Čedomir Jovanović

1. Koje su to vaninstitucionalne metode kojima ce LDP pribeći u trazenju smene ministra inostranih poslova Vuka Jeremića?

Sve što je potrebno u zemlji u kojoj ministar beži od parlamenta, vodi poluprivatnu diplomatiju i stalno gubi na naš račun. Ako ne bude sednice o novoj politici prema Kosovu, počećemo masovnu akciju prikupljanja potpisa za skupštinsku raspravu o novoj politici prema Kosovu, uključujući i smenu ministra.

2. Šta to tačno LDP zamera Jeremiću i zar on ne sprovodi politiku koja je utvrđena u parlamentu?

Srbiji ne treba šef diplomatije koji više vodi računa o tome da ostane omiljeni ministar Vučića, Nikolića i Koštunice, nego o interesima zemlje. Tragično je neuspešan u svojoj politici. Šefovi stranaka vladajuće koalicije javno govore da ništa nisu znali o tekstu rezolucije, da su odluke donosili pod pritiskom ministra koji je tražio da se hitno pošalje tekst, plašeći vladu da je to jedini izlaz. Danas drugi ljudi moraju da traže dogovor sa EU i SAD oko kompromisa i pritom je naša pozicija mnogo gora nego pre mesec dana. Jeremić je slagao parlement tvrdeći da je ovo pobednička rezolucija. Deset dana kasnije je priznao da ćemo izgubiti. Samo su Vučić i Nikolić bili brži u pranju ruku od teksta za koji su glasali.

3. Zbog čega LDP po istom principu ne traži i smenu predsednika Srbije Borisa Tadića, buduci da je jasno da Jeremić nista ne radi samoinicijativno?

LDP traži da se predsednik Srbije konačno odredi i saopšti istinu o teškoj situaciji u kojoj se nalazimo. Da zajedno potražimo rešenje koje će u centar staviti položaj Srba na Kosovu i da za to garantuju EU i Amerika. Kritika Jeremića je istovremeno i kritika svih iza čijih leđa se on stalno krije i poziv da mu uskrate tu vrstu podrške. S druge strane, dovoljno je ludila u politici ove zemlje, a LDP nije stranka koja će povlačiti popularne poteze koji bi nas još snažnije gurnuli u haos. Mi u DS-u, kroz predloge koje nudimo, tražimo partnera sa kojim bismo mogli da gradimo novu politiku. To je šansa za zemlju, ali to zahteva jasne odgovore sa druge strane i odustajanje od kompromitovanih i neuspešnih politika koje su dovele zemlju pred zid.

4. Predsednica parlamenta kaže da za sednicom parlamenta pre sednice Generalne skupštine UN nema potrebe, jer je vec održana sednica parlamenta oko iste teme.

Sve se u međuvremenu promenilo, većina koja je neiskreno glasala za taj tekst se odavno raspala. Ne možemo da dozvolimo da o našoj političkoj budućnosti sve znaju vlade 200 zemalja u svetu, a da građani ne znaju ništa. U ovom trenutku se o elementima naše spoljne politike više zna u afričkom bespuću, nego u demokratski izabranoj Skupštini Srbije.