Danas, na dan početka trgovanja akcijama NIS-a, očigledno je koliko su bile katastrofalne odluke kroz koje je obavljena privatizacija Naftne industrije Srbije, a zemlja dovedena u situaciju da ostane bez energetskih resursa, uz potpuni gubitak suverentiteta u toj oblasti.

Danas pet miliona ljudi, koji su slušali obećanja o „akcijama od hiljadu evra“, može da vidi koliko ih košta neodgovornost svih stranaka koje su organizovale ili pristale na prodaju NIS-a ispod cene, bez tendera, uz očuvanje monopola i uz dopuštanje neverovatne mogućnosti da se obavezne investicije finansiraju iz kredita koji opterećuju kompaniju u kojoj je Srbija još uvek suvlasnik.

Nema opravdanja za licemerje onih koji su prodaju NIS-a predstavljali kao posao veka, prodajući mimo tržišta nacionalnu naftnu kompaniju državnoj kompaniji druge zemlje. Vlada, ali i svi koji su iz opozicije guslali o partiotskoj privatizaciji, danas treba da odgovore kako je moguće da je tržište prvo uništeno lošom prodajom, a da su onda milioni građana naterani na ponižavanje, tako što im se nudi da u neravnopravnoj utakmici pokušaju da izvuku nekoliko stotina dinara na ima akcija koje su im kao demagoška uteha podeljene.

Država je kroz privatizaciju NIS-a direktno oborila potencijalnu vrednost akcija građana, dok ih na drugim blagajnama partijske ekomonije čekaju nekontrolisana javna preduzeća koja godišnje svakog od nas koštaju mnogo više čak i od nominalne vrednosti akcija koje su podeljene. Samo najavljeno poskupljenje gasa i električne energije će za jedan mesec većinu domaćinstava koštati mnogo više od iznosa koji će dobiti ako su, zbog opšteg siromaštva, prinuđeni da brzo prodaju svoje akcije.

Oni najugroženiji, kada konačno uspeju da naplate ovu bednu naknadu za gubitak prava na dobitak od privatizacije, biće suočeni i sa drugim posledicama politike koja je zaustavila reforme, nudeći dogovornu ekonomiju kao model, a državno vlasništvo i partijsko upravljanje kao zamenu za razvoj, tržište i izvoz.