Vlada Srbije obeležila je polovinu svog mandata. Kada biste se vratili dve godine unazad da li bi LDP, na osnovu dosadašnjeg rada Cvetkovićevog kabineta, ponovo doneo odluku da podržava Vladu u evropskim poslovima?

Apsolutno. Kada pogledamo situacije gde smo podrškom proevropskim zakonima i odlukama omogućili da one budu usvojene, jasno je koliko je bila korisna za građane odluka LDP-a. Među njima su ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u vreme oštre polarizacije, čak i u samoj vladi, zakon o pasošima, bez koga ne bi bilo ukidanja viza, usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, pokretanje reforme pravosuđa koja, uz sve pojedinačne propuste, predstavlja konačni obračun sa kriminalnim stanjem u pravosuđu koje je opstajalo deset godina posle Miloševića.

Šta je po Vama najveći rezultat, a šta najveći neuspeh ove Vlade?

Uspeh je relativno brzo ispunjavanje uslova za viznu liberalizaciju, i pored slabosti koje su pratile proces. Posle toga, vlada je pogrešila što je deklarativno izjavila da bi u Uniju, podnela zahtev, ali ništa konkretno nije preduzela. Ne ponaša se kao vlada zemlje koja je ozbiljna u integracijama, nego nastavlja politiku pretvaranja Evrope u šminku.

Umesto evroentuzijazma na rečima, potrebno je da se u prvi plan istakne ono što je danas suština Evrope – tržišne reforme, ljudska prava, zajednički odgovori na probleme, socijalna politika umesto demagogije, preuzimanje odgovornosti za bezbednost, članstvo u NATO… Danas su očigledne dve najveće slabosti vlade. Prva je neposobnost da se pronađe efikasniji odgovor na realnu blokadu procesa evropskih integracija, a drugi katastrofalna ekonomska i socijalna politika. Tu je vlada postupila nezrelo, između ostalog i tako što je dve godine ignorisala ili usvajala delimično i sa zakašnjenjem predloge koje je LDP ponudio.
Mi kažemo da Srbiju mogu da pokrenu dve stvari – nova politika i nova ekonomija. Okretanje brzom ulasku u NATO je dobar način da politički odmrznemo priključivanje EU. Ako su evropske integracije u krizi, onda moramo da se okrenemo NATO procesu. Uprkos svim traumama koje postoje u odnosu prema NATO, to je okvir koji bi sjajno uticao na naše unutrašnje reforme, na privredne promene, na otvaranje radnih mesta, bezbednost, kreditni rejting, naše samopouzdanje. Predlozi LDP-a, kojima će vlada morati da se okrene, podrazumevaju i manju stopu poreza i doprinosa na zarade, poresko kreditiranje, promenu sistema naplate PDV, niže poreske stope u građevinarstvu i poljoprivredi, podsticanje štednje i izvoza, demonopolizaciju i jačanje konkurencije, smanjenje učešća države u ekonomskom odlučivanju, restruktuiranje i privatizaciju javnih preduzeća.

Koji ministri su najviše “podbacili”?

Vlada ne razume da izgovor da apsolutni slom nije izbegnut, što je tačno, ne može da bude uteha za izmučene ljude u slomljenoj zemlji. Da ih to stagniranje ubija, da moramo da nađemo novi zamah za reforme .Da ljudi vide da odricanje, koje se od njih traži, vodi cilju od koga će imati konkretne koristi. Oni ili bar generacija njihove dece.
Najveći problem vlade je neubedljivo vođstvo, profil i slaba politička ambicija njenog nominalnog šefa. U vladi ima mnogo suvišnih ministarstava. Zbog toga je LDP i predložio da potpuno reformišemo Zakon o ministarstvima, da država prestane da se bavi resorima gde nema šta da traži i da sledeća vlada, u kojoj će biti LDP, ima samo 12 ministarstava. S druge strane, u vrlo ozbiljnim oblastima, kakve su energetika, infrastruktura, ljudska i manjinska prava, propusti su ogromni i skupi.

Oštro kritikujete kadriranje vladajuće koalicije. Imaju li oni uopšte spremnosti, pa i hrabrosti, da povere neku državnu funkciju nestranačkim ljudima sa biografiojom?

Apsolutna nadmoć partijskog kadriranja nad stručnošću, pravi je izvor mnogih naših problema. Departizacija je ono što LDP zove vrednosnom transformacijom, ali niko ne može očekivati da će taj novi princip moći šire da se afirmiše sve dok LDP ne bude u prilici da odlučuje u većoj meri nego sada. Tamo gde smo mogli, mi smo to sproveli. U Beogradu niko više ne može da bude direktor gradske ustanove ili preduzeća bez javnog konkursa. Upravo se usvaja naš amandan na Poslovnik Skupštine, koji će obezbediti da se, pre izbora na funkciju, obavlja javno saslušanje svih kandidata za sudije Ustavnog suda, predsednike najviših sudova, prve ljude nezavisnih regulatornih tela, Narodne banke, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca…

Kako Vam izgleda cela priča u kojoj je Tijanić ponovo direktor RTS-a?

Odluka Upravnog odbora je posledica činjenice da u njemu i dalje sede ljudi koji su u RTS došli kod kapom jedne politike, uobličene oko vlade Koštunice i kohabitacije. Ta politika nas je godinama konfrontirala sa Evropom i svetom, zbog čega su je građani na izborima odbacili. Nažalost, njeni zastupnici su u međuvremenu stekli utisak da su našli nove političke pokrovitelje.

Govorili ste da je vreme za izbore kada Srbija dobije status kandidata za EU. Može li se to na kraju poklopiti sa punim mandatom parlamenta?

To bi bio veliki neuspeh vlade.

Vlast ubacuje priču o potrebi da se “rehabilituje” većinski izborni sistem, kakav je Vaš stav o tome?

To je besmislica, projekat ministra Markovića, koji je u jednom momentu izgledao primamljivo delu DS-a. Bio bi to završni udarac slabom i nezrelom političkom sistemu Srbije. Moramo da pogledamo kakvi su sistemi najefikasniji. Hrvatska se, recimo, sprema da krene prema čistijem proporcionalnom sistemu. To je zemlja koja ulazi u EU. LDP je kristalno jasan u stavu: čist proporcionalni sistem, bez blanko ostavki, drugačija pravila finansiranja stranaka i kampanja, uređivanje odnosa između stranaka, politike i krupnog kapitala, unutrašnji razvoj stranaka koje su kod nas mešavina stranačkih običaja s početka 20. veka i ispraznog pomodarstva.

Viđeni ste na rođendanu predsednika Političkog saveta DS Dragoljuba Mićunovića. Da li je to možda simboličan znak još većeg približavanja Vas i DS-a, kao prirodnih saveznika?

Odlazak na rođendan je izraz poštovanja koji nema direktne veze sa odnosima stranaka. Mi ćemo svoje odnose morati da definišemo na ozbiljniji način. Tu atmosfera ne može biti slavljenička, nego radna. Konkretan dogovor, da vidimo da li možemo da napravimo platformu oko onoga što bi trebalo da uradi vlada napravljena na relaciji DS-LDP, posle sledećih izbora.

Na određeni vremenski period u javnosti se pojavljuje priča o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića i obavezno se jave oni koji u tom kontekstu prozvaju i Vas. Iz kojih krugova to dolazi i da li to pogoršava vašu bezbednost, koja je, kako su procenile nadležne službe, već ugrožena?

Antihaško bratstvo, raštrkano ili raspoređeno od političkih stranaka, preko kriminalnih klanova do institucija, direktorskih i uredničkih soba nekih medija, može najslikovitije da se opiše kao društvo Legijinih dobošara.

Postoji li danas u Srbiji, pre svega u vlasti, spremnost da se sklope sve kockice i da se utvrdi puna istina o ubistvu premijera i da se krene dalje bez te hipoteke?

Danas postoji, za razliku od perioda Koštuničine vladavine, krug profesionalaca, u policiji i tužilaštvu, koji na tome ozbiljno rade, naročito posle niza događaja u poslednjih meseci i informacija koje postaju dostupne organima. Za LDP je to vrlo važno, mi smo kao stranka, između ostalog, i materijalizacija potrebe društva da se sudski verifikuje odgovornost za to što je zemlja ubistvom premijera zaustavljena u reformama. Ono što može da kompromituje profesionalne napore jeste potreba nekih političara da ovu, dugo čekanu šansu, razvodne produkcijom poluistina.