Vidim Liberalno demokratsku partiju u sledećoj vladi, jer se samo tako Srbija može fundamentalno promeniti. Iz ovog živog blata neće nas izvesti demokrate, jer smo u njemu zbog njihovih slabosti. To ne mogu ni naprednjaci, jer im je maksimum bizarno kopiranje DS politike. Mi ne postavljamo uslove i njima ne ucenjujemo. Redosled poteza nameće stanje u zemlji koje je za nas totalno neprihvatljivo i koje se više ne sme tolerisati, opravdavati ili šminkati od izbora do izbora – kaže u intervjuu za „Blic” lider LDP Čedomir Jovanović

Da li ste s nekom od stranaka razgovarali o predizbornoj koaliciji?

Preokret je značajan zbog povratka ljudi u politiku. Oni su našim idejama dali uverljivost i snagu, koja je LDP transformisala iz stranke koja ispravno definiše politiku, u stranku koja je sposobna da promeni zemlju. SPO i SDU su naši partneri od samog početka i to dobro funkcioniše. Pridružile su nam se oko podrške Preokretu mnoge regionalne i manjinske stranke. Sa nama je i nevladin sektor i brojne ličnosti koje su nesebično, što je u Srbiji retkost, uložile svoj integritet ukazujući na značaj naše politike. Pokrenuli smo društvo nakon predugog statiranja koje je Srbiju ostavilo bez efikasne alternative evrodemagogiji, kosovizaciji zemlje, državnoj ekonomiji partijske kase i kazana. Modernizacija na principima efikasne i ekonomične države, kojom vladaju pravo i institucije tako što štite političke, ekonomske, kulturne, medijske slobode ljudi koji konačno dobijaju prostor da promene i svoj život i Srbiju, bliža je nego ikad. O tome bolje od mene govori rigidnost sa kojom se čitav sistem suprotstavlja Preokretu.

Čanak je izjavio da neće u koaliciju sa LDP zato što vas dobro poznaje. Iz LSV su Vas optužili da ste dok ste bili na vlasti činili suprotno onome za šta se danas zalažete kada je reč o autonomiji Vojvodine.

Srbija je zatrovana ličnim sukobima koje pokreće jalova politika. Tu nam nije mesto, i ne pristajemo na takvu vrstu banalizacije Vojvodine.Čanak je Vojvođanin, ali to ne znači da je Vojvodina njegova. Imamo respekt prema onome što je urađeno pozitivno, ali je nažalost davno izgubljena ravnoteža plusa i minusa u vojvođanskoj politici. One je završila u jednoj vrsti dekadancije, koju su Vojvođani sve manje spremni da prate. LDP je važan zato što je očigledno da rešenje problema Vojvodine nije lokalno. Mi hoćemo da razdrmamo scenu kojom 12 godina dominiraju političari nesposobni ili nemoćni da odgovore na pitanje karaktera autonomije i načina na koji će se taj koncept ostvariti. To je ključno.

Kažete da Srbija treba da promeni politiku kada je reč o Kosovu? Da li to znači da Srbija treba da prihvati nezavisno Kosovo?

Naš kredibilitet je u tome što LDP nikada nije lagao. Moramo da promenimo kosovsku politiku. Karakter promena nameće haos koji mora biti rešen jer nas uništava. Ne govorim o priznanju nezavisnosti, jer ne mislim da ćemo naći svoj mir politikom svršenog čina karakterističnom za devedesete. Moja očekivanja su drugačija i idu u pravcu formulisanja realne politike. Mi ne razumemo jedni druge. Potreban je proces emancipacije naših odnosa, a ne preki sud koji bi zapravo bio izvor trajnih frustracija onih koji se smatraju ostećenim. Bili smo užasno neodgovorni, zato će na pitanje srpskog odnosa prema kosovskoj državi morati da se odgovara postepeno sve dok ne shvatimo koliko smo potrebni jedni drugima.

Dačić vas optužuje da podržavate ubice i teroriste time što ste podržali Ugričića. Kako to komentarišete?

Ne interesuju me Dačićeve gluposti, brine me nemoć Demokratske stranke da vodi zemlju na ozbiljan način. Niko normalan ne podržava nasilje i niko normalan ne može da se složi sa vladom koja je brutalnija prema bibliotekaru nego bilo kom kriminalcu. Osećaj nepravde nanete jednom vrednom ali politički neiskusnom čoveku ne opravdavaju ni banjalučki incident, ni potreba da se on u potpunosti reši. Posledice rata sa neprijateljima koji su naoružani knjigama neće biti besmislene kao argumentacija kojom se tako nešto obrazlaže. Prva je poistovećivanje vlasti sa čitavom državom i građanina sa činovnikom klimoglavcem. Da je bio blizak sa Šarićevim klanom umesto sa Forumom pisaca Ugričić bi prošao bolje. U tišini bi ga Vlada iz policije prekomandovala u diplomatiju.

Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je prekršajnom sudu prijave protiv LDP zbog vođenja kampanje pre nego što su izbori raspisani. Jeste li prekršili Zakon?

Nismo kršili zakon. Sve postupke koje je Agencija do sada pokretala protiv nas, po pravilu je gubila na sudu što neodgovorno krije od javnosti. Mi smo Agenciju uvek podržavali, mislimo da je važno da ona radi i da se razvija. Zbog toga imamo pravo da je kritikujemo kada se ponaša neozbiljno. Oni danas štite vladajuću stranku i time kompromituju sistemsku borbu protiv korupcije tužakajući opoziciju zbog humanitarnog koncerta ili zalepljenog plakata. Dok predsednici države, vlade i parlamenta govore o izbornim listama, Agencija LDP pokušava da ućutka tužbama zbog Preokreta. To je besmisleno.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović optužio je vladajuće stranke u Vojvodini, a prenstveno Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Demokratsku stranku, da su ideju vojvođanske autonomije svele na atmosferu buvlje pijace u kojoj ratuju međusobno dve struje iste vlasti u Pokrajini i Beogradu.

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je u intervjuu Tanjugu da je Srbiji potrebna saradnja DS i LDP, jer su dve proevropske stranke, da će stranke Preokreta u izbornu kampanju ući kao koalicija, ali da ima mesta i za druge partije, pre svega SDPS i neke stranke koje su dvehiljadite bile u DOS-u.

Lider LDP Čedomir Jovanović traži hitnu promenu kosovske politike i okretanje Evropi. Društvo se više ne sme lagati. Nemamo šta da tražimo u 21. veku sa Rezolucijom 1244. HITNO nam je potrebna nova tačka oslonca u kosovskoj politici. U prvom koraku kao ideja, a zatim kao koncept, koji bi privukao ljude, menjajući samim tim orijentaciju zemlje.

Samo se na taj način može zaustaviti slobodni pad u kojem se nalazimo 22 godine. Od Gazimestana, sa kojeg smo navodno krenuli da tražimo sebe i Srbiju, do agonije na kosovskim barikadama, koje danas dele ono što je od nas i Srbije preostalo posle decenija gluposti i beskrupuloznosti.

Ovako Čedomir Jovanović, lider LDP, u intervjuu ”Novostima” odgovara na pitanje zašto zahteva promenu politike prema Kosovu. Objašnjavajući šta bi Vlada trebalo da uradi u narednom periodu, Jovanović kaže:

Kosovo nije prvo pitanje na koje danas Srbija treba da odgovori. Ono je, nažalost, samo poslednja nesreća u neprekinutom nizu poraza koje nam fakturiše nacionalna politika. Pre kosovskog rebusa moramo da odgovorimo na pitanje cilja našeg društva, načina i rokova u kojima ćemo ga ostvariti. Samo moderna, politički, ekonomski, kulturno, i u svakom drugom smislu slobodna zemlja, može imati snagu za drugačiji pristup i pametno rešenje za sve ono loše među nama što se od barikada zapravo i ne vidi, a predstavlja uzrok te tragedije.

Zatražili ste sednicu Skupštine pre novogodišnjih praznika na kojoj bi se debatovalo o daljem kursu državne politike…

Društvo se više ne sme lagati. Danas se ne brani Kosovo. Sve što mu se dešava sada, dešavalo mu se oduvek, pa, ipak, postoji. Sa manastirima, Srbima, Albancima, jednim ili drugim vlastima, carstvima… Definisanje karaktera Srbije je ključni izazov u ovom trenutku, jer je očigledno da zbog užasne konfuzije koju svojim fatalizmom proizvodi većina političke, verske i kulturne elite zemlja nema snagu za preokret koji bi joj omogućio da iz nove pozicije ponudi viziju koja prolazi test realnosti.

Kako uopšte uspostaviti normalne odnose Beograda i Prištine?

Za novi odnos nam je potrebno vreme i široka emancipacija u procesima koji će nas bez sumnje na kraju dovesti do zaključka da presudno zavisimo jedni od drugih. Umesto priče o granicama, mi želimo da utvrdimo gde počinje i prestaje naša, odnosno odgovornost Prištine. Želimo da uvedemo red u međusobne odnose.

Da li treba priznati nezavisno Kosovo, uspostaviti granice, pa tek onda razgovarati o ostalim otvorenim pitanjima, položaju Srba i naše imovine i manastira na Kosovu, ili je rešenje nešto drugo?

Niko ko misli na normalnu budućnost ne može priznati nezavisnost Kosova. To bi bio zločin prema našoj deci kojoj bismo ostavili da žive na tempiranoj bombi nacionalnih frustracija, poniženja i poraza koji će sutra tražiti revanš i osvetu u nekom novom svetom ratu za Kosovo. Srbi i Albanci su upućeni jedni na druge. Do sada smo se ubijali.

Može li se samo srpska vlast smatrati odgovornom za zastoj u evropskim integracijama i rešavanju kosovskog pitanja, kad Evropa pred nas stalno postavlja nemoguće zahteve?

Najodgovornija je vlast koja je reanimirala ”kosovsku maglu”. Ta vlast nije u vladajućoj koaliciji, vladi ili parlamentu, već u rukama Borisa Tadića, koji je podeljena ličnost. Pored predsednika zemlje, on je i njen premijer, pomalo ministar svakog ministarstva, sudija, tužilac, stranački lider. Više nije važno da li tako mora ili je moralo da bude. Mi nemamo problem sa predsednikom zbog toga što ga prošlost prema kojoj gaji tako puno razumevanja obavezuje, već zbog toga što ta prošlost određuje njegovu politiku. Zato je logično što danas ne možemo da razumemo Evropu, jer to nismo umeli ni u prošlosti oko koje se vrtimo.

Hoće li LDP ići na izbore u koaliciji sa SPO, i sa kojim još strankama pregovarate da se priključe tom savezu?

Obaveza LDP je da okupi ne samo stranke, poput SPO ili SDU, nego i mnogo širi krug regionalnih i manjinskih partija, civilni sektor i istaknute pojedince, koji su i kroz ”Preokret” pokazali da je uprkos svim opstrukcijama moguće vratiti ljude u politiku.

Vlast tvrdi da se iza insistiranja da se odustane od Rezolucije 1244 SB UN u pronalaženju rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima krio zahtev za priznavanje nezavisnosti Kosova…

Srbija nema šta da traži u 21. veku ako život misli da zasniva na Rezoluciji 1244, kojom je Milošević šminkao svoju kapitulaciju. To što danas niko ozbiljan od nas ne traži da je se odreknemo dok je mi po svaku cenu kao branimo, samo dokazuje da nam je glava još u 1999. Mi svoju golotinju prikrivamo frazama i navodnom principijelnošću koja proizlazi iz međunarodnog prava za koje nas je pri tom baš briga. Razgovor sa Tačijem je važniji od titule na njegovoj vizit karti. S obzirom na to da uprkos svoj simbolici, međunarodno pravo ne definiše kontakte ili ugovor dve strane kao međusobno priznavanje, mi bez sumnje moramo momentalno napustiti tu politiku jeftine teatralnosti.

Očekujete li da dobijemo kandidaturu u martu?

Mi smo društvo koje je svetlosnu godinu daleko od načina na koji se u Evropi razmišlja i radi. U međuvremenu su naši lideri, prikrivajući sopstvenu odgovornost za neuspeh u evrointegracijama, umesto evropskog orijentira sebe pretvorili u antievropski front. Pošto prethodno raščistimo da li tu Evropu želimo ili ne, moraćemo da je konačno stvorimo ili uništimo kao opciju za Srbiju. U međuvremenu smo izgubili pravo da bilo šta od te Evrope očekujemo.

Predsednik Tadić odbija vašu ideju ”Preokreta”. Da li je time isključena mogućnost i predizborne i postizborne koalicije DS i LDP?

To nije pitanje našeg političkog komfora, nego potreba zemlje. Upravo zbog toga ne možemo modernu Srbiju graditi na truloj dasci, što je jedini ispravan opis trenutne DS politike. Nastavićemo posao započet ”Preokretom”. Radimo na programima koji bi sledećoj vladi omogućili realizaciju ideje preokreta kroz afirmisanje pravne države jakih institucija, tržišne ekonomije zasnovane na privatnoj, a ne državnoj inicijativi, novu socijalnu politiku, reformu zdravstvenog, obrazovnog, penzionog sistema… Oni nas konfrontiraju sa politikom DS, koja je izvor populističkih fraza kojima se danas anestezira Srbija da bi se sutra delila između Tadića i Nikolića.

NE DAMO DA UNIŠTE MEDIJE

Posle debata koje ste pokrenuli u parlamentu oko prodaje akcija ”Vaca” u ”Politici”, ”Dnevniku” i ”Novostima”, i zahteva koje ste uputili nadležnima još nije stigao odgovor nijedne zvanične institucije. Kako to tumačite? Hoćete li nastaviti da postavljate pitanja i istražujete?

Preživeće i ”Politika” i ”Novosti” i ”Dnevnik”, ali to govori o karakteru ove vlasti koja je i sama svesna da je stvorila Frankenštajna od Srbije, pa nam nudi model života zatvorenih očiju. Vrlo je opasna njihova potreba apsolutne kontrole javnosti, kroz dirigovanu sliku stvarnosti koju će stvoriti uticajni štampani mediji, pošto se nad njima uspostavi vlasnička i uređivačka kontrola. LDP to želi da spreči.

Želimo da pokažemo da postoji evropski optimizam u našoj zemlji 

BEOGRAD – Pokret za Evropu.
Potpredsednik LDP Ivan Andrić kaže da ta stranka još ne razgovara o potencijalnim koalicionim partnerima već o stvaranju jasnog evropskog pokreta u Srbiji.

* Pravite li s Rasimom Ljajićem i Vukom Draškovićem koaliciju?
- Ne, jer izbori nisu ni raspisani. Želimo da pokažemo da postoji evropski optimizam u zemlji, da postoji Srbija koja nema nikakvu dilemu da je evropski put najbolji za nas.

* Koje stranke isključujete za saradnju?
- Na političkoj sceni imamo antievropske stranke, tu mislim na SRS i DSS. Imamo koaliciju definisanu na bazi protivljenja DS, ali bez jasnog plana. Nju možemo nazvati „kosovska koalicija“, mislim na koaliciju Tome Nikolića. Koalicija koja je od parole „I Kosovo i Evropa“ danas stigla do „ni Kosovo ni Evropa“, jeste ona oko DS. Mislimo da Srbija zaslužuje evropsku koaliciju.

* A u njoj biste bili vi, SDPS, SPO, manjine…
- Razgovaraćemo i sa drugima, ali uglavnom one stranke koje su bile na našem odboru, kao i predstavnici Bošnjaka, Albanaca s juga, Rumuna, Bugara, Hrvata iz Vojvodine, Mađara, ali i širok spektar javnih ličnosti koji nisu stranački angažovani. Razgovaraćemo i sa sindikatima.

* Kad krećete u kampanju?
- U narednih nekoliko dana, i cilj će nam biti da evropsku ideju jasno definišemo i pozicioniramo na političkom spektru. Ona je šira od stranke, to mora biti pokret. Mi smo uzeli na sebe da to iniciramo.

Srbima je u interesu dogovor s Kforom

* Koje rešenje krize na severu Kosova predlažete?
- Mora se prihvatiti sporazum s Kforom i Euleksom. Situacija se mora normalizovati jer žrtve su Srbi sa severa Kosova, ali i oni južno, a njih je dve trećine.

U politiku je ušao sa 19. godina, kako on kaže “na pragu razmišljanja kako mlad čovek može da svoju energiju i ideje upotrebi u cilju promovisanja vrednosti koje zastupa”. Sada uspešno kao predsednik mladih Liberalno demokratske partije vodi organizaciju Mladih LDP-a. Student pravnog fakulteta, bez političkog uzora u ovom razgovoru istakao je neke od ključnih akcija koje će sprovesti mladi LDP-a, kao i koji su suštinski problemi mladih ljudi u Srbiji.

Od kada postoje Mladi LDP?

Mladi Liberalno demokratkse partije kao posebna organizacija unutar LDP-a nastali su odmah po osnivanju stranke. Nizom akcija koje su bile svojstvene tom vremenu u borbi protiv Koštunice, tadašnjeg režima, promovisanju i profilisanju nove partije kao što je LDP skrenuli smo pažnju na nas. Istakao bih da je prekretnica Mladih LDP-a bila 2009 godine, kada smo na Skupštini Mladih LDP Beograd, izabrali koordinatora, kao i zamenika koordinatora, i gde je formulisana politika kojom ćemo se dalje baviti. Prvenstveno je bio cilj da organizujemo Mlade LDP-a na nivou cele Srbije, što se desilo u martu 2011. godine.

Kojim problemima se Mladi LDP-a bave?

Široka je lepeza tema kojima se bavimo. Izdvojiću neke koje su najbitnije. Jedna od njih je svaka vrsta rada sa studentima, bavljenje studentskim organizovanjem i izbacivanjem politike iz te priče, sto nam je primarni zadatak, kao i pomoć pri problemima koje studenti imaju. To se pokazalo u praksi od štrajka gladju studenata u Beogradu, kada je organizacija Mladih LDP-a bila jedina organizacija koja je njima konkretno pomogla. U tom trenutku smo mogli da im nađemo sredstva iz budžeta koji nisu tako mala, ali smo postavili i dali predloge sistemskih rešenja, kako to ne bi bila rupa u budžetu, već da neki zakon postoji koji će u narednom periodu regulisati njihov rad na fakultetu , sa koliko bodova ostaju na budžetu, kolika prava imaju u studentskim parlamentima. Posebno smo ponosni na saradnju sa Savezom studenata Beograda, najjačom organizacijom na Beogradskom univerzitetu.

U čemu se ogleda Vaša saradnja sa Savezom studenata Beograda?

U saradnji sa nijma pišemo prvi Zakon o studentskom organizovanju u Srbiji. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema takav zakon. Dobićemo kvalitetan zakon, a mi smo naš deo nacrta zakona završili. Uskoro ćemo ga podeliti sa studentima, da vidimo gde je njihova podrška u svemu tome.

Koje su trenutno aktuelne akcije mladih?

Imamo dve lokalne akcije koje trenutno promovišemo. To su prikupljanje potpisa za pojačavanje noćnog saobraćaja u glavnom gradu, gde smo prikupli preko 6000. poptpisa gradjana. Početkom avgusta predaćemo potpise u Direkciju za javni prevoz. Druga akcija koja je lokalnog tipa, a u čiju realizaciju ulazimo početkom avgusta je koncept otvaranja teretana na otvorenom u Beogradu. Teretane će za sada biti otvorene u beogradskim krajevima koji pripadaju opstinama Čukarica, Palilula i Zvezdara.

Kako funkcionišu Mladi LDP po odborima u Srbiji?

Teško je izdvojiti pojedinačno odbore, jer se trenutno radi na podizanju rada i kvaliteta u lokalnim sredinama.Pohvalio bih mlade u Boru koji imaju odličnu organizaciju mladih. Imaju sjajne predloge koji konačno regulišu rad kancelarije za mlade u Boru. Intezivno rade na promovisanju politike mladih, kao i politike same stranke .U Nišu imamo mlade koji su predstavnici u Savetu za mlade. Oni nemaju kancelariju za mlade, već Savet za mlade, i preko tog Saveta smo izdejstvovali ono što sada pokušavamo u Beogradu, a to je uvodjenje noćnih linija u gradu. Mladi u Nišu su uspešno realizovali ovu inicijativu i ceo Niš zna da je to zasluga mladih Liberalno demokratske partije. U Sandžaku najveću podršku omladine ima LDP, to je svima poznato. Šabac kao centar celog regiona već godinama predstavlja uzor svima, i to je primer kako jedan odbor mladih mora da funkcioniše. Kragujevac je u neverovatnom naletu energije, i to je ono što nas sve raduje. Moram pohvaliti mlade u Novom Sadu koji posle dužeg vremena stagnacije, ponovo su ofrmili organizaciju mladih koja odlično funkcioniše i promoviše politiku mladih LDP-a.

Koji su planovi Mladih LDP? Kakve akcije imate u planu?

Uskoro je 12. avgust, Svetski dan mladih. Smatramo da je tada potrebno da u celoj Srbiji skrenemo pažnju na položaj mladih sa dve teme. To su kvalitetno studiranje , kao i potreba da svako mesto u Srbiji dobije kancelariju za mlade, koje će raditi po uzoru na kancelariju za mlade u Beogradu. Samo 20-ak kancelarija rade na konkretnim projektima u smislu da se vide, a sve ostale služe samo za to da se postave partijski kadrovi iz G17+. Zato Mladi LDP od jeseni kreću u snažnu kampanju. U oktobru imamo Konferenciju Mladih LDP, gde će prisustvovati svi koordinatori iz cele Srbije, i tada ćemo doneti platformu sa kojom izlazimo na izbore i za koju tražimo podršku maladih ljudi.

Koliko mladi LDP-a imaju aktivista?

Imamo odlican priliv i dolazak novih aktivista koji imaju po 18, 19 godina, i mogu vam reći da to nema nijedna stranka. Želja nam je da unutar same stranke napravimo sopstveni Volonterski servis gde bi ukjljučili što vise ljudi koji beže danas od politike i gde bi im mi pružili priliku da se bave konkretnim i korisnim stvarima. Očekujemo u gradu Beogradu oko 250-300 aktivsta Mladih LDP-a koji će nositi kampanju.Što se tiče nekih omladinskih organizacija, mi imamo najozbiljnije akcije po pitanju delotvornosti i pogađanja suštine. Jedino što nam fali veći broj aktivista u manjim mestima, što je potrebno nadomestiti konkretnim kampanjama i akcijama, jer u manjim sredinama mladi retko izlaze na izbore a kamoli da budu aktivista neke stranke.

Koja je Vaša poruka za mlade ljude u Srbiji?

Uključite se, odmah sada, pomozimo svi zajedno da od jeseni krene konkretna kampanja LDP na svim nivoima u smislu promovisanja politike, skupljanja određene armije ljudi koja će tu politiku da iznese , da mladi vide svoj interes u svemu tome, ne mislim u materijalnom ili ličnom smislu, već u interesu sredine iz koje dolaze. Moraju svi da daju predloge, da kada ne valja da se bune, a kada valja da pohvale, i da ne sede kući i ne rade ništa, a ne znaju da mogu konkretno da utiču na određene stvari. Potrebno je tim mladim ljudima kojima se mi obraćamo politiku učiniti prihvatljivijom, i da ne misle da se politikom bave neki vanzemaljci vec normalni ljudi, i da će oni sutra biti jedni od tih koji će biti odbornici, članovi opštinskih i gradskih veća, pa će onda moći da utiču na sve probleme koji su identifikovali. Samo rad, ostalo ne priznajemo.

Predstojeća izborna kampanja vladajuće koalicije biće preskupa, ne u milionima, nego u političkoj i ekonomskoj šteti i pustoši koja će iza toga ostati ako se ta kampanja fakturiše kroz ispunjavanje zahteva koalicionih partnera.

Svi bi da novcem iz budžeta plaćaju populizam prema grupama birača koje su izabrali. Ništa od ove zemlje neće ostati posle nove serije ustupaka PUPS-u, koji su nas pre tri godine koštali 500 miliona evra, Dinkićevog zakona od 430 miliona evra, novog Bajatovićevog kredita, Ljajićeve kontrole nad sektorom socijale, inspekcija, domova i narodnih kuhinja… Ta feudalizacija zona interesa je gora nego u vreme hladnog rata, ističe u razgovoru za Danas predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.

Zašto tvrdite da je kandidatura Srbije za EU postala poštapalica vlasti?

Zato što na Evropu gledaju iz potpalublja, iz pozicije slepog putnika koji treba da se prošvercuje do tog toliko željenog bankomata. Nije to Evropa. Zato se Srbija ne menja iznutra, živi u ulepšanoj statistici, bez sposobnost da izmeri čak ni svoj bruto društveni proizvod. Ne postajemo bolja zemlja za svoje građane. LDP je podržao svaki proevropski korak u ove tri godine, ali ne može se uspeh u unutrašnjim reformama zasnivati na entizijazmu i posvećenosti stranke koja je u opoziciji i sa ograničenim uticajem. To je i poruka biračima za sledeće izbore. Svako ko kaže, a takve komentare čujem svakoga dana, u gradu, po unutrašnjosti, čak i u sali ove Skupštine, da je šteta što LDP ne može da odlučujuće utiče na tempo i dubinu evropskih reformi, treba to da ispravi svojim glasom na izborima.

Da li je ta kandidatura jedino što opredeljuje vlast da izbore raspiše u poslednjem trenutku?

To je jedino što veruju da imaju. LDP se boji da će svojom bezbojnom politikom do kraja uništiti kredibilitet i privlačnost zaista velike ideje evropeizacije Srbije. To je sinonim za modernizaciju, za posao koji odlažemo decenijama.

Zašto ste protiv razdvajanja lokalnih i parlamentarnih izbora, a principejlno da ti izbori budu razdvojeni?

Zato što ne može vlast da se ponaša kao modelar-amater naših života, gospodar koji će od Srbije praviti svoju eksperimentalnu laboratoriju u balkanskoj garaži. Izbori se razdvajaju tako što na svake dve godine imate neizmenično parlamentarne i lokalne izbore. Kada se različiti izbori održavaju u samo 3-4 meseca, onda zemlja dobija nepodnošljivu izbornu kampanju koja postaje dijagnoza.

Da li vam se čini da je vlast već otpočela izbornu kampanju iako tvrde da će izbori biti tek u aprilu?

Da, samo svi osim njih vide koliko u tome greše. Preskupa će biti ta kampanja, ne u milionima, nego u političkoj i ekomomskoj šteti i pustoši koja će iza nje ostati, ako se ona fakturiše kroz ispunjavanje zahteva koalicionih partnera. Svi bi da novcem iz budžeta plaćaju populizam prema grupama birača koje su izabrali. Ništa od ove zemlje neće ostati posle nove serije ustupaka PUPS-u, koji su nas pre 3 godine koštali 500 miliona evra, Dinkićevog zakona koja košta 430 miliona evra, novog Bajatovićevog kredita, Ljajićeve kontrole nad sektorom socijale, inspekcija, domova i narodnih kuhinja… Ta feudalizacija zona interesa je gora nego u vreme hladnog rata.

Možete li da zamislite LDP u nekoj predizbornoj koaliciji?

LDP na izbore ide sa svojom listom. To je najefikasniji način da, od alternative, postanemo ono što je suštinska misija političke stranke. Da LDP učestvuje u koncipiranju programa sledeće vlade i da u njenu politiku unesemo suštinu preokreta – sprovođenje jasne evropske politike uz promenu kosovske politike, modernizaciju, novu politiku u regionu, realan sadržaj autonomiji Vojvodine, afirmaciju ljudskih i manjinskih prava. Brz ulazak u NATO, povezivanje Srbije sa EU, transformaciju ekonomije, profesionalizaciju i privatizaciju javnih preduzeća, obavezu države da svoje obaveze plaća na vreme, uspostavljanje ravnopravnosti u energetskom sporazumu, otvaranje tržišta za prave investitore.

Pojedini mediji tvrde da će vaša kampanja biti usmerena protiv Dinkićevog URS-a? Dinkić ne veruje da LDP ima političku budućnost, a verujete li vi da URS ima?

LDP-u nije potreban projektovani neprijatelj da bi motivisao sebe i glasače. Žao mi je ako druge pokreću takvi motivi.

Kako gledate na Dinkićeve tvrdnje da je on žrtva partokratije ?

Imam problem da razumem potrebu političara da se pravdaju sopstvenom slabošću i nemogućnošću da se odupru procesima koje ne podržavaju. Kada se sa tako krupnim stvarima ne slažeš, napustiš stranku ili politiku. Ja sam to učinio 2004. godine, zato što sebe više nisam video u politici DS. Dinkić sebe jeste, kao i u sve tri vlade posle toga, u Ustavu koji su zajedno pravili, u kosovskoj politici, rekonstrukciji vlade, koalicionim ugovorima koji su postali Sveto pismo života u ovoj zemlji…

U kakvim ste sada odnosima sa DS i da li vam pomalo smeta kada vidite Tadića kako vozi kombajn?

DS nije nikakav iskonski neprijatelj LDP i bili bismo neodgovorni prema ovoj zemlji kada bismo pristali na takvu lagodnu poziciju. Baš zato i imamo pravo da kritikujemo oštro tu stranku kada greši i previše popušta, ali i da kažemo da je naše partnesrtvo čistih računa moguće samo na potpuno drugačijim osnovama od onih na kojima ona fukcioniše sa drugima. Ne može se saradnja graditi na postizbornom ignorisanju razlika i brojanju do 126 glasova, ali ni na politici lepih želja, bez suštinskih promena.

Što se tiče drugog dela pitanja, predsednik ima pravo na svoje gestove. Smeta mi, međutim, što će selo, u Vojvodini ili kod Arilja i Leskovca, ostati isto, skoro srednjevekovno, i posle te žetve, kao što je bilo i pre nje. Taj kombajn ne bi mogao pošteno ni da se okrene na imanju koje ima tri hektara, koliki je prosečan posed u Srbiji, a naša vlada je pre dva meseca probala da uvede pravilo da se subvencionišu samo mali posedi. Tamo, u vladi, na njenom čelu je problem, koji nije samo u Cvetkovićevoj ličnosti, u činjenici da ne postoji ta igra asocijacije u kojoj će prosečan čovek uspeti da poveže premijera sa politikom i odlučivanjem u Demokratskoj stranci, za koju je recimo glasao. Kada je Cvetković postavljen za premijera rekli smo da je Tadić, na obrisanom partijskom prostoru ili zbog viška samouverenosti, pristao da bude i predsednik i premijer i ministar. Tu je nastao problem i zbog toga na toj njivi nema premijera, a to je mesto za predstavnike vlade, jer nije prirodno da predsednik, čak i silom prilika, odgovara i za agrarnu politiku.

Kako to da sebe vidite u vladi sa SPS, a ljuti ste protivnik DSS čiji je lider između ostalog i doveo do promena u Srbiji?

Mislim da danas ni DSS ne bi imao nikakvog zazora da prizna da je on, u mnogo većoj meri, nastavljač politike Slobodana Miloševića nego partija koja se zove isto kao stranka čiji je on bio predsednik devedesetih. Nama, koji smo to preuzimanje politike i kadrova gledali izbliza, to je bilo jasno odmah posle 5. oktobra. Nažalost, Srbija je odlučila i lično da se uveri u to, kroz dva Koštuničina mandata.

Kakav izborni rezultat očekujete?

Onaj koji će ljudima koji će za nas glasati, a verujem da će ih biti dvostruko više nego u maju 2008. godine, omogućiti da se sprovodi politika za koju su glasali. To nije politika zamene jednog ili više partnera u vladajućoj koaliciji. Naprotiv, to je politika preokreta koja podrazumeva da Srbija neće večito biti na repu događaja, za zaostalim političkim odnosima i anahronom komandnom ekonomijom koja jede samu sebe.

Da li je priznanje Kosova uslov za ulazak Srbije u EU i da li vam je to neko od vašihprijatelja iz Evrope rekao?

Nećemo nigde stići ako stalno sebi postavljamo nepremostive i lažne dileme. Moramo sami, pre briselskih zvaničnika, parlamentaraca ili bilo kog ambasadora u Beogradu ili Prištini, da shvatimo jednostavnu istinu: sami sebe, svojom tvrdoglavošću i sporošću, teramo u mrtav ugao u kojem ćemo manje ili više otvoreno priznati realnost, ali bez prilike da kroz to promenimo na bolje naše i živote ljudi na Kosovu. Bilo bi mnogo bolje da odustanemo od ambicije da sprovodimo nemoguću strategiju u kojoj istovremeno opstaju ostaci Koštuničine politike i pojedinačni pomaci u pregovorima sa Prištinom. Za to placamo ogromnu cenu. Na kraju nece biti ni bitno ko je odgovoran za zabranu izvoza nase robe na Kosovo, ko kome tera inat. Ostace nam cist gubitak od 350 miliona evra, dodatno unistena privreda juga Srbije, Sanzaka, Vranja, Leskovca, Prokuplja, milion gradjana Srbije koji su zivotno zainteresovani za privrednu saradnju sa Kosovom. Tako smo pre 20 godina izgubili sva trzista, tvdreci da ce drugi umreti od gladi i propasti bez nasih proizvoda. Od te zablude se jos uvek nismo oporavili. Tu pecati i preambule ne mogu da budu uteha.

Opozicija na Kosovu izdejstvovala je raspravu o pregovorimaBeograda i Prištine. Da li je naša opozicija tražila da čuje od pregovarača kude vode pregovori?

Jasno je koliko su različite pozicije LDP od onih opozicionih partija kojima smeta što je napravljen makar i mali pomak. Naravno da u parlementu treba da se razgovara, ali ne na način da Borko Stefanović bude postavljen u poziciju nepokretne mete za ispade prazne mitomanije, dok ga vlast brani tezom o neodbranjivom pristupu verbalnog kontinuiteta sa pogrešnom politikom. Zato LDP može da podrži samo raspravu koja bi podrazumevala da se, sa autoritetom najviših državnih pozicija, saopšti sadržaj nove politike prema Kosovu i zatraži podrška za to.

Kako komentarišete hapšenje i izručenje poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića?

Posle izrucenja poslednjeg optuženog ne sme ostati tisina, uz svo razumevanje za olaksanje koje osecamo kao zemlja. Hapsenje Mladica se zavrsilo javnim cirkusom i ponizavajucim bavljenjem estradnim temama i morbidnim detaljima iz njegovog zivota. Nesto slicno ne sme da prati ovo poslednje izrucenje. Ono ce imati smisla samo ako se time antihaški lobi ostavi bez poslednje odstupnice i izgovora za blokadu promena u zemlji. Pred ovom i sledećom vladom, institucijama i nacionalnim elitama, jeste obaveza konačne pobede nad politikama koje su omogućile da inače marginalne ličnosti, poput Hadžića, Mladića i većine drugih da postanu gospodari naših života. Snaga tog lobija je njima omogucila početkom rata da postanu egzekutori politike koja je iza sebe ostavila haos, a onda da, jos citavu deceniju, blokiraju buducnost ove zemlje.

Vesna Pešić za NIN

U Srbiji vlada interesni ekstremizam koji se svrstao u nekoliko klika koje se zovu strankama. Građani su ostavljeni na cedilu kao da je ovde stigao neki kolonizator, pa ga baš briga za plemena koja tu žive

RAZGOVOR – Čedomir Jovanović, predsednik LDP, za Danas
Beograd – Neka stranke vladajuće koalicije koje su u sukobu postignu elementarni dogovor i iznesu jasan plan i dinamiku usvajanja zakona potrebnih za odobravanje statusa kandidata za EU, a da odmah po usvajanju tih odluka idemo na izbore. Ako ni za to nisu u stanju, na izbore treba ići bez odlaganja – stav je koji u razgovoru za Danas iznosi predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.

U Srbiji postoji vlada, opozicija i LDP. Jer mi smo opozicija Vladi, ali i onima koji su u opoziciji. Protiv Vlade smo u svemu što nas usporava ili udaljuje od evroatlanskih integracija, a toga je u protekle dve i po godine bilo neuporedivo više od onoga što smo podržali.

Uz ovo, LDP je opozicija i svemu onome što je antievropsko u politici opozicije. Dakle, ostali smo dosledni jer smo, podsećam, još kada je Vlada formirana rekli da ćemo podržati sve što nas približava punopravnom članstvu u EU i što je u skladu sa politikom LDP. A toga ipak ima više u politici Vlade, nego u politici ostatka opozicije. Zato smo još tada rekli da je Vlada Tadića i Dačića bolja od one koja pali strane ambasade i gura Srbiju u izolaciju za račun tuđih interesa. Drugim rečima da bi trbalo da bude više posvećena interesima naše države i naših građana nego prethodna. Jer samo to je mera patriotizma.

Ali smo još tada rekli da ova Vlada nije sposobna da suštinski reformiše zemlju – njenu ekonomiju, državnu upravu, obrazovanje, zdravstvo, regionalnu politiku, penzijski sistem i da jedino može da “dovuče” Srbiju do statusa kandidata za članstvo u EU. I to tako što će ih u tim evropskim poslovima iz Brisela “vući”, a mi iz LDP odavde u tome “gurati”.

Zato sledeća Vlada treba da bude bolja od ove, a to je jedino Vlada u kojoj će LDP davati i ton i tempo.

Vlada naprednjaka i DS je moguća jer kod ove dve partije dominiraju populizam, odsustvo vizije i hrabrosti kao i želja za vlašću po svaku cenu. DS da na njoj ostane, a SNP da na nju dođe. Uz to društvo oko Tome i Vučića je svesno da mogu doći na vast samo sa DS-om. Zato u svemu kopiraju DS, zato ih je Jovanović nazvao “piratskom kopijom DS-a”. Od te Vlade treba da strahuje Srbija jer ona ne bi rešila ni jedan od velikih problema koje Srbija ima. Bilo bi to još izgubljenog vremena za građane ove zemlje. Uostalom, analizirajte posledice njihovih zajedničkih odluka u kojima su jedni drugima bili “rezervni igrači”. Od Ustava, energetskog sporazuma sa Rusijom i poklanjanja NIS-a, preko vojne neutralnosti i “usaglašene” državne politike o Kosovu.

Zato svaki glasač DS-a mora biti svestan gde njegov glas može da završi.

Aktuelna vlada ima mnogo ministara, ali nema premijera, sadržaj i politiku. Lavinu lošeg marketinga i demagogije lansiraju i vlast i SNS, koja ih kopira kada treba predložiti nešto beskorisno, ali po pravilu opasno.

Jovanović: Aktuelna vlada ima mnogo ministara, ali nema premijera, sadržaj i politiku
Zato je društvo očajno, anestezirano porukama da će ukidanje demokratije doneti blagostanje. U zemlji sa najnegativnijom statistikom – od rasta inflacije do pada plata, investicija i zaposlenosti, uz poraz kosovske politike ili Ustav koji su zajedno napisali, a sada od njega beže, kroz prste, prolaze milijarde evra.

Od nerealizovanih poslova, preko crnih rupa u javnim nabavkama, do beskrajnih garancija “Jatu”, “Srbijagasu”, “Železnicama”, čiji su gubici i krediti preko dve milijarde evra. Da se pre dve godine ne bi čuli argumenti LDP da energetskim sporazumom sa Rusijom gubimo milijarde evra, zavrteli su iluziju da će Srbiju spasti ušteda na skupštinskom jelovniku – kaže u razgovori za “Blic nedelje” Čedomir Jovanović, lider LDP.

Da li će LDP sam na naredne izbore?
- Očigledno je da je uvek u krizi vlast nastupala sa mentalitetom slepog putnika, a LDP kao njena alternativa govorio i radio ono što će pomoći društvu da se promeni. Mi se ne švercujemo u politici. Zato mi je od odgovora da ćemo na izbore kao LDP, važnije pitanje programa koji formulišemo. Neuporedivo je kvalitetnija pozicija nas sa vizijom kao alternativom vlasti, od pozicije mutant koalicija u kojima druge partije rafalima demagoških parola beskrupulozno kriju svoju jalovost. Želimo izbore u normalnoj atmosferi, nakon potvrde kandidature za EU. Samo ćemo u takvim okolnostima moći drugačije da radimo. Da otvorimo prostor za modernizaciju i nastavimo da izvodimo ljude iz rovova u koje ih je uvela politika. Želimo da se razgovara sa društvom i napravi dogovor. Siguran sam da bi ljudi, ako im se to pošteno kaže, razumeli da bez razvoja konkurencije, efikasne privatizacije i povlačenja partijske države iz svakodnevnog života, Srbija ne može postati zemlja u kojoj su sigurni bolji posao, plata, sreća bar za našu decu.

Da li je posle narednih izbora moguća saradnja sa DS i SPS? Da li možete da zamislite neku opciju u kojoj biste podržali vladu DS i SNS?

- To nisu naši ciljevi. Naša je obaveza da sakupimo dovoljnu podršku, pokrenemo resurse do kojih do sada nismo mogli da stignemo, glasove ljudi koje je prevarila politika prošlosti koja je i danas prisutna kroz čitav niz kompromitujućih oklevanja i dilema, davno nametnutih lažnih prioriteta. Od naše sposobnosti da ih okupimo, pre nego što Srbija ponovo posrne u nekoj slepoj ulici, zavisi da li će ova zemlja taljigati kao što je to činila prethodnih deset godina ili će postati dobra kao najbolji u njoj.

U DS vas vide kao tas na vagi koji bi mogao da snizi cenu SPS? Pod kojim uslovima ste spremni da sarađujete sa DS?
- Mi u vladu možemo samo kao reformatori koji će uneti moderne ideje i energiju koja je potrebna da bi se one ostvarile. Verujem da je to jasno i demokratama. Vladu sa njima ne možemo praviti na osnovama na kojima je DS sarađivala sa drugima kojima je bilo dovoljno da parazitiraju iza Tadićevih leđa. Suština je u jasnom dogovoru oko poslova. Za nas su ključni neposredni porezi, zaštita srednje klase, jačanje konkurencije, sređivanje penzijskog fonda, afirmacija ljudskih prava, ulazak u NATO kao prečicu za EU i strane investicije, reforma školstva, novi talas privatizacije, odustajanje od populizma, razbijanje monopola javnih preduzeća i partijske države, regionalna jugoekonomija umesto jugoestrade.

Imali ste žustar duel sa Jeremićem. Da li je to bio lični duel ili duel sa čovekom koji predstavlja politiku DS?
- Ne raduje me što je to bio živi prenos političkog nestajanja čoveka koji doživljava fijasko na svakom planu. Nažalost, i dalje je ministar i stalo mi je samo do toga da šteta koju nam pravi u evropskim integracijama, odnosima sa zapadnim zemljama, ali i Kinom i Rusijom, bude što manja. Neću da komentarisem situaciju u DS, ali na njoj je rizik što je Jeremić još uvek ministar, doduše gotovo bez portfelja.

Da li je realno da Srbija dođe do podele Kosova?
- Srbi južno od Ibra su ljudi, a ne topovsko meso i LDP ne pristaje na tu vrstu politikantskog odnosa. Mi smo u septembru predložili platformu za pregovore za srpsku stranu, uz zahtev da predstavnici kosovskih Srba budu punopravni članovi kosovskog tima. Zato smo snažno i podržavali izlazak Srba na izbore. Kroz promenu kosovske politike i ozbiljnost u pregovorima, Srbi bi dobili brzo ostvarenje prava koja su im sada formalno garantovana – od autonomije u lokalnoj samoupravi, zdravstvu, prosveti i policiji, do posebnih veza sa Srbijom, novih opština, više mesta u vladi, efikasnije zaštite imovine. Osnovni princip za rešavanje problema treba da bude pravilo konsenzusa, a da dogovor ne može biti menjan bez saglasnosti i Srba i Albanaca.

Promena kompromitovanog ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića preduslov je za rešavanje političke krize u Sandžaku izazvane organizovanom opstrukcijom formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta.

Ono što je ministar uradio u poslednja tri dana, bahatost kojom nam se obraća sa stranica Večernjih novosti, pokazuje kolika je ambicija tog čoveka koji je šef ministarstva napravljenog samo da bi se obezbedilo još jedno mesto za DS u toj vladi, a koje je u međuvremeno najviše štete nanelo baš ugledu te stranke. Ako Čiplić na ovaj način pokušava da se zaštiti svoju ministarsku poziciju, nezakonito štiteći partijske interese dve bošnjačke stranke, mimo ili protiv interesa demokratske Srbije, onda mislim da greši i da takvo ponašanje mora biti sankcionisano. Ne postoji nijedna zemlja na svetu, pa čak i među onim sa kojima zamalo da završimo kao bojkotaši Nobelove nagrade za mir, u kojoj je ministar ljudskih prava uhvaćen u vršenju diskriminacije, a njegovo ministarstvo u falsifikovanju izborne volje jedne grupe građana, kaže Kenan Hajdarević, poslanik LDP u Skupštini Srbije, objašnjavajući inicijativu svoje stranke da Čiplić, zbog zavrzlame oko formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta, bude smenjen.

Nama u LDP je to važno zato što ne možemo da dozvolimo da se ovako ruše zakon i država. LDP je bio naročito angažovan na smirivanju tenzija i rešavanju problema i nećemo dozvoliti da se vređanjem i ponižavanjem svih građana Srbije, podjednako i Srba i Bošnjaka, dovodimo u kontekst koji ministarstvo kreira, pokušavajući da na silu spreči da Bošnjaci budu predstavljeni u skladu sa rezultatima izbora od 6. juna. Ova opstrukcija može dovesti do teških posledica, napetosti u Sandžaku i nove diskreditacije naše zemlje, s obzirom da se kršenjem javno preuzete obaveze dovodi u pitanje angažman svih koji su, poput LDP i međunarodnih tela, uz velike napore i demonstraciju dobre volje pokušavali da reše problem.

- Poslanik ste u Skupštini Srbije. Zašto, po vašim informacijama, nije bilo sednice Zakonodavnog odbora o članu 98 Zakona o nacionalnim savetima, koji je dogovoren na sastanku nosioca tri bošnjačke liste, ministra Čiplića i ambasadora OEBS početkom novembra u Beogradu?
- Ministarstvo je prekršilo obavezu koju je na sebe preuzelo pred predstavnicima sve tri izborne liste Bošnjaka i Misijom OEBS, a koja je podrazumevala da se nadležnom skupštinskom Odboru za zakononodavstvo odmah dostavi na autentično tumačenje sporni član zakona o izborima nacionalnih saveta. Mesec dana nisu poslali zahtev za tumačenje, bezobzirno kršeći dogovor i čekajući da istekne rok za formiranje Bošnjačkog nacionalnog saveta. Od zgrade Vlade do Skupštine kurir može da stigne za 10 minuta, ali je Čiplić namerno čekao da istekne rok i nikada nije poslao zahtev. Bez toga Odbor nije mogao da pruži tumačenje koje bi otklonilo sumnju i potvrdilo da je Ministarstvo svojim nezakonitim ponašanjem dovelo Vladu u konfrontaciju sa legitimnim predstavnicima Bošnjaka, kao i nezavisnim regulatornim institucijama koje su u međuvremenu pokrenule tri postupka protiv odgovornih.

- Obratili ste se i predstavnicima međunarodne zajednice povodom problema oko BNV. Da li ste dobili neki odgovor?
- Ponašanje ministra Čiplića je skandalozno. Miloševiću je trebalo tri meseca da prizna izbornu volju naroda na izborima 1996. godine, a Čipliću ni šest meseci nije dovoljno. On je otišao korak dalje, pa se otvoreno narugao institucijama ove zemlje, svim njenim građanima, zakonu, ali i predstavnicima međunarodnih organizacija. Mi nećemo odustati, jer se trenutno vode krivični i drugi postupci po prijavama ombudsmana, poverenice za zaštitu ravnopravnosti i poverenika za informacije od javnog značaja protiv odgovornih lica iz Čiplićevog i drugih ministarstava. Optužbe su vrlo ozbiljno i neće pomoći to što ministar sada falsifikuje i nalaze nezavisnih tela. Očekujemo od njih da reaguju i da zaustave to bahato laganje preko novina, sa mesta gde se ministar oseća sigurno i odakle može da obmanjuje već sluđenu i zbunjenu javnost.

- Najavljeno je ponavljanje izbora za Bošnjački nacionalni savet. Zukorlićev BKZ je najavio bojkot tih izbora. Slažete se sa bojkotom?
- Ne dolazi u obzir bilo kakvo ponavljanje izbora. Iz državnog aparata moraju da se uklone svi oni koji su odgovorni za haos i oni moraju biti sankcionisani zbog čitavog niza zloupotreba u postupcima koji su bili dužni da sprovode u skladu sa zakonom. Neka ministar ode u Sandžak, pa neka objasni da je normalno da ljudi iz Novog Pazara, Priboja, Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja treba ponovo da izlaze na izbore, samo zbog toga što se Ljajiću i Ugljaninu ne dopadaju rezultati izbora i to što se na njima teško izgubili. Tražimo da se odmah promene kompromitujući propisi na kojima su organizovani izbori i definisanje jasnog poslovnika na osnovu koga će potom formirano veće moći da radi.

- Podršku vaše stranke muftiji Zukorliću deo vaših simpatizera i dalje izgleda ne razume najbolje. Zašto građanska LDP podržava Zukorlića?
- Bošnjaci u Sandžaku nisu neprijatelji Srbije. Mi smo zemlja sa tragičnim iskustvima i ne smemo da dozvolimo da se kroz dizanje neprijateljstva prema jednoj manjini traži kompenzacija za poraz loše nacionalne politike. Muftija jeste verski zvaničnik koji je ušao u politiku, ali to nije uradio sada, nego pre 20 godina. Svi znaju da su verske vođe u politici već 20 godina. Svako ko kaže da se Zukorlić juče uključio u nju je licemer. Ugljanin je dobijao izbore tražeći Zukorlićevu podršku, posle toga je to činio Ljajić, predstavljajući se kao alternativa. U međuvremenu su ušli u istu vladu i koaliciju, zaboravili Sandžak, a prema verskom lideru koji predstavlja 95 odsto Bošnjaka pokušali da se ponašaju onako kako su navikli u svojom svakodnevnim političkim prevarama. Tako je problem eskalirao, a to je iskoristio Vojislav Koštunica koji je 2007. godine podelio i pocepao do tada postojeću jedinstvenu Islamsku zajednicu. Tada je Zukorlić iz džamije, gde mu je mesto, isteran na ulicu na kojoj sada pokušava da reši problem koji ima.

- Više puta ste postavljali poslanička pitanja o različitim temama vezanim za Sandžak: problem mladića koji su diplomirali kriminalistiku u Sarajevu, a ne mogu da se zaposle u Srbiji, status Internacionalnog univerziteta, problem islamskih veroučitelja…Da li ste na neko dobili odgovor?
- Juče sam dobio pismo mladog, obrazovanog čoveka koji je diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Pazaru. Odslužio je vojsku, kvalifikovan je, ali gde god se pojavi sa dokumentima dobija odgovor da taj fakultet ‘’nije priznat“. Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru osnovan je 2002. godine odlukom Vlade premijera Zorana Đinđića i do danas je izrastao u značajan univerzitet, koji pohađa 4000 studenata, sa odeljenjima u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu. Taj Internacionalni univerzitet je pre 19 meseci krenuo u postupak akreditacije i do danas akreditacija nije završena, odnosno taj postupak akreditacije se odugovlači i čini se da tu postoji politička volja da se ta akreditacija ne dozvoli. Istovremeno, primer Državnog univerziteta iz Novog Pazara samo pojačava činjenicu da se tu radi o jednoj vrsti diskriminacije, jer je osnovan 2007. godine u političkoj trgovini Koštunice i Ugljanina. Namera nije bila da Državni univerzitet bude dopuna već postojećeg Internacionalnog univerziteta, već kao njegova kopija. To je jedini univerzitet na području Republike Srbije koji u svom nazivu ima reč – država. Za akreditaciju je bilo potrebno samo tri nedelje, dok Internacionalni univerzitet ne može već 19 meseci da dobije akreditaciju.

- Država je najavila ekonomsku pomoć Sandžaku. Da li će to doneti boljitak siromašnim opštinama tog kraja, a u takve sada i vaš Priboj?
- Neće, zato što prave pomoći i strategije neće ni biti. Vlada na ekonomski razvoj Sandžaka gleda kao na još jednu priliku da građanima pošalje poruku da će svi završiti na državnom kazanu, a da svaka pomoć zavisi od spremnosti da pristanu na ponižavajući tretman u kojem vladajuće stranke ljude ucenuju učlanjenjem i glasom na izborima.

Autor: SAFETA BIŠEVAC

Ovim preseljenjem nekih državnih institucija ništa se ne dobija, osim poneki glas za poslodavca – G17 plus. Bilbordi Ujedinjenih regiona širom Srbije već danas podsećaju ljude ko im je dao ili obećao posao, kaže Nataša Mićić, potpredsednica Liberalno demokratske partije, objašnjavajući zašto njena strankaposlednjih dana oštro kritikuje projekat dekoncentracije institucija koji sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića.

Čime to konkretno potkrepljujete?

Užičani su, recimo, do sada morali da idu u Beograd po papire potrebne za izvoz, a sada to više neće morati da rade. Ali, zato bi sada svi ostali izvoznici morali da dolaze u Užice, prema kojem vodi očajna komunikaciona infrastruktura. Više bi se namučili nego dok su dolazili iz Vranja ili Subotice u Beograd. Zato se sada prave filijale i nove skupe ispostave. Međutim, ta dodatna radna mesta u administraciji, moraće da plate svi poreski obveznici. Nije li bolje da se sve to radi putem jedinih komunikacija koje nekako funkcionišu, putem Interneta. Zar nismo doneli Zakon o elektronskom potpisu?

Zar ne mislite da građani Niša, Kragujevca, Zaječara, Užica ili nekog drugog grada zaslužuju neku važnu državnu instituciju u svom „dvorištu”?

Građani u unutrašnjosti zaslužuju konkretna prava, a ne šaltere. Zaslužuju bolje puteve, železnicu, bazene, ustanove kulture, aerodrome, mostove, obilaznice, čist vazduh, moderne škole…

Dinkić je bar učinio nešto konkretno, prvi korak, u toj priči o decentralizaciji koju sve partije podržavaju, ali niko ništa ne preduzima.

Prvi korak je vraćanje imovine opštinama, a onda fiskalna decentralizacija. To je preskočio. Sve dok opštine ne dobiju veću slobodu u odlučivanju i gazdovanje nad svojom imovinom ništa se neće promeniti. Da je reč o iskrenoj politici, onda bi kao vlada već odavno Skupštini predložili zakone o decentralizaciji. Mi bismoto podržali.

Ako je tako kao što kažete, po čemu je Dinkić, u tom slučaju, drugačiji od nekih drugih funkcionera koji sa državnih pozicija rade u korist svojih stranaka? Ili LDP, iz nekog razloga, ima G17 plus i Dinkića za specijalnu „metu”?

Nemamo ništa protiv te partije. Inije u tom besciljnom trošenju para pomenuta stranka nikakav izuzetak. LDP ne gradi svoju budućnost na populizmu. Mi ne bismo koristili pozicije u koaliciji da bi, kada recimo upravljamo sredstvima Ministarstva za rad i socijalna pitanja, osnovali fiktivnu socijal-demokratsku stranku, kao što je to uradio Ljajić. I ne bismo finansirali poslove po želji nekog člana opštinskog odbora, već one koji su neophodni. Sigurna sam da bi se od do sada bačenih para mogao isfinansirati bar jedan kapitalni projekat. Na primer čuveni koridor 11.

Ono malo što možemo da uradimo kao deo vlasti u nekoliko gradova pokazuje način drugačijeg rada. Gradski sekretari i članovi veća u Beogradu uspešno obavljaju poslove, ali mi nismo na jeftin način stranački koristili nijedan uspeh. Nama je normalno da je preduzeće za koje smo preuzeli odgovornost, recimo „Beograd put”, od gubitka od milijardu dinara u 2008, efikasnošću rada i manjim cenama u narednoj godini ostvarilo veliku dobit koja je uplaćena u budžet.

Beograd – Projekat podele Kosova opasan je za Srbe koji tamo žive, naročito za one južno od Ibra. Povlačenje granice negde kod mosta u Mitrovici promašena je ideja, zasnovana na ideologiji „balvan revolucije“, i u Evropi izaziva uznemirenost – upozorava predsednik LDP Čedomir Jovanović, učestvujući u Danasovoj debati „Crvene linije srpske politike“.

U ovom trenutku ništa ne može da zaustavi rasvetljavanje političke pozadine ubistva Zorana Đindjića osim nespremnosti da se u taj posao uđe i kalkulacije koje su isključivo posledica straha za lični život

Da li je rezultat u Boru za vas bio očekivan?
Zadovoljan sam rezultatom i borski izbori su presudni momenat u transformaciji imidža i širine politike LDP-a koju smo svesno počeli 2008. godine. Naš plan je da kičma, osnovne vrednosti LDP-a ostanu iste, otrežnjujuće čvrste, ali da dođemo i do onih ljudi kojima životni problemi vise nad glavom i kojima je luksuz da na izborni dan razmišljaju samo o Gordijevim čvorovima Srbije. LDP koji menja Srbiju, mora da dođe do ljudi koji nas do sada nisu razumeli. Tako ćemo mnogo konkretnije uticati na političke procese u zemlji.

Jedna faza tog plana je i iskorak LDP-a iz urbanih sredina i ona treba da dovede do dobijanja podrške koja stranku može da pomeri u narednim izborima na potpuno nove pozicije. Tek tako, sa podrškom koja nije ograničena samo na uzak krug posvećenika, LDP može da realizuje svoje ispravne ambicije. Da premosti razliku između 6/7 odsto koliko sada dobijamo i 17 odsto koliki je naš potencijal prema svim dubinskim istraživanjima. Mi smo rezultat od 6,5 posto izgradili na potvrdi u gradu, ali i na ulasku u borska sela. To je postalo moguće i zbog toga što se kontekst politike u zemlji promenio. Srbija više nema tu vrstu pretnje i strah od mogućnosti dolaska ekstremnih politika na vlast. Danas je minimalna razlika između većine stranaka koje će u Boru formirati vlast i onih koji će ostati u opoziciji.

Želite da kažete da te minimalne razlike stvaraju mogućnost da u Boru budete u savezu i sa SNS-om?
To nije realno. Zato što u potencijalu SNS u Boru i Beogradu ne vidim one ideje koje su nam presudno važne. Nije dovoljno što je SNS gotovo identičan sa DS u definisanju onoga što se u Srbiji više ne sme uraditi.

A u čemu je danas razlika između DS i SNS?
DS kao stranka, pored načelnih kabinetskih parola, ima i potencijal, delimično realizovan kroz ukidanje viza, ratifikaciju SSP, relatizovanje kosovskog konteksta u dnevnoj politici… Ali, taj potencijal nije dovoljan za reformsku politiku koja očigledno ne može da se sprovede bez učešća LDP u vlasti. Ta politika bi konkretizovala novi odnos prema Kosovu, na jasan način vodila ekonomske reforme, posao evropskih integracija stavila u jedan životni kontekst, u kojem je na prvom mestu izgradnja novog sistema vrednosti koji je preduslov transformacije našeg društva. U srpskom društvu nisu postavljena fundamentalna pitanja, zbog straha od srozavanja rejtinga. LDP nije time opterećen. Zato mi pokušavamo da konkretizujemo interese Srbije, da nasu očajničku potrebu za normalnim životom racionalizujemo u viziji koja bi bila razumljiva i otvorena. Da bismo to što kažemo mogli da pretvorimo, iz tačnog komentara, u efektivnu političku odluku, moramo da dođemo do podrške da odlučujemo.

Od koga očekujete tu podršku?
Mi smo ti koji treba da unesu dodatnu energiju, pozitivne drajvove u politički prostor. Ono što je osnovna karakteristika politike u ovom trenutku jeste da je veoma važno definisati motive koji presudno utiču na ljude koji se na izborima opredeljuju. U Slatini, selu kraj Bora, ispod nivoa jezera jalovine, nenormalno je da sa ljudima razgovarate samo o Srebrenici, Evropskoj uniji, paradi ponosa. Čak i ako se oni sa tim intimno slažu, to je toliko daleko od njih, a imaju toliko konkretnih problema. Srbija je još uvek agrarna zemlja, takve su i teme od kojih živi trećina zemlje. To je prvi rezervoar podrške koju tražimo.

Dalje, nisu svi ljudi u ovoj zemlji direktni zavisnici od politike. Postoji svet umetnosti, nauke, kulture, sporta… Ja sam siguran da bi ti ljudi vrlo lako razumeli politiku o kojoj mi govorimo. Treba samo da ih suočimo sa njom, da im objasnimo direktnu vezu koja postoji između biranja na izborima, podržavanja politike i kvaliteta njihovog života, profesionalnog i ličnog.

U jednoj skupštinskoj debati rekli ste da 2010. u Beogradu živite kao na frontu. Zašto?
To je bio deo skupštinske polemike i žao mi je što sam to rekao. Uvek, kada pomislim da možda nije fer nešto što mi se dešava, setim se da je već sedam godina Zoran mrtav. I da tek to nije fer. Nemam pravo previše da se žalim.

Vi ste političar i objasnite zašto vas policija čuva, zašto živite kao na frontu, od koga vam preti opasnost?
Nisam političar kao što su Tadić ili Dinkić. U politiku sam ušao na jedan nenormalan način i nikad politika u kojoj se krećem nije bila normalna. Zato je spisak onih od kojih mi preti opasnost dug i isključivo ima uporište u velikim političkim razlikama koje su i dovele do 12. marta. Mi se obračunavamo sa izvrsiocima politike zločina, političarima zločincima, generalima masovnim ubicama, ratnim profiterima, ali ne i sa sistemom koji ih je proizveo i koji i danas opstaje na nemoći elite mog društva da ga ljudima demistifikuju, učine pred njima golim i tako demontiraju. Suđenje Zoranovim ubicama je i rušeno kako bi se zaštitili Legijini inspiratori, koje plaši naša politika koju je proizvela potreba ove zemlje da se oslobodi mraka koji je svanuo 12. marta. Milošević, Rade Marković, haško bratstvo, mafija koja ih je servisirala, dug je spisak onih koje smo zaustavili da bi zločinačko udruženja moglo da se opusti u uverenju da ćemo stati sami od sebe. Zato su nas ubijali, to pokušavaju i danas i tako će biti sve dok dišemo ili dok ih ne pobedimo. Javnost je uskraćena za činjenice koje formiraju naš život u Srbiji na početku 21. veka na takav način da ljudima postane jasno zašto ja živim sa deset ljudi u svom obezbeđenju. Da li postoje razlozi, postoje. Da li su oni uvećani, da li su se dodatno iskomplikovali – jesu!

Zašto su se iskomplikovali?
Zato sam za njih simbol i izvršilac politike koja je htela i bila spremna da ih uništi. Kroz 5. oktobar, hapšenje Miloševića, suprotstavljanje pobuni JSO, Specijalni sud, Sablju…

A da li je Tadić dovoljno učinio da vas zaštiti?
Ja ne bih mogao da uradim ništa više sam za sebe od onog što je uradio on. Međutim, mi moramo promeniti kontekst u kojem živimo, u suprotnom će nas ta Srbija uništiti, kao što uništava samu sebe. Mislim da i on to razume. Nas ne mogu da čuvaju telohranitelji, blindirani automobili, ne možemo da živimo u svojim kancelarijama i stanovima i da vodimo taj otpadnički život u kome nas vode sa tačke A na tačku B.

Strahujete li od ostataka zemunskog klana?
Od njih uopšte ne strahujem. Oni su ozbiljan problem, koji će biti uklonjen kada uništimo politiku zločina i pljačke koja je stvorila i taj i sve druge klanove.

Da li su pretnja po vašu bezbednost?
I oni. Oni su to bili, jesu i tu se ništa nije promenilo. Kao što sam siguran da i oni znaju da ja još živim u 12. martu i da tih sedam godina koje su među nama nisu ništa promenile.

U kojoj meri predaja Kalinića i hapšenje Simovića utiču na vašu bezbednosti?
Mislim da se situacija dramatično promenila krajem prošle godine, i to zahvaljujući Aleksandru Simoviću koji se nalazi na odsluženju zatvorske kazne. Otvorio se prostor za odgovor na suštinsko pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Naročito kroz informacije koje postaju dostupne posle hapšenja Miloša Simovića i Kalinića. Nadam se da će Boris imati snage da uradi ono što smo mi želeli, ali nismo mogli da uradimo 2003. godine kada nisu postojali uslovi za nešto tako, a to je osvetljavanje političke pozadine 12. marta. Za to sada postoje preduslovi.

I bez obzira šta mnogi veruju da neće biti snage da se ta priča rasplete i sudski verifikuje, znam da postoje profesionalci u policiji i tužilaštvu koji na tome ozbiljno rade. Za LDP je to važno, jer smo stranka koja je politička materijalizacija potrebe da se utvrdi politička pozadina ubistva. Zato je i velika nervoza kod svih onih koji su 2004. godine praktično zaustavili rasvetljavanje političke pozadine, rušili Specijalni sud, raspuštali specijalizavane policijske jedinice, terali profesionalce u pritvor ili prekomandu… Sada se ponovo aktivirao taj krug Legijinih dobošara,koji truju javnost kroz medije. To su isti ljudi koji su stvorili na sudu odbačene teorije ledenog metka, objavljivali naručene tekstove. Sve to zapravo govori o snazi te Srbije, te monstruozne Srbije koja veruje da još uvek ima dovoljno magnetizma da ne dozvoli da se iz tog sistema iskorači.

A ko oseća nervozu kad je u pitanju debata između Tadića i krupnih kapitalista?
Odnos politike i krupnog kapitala treba da počiva na jasnim interesima, a ne da zavisi od nečijeg osećaja za solidarnost ili apstraktnu pravdu. Svet, poslovni naročito, ne funkcioniše u tim kategorijama. Ako govorimo o tome, nemam razumevanja za Tadićevu tezu o tajkunskom mostu. Nije nam potreban most, ako oni koji će ga graditi poveruju da je to način da nas prevedu žedne preko vode.

Moje zamerke onima koji su najprepoznatljiviji u svetu biznisa potpuno su drugačije. Napravili su fundamentalnu grešku u trenutku kad nisu bili spremni da se afirmišu na način zapadnog sveta. Ovde imamo orijentalni profil poslovnog čoveka izraslog u atmosferi buvlje pijace čiji je simbol Bogoljub Karić. Drugi model je Mišković, biznismen iz senke, o kome niko ništa ne zna, a u svemu je prisutan ili stvara takvu sliku. Kao takav postaje paradigma i izgovor za neuspeh propalih političara koji ljudim danas nude „pravdu“ umesto plate. Ne može tako da se ponaša poslovna elita. Odgovornost najveće kompanije u zemlji identična je odgovornosti najmoćnije partije. I poslovni lider mora da pomogne društvu da savlada tranzicione predrasude ili skine teret prošlosti, pogrešnih politika, ratova, sukoba sa svetom, balkanskih muljanja umesto evropskih pravila. Bez toga, sa pečatom poslovne elite zemlje koja je problem a ne deo rešenja, teško da će moći da prodaju svoje proizvode bilo gde osim u menzi Haga.

Da li je Miša Beko u pravu kad kaže da je Đinđićev, Tadićev i Koštuničin tajkun?
Naravno da je u pravu. Ali je taj kontekst tajkuna, suprotan Zoranovoj ideji, stvorio Koštunica, a danas ga populistički koristi Tadić. Koštunica je zaustavio reforme, umesto modernizaciju izveo „kosovizaciju“ zemlje koja je proizvela brojne degenerisane pojmove. Jedan od njih su i tajkuni. Tadić je propustio priliku da demistifikuje srpski biznis, već ga demagoški troši.

Da li je i vaš tajkun?
Možda u simboličnom smislu jeste, ali samo u onoj meri u kojoj sam blizu ili daleko od onoga što je Srbiji uradio Koštunica koga smo mi doveli na vlast. Zoranove i moje susrete sa privrednicima u Vladi niko nije kvalifikovao kao sastanke sa tajkunima.

Percepcija svih nas je da tajkuni finansiraju partije, da su gazde privatizacija u Srbiji, a evo Savet za borbu protiv korupcije podnosi krivičnu prijavu zbog Luke Beograd.
Mislim da je Savet za borbu protiv korupcije dijagnoza Srbije, koja ne želi da bude uspešna u poslu o kojem najviše govori, o borbi protiv lopovluka. Apsolutno su lični i davno su prestali da budu Vladin Savet za borbu protiv korupcije.

O Luci Beograd to govorite uprkos svemu što smo čuli prethodnih godina ne samo od Verice Barać. Znači li to da svi oni lažu?
Ne, mislim da čak veruju u to što govore, kao što neko veruje da će se Srbija vratiti na Kosovo. Mene samo interesuje da li postoje opšta pravila. Ako ne postoje, za to je odgovorna država, a ne oni koji u takvom haosu od sistema funkcionišu.

Koliko je Beko u pravu kada kaže da ljudi oko Borisa Tadića grade od njega kult ličnosti?
Pogrešno je danas definisati Tadića kao čoveka koji je uzrok svih naših problems, kao što juče nije bio ni rešenje svih njih. Tačno je da je previše populizma u njegovoj politici, ali je to više posledica procene da je to način da zadrži političku podršku, nego iskrenog uverenja. Od sebe je napravio komentatora svih događaja. On svakako greši što kao svoj cilj definiše očuvanje političkih pozicija ili dobijanja novih glasova, a ne reformisanje sveta koji treba da počiva na partnerstvu politike i biznisa.

Beko je rekao samo ono što govore i misle mnogi, a najviše oni u DS koji su očekivali više mrvica sa Borisovog stola. Ne vidim kome je to iz DS-a Tadić uskratio mogućnost da preuzme odgovornost za dešavanja u društvu. Ne vidim kako je to učinio Đilasu, Pajtiću… Taj prvi front DS statira u javnom životu.

Dobro, sad mi razjasnite koliko vi procenata konačno imate u toj firmi koja se zove Radna grupa?
Sto odsto.

Jeste li to imali u trenutku kada ste prijavljivali imovinu?
Ne, ali je u međuvremenu započeta integracija u evropski netvork. Imenovan je prokurista, redefinisano vlasništvo…

Čime se bavi?
U ovom trenutku najviše produkcijom televizijskih programa.

Gde se emituju ti programi?
U regionu.

Koliko sam videla zakon ne dopušta 100 odsto vlasništva i javnu funkciju.
Nije tačno, zakon ne dozoljava da osnujete privredno društvo posle 1. januara 2010. godine. Ja sam kao suvlasnik osnovao Radnu grupu ranije, posle toga postao vlasnik i preostalog dela osnivačkog kapitala. Ali, nije u tome suština. Zakon nije prekršen, ali je tačno da je on u nekim delovima strašno udaljen od života, od mehanizama na kojima mora da počiva poslovanje. Ali, to je pravna norma. Poštujem zakon, državi plaćam porez i mislim da pored obaveza pred njom imam i prava.

A to je?
Ja sam deo generacije koja sa četrdeset godina shvati da je pola života kao talac crne berze u kojoj smo živeli, radila bez radne knjižice, prava na lekara, regres, akontaciju, odmor. To nije samo moja lična sudbina već i sudbina miliona ljudi u ovoj zemlji. Zato sistem koji me je do juče uništavao danas nema pravo na puritanizam kojim me ruši.

Ivan Andrić, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije i narodni poslanik u Skupštini Srbije odgovara na pitanja dnevnika “Blic”.

“Uprkos svemu, stepen podrške ulasku Srbije u NATO raste, i danas je blizu 30 odsto. Cilj LDP je da usporene evrointegracije pokrenemo, da ih vratimo u efikasniji okvir „evroatlantskih integracija“. I Evropska unija i NATO su racionalan izbor za našu zemlju“.

Intervju za Večernje Novost
Snažno podržavamo proevropsku orijentaciju, ali nećemo da ćutimo pred činjenicom da Vlada vodi katastrofalnu ekonomsku politiku. Dok se vlast povlači pred problemima, a ostatak opozicije beži od stava, LDP ima samo jedan cilj: da zemlju spremimo za novu politiku posle izbora.

Ovako lider LDP Čedomir Jovanović odgovara na pitanje da li ova stranka postepeno „otkazuje“ podršku vladajućoj koaliciji u parlamentu, i kaže:
- Moramo postići dogovor, doći do tačke kada će izbori biti najkorisniji. To je trenutak kada ulazak Srbije u EU bude izvestan, kada izborimo pozitivan odgovor na kandidaturu za članstvo. Očekujemo da će se to dogoditi u narednih godinu dana i tada je vreme za izbore, jer će ova limitirana koalicija izgubiti smisao i moraće da ustupi mesto novoj, bržoj, oslobođenoj stalnih balansiranja

Na nedavno održanom Glavnom odboru stranke poručili ste da je pred nama izborna godina. Da li to znači da LDP postepeno “otkazuje” podršku vladajućoj većini u parlamentu, s obzirom da ste do sada govorili da nećete u vladu, ali je nećete ni rušiti, jer izbori ne bi doneli ništa novo?
Ljudi razumeju da ne možemo da budemo opozicija društvu samo zato što nismo na vlasti. Snažno podržavamo proevropsku orijentaciju, ali nećemo da ćutimo pred činjenicom da vlada vodi katastrofalnu ekonomsku politiku. Dok se vlast povlači pred problemima, a ostatak opozicije beži od stava, LDP ima samo jedan cilj: da zemlju spremimo za novu politiku posle izbora.

Na osnovu čega procenjujete da će izbori biti održani za godinu dana, kad vlast uporno poručuje da će dočekati pun mandat?
Vlada ne može do kraja mandata da čuva popularnost i izbegava teške odluke. Sve poruke LDP su ostale usamljene zbog populizma koji je osnov ekonomske politike vlasti. Samo u 2009. godini društveni proizvod je realno pao za 4 odsto. Potencijalna stopa rasta je 5 odsto, to znači da smo izgubili čak 9 odsto mogućeg razvoja. Gubitak se meri milijardama.

Šta bi u ovom trenutku moglo da pokrene izlazak na birališta, s obzirom da se Vlada oglušila i na milion potpisa koje su prikupili SNS, NS i DSS?
Građani su umorni od demagogije, od koje se ne vidi razlika između prazne priče i ozbiljnog programa. Potpisi su izraz očaja, a ne podrška koaliciji bez ideje, Nikoliću, Iliću, Koštunici. Ljudima treba dubinska promena, a ne Nikolićevo menjanje nacionalne demagogije socijalnom ili Ilićeva prostačka ambicija. Oni i ne znaju šta bi s potpisima, pa su to kao zagubljenu poštu, lično ili preko kurira, predali Cvetkoviću.

Zato treba formulisati nekoliko jasnih poruka. LDP misli da je racionalno da se postigne dogovor, da dođemo do tačke kada će izbori biti najkorisniji. To je trenutak kada ulazak Srbije u EU bude izvestan, kada izborimo pozitivan odgovor na kandidaturu za članstvo. Tada ova limitirana koalicija gubi smisao, i mora da ustupi mesto novoj, bržoj, oslobođenoj stalnih balansiranja.

Izjavili ste da su partneri u vladajućoj koaliciji jedni drugima veća pretnja nego što im je to bilo ko iz opozicije. Na šta ste konkretno mislili?
Na sve ustupke koje koalicija, premijer, predsednik plaćaju, trošeći potencijale društva, da bi sačuvali svoju vlast.

Pošto je SPS strateški partner DS, možete li LDP da zamislite u budućoj koaliciji sa Ivicom Dačićem, koji je proglašen i za najevropljanina?
Spremni smo da svoju orijentaciju delimo sa DS, ali nismo spremni da radimo ono što ona radi sa sadašnjim partnerima, da anesteziramo narod. Treba nam podrška da i DS u budućoj koaliciji bude drugačija. Da vodimo vladu kao dve jasne, ali bliske politike. Da DS prestane da, krijući se iza leđa i autoriteta predsednika Republike, gubi kompas i ne dovršava dobre ideje. To nije pitanje Dačića. On je najevropljanin prema standardima koje diktira format koalicije.

Da li ste za to da se raspiše referendum o ulasku u NATO ili da parlamentarna većina o tome odluči?
Političari moraju da pokažu odgovornost i donesu odluku. Velika većina zemalja je ušla u NATO odlukom parlamenta. Srbija mora u NATO odmah, jer je to prečica za modernizaciju. Za sigurnost investicija, ulazak naših kompanija u sistem NATO kooperacija. Konačno, u NATO je više Slovena nego van njega, svi naši susedi su ili će brzo biti tamo. Zemlje koje su ušle su za upola kraće vreme stigle i u EU.

Predstavljajući novu platformu politike, promovisali ste beskompromisni put ka EU. Da li to znači da Srbija treba da pristane dobrosusedske odnose s Kosovom, kako nam to poslednje vreme sugerišu mnogi evropski lideri?
LDP ne prihvata pojam “posrednog priznanja nezavisnosti”, to je sredstvo unutrašnje manipulacije. Put do rešenja Kosova vodi preko Brisela. Ne smemo vezivati sebi ruke u spoljnoj politici. Takve odluke su pogrešne, bez obzira da li su donete samostalno ili pod pritiskom propalih politika. Zato smo protiv odlaganja integracija izmišljanjem, koje dolazi iznutra, dileme Kosovo ili EU.

Hoćete li podržati kandidata za novog guvernera koga je imenovao premijer Cvetković? Da li ste vi skeptični u pogledu nezavisnosti budućeg guvernera?
Stalno odlaganje reformi plaćamo nestabilnošću dinara i padom privrede, štetom u milijardama evra. Samo reforme, prestanak pritiska na Narodnu banku i poštovanje nezavinosti guvernera možemo da podržimo.

Da li ste u grupi onih koji se protive prodaji Telekoma?
Nismo čuvari tzv. domaćih “giganata”. Podržavamo privatizaciju, ali ona ne sme da liči na privatizaciju NIS. Plaćamo najskuplji benzin, preskup internet, provizije za uvozni gas. Imamo “nacionalnog avioprevoznika” dotiranog iz poreza. Samo u dve godine, Koštuničina vlada je potrošila 200 miliona evra iz privatizacije za bespovratne pozajmice Železnicama, JAT-u, NIS-u. Novac od privatizacije Telekoma ne sme da bude potrošen na takve poduhvate i na keš kredite koji ljude teraju u loše zaduživanje, a domaće proizvođače destimulišu da podižu konkurentnost. Treba nam strategija privatizacije, a ne milioni koje će pojesti Potemkinova sela, neki novi NIP.

Upravo je potpisan ugovor o ruskom kreditu u iznosu od 200 miliona evra kao podrška
republičkom budžetu. Da li je to pametan potez?
To je dokaz da ideologija ne postoji. I Rusi naplaćuju kamatu. Vlast povlači potez očajnika. Uzimamo kredit, sa ambicijom da se ponovo zadužimo i popunimo budžet. LDP Srbiji nudi novu reindustrijalizaciju. Da podvučemo crtu, počnemo više da radimo i trošimo samo ono što imamo.

Podržavate li najave pojedinih ministara da se odmrznu plate i penzije?
Ne možemo da okrećemo glavu od ljudi očajnih zbog bede u koju su gurnuti, ali nećemo ni da uništavamo budućnost. Umesto da za taj problem nađemo rešenje, da više radimo, ministri planiraju predizborno povećanje zarada.

Intervju Čedomira Jovanovića novosadskom “Dnevniku”

Deklaraciji o Srebrenici, doneta u Skupštini Srbije, maksimalan je domet sadašnje vladajuće koalicije koji mora biti pozitivno iskorišćen kao pokretač za mnogo dublje procese u društvu, ocenio je u intervjuu „Dnevniku ” lider Liberalno–demokratske partije Čedomir Jovanović.

Ne postoji nijedan političar na svetu koji bi izašao i rekao – uzmite nam deo teritorije. Ja nikada na tako nešto nisam mislio, iako mi je puno puta to stavljano u usta. Kad kažem da je Srbija izgubila Kosovo, mislim da ga je izgubila u životnom, a ne u formalnom smislu. Ta tragedija srpskog naroda na Kosovu je zapravo paradigma svih naših nacionalnih slabosti. Srbija svoje interese na Kosovu mora da definiše na drugi način, da ih učini ostvarivim, da kaže: „Srbija je spremna da se dogovori s kosovskim institucijama u rešavanju čitavog niza problema koji opterećuju naše odnose ali ne možemo da razgovaramo o pitanju statusa Kosova”.

Predsednik Srbije Boris Tadić nagovestio je nedavno mogućnost da do kraja ove godine, pošto se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, dođe i do konkretnijeg rešenja položaja južne srpske pokrajine. O tome koliko je to realno, šta očekuju od odluke suda, da li će priznanje nezavisnosti Kosmeta biti uslov za ulazak Srbije u EU i kakvu bi politiku oni vodili da su na vlasti, za „Politiku” govore Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, i Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije.

Jovanović: Veoma je teško govoriti o političkim namerama vlasti ili države jer već dve godine o Kosovu nismo razgovarali u parlamentu. Možda predsednik republike i ministar spoljnih poslova imaju neki plan, ali meni nije poznat i ne mogu to da komentarišem. A ne slažem se s tim da će u 2010. godini biti definisan status Kosova. To je još jedna od političkih iluzija. Kosovski problem ima svoju dugu istoriju i nikada nije rešen, pa se ne može očekivati ni sada da bude rešen jednom odlukom, a posebno mislim da smo daleko od rešenja zbog načina na koji se prema njemu postavljamo.

Vučić: Ne znamo ništa o planovima vlasti, nigde ih nisu javno izrekli, ne postoji nikakav formalni predlog. Ali, mene i nas u SNS-u mnogo više zanima rezultat od toga da li će neko da podiže rejting svakodnevnim izjavama. Zanima me šta će na kraju da piše na semaforu, a plašim se da je rezultat i dalje nepovoljan po nas, bez obzira na sve što se hvale da su uradili.

Politika: Da li možemo da zaključimo da je vaš zajednički stav da vlast sa opozicijom ne deli svoj planove za Kosovo?

Vučić: Ja uopšte ne mislim da oni imaju planove, a, s druge strane, mislim da je loše što se o tome ne razgovara.

Jovanović: Naravno da to što se ne razgovara za nas ne može da bude prihvatljivo, ali to ima i svoju politički pozadinu. Vlast ne otvara parlamentarnu raspravu zato što ne može da obezbedi većinu za jedan jasan plan. Podsetiću vas da je jednom vlada ušla u parlament s rezolucijom koju je povukla baš zato što nije imala snage da obezbedi dovoljan broj glasova za njeno usvajanje. Vladajuća koalicija nije napravljena na onoj vrsti političkog jedinstva koje je bilo karakteristično za neko prethodno vreme i prethodnu vlast koja je mogla da uđe u parlament s tim.

Politika: Mislite li da će se posle odluke Međunarodnog suda pravde nešto promeniti?

Vučić: Ne mislim da će odluka Međunarodnog suda pravde, koji svi čekaju, biti crno-bela i plašim se da će i jedna i druga strana moći da je koriste na svoj način.

Jovanović: Mislim da sud ne može doneti odluku koja bi, kako je rekao i Vučić, bila crna ili bela. Ne treba ignorisati ni to da je MSP institucija koja donosi odluke koje mogu samo nekoga načelno da obavežu, ali ne mogu ništa da promene u svakodnevnom životu.

Osim toga, tražimo rešenje problema na pogrešnoj adresi. I to je neka vrsta alibi manevra, neki srednji put. Naša država nije ekstremno reagovala na proglašenje nezavisnosti, a s druge strane nije mogla ni da mirno posmatra šta se dešava. Taj put je ograničen i na njegovom kraju se svakako ne može naći ono što smo izgubili na početku.

Politika: A koja je adresa prava?

Jovanović: Rešenje se mora tražiti u dogovoru između Beograda i Prištine. Na Kosovu nikada nije postoja spremnost za pregovore, uvek su pravila života diktirali oni koji su jači. S obzirom na to da se u međuvremenu svet promenio, stav međunarodne zajednice je postao važniji od mišljenja Srba ili Albanaca. Mislim da je jasno da smo mi Kosovo izgubili ne zato što su Albanci promenili svoj stav prema Kosovu, nego zato što smo ostali bez podrške u svetu za svoju politiku prema Kosovu.

Vučić: Razumem šta govori gospodin Jovanović, ali mislim da nije dovoljno odgovorno da kažemo da smo deo teritorije izgubili. Da li je 65 država priznalo nezavisnost – da. Da li ćete ubediti SAD da povuku to priznanje – ne verujem. Nemačku, Francusku, Italiju? Ne verujem, Ali šta je naš izbor? Da li da se odreknemo onoga što je naše, jer su velike sile promenile odnos prema tome, ili da pokušamo da sačuvamo ono što još možemo i da razgovaramo sa svima i dalje. Da li je rešenje, gospodine Jovanoviću, da kažemo da Kosovo je nezavisno? Mislim da nije.

Jovanović: To ne bi bilo ni tačno. Kada bismo sada rekli: „Kosovo je nezavisno”, mi bismo napravili drugu vrstu greške jer ono nije nezavisno. Kosovski problem se transformisao iz jedne forme u drugu.

Vučić: A da kažemo nešto drugo? Da Srbija nema više veze s Kosovom, da li je to rešenje?

Jovanović: Ne postoji nijedan političar na svetu koji bi izašao i rekao – uzmite nam deo teritorije. Ja nikada na tako nešto nisam mislio, iako mi je puno puta to stavljano u usta. Kad kažem da je Srbija izgubila Kosovo, mislim da ga je izgubila u životnom, a ne u formalnom smislu. Ta tragedija srpskog naroda na Kosovu je zapravo paradigma svih naših nacionalnih slabosti. Srbija svoje interese na Kosovu mora da definiše na drugi način, da ih učini ostvarivim, da kaže: „Srbija je spremna da se dogovori s kosovskim institucijama u rešavanju čitavog niza problema koji opterećuju naše odnose ali ne možemo da razgovaramo o pitanju statusa Kosova”. Imali smo mi u istoriji već velike dileme i ono što znamo je da je svaki odnos privremen. Ne mislim da kažem da će Srbija doći na Kosovo jednog dana, ali možemo da obezbedimo takve odnose s Prištinom koji će nam omogućiti da na Kosovu ostvarimo sve važne interese za nas, a oni nikada nisu ovde jasno definisani. Uvek je bilo previše mitova, previše neiskrenosti, puno neznanja.

Politika: Da li vam je bilo ko od međunarodnih zvaničnika otvoreno rekao da je priznanje nezavisnosti Kosmeta uslov za ulazak Srbije u EU?

Jovanović: Naravno da niko formalno ne može da izađe pred jednu zemlju i da joj to postavi kao uslov. Mi smo tražili od Evrope da nam omogući da joj se pridružimo, od Evrope koja je u najvećoj meri priznala nezavisnost Kosova i koja je apsolutno stala iza Euleksa koji je došao na Kosovo s jedinim ciljem da implementira Ahtisarijev plan. Kada ulazite u EU, morate da odgovorite na čitav niz pitanja – od onih tehničkih: gde su vam granice, koliko imate stanovnika, do suštinskih – kako mislite sa svim tim problemima da uđete u EU, da li će vaši poslanici u Evropskom parlamentu izlaziti napolje kad se pojavi neki predstavnik Kosova.

Vučić: U razgovorima koje smo mi imali niko nam to nije rekao. Uveren sam da nam niko neće izričito tražiti da priznamo nezavisnost Kosova, ali očekujem da će svakako biti pritisaka da se napravi rešenje slično onom posle primene Holštajnove doktrine u SR Nemačkoj. Po njemu, Zapadna Nemačka nikada nije priznala nezavisnost Istočne Nemačke, nikada nisu uspostavile diplomatske odnose niti bilo šta slično, ali su održavale kontakte preko nižih službenika. Mislim da zapadne zemlje to pokušavaju da sprovedu u našoj zemlji, pošto im je jasno da su politički dominantni činioci koji nisu spremni da priznaju nezavisnost Kosova.

Jovanović: To je ono što političari moraju da kažu društvu da evropska orijentacija Srbije obavezuje Srbiju na drugačije ponašanje i kad je reč o Kosovu. Zbog toga je važno da napustimo fatalizam i promenimo politiku sadržanu u besi „Kosovo je Srbija”, a čiji je jedini epilog bela smrt Kosova.

Vučić: Ja mislim da EU ima svoje razloge za određenu vrstu popustljivosti prema nama u budućnosti jer ni njima ova situacija nije lagodna. Ogroman broj zemalja nije priznao nezavisnost Kosova, koje ne može da uđe u UN bez saglasnosti Srbije… Zato Srbija mora da inicira razgovore. Umešnost naših političara će se u budućnosti ogledati u tome da istovremenom sačuvamo i teritoriju i Ustav Srbije, ali i da ne urušimo naš evropski put.

Jovanović: Ne može svet trajno biti dadilja kosovske države, zato je LDP rekao da samoproglašena nezavisnost nije rešenje, ne samo zbog toga što to Srbija ne želi i ne prihvata, nego zato što se nikada u prošlosti nije desilo da jedna strana može da izdiktira rešenje i da ono bude trajno. Kosovo je šansa koju mi treba da iskoristimo kako bismo uverili svet da se Srbija zaista promenila i da je napustila politiku koja je u svom fokusu imala borbu za teritorije. Srbija treba da promoviše novu politiku koja bi u centar svog delovanja stavila život na Kosovu, što ne bi mogli da ignorišu ni kosovski Albanci.

Vučić: Ne mislim da smo manje evropski, ako mislimo da su Kosovo i Metohija deo Srbije. Uopšte ne kažem da je divna ma čija, pa ni evropska, politika koja će da mi kaže da Kosovo mora da bude nezavisno, Albanci su to zaslužili, ali Srbi u RS ne treba ništa da imaju pošto treba da ukinemo RS, to nije argument ako nećete da ga potkrepiti time – mi smo mnogo jaki vi ste slabi.

Politika: A šta je alternativa – da kažemo: „Onda nećemo u takvu Evropu”?

Vučić: Ne kažemo to, kažemo: „Mi mislimo drugačije, ali hoćemo da razgovaramo i hajde da vidimo šta tu možemo da nađemo kao najmanji zajednički imenitelj da ne bismo zatvorili evropski put”.

Politika: Iz državnog vrha smo čuli da u slučaju da nam bude postavljen uslov Kosovo ili ulazak u EU, Srbija bira Kosovo?

Vučić: Oni to pričaju zato što znaju da to pitanje neće biti tako postavljeno.

Jovanović: Kosovo nije ekskluzivna tema predsednika republike ili ministra spoljnih poslova. To spuštanje kosovskog problema na tezgu na nekoj buvljoj pijaci sa očekivanjem da se Srbija izjasni vulgarno dža ili bu je velika greška. Nećemo ni stići do te faze. Tačno je da SAD ne vrše nikakav pritisak da Srbija prizna Kosovo jer to samo po sebi već postaje relativno, ali bi bio izuzetno veliki pritisak međunarodne zajednice kada bi Srbija odlučila da na neki drugi način dokazuje da je ona ta koja gospodari Kosovom.

Politika: Znači ono što Srbija sada radi nema veliku težinu?

Jovanović: Suština da se svet bavi svakim problemom u meri u kojoj taj problem ugrožava poredak koji je uspostavljen. Na Kosovu su predstavnici međunarodne zajednice, civilna administracija, sudije, tužioci, tamo su ljudi. Kada bi Srbija ugrožavala njihovu bezbednost onda bi se svet drugačije ponašao prema Srbiji. Sadašnja politika Srbije prema Kosovu nije dovoljno jasna, ali makar ne stvara štetu, osim što usporava unutrašnje promene.

J. Cerovina
G. Novaković