana neko reći – to je Dulić pogrešio. Stvarno nisam znao. Nama je mnogo važnija činjenica, da je ovaj zakon potpisala Vlada, da je ovaj zakon posledica vladine ambicije da preduzme konkretne mere kako bi se suprotstavila negativnim efektima krize u kojoj se nalazimo.

Nama je posebno važno, ambicija Vlade je da iz dogovorne pređemo u komandnu ekonomiju, jer ćemo na takav način da se vratimo na osamdesete godine. To je ono što svakako ne treba da radimo.

OLIVER DULIĆ: Zahvaljujem se.
Odmah da počnemo. Mislim da treba ovako da izgleda rasprava, zbog toga što ovo jeste što je neuobičajeno. Ovaj zakon nije zakon koji bi se nalazio pred narodnim poslanicima da ne živimo u teškom vremenu i da se oko nas ne dešava jedna katastrofalna ekonomska kriza.

Tačno je da je ovaj zakon omogućio jednu vrstu državnog protekcionizma i da favorizuje domaće preduzeće. Tačno je. Tačno je da smo svesno prihvatili i odgovornost i rizike, da ovoga puta, pre svega mislimo o našim radnicima. Mislimo o našim preduzećima i našim radnicima, kao što, na isti način danas, u EU svaka država je našla načina kako da pomogne svojim radnicima. To je prvi postulat.

Godinama unazad, pokušavamo da izgradimo ekonomiju koja bi podrazumevala slobodan pristup tržištu svima. Bili smo zemlja koja je najdalje otišla u implementaciji svojih obaveza iz CEFTE. Bili smo zemlja koja apsolutno poštuje uklanjanje svih carinskih i vancarinskih barijera i, bili smo zemlja u kojoj je svaki ponuđač, bilo domaći ili strani, imao isti tretman.

Pričamo o tome, da je Komisija za zaštitu prava o zaštiti ponuđača, negde u 95% slučajeva pokazivala da prigovori koji su išli prema njoj, nisu bili osnovani. Danas pričamo o tome, da npr, taj, kako ste ga vi nazvali Duvil, a ja bih rekao kasarna 4. juli ili “Stepa Stepanović”, u kome treba da se gradi po veoma povoljnim uslovima 5.130 stanova, da cela procedura javne nabavke koja je počela od toga, da treba da se uradi geomehanika, je zastala na Komisiji za zaštitu prava ponuđača, zbog toga što jedna firma koja apsolutno nema ni ime i prezime, ni licencirane inženjere za taj posao, ni opremu za izvođenje tog posla, je podnela zahtev za zaštitu prava ponuđača Komisiji. Zatim, nije se pojavila na raspravi, ali je celu proceduru odložila za dva meseca.

Ovom dinamikom, to gradilište će početi da se gradi početkom sledeće godine. To ne možemo da dopustimo. Nemoguće je dopustiti da nam se sve odlaže, zbog toga, a vi to vrlo dobro znate, u ovoj zemlji postoje tzv. tender masteri koji samo postoje zbog toga, da bi ucenjivali firme koje su učesnici u postupcima javnih nabavki, tako što će ih ucenjivati da ukoliko podnesu neki prigovor Komisiji za zaštitu prava ponuđača, to će odložiti posao za dva, tri, četiri meseca i, oni žive od toga da ih neko plaća da oni ne podnose prijave.

Između ostalog, živimo u društvu u kome se takve stvari dešavaju. Ni jednog trenutka se ovaj zakon nije stavio van snage – Zakon o javnim nabavkama. Ne, Zakon o javnim nabavkama i dalje važi. Samo smo stavili mogućnost, da se situacija u kojoj se danas građevina nalazi, prepozna kao jedna od situacija u kome je u Zakonu o javnim nabavkama moguće direktno pogađanje i moguće nešto što je ubrzani postupak javnih nabavki.

Lepo vam piše u Zakonu o javnim nabavkama, na primer, vi, kad se desi klizište ili se desi poplava, ili se desi neka izvanredna okolnost, možete da napravite javnu nabavku u skladu sa ubrzanom procedurom. To vam piše u Zakonu o javnim nabavkama. Ali, niko nije mogao da prepozna da će se desiti svetska ekonomska kriza koja će ostaviti ovako katastrofalne posledice.

Dakle, ovaj zakon je prepoznao ubrzanu proceduru, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama za građevinska preduzeća.

Što se tiče pitanja šta radi radna grupa, ja mislim da sam ministar koji se verovatno u poslednjih 20 godina najčešće susretao sa predstavnicima građevinske industrije. Mi se gotovo jednom nedeljnom sastajemo. Oni imaju raznorazne zahteve. Građevinska operativa i građevinska industrija danas ima ogroman broj problema. Većina njihovih problema je vezana za nelikvidnost. Naša građevinska operativa je bila dimenzionirana za vreme u kome se u Srbiji gradilo nekoliko miliona kvadrata. To je bila 2006. godina, 2007, 2008, kada je bio veliki investicioni ciklus, kada su banke gotovo jurile građevinska preduzeća da ulaze u projekte finansiranja, kada je postojao jedan zaista dobar talas kupovine nekretnina. Tada se dimenzionirala građevinska industrija koja je upošljavala radnike, nabavljala opremu, itd. Verovalo se da će to biti trend i da će to biti potreba koja je u tom trenutku postojala u odnosu na tražnju, što se tiče građevinskog tržišta.

Nažalost, došla je kriza. Mi danas imamo većinu građevinskih preduzeća koja su prezadužena, koja imaju kredite kod banaka, koja imaju ogromne količine građevinske opreme koja im stoji zbog toga što u ovom trenutku apsolutno ne postoji niti tražnja za novim stambenim kvadratima, niti tražnja za poslovnim kvadratima. U ovom trenutku imamo problem i sa bankama koje vrlo teško finansiraju različite vrste projekata, pogotovo projektno finansiranje i imamo građane koji su objektivno uplašeni zbog posledica ove krize i vrlo teško se odlučuju da uđu u stambene kredite. Mi imamo stotine hiljada ako ne i milione kvadrata poslovnog i stambenog prostora koje u ovom trenutku i u Beogradu i u drugim gradovima zvrje prazni. Dakle, jednostavno, ne postoji tražnja za građevinskim poslovima.

Kada ne postoji tražnja za građevinskim poslovima i kada ne postoji niti banka, niti investitor, niti bilo ko ko može da pokrene građevinski sektor, jedini ko može to da uradi je država. Recite mi ko to drugi može? Tačno je da država u ovom trenutku nema sve te pare na gomili. Vrlo dobro znate kakva je situacija u budžetu.

Država može sada da nekom vrstom svog imena i svoje garancije da objedini taj novac sa novcem koje imaju banke u ovom trenutku, jer, kao što vrlo dobro znate, banke su prepune para ali traže sigurne projekte u koje će da investiraju i jedini način da mi u ovom trenutku pokrenemo građevinski sektor jeste da država kao investitor, zajedno sa lokalnim samoupravama, koristi bankarska sredstva i da se uđe u građevinske radove koji do sada nažalost nisu mogli da budu finansirani, pogotovo proteklih deceniju, zbog situacije u kojoj smo bili. To je jedini način kako mi možemo da pokrenemo građevinsku industriju.

Ako vi imate bolji način, kažite mi kako može da se pokrene građevinska industrija? Jer, svi ti investitori o kojima vi pričate, gospodine Jovanoviću, prosto, u Srbiji ne postoje. Oni su u istoj situaciji u kakvoj je celokupna privreda. Svi investitori, pogotovo oni koje ste vi podvukli, možda ih niste direktno spomenuli ali znamo o kojima se radi, svi ti investitori u ovom trenutku nemaju novac. Oni su prezaduženi, oni imaju problema sa bankama, itd. Po nekima od teza koje ste spominjali, ja tačno prepoznajem o kojim se ljudima radi. Ali, verujte mi, svi su oni u istoj situaciji.

Dakle, jedini način da se pokrene građevinska industrija, opet ponavljam, jeste da država sa lokalnim samoupravama bude investitor i da se pokrenu bankarska sredstva, jer će banke dati pare za državne projekte. Dakle, nama treba jedan masovni poduhvat državnih projekata, jedna vrsta javnih radova, u kome ćemo pokušati da okupimo što je moguće više građevinskih radnika i da krenemo da radimo. To je ono što nam treba i to je jedini način kako možemo da spasimo ovaj sektor od sigurne propasti.

Kada već spominjete pitanje i Zakon o planiranju i izgradnji, ja ću vam reći javno. Vi ste poslali predloge za izmene i dopune Zakona. Većina tih predloga ima smisla i mi možemo da razgovaramo o tome. Mi smo sada otvorili javnu raspravu oko nekih stvari koje mogu da se promene. Srbija je zemlja u kojoj je nemoguće napisati zakon koji će važiti na teritoriji cele zemlje i u svim opštinama zbog toga što vi imate užasavajuće razlike između stanja u administraciji, stanja u dokumentaciji, papirologiji, stanju u planovima, stanju u katastrima, od severa na jug i od istoka na zapad. Vi morate da dođete do zakona koji treba da se meri prema najboljima ili, kao što se pokazalo, treba da se meri prema najgorima.

Ono što smo uspeli da uradimo zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, i to je ono što mene ohrabruje, jeste što je 86% opština u ovome trenutku u procesu izrade prostornih planova i generalnih planova regulacije. To je fantastičan napredak. Mi ćemo u toku sledeće godine imati Srbiju koja će biti prepokrivena najzad, po prvi put u svojoj istoriji, svim prostornim planovima i svim regulacionim planovima. I u svakom delu Srbije vi ćete imati tačno saznanje gde i šta može da se gradi, koja je spratnost, koje su zauzeće površine, šta je pristup infrastrukturi, itd. To je ogroman iskorak i to će doneti ovaj zakon.

Kada pričamo o izmenama i dopunama ovog zakona, ja moram da kažem da jedan segment tih vaših predloga mi ne možemo da prihvatimo, a to je pitanje konverzije. Konverzija će morati da se plati. Ja se slažem da je uredba koja je doneta donela direktne probleme u implementaciji. Ta uredba je pisana sa dobrom željom da naše lokalne samouprave i naši poreski organi pokažu svoj pun kapacitet i pokušaju da dođu do toga što se zove realna tržišna vrednost građevinskog zemljišta. Ali, pokazalo se da to nije moguće.

Na sednici Vlade, u četvrtak, će najzad biti usvojena jedna druga uredba koja će omogućiti potpuno drugačiji način kako može taj posao da se završi. Ali, taj posao će morati biti završen i ljudi koji su kupovali preduzeća ili su kupovali u stečaju ili u privatizaciji, koji u njih nisu ništa ulagali a kupovali su ih samo zato što su mislili da će doći do jeftinog građevinskog zemljišta će morati da plate razliku između vrednosti tog zemljišta danas i onoga što su investirali. To se neće menjati.

Dakle, sve ono što vi kažete da može da se promeni, može, ima tu puno i praktičnih izmena koje će doprineti boljem zakonu, ima puno stvari koje ćemo menjati, ali ne možemo da menjamo ono što je osnovni postulat, a to je pitanje konverzije. Ja sam siguran da ću vas morati razočarati po tom pitanju. Jer, suštinski, svi vaši predlozi ili većina vaših predloga upravo ide ka tome da mi pustimo tu konverziju, da sve konvertujemo bez naknade i da to sad ide svojim tokom, jer, bože, nisu takva vremena. Ja se izvinjavam – jesu takva vremena.

Mi ćemo omogućiti svakome ko je obveznik konverzije da plati pod korektnim uslovima, da plati na višegodišnje rate, da se dogovara sa opštinom, u smislu da može da se zameni za adekvatnu cenu kvadrata poslovnih prostora i stanova koje opštini trebaju, da plaća u adekvatnom zemljištu, itd. Dakle, omogućićemo različite načine i modele kako ti ljudi ne moraju da izvade pare u ovom trenutku iz džepa, jer niko danas para nema, i da plate to i da dođemo do toga da se taj posao završi. Ali, taj posao će se morati završiti, i na nečiju žalost, moraće se završiti tako što će neko morati da plati. Prosto, to je stav koji ova Vlada ima i verujte mi da je nemoguće da se taj segment promeni.

Kada pričamo o rušenju pravnog poretka i odgovornosti, dakle, kao što sam rekao malo pre, ponavljam opet – Zakon o javnim nabavkama nije prekršen. Mi smo samo stavili i prepoznali ovu situaciju kao hitnu i jedan od segmenata Zakona o javnim nabavkama koji prepoznaje ubrzanu proceduru stavili smo da može da se primenjuje u ovim situacijama.

Kada pričamo o komisiji o zaštiti prava ponuđača, ona će i dalje da radi svoj posao, ali, prethodni zakon, odnosno Zakon o javnim nabavkama je predvideo tolike druge procedure kada neko uđe u prigovor, da ne bi bilo moguće započeti ove radove koje smo danas ovde pretpostavili da će biti rađeni u narednih nekoliko meseci, ako ne i godinu dana, jer naš sistem tako funkcioniše. Dakle, sistem kontrole zaštite prava ponuđača funkcioniše užasno sporo i ne možemo da izađemo iz jednog galimatijasa čekanja na pravne odluke, koje traje po nekoliko meseci. Nama je potrebna hitna reakcija danas i upravo radimo sve u tom pravcu da to bude danas.

Tačno je. Rekli ste, svi ljudi koje ste spomenuli ovde su takođe bili kreatori zakona, nismo imali vremena za javne rasprave, nismo imali vremena da uđemo u neku vrstu širokih konsultacija. U ovom trenutku prava konsultacija i jedina konsultacija koja je bila je upravo sa predstavnicima građevinskog sektora. Ako vam neko kaže da nije konsultovan, siguran sam da ne govori istinu zbog toga što sam lično razgovarao sa svim adekvatnim predstavnicima građevinske industrije i visokogradnje i niskogradnje i sa proizvođačima građevinskog materijala gotovo svakodnevno. Mi njima ne možemo da izađemo u susret, da budemo posrednici između njih i banaka. Ne možemo da im pomognemo da poboljšaju svoju likvidnost. Ono što možemo da uradimo jeste da im damo posla i mi ćemo to da učinimo. Ovaj zakon upravo tome služi.

Mi ćemo vaše amandmane pažljivo da proučimo. Svi oni koji vode tome da se dođe do boljeg zakona mi ćemo svakako prihvatiti, ali moram da vam kažem da ovaj zakon mora da bude odgovor ove vlade na situaciju u kojoj se nalazi građevinski sektor i mi smo uvereni da radimo pravu stvar. Hvala vam puno.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Duliću, mi se uopšte nismo razumeli. Apsolutno mislim i naša poslanička grupa, mi želimo da pomognemo građevinskoj industriji. Kažemo vam da, evo ovo nije pomoć. Ovo je samo otežavanje situacije u kojoj se građevinska industrija nalazi. Znači, apsolutno da, ali kako se odlučuje za građevinsku industriju, znači aposlutno da, ali kako ste se odlučili za građevinsku industriju, uzmite na primer poljoprivredu? Gde je ministar ekonomije sada u svemu ovome? Gde je Ministarstvo finansija u svemu ovome? Gde vam je prosto Vlada da bi mogli da razgovaramo o sveobuhvatnom pristupu? Nije građevinska industrija u problemu što su oni nešto počeli loše da rade, nego što na njih deluju okolnosti i uslovi na koje oni sami ne mogu da odgovore. To je opšta ekonomska situacija u zemlji.

Kada govorimo o zakonu, onda mi govorimo o zakonu koji treba da pruži odgovore na sve teme koje ste vi ovde nabrojali. Izvinite, ako neko zloupotrebljava pravo, a ovde u Skupštini kad poslanik zloupotrebi svoja prava on bude kažnjen. Mi očekujemo od države da ona bude sposobna da formira institucije, kriterijume jasne, ne može neko da se javi na tender da bi drugog ucenjivao. Ako to radi, za to mora da odgovora, a ako ne odgovara onda on samo koristi priliku u državi kojoj odgovara situacija koju je sama stvorila i koju ne menja.

Niste u pravu kada kažete kako se ne stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. U građevini se ovim stavlja van snage. Stavlja se van snage u građevini. Znači u jedinom sektoru u kojem se država pojavljuje, sa ambicijom da nešto rešava, ona stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. Sutra će se pojaviti ministar poljoprivrede i reći – mi nećemo više đubrivo da otkupljujemo po tenderskim procedurama, nego ćemo da se dogovorimo sa nekim, postoje opravdani razlozi za nešto tako. To je onda rušenje jednog pravnog poretka.

Što se tiče zakona, još jedanputa – nemojte gospodine Duliću da svoju politiku, vladinu politiku gradite na osnovama pravde. Nemojte to da radite. Budite efikasna Vlada. Vlada koja isporučuje rezultate. Na pravdi nećete napraviti ništa dobro za ovu zemlju. Pravda na kraju meseca ljudima ništa ne znači ukoliko nemaju platu. Pustite pravdu patrijarhu Irineju. Pustite je Muftiji, pustite Biskupu, pustite nevladinom sektoru, za Vladu zakon red, jasni planovi i efikasnost.

Isto želim da vi budete uspešni u svojoj nameri, recimo oko naplate konverzije zemljišta. Nemam ništa protiv toga. Govorili smo vam o načinima na kojima to može da se uradi pre godinu dana. Rekli smo da ne može poreska uprava da utvrđuje tržišnu cenu. Ne može. Sada se vi suočavate sa time. Videćemo da li će biti uspešan drugi model koji predlažete. Jednu stvar nemojte da zaboravite, onaj koji je prodao ne može naknadno da menja pravila, jer je onda prevarant, pa vam niko ništa ne veruje.