Regionalni odbor G17 plus zalaže se za ideju da Beograd dobije još sedam opština, gradska vlast podržava decentralizaciju, a opozicija smatra da gomilanje opštinskih uprava neće doprineti boljitku građana

Dvodnevni sajam organizacija civilnog društva, u organizaciji Agencije za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju, otvoren je danas na Trgu Nikole Pašića. Sajam su otvorili Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, i Danko Runić, direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju. Cilj ovogodišnjeg sajma OCD-a je promocija uloge nevladinih organizacija u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Sajam je i prilika za uspostavljanje i unapređenje partnerstva između civilnog, poslovnog i javnog sektora.

– Sajam organizujemo da bismo Beograđanima pružili priliku da pre svega razbiju predrasude koje postoje o nevladinim organizacijama, pokažemo koje su to sve aktivnosti i projekti kojima se one bave i promovišemo saradnju lokalne samouprave sa njima. Nevladinim organizacijama u isto vreme omogućavamo da se međusobno upoznaju i učestvuju u zajedničkim projektima. Grad Beograd sa njima zapravo ne sarađuje, već ima partnerski odnos. Osim što izdvaja znatna sredstva za finansiranje projekata nevladnih organizacija na konkursima, one uzimaju sve veće učešće i u radu lokalnih samouprava, a to je od presudnog značaja za zajednički posao na kom su svi angažovani, a to je proces pristupanja Evropskoj uniji. Verujem da održavanjem ovakvih manifestacija tom procesu možemo značajno da doprinesemo – rekao je Danko Runić.

Vensan Dežer je podsetio da je Evropska komisija od 2000. godine dala više od 30 miliona evra za unapređivanje civilnog sektora u Srbiji. On je istakao i da građani ne treba da trpe politiku, već treba da učestvuju u oživljavanju i stvaranju zajedničkih evropskih vrednosti, a veoma važan zadatak nevladinih organizacija i civilnog sektora je da u ovom poslu angažuju građane.

U okviru izložbenog prostora na više od 60 štandova Beograđanima svoj rad predstavljaju brojne nevladine organizacije i fondacije. Na nekoliko štandova saradnju sa organizacijama civilnog društva promovišu i gradske opštine, kao i sekretarijati za zaštitu životne sredine, socijalnu zaštitu, kulturu i zdravstvo i Kancelarija za mlade. Osim prezentacija na izložbenom prostoru, u okviru pratećeg programa planirane su konferencije, okrugli stolovi i radionice u zgradi Gradske uprave na Trgu Nikole Pašića 6.

Sajam je otvoren od 10 do 18 časova.

Do 1. decembra Grad Beograd će podneti kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Ako bude izabrana, prestonica će ovo prestižno zvanje nositi cele te godine, a u projektu čija će priprema trajati skoro deceniju učešće bi trebalo da uzme čitava kulturna i kreativna „industrija” Srbije.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas zakazao je za subotu u 11 časova, na zahtev odborničke grupe LDP u Skupštini Beograda, hitnu sednicu Gradskog veća posvećenu problemu Gazele i otklanjanju štete koju grad trpi.

Šef odborničke grupe LDP Dejan Ranđić uputio je rano jutros hitan zahtev Gradonačelniku za sazivanje momentalne sednice Gradskog veća, na kojoj bi bile donete odluke o otklanjanju posledica oštećenja mosta Gazela, i haosa koji je nastao ugrožavanjem vitalnih funkcija Beograda, a zbog nesposobnosti i propusta republičkog Javnog preduzeća Putevi Srbije i ministarstva infrastrukture koje je nadležno za održavanje Gazele.

Ne postoji evropski grad u kojem se u 21. veku ruše mostovi. LDP smatra da građani Beograda ne mogu imati razumevanja za neodgovoran odnos republičkih vlasti prema jednom od osnovnih problema u Beogradu koji je nažalost u četvrtak popodne kulminirao. Nema više razumevanja za podele na republičke i gradske nadleznosti, kao i za saopštenja o odlaganju rekonstrukcije Gazele koje smo više puta čuli od ministra Milutina Mrkonjića.

Ministar je prošlo leto proveo u Guči, umesto u planiranju i izvođenju radova na Gazeli. Istovremeno, interes Beograđana i građana Srbije su jasne i efikasne investicije u domaću infrastrukturu. Tek kada zadovolji te potrebe građana i poreskih obveznika, ministar može da priča o kupovini luke Bar, koja se nalazi u drugoj državi.

Dok Beograd Put, zbog profesionalizacije i departizacije koju je u gradske sisteme počeo da uvodi LDP, beleži fenomenalne rezultate zbog čega je proglašen najboljim preduzećem u gradu, repulička javna preduzeća i dalje posluju kao partijska preduzeća, pa se zbog toga i dogodilo da napukne noseći stub na Gazeli.

Umesto što se nadležni iz Republike, poput Zorana Drobnjaka, direktora Puteva Srbije, pozivaju na Boga, u nadi da se ništa loše neće desiti, građanima Beograda potreban je jasan plan za rešavanje ovog problema.

Zbog toga su odbornici Liberalno-demokratske partije uputili jutros inicijativu za hitno sazivanje sednice Gradskog veća, sa ciljem efikasnog rešavanja ovog problema, samostalno ili u saradnji sa republičkim vlastima, uz saradnju stranih kreditora koji već duže čekaju početak ovog važnog posla.

Zahtev gradonačelniku Beograda

GRAD BEOGRAD
SKUPŠTINA GRADA
Odbornička grupa
Liberalno demokratska partija
29. januar 2010. godine
B e o g r a d

GRADONAČELNIKU

U ime odborničke grupe Liberalno-demokratske partije podnosim inicijativu da se hitno, već u toku današnjeg dana, sazove posebna sednica Gradskog veća, na kojoj bi se raspravljalo o merama za otklanjanje posledica izazvanih oštećenjem mosta Gazela, ugroženosti vitalnih funkcija grada Beograda i ulozi beogradskih institucija u saniranju postojećeg stanja i stvaranju uslova da se bez ikakvih odlaganja pristupi potpunoj rekonstrukciji mosta, uz zaštitu interesa Beograda i njegovih građana i rešavanje problema koji su nastali zbog nemara, propusta ili lošeg upravljanja institucija zaduženih za održavanje mosta, na koje grad Beograd do sada, zbog nepostojanja nadležnosti, nije mogao da utiče.

Obrazloženje

Ključni gradski most Gazela nalazi se već godinama u izrazito lošem stanju, što najdirektnije ugrožava funkcionisanje i kvalitet života građana Beograda i svih drugih koji koriste ovaj putni pravac.

Nažalost, u popodevnim časovima 28. januara ove godine, uočeno je „naprsnuće“ jednog od nosećih stubova mosta, što je kod građana izazvalo veliku uznemirenost, a u narednim satima i zatvaranje desne strane mosta za teretni saobraćaj, kao i potpuno zatvaranje za sav saobraćaj srednje trake iste strane mosta. Republičko javno preduzeće Putevi Srbije, zaduženo da upravlja i održava ovaj most u nadležnosti republičke vlasti (Ministarstva infrastrukture) pokazalo je velike propuste i neodgovornost u ispunjavanje svoje zakonske obaveze, a direktor ovog preduzeća je i u zvaničnoj izjavi posle „otkrića“ oštećenja koje ugrožava bezbednost saobraćaja poslao krajnje neodgovornu i uznemirujuću poruku javnosti u kojoj se, između ostalog, uzda i u „Božju pomoć“ u izbegavanju veće nesreće.

Smatramo da grad Beograd mora odmah da reaguje jer su zbog ovakvog ponašanja i višegodišnjeg odlaganja rekonstrukcije Gazele kritično ugrožene njegove vitalne funkcije. Zbog toga tražimo hitnu sednicu Gradskog veća, a spremni smo da kao odbornici Skupštine grada učestvujemo u predlaganju i donošenju svih odluka koje će gradskim institucijama omogućiti da, ukoliko druge institucije to nisu u stanju da učine, preduzmu mere za normalno upravljanje i hitno potrebne radove za dovođenje u bezbedno stanje mosta Gazela.

ŠEF ODBORNIČKE GRUPE LDP

Dejan Ranđić


Inače, projekat „Evropska prestonica kulture“ započet je 1985. godine na inicijativu Meline Merkuri, tadašnje grčke ministarke za kulturu. Do danas, preko 30 gradova Evrope bili su nosioci ove titule. Projekat se godinama razvijao ne gubeći svoj primarni cilj: da istakne bogatstvo sličnosti i razlika evropskih kultura, da podstiče prijateljstvo među evropskim narodima i osećanje zajedništva. O tome koliko ovaj projekat znači za Beograd i šta je to što će našoj prestonici realizacija ovog projekta doneti, razgovarali smo sa Aleksandrom Pekovićem, zamenikom sekretara za kulturu, koji je prošle godine pokrenuo inicijativu da se Beograd kandiduje za prestonicu kulture 2020.

O kakvom projektu je, zapravo, reč?

- Beograd – Evropska prestonica kulture je nacionalni projekat sa internacionalnom dimenzijom čijim pokretanjem, posle dužeg vremena, stvaramo strategiju jednog makrokulturnog projekta. Naime, Evropska prestonica kulture je najznačajniji evropski projekat u oblasti kulture. Inicijativi je prethodila jednogodišnja aktivnost u okviru koje je sprovedena podrobna analiza projekta. Detaljno smo razmotrili izveštaje gradova, nosilaca ove titule, među kojima su Stokholm 1998, Lil 2004, Istanbul 2010, Maribor 2012, Marsej 2013.

Kako se stiče titula Evropske prestonice kulture i koliko ona vremenski traje?

- Titula se stiče za period od godinu dana i predstavlja najznačajniji projekat u oblasti kulture u Evropi, daleko značajniji od svih ostalih projekata kao što su „Expo“ – svetska izložba i sajam, grandiozni događaji-spektakli, kulturne olimpijade. Od drugih projekata se razlikuje po svom obimu, trajanju, vidljivosti, zahtevanom poštovanju visokih standarda i različitim vidovima koristi koje se ostvaruju tokom perioda organizacije. Za svaku godinu se biraju po dva, pa čak i tri grada nosioca titule, koji su međusobni partneri. Uostalom, velika zainteresovanost gradova, potencijalnih organizatora projekta, govori u prilog značaju ovog poduhvata.

Kako je nastala ideja da se Beograd kandiduje za ovu titulu?

- Ideja za „beogradsku trku života“ u oblasti kulture i san o Beogradu kao evropskoj prestonici kulture nastala je kao proizvod čiste ljubavi Beograđana koji imaju jedinstvenu šansu da pokrenu točak promena. To je san jedne generacije koja zna sve o svom gradu; i prošlost i sadašnjost i njegov potencijal i činjenicu o značaju njegovog preporoda kao trajnog legata svih njegovih građana, ali i svest kako se kulturom i umetnošću može transformisati jedno društvo. Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture. To je šansa za čitavu jednu generaciju da dosegne visok cilj, da društvo učini boljim. Da svoju sredinu učini prepoznatljivom u čitavom svetu, da sliku o svom narodu učini lepšom, da pokaže svoju posebnost, multikulturu, bogatstvo duha, kulture, tradicije, umetničkih potencijala i kreativnosti.

Koji su motivi ove inicijative?

- U godinama snažne ekonomske recesije, na udaru će biti i oblast kulture grada Beograda što je neminovno ako imamo u vidu obimnost i složenost sistema ustanova, preduzeća, gradskih manifestacija kulture koje su direktno zavisne od gradskog budžeta. Takođe, njihova objektivna zavisnost rezultat je uskog tržišta kulturnih dobara, nerazvijenog odnosa partnerstva u civilnom javnom sektoru, odnosa sa međunarodnim organizacijama, gradovima, regijama, evropskim fondovima kao i nepovoljan status menadžera u kulturi kada je reč o popunjavanju fondova i sponzorskom delatnošću od grupa i pojedinaca koji ne vide interes u ulaganju u kulturu. Kultura i umetnost najbolji su afirmatori društvenog razvoja. Nebriga i zanemarivanje ove činjenice vodi kulturnom i opštedruštvenom devastiranju vrednosti na kojima počiva država.

Šta Beograd dobija ovakvom aktivnošću?

- Ovaj projekat doneće Beogradu veliku korist na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu. To je jedinstvena prilika da se naš grad obnovi, unapredi njegov imidž, kako bi u okviru evropskog kulturnog kruga postao poznat i upečatljiv i na internacionalnoj skali. Realizacijom ovog projekta želimo da Beogradu obezbedimo preporod na kulturnom, infrastrukturnom i ekonomskom planu. Evropska prestonica kulture na najbolji mogući način doprinosi popravljanju imidža grada i regije. Izuzetnom vidljivošću i prepoznatljivošću u čitavom svetu, doprinosi repozicioniranju geografske tačke grada u jedinstven kulturni centar Evrope. Takođe doprinosi i dugoročnom razvoju kulture, širenju tržišta kulturnih dobara i broja njenih konzumenata, privlačenju turista, stvaranju festivalske atmosfere, osećanja ponosa i samopouzdanja, promoviše evropsku kooperativnost u kulturi, podstiče kreativnost i inovatorstvo, ali i talenat i karijeru lokalnih umetnika.

Koliko naša prestonica ovim projektom dobija na ekonomskom planu?

- Ekonomska dobit koju organizator stiče tokom organizacije ovog projekta deli se u tri kategorije. Prva je kratkoročna: dobit kroz razvoj i program, otvaranje velikog broja novih radnih mesta, prodaju ulaznica, merčandajzing, turizam na opštem nivou, kulturni turizam, dnevni posetioci, lokalno stanovništvo, dobit grada ostvarena kroz ugostiteljske objekte, prodavnice, hotele. Druga, srednjoročna podrazumeva izgradnju novih kulturnih zdanja i obnovu postojećih, izgradnju novih objekata za druge namene izvan oblasti kulture. I treća, dugoročna dobit je: povećanje obima spoljnih i unutrašnjih investicija, proširenje kulturne industrije, stvaranje ambijenta atraktivnog za biznis, visoko-stručne kadrove. Izveštaj konsultantske agencije „Palmer-Rae“, zvaničnog predstavnika Evropske komisije, govori da se na jedan uloženi evro u evropsku prestonicu, gradu vrati od osam do deset evra. Gradovi, prethodni nosioci titule, poput Liverpula, Lila, Korka, Graca, Linca, Porta, Salamanke, Stokholma i drugih, u stotinama miliona evra su izračunavali ekonomsku dobit od organizacije ovog projekta.

Kada će Beograd i zvanično podneti kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2020?

- Beograd će sredinom ove godine podneti kandidaturu. Put koji se mora proći tokom perioda pripreme za kandidaturu i realizaciju dug je i definisan brojnim razvojnim etapama uz koordinaciju od strane Evropske komisije. Zahtevi za dobijanje titule su visoki u umetničkom i kulturnom smislu, jer uspeh događaja zavisi od kvaliteta programa, obavezanosti javnih autoriteta, posebno u domenu finansiranja, i učešća društveno-ekonomskih akcionara grada. Naša ideja je da period od 2011. do 2020. razvijamo kroz deset različitih tematskih godina iz oblasti kulture, nauke i tehnologije, zaštite životne sredine, negovanja nasleđa, urbane revitalizacije, društvene orijentisanosti ka svim starosnim i socijalnim grupama. Sve ove oblasti imaće zajedničkog imenitelja, a to je kultura i umetnost.

Zlatija Vuković
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/kultura_najbolje_afirmise_drustveni_razvoj_prestonice_.39.html?news_id

Beograd se kandiduje za kulturnu prestonicu Evrope 2020

Na inicijativu Liberalno-demokratske partije | 30.12.2009.

Skupština grada Beograda je kasno sinoć usvojila inicijativu Liberalno-demokratske partije za kandidaturu Beograda za prestonicu kulture Evrope 2020. godine.

Odbornik LDP-a u Skupštini grada, Marko Maršićević je tokom obrazlaganja ove inicijative pred odbornicima istakao koje sve prednosti Beograd dobija ovakvim projektom. Evropska prestonica je najzančajniji evropski projekat u oblasti kulture. Titula evropske prestonice kulture se stiče na period od godinu dana.

Od 1985. godine kada je Melina Merkuri, tadašnja grčka ministarka kulture, promovisala projekat, više od trideset evropskih gradova je ponelo titulu prestonice kulture.

U ovom trenutku, gradovi se kandiduju do 2022. godine a za 2020. godinu su se već kandidovala četiri grada. Po izveštaju agencije “Palmer/Rae”, zvanične agencije evropske komisije, na jedan uložen euro gradu domaćinu se vraća osam do deset eura.

LDP je ovim nastavio da promoviše inicijative sa evropskim vrednostima.

Odluka o kandidaturi u Skupštini grada je doneta jednoglasno.

Preuzmite program Saveta za kulturu, medije i kreativnu industriju

Šef odborničke grupe Liberalno-demokratske partije u Skupštini Beograda Dejan Ranđić izjavio je da je budžet glavnog grada za 2010. godinu poslednja odbrana reformske politike Srbije i primer kako bi izgledao republički budžet kada bi LDP bila u vlasti.

“U junu mesecu na vrlo transparentan način usvojen je završni račun grada Beograda za 2008. godinu, kojim je vrlo jasno prikazano kako su trošena sredstva. Tada su građanima i odbornicima Skupštine Beograda po prvi put jasno položeni računi. Za to je pre svega zaslužan Nikola Pavić, koji je predložen od strane Liberalno-demokratske partije. Sa druge strane u Skupštini Srbije završni račun za 2008. godinu još uvek nije došao na red, nakon što se bude glasalo o budžetu za 2010. godinu, raspravljaće se o rebalansu za 2009. U Beogradu nije tako, postoji jasan redosled koraka koji se poštuje. “- rekao je Ranđić.

On je ocenio da za razliku od republičke skupštine, u Beogradu se ne ispostavlja koalicioni račun stranaka koje učestvuju u gradskoj vlasti.

“Finansije u Beogradu pokazuju viziju razvoja i gradski budžet za 2010. godinu nije koalicioni račun kao republički, jer grad nije rezervoar za plaćanje lošeg poslovanja gradskih javnih preduzeća, nije i ne može da bude narodna kuhinja, servis ili investitor lošeg poslovanja gradskih preduzeća. Sve to je zasluga LDP. U gradskoj koaliciji takođe postoji PUPS, ali gradski budžet za 2010. godinu neće biti uništen stranačkim zahtevima koji se ispostavljaju – rekao je Ranđić

“Beograd izdvaja više od milijardu dinara za pomoć najugroženijim slojevima penzionera, ali to je samo osmina davanja koje se izdvajaju za razne druge vidove socijalne pomoći” – naveo je Ranđić uz ocenu da LDP u Beogradu na pravi način uspeo da otvori prostor za mlade.

“Na inicijativu LDP-a tokom 2009. godine je formirana kancelarija za mlade koja je počela sa radom u maju i koja će tokom sledeće godine uzeti značajno učešće u afirmisanju nekih novih vrednosti i učešće u afirmisanju nekih novih procesa. Predložili smo da tokom sledeće godine studentima subvencionišu Inter Rail karte za putovanja po Evropi “- rekao šef odborničke grupe Liberalno-demokratske partije.

Ranđić je najavio da će LDP sledeće nedelje inicirati razgovore sa Ministarstvom finansija i Privrednom komorom Srbije kako bi se sprečile “negativne posledice” republičkog budžeta na Beograd.

“Beograd mora biti pokretač razvoja Srbije. Ne želimo da postanemo taoci loše politike na nivou republike”, rekao je Ranđić.

Šef odborničke grupe LDP dodao je da beogradska javna preduzeća nisu gubitaši i da grad ne pokriva njihove gubitke nego da posluju pozitivno. On je ocenio da je moguće smanjiti cenu nekih komunalnih usluga, onih preduzeća koja imaju veliki profit. Ranđić je naveo da će se gradskim budžetom za 2010. godinu na pravi način omogućiti završetak započetih investicija kao što su vrtići,škole,objekti socijalne zaštite, , ali i nastavak i početak krupnih kapitalnih projekata, kao što je izgradnja mostova , uvođenje reda u urbanizam i pomoć poljoprivredi i preduzetnicima. Na inicijativu Liberalno- demokratske partije, početkom godine će biti formiran sekretarijat za poslove legalizacije.

Prvi korak je bolja informisanost koju ćemo podizati na više načina. Građanima će biti dostupna posebna internet stranica na kojoj će moći da saznaju sve o virusu novog gripa, a do jednog broja građana pokušaćemo da dođemo lično kako bismo im uručili potrebno uputstvo.

LDP će organizovatii call centre koji će biti na raspolaganju 24 sata.

Na inicijativu gradskog sekretara za zdravstvo Zorana Blagojevića, koji je predložen od strane LDP-a, uvedena su dežurstva u zdravstvenim ustanovama. LDP želi sada da ode korak dalje. Odbornička grupa LDP u Skupštini grada podnela je inicijativu gradonačelniku i Gradskom veću da se odmah iz sredstava budžetske rezerve odvoje sredstva za plaćanje vanrednih dežurstava i prekovremenog rada lekara i medicinskog osoblja.

Formiraćemo dežurne timove od naših članova i aktivista u prostorijama opstinskih odbora kako bi obezbedili dodatnu pomoći i sigurnost našim sugrađanima. U naših centrima, građani će moći da dobiju sve potrebne informacije, ali i konkretnu pomoć, kroz organizovanje prevoza do zdravstvenih ustanova i obilazak građana koji nisu u stanju da napuste svoj dom.

Svaka opština mora formirati štab zadužen za sprovođenje koordinacije na teritoriji opštine, ali i u sprovođenju dodatnih mera prema ustanovama i građanima na teritoriji tih opština.

Pozivamo sve političke stranke na odgovornu akciju u koodrinaciji za Gradskim sekretarijatom za zdravstvo. I ovo je prilika da menjamo sistem i da ga u svim segmentima postavimo prema najvišim evropskim standardima, kako bismo ostvarili funkciju javne uprave koja postoji da bi štitila građane i pružala pomoć. Istu vrstu angažovanja očekujemo i od svih drugih, bez obzira o kom nivou vlasti ili javnih službi se radi.

“Domovi zdravlja su prva linija odbrane kojima bi trebalo da se obrati svaki građanin koji posumnja da je zaražen novim gripom. Ovaj grip je grip kao i svaki drugi, ali je osnovni problem ssto je to novi soj na koji ne postoji otpornost i to ssto se lako ssiri”, rekao je Blagojević.

Blagojević je objasnio da je jedan broj bolesnika prilično osetljiv i to su bolesnici kod kojih bolest počinje zapaljenjem pluća, pa se oni zbrinjavaju u bolnicama, dok se najveći broj slučajeva ressava ambulantno. Gradski sekretar za zadravstvo obišao je danas kliničko-bolničke centre Zemun, Bežanijska kosa, Zvezdara, Dragissa Missović, Zvezdara i Dom zdravlja Savski venac.

Dejan Ranđić za “Danas

Vrh Liberalno-demokratske partije nezadovoljan je funkcionisanjem i rezultatima vlasti u Beogradu i razmatramo naš dalji odnos prema njoj – kaže za Danas Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP u Skupštini Beograda. Jučerašnja ostavka Dragane Jovanović na mesto gradske sekretarke za zdravstvo je tek poslednji u nizu događaja.

* Vanstranačke ličnosti na funkcijama na gradskom nivou trpe direktan pritisak polupismenih partijskih činovnika, kaže za Danas Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada

* Ostavka Dragane Jovanović na mesto gradske sekretarke za zdravstvo tek je poslednji u nizu događaja

- Njen odlazak je veliki udarac konceptu departizacije i mi pred time nećemo okretati glavu. Na gotovo sve vanstranačke ličnosti na funkcijama na gradskom nivou polupismeni partijski činovnici vrše direktan pritisak. Oni ne mogu da shvate da partnerstvo sa LDP obavezuje na promenu tog modela ponašanja – kaže Ranđić.

Prema njegovim rečima, LDP je pružila podršku većini u Skupštini Beograda iz jasnih političkih razloga, otklanjajući opasnost da prestonica postane uporište Šešelja, Koštunice i Nikolića.

- Nadali smo se da ćemo time doprineti bržem razvoju grada. Godinu dana kasnije opet moramo da tražimo politički efikasan odgovor na probleme pred kojima LDP ni druge strane koje žele da menjaju zemlju ne smeju da se povlače. To što je Đilas gradonačelnik, a ne Vučić, danas više nije dovoljna satisfakcija ni nama ni biračima LDP-a koji su očekivali od beogradskih vlasti tolerantniji odnos prema rešavanju pitanja romskih naselja, hrabar, a ne kalkulantski odnos prema organizaciji Povorke ponosa, mnogo konkretniji odgovor na probleme nasilja i bezbednosti, odgovorno kreiranje gradskog budžeta koji bi pokrenuo Beograd i Srbiju. Moraju da se daju precizni odgovori, od Luke Beograd do Ušća, izađe iz afera u zdravstvu i reše problemi u urbanizmu, zbog kojih grad stoji, a svi plaćamo penale zbog toga – kaže Ranđić.

U LDP su, navodi, razočarani činjenicom da je „Beograd postao poluprivatna pozornica gradonačelnika, na kojoj ima mesta i za trubače i za Madonu“.

- Mi ne želimo da se krijemo iza leđa Borisa Tadića kao što to radi republička vlada jer evropska politika mora da dobije svoje mesto kroz afirmaciju evropskih vrednosti kako Beograd ne bi postao slepa ulica Srbije. Zato DS mora da odluči da li to želi, ili ćemo svi platiti cenu njihovih partnerstava sa politikom koja svoju vrednost dokazuje pretvarajući narodne kuhinje u partijske tribine – navodi sagovornik Danasa.

Kako je istakao, „jedan stub na mostu ne može da gurne u drugi plan činjenicu da se u Beogradu ništa ne gradi, ne otvara prostor za mlade, usled pogrešnog reagovanja na ekonomsku krizu i nedonošenja efikasnog pravilnika potrebnog za primenu novog zakona“.

Saopštenje za javnost, Gradski odbor LDP Beograd

Gradski odbor LDP Beograda ukazuje da je slučaj u kojem je stradao mladić na ulicama Beograda opomena koja nas mora naterati da učinimo mnogo više na podizanju nivoa bezbednosti u samom gradu. U tom smislu se moraju preduzeti sistemski koraci.

Istraga će svakako pokazati kakve su bile okolnosti ovog konkretnog događaja. Međutim, na duže staze, smatramo da je neophodno da se promene i unaprede sadašnji odnosi između organa koji se staraju o bezbednosti, pre svega MUP-a i policijskih uprava na nivou opština i čitavog Beograda i organa lokalne i gradske samouprave. Situacija u kojoj ne postoje precizno uređene i razvijene institucionalne veze i mogućnost za veće učešće gradskih institucija u zajedničkom radu na očuvanju i podizanju nivoa opšte bezbednosti nije održiva i ugrožava kvalitet života Beograđana, javni red i mir i prava građana. S druge strane, ovakva situaciju umnogome otežava rad i samoj policiji.

Zbog toga će LDP, preko svojih predstavnika u republičkim i gradskim organima insistirati da se, kao deo procesa decentralizacije i reformi u korist građana, ovi nedostaci otklone i da se obezbede mehanizmi za bolju saradnju i koordinaciju u cilju zaštite građana i kvalitetnijeg i efikasnijeg rada policije.

Smatramo da u ovom slučaju nisu povređena samo osećanja pojedinih građana i grupa, nego da je reč o odluci koja u sebi ima elemente diskriminacije. Zbog toga ovo izvinjenje može da bude samo međukorak i to samo pod uslovom da ono podrazumeva garanciju da se slični slučajevi u budućnosti neće dešavati ni u jednoj od gradskih ustanova ili institucija. U suprotnom bi svaki funkcioner u ovoj zemlji, u gradskim strukturama ili na nekim drugim nivoima vlasti, mogao da očekuje da će, u slučaju da slično postupi, biti dovoljno da pruži površno izvinjenje.

Konačno, očekujemo da se u narednim danima prevaziđu svi eventualni nesporazumi sa organizatorima skupa, što bi podrazumevalo i jasnu poruku upućenu javnosti da svaka legalna organizacija može pod jednakim uslovima da koristi usluge zvaničnih institucija. LDP i dalje smatra da je neophodno bez odlaganja usvojiti antidiskriminacioni zakon kako se slične situacije ne bi ponavljale a otklanjanje posledica svodilo na izvinjenja i pozivanja na «opštu situaciju u društvu» koja ne sme biti opravdanje za uskraćivanje osnovnih ljudskih prava.

Ranđić: Izvinjenje ne sme da bude deklarativno

Šef odborničke grupe Liberalno-demokratske partije u Skupštini grada Beograda Dejan Ranđić izjavio je danas da izvinjenje gradonačelnika Dragana Đilasa zbog incidenta u Sava centru ne sme da bude deklarativno i da treba obezbediti da se tako nešto više ne događa.

Ranđić je novinarima u Skupštini Beograda rekao da LDP prihvata izvinjenje gradonačlenika Beograda, ali samo ako je ono garancija da se takvi incidenti više neće dešavati.

“Smatramo da je vrlo opasno da usvojimo praksu loših poteza i izvinjenja nakon toga”, naveo je Ranđić i istakao da rukovodstvo Sava centra treba da snosi odgovornost ako se utvrdi da sve dogodilo onako kako to tvrdi nevladina organizacija Gej strejt alijansa.

Dejan Ranđić, Beta

Šef odborničke grupe Liberalno demokratske partije u Skupštini grada Dejan Ranđić izjavio je danas da politici nije mesto u zdravstvu i da LDP potpuno podržava stavove gradske sekretarke za zdravstvo Dragane Jovanović i njeno zalaganje za uvođenje reda u toj oblasti na teritoriji Beograda.

Ranđić je novinarima u pauzi sednice Skupštine grada rekao da nije tajna niti prvi put da LDP pokazuje nezadovoljstvo reformama zdravstvenog sistema, kako u Srbiji tako i u Beogradu.

“Činjenica je da je aktuelni ministar zdravlja Tomica Milosavljević na toj funkciji već osam godina i samim tim on je najodgovornija osoba za kompletno stanje u zdtavstvu u Srbiji i stanje u Beogradu koje mi zatičemo”, istakao je on.

Upitan da li očekuje se odbornici G17 plus zatražiti smenu Dragane Jovanović, šef odobrničke grupe LDP-a je rekao da ne očekuje da će do toga doći.

Ranđic je ponovio da LDP podržava inicijativu gradske sekretarke za smenu direkora zdravstvenih ustanova u Beogradu, kao i da se slaže sa njenom izjavom da se smenom ne rašava stanje, ali se stvaraju uslovi za sprovođenje reformi u zdravstvu.

Šef odborničke grupe Liberalno demokratske partije u Skupštini Beograda Dejan Ranđić ocenio je danas da opozicione stranke u gradskom parlamentu žele da skrenu pažnju na druge teme sa predloga odluke o raspuštanju skupština opština Zemun i Voždovac.Ranđić je novinarima u Skupštini Beograda rekao da LDP neće podržati zanemarivanje te teme i stavljanje u drugi plan.
“Mi smo uložili primedbu na redosled tačaka dnevnog reda. Smatramo da su to dve tačke kojima je trebalo da počne sednica”, rekao jež Ranđić.

Sednica je počela u 12 sati, a u 14 sati je proglašena pauza. Odbornici nisu usvojili dnevni red, a predlog odluke o raspuštanju skupština Zemun i Voždovac su uvršćene kao poslednje tačke predloženog dnevnog reda.

Predlozi za razrešnje direktora kliničko-bolničkih centara Zvezdara, Bežanijska kosa i Zemun i Doma zdravlja Zvezdara uvršćeni su, po predloženom dnevnom redu, u skraćeni postupak.

Ranđić je naveo da je imenovanje upravnih odbora i razrešnje direktora kliničko-bolničkih centara Zvezdara, Zemun i Bežanijska kosa i pitanje o nepravilnostima u radu zdravstvenih ustanova trebalo otvoriti u institucijama kao što su policija i sudstvo.

Dodao je da LDP neće podržati inicijativu da se gradski sekretar za zdravstvo Dragana Jovanović obrati odbornicima Skupštine Beograda, ako je to podrška opoziciji da “dalje razrađuje neke teme” kako bi onemogućila rad gradskog parlamenta.

Komisija za planove Skupštine grada Beograda, na sednici održanoj 26. decembra 2008. utvrdila je Nacrt izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. (faza 2), sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja predmetnog plana na životnu sredinu i na osnovu člana 52. Zakona o planiranju i izgradnji ( „Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06) poziva na javni uvid.

JAVNI UVID obaviće se u zgradi Gradske uprave, 27. marta 43-45 (Sala 2 u suterenu) u periodu od 8. januara do 6. februara 2009. godine, svakog radnog dana od 9.00 do 15.00 časova.

JAVNA SEDNICA Komisija za planove Skupštine grada Beograda, održaće se u zgradi Gradske uprave, 27. marta 43-45 (Sala 2 u suterenu), 3. marta 2009. godine, u 13.00 časova. U toku javne sednice, sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtom plana u pisanom obliku, mogu obrazložiti primedbe pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda.

Zainteresovana lica mogu tokom javnog uvida svoje primedbe na planirana rešenja pismeno dostaviti Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, 27. marta 43-45, najkasnije do 6. februara 2009.

Skupština grada Beograda

Šef odborničke grupe Liberalno demokratske partije u Skupštini grada Dejan Ranđić rekao je danas da će ta partija podržati predlog liste Za evropski Beograd za novog predsednika i zamenika predsednika gradskog parlamenta.

“Nećemo učestvovati u predlaganju kandidata, ali ćemo u skladu sa političkim dogovorom sa Demokratskom strankom podržati predlog te koalicije”, kazao je Ranđić novinarima u Skupštini grada.

Upitan da sada prokomentariše to što je LDP letos bio protiv postavljanja Branislava Belića kao privremenog rešenja za predsednika gradskog parlamenta, Ranđić je odgovorio da ta partija smatra da je Belićeva ostavka njegov liči čin i da bi zbog toga bilo surovo insistirati da on ostane na toj funkciji.

Saopštenje Gradskog odbora Liberalno demokratske partije

Gradski odbor Liberalno demokratske partije očekuje da će se na narednoj sednici Skupštine grada Beograda odlučivati o razrešenju direktora pet gradskih zdravstvenih ustanova, koje je inicirala Gradski sekretar za zdravstvo Dragana Jovanović još 20. oktobra, neposredno posle njenog stupanja na dužnost.

Takođe, LDP očekuje od naših koalicionih partnera da glasaju za inicijativu Dragane Jovanović.

LDP odnos koalicionih partnera prema ovom, za grad veoma važnom pitanju, smatra veoma bitnin testom za kolaliciju u Beogradu. LDP i dalje stoji iza napora Gradskog sekretara za zdravstvo, koja je jasno svima dala do znanja da je njen prioritetni cilj – uvođenje reda i racionalizacija u beogradskom zdravstvu.

Gradski odbor Liberalno demokratske partije osuđuje i smatra krajnje nemoralnom i neprimerenu situaciju u kojoj ljudi koji su odgovorni za zdravlje građana Beograda, mislimo na pet direktora gradskih zdravstevnih institucija, vode prljavu kampanju protiv Dragane Jovanović. Angažovanje PR agencije, plasiranje raznih saopštenja i slanje anomimnih pisama njihovi su bezuspešni pokušaji da se sakriju iza institucija na čijem su čelu i dalje ih zloupotrebljavajući .

Baš kao i ranije, zbog čega je i pokrenuta procedura za njihovo razrešenje zbog nesavesnog poslovanja.

Kako slični primeri na državnom nivou danima potresaju javnost, na odbornicima Skupštine grada je velika odgovornost da dokažu beograđanima kako njihovo zalaganje za javni interes nije samo prazna priča već iskrena namera.

Konferencija za medije, Čedomir Jovanović, Dejan Ranđić

Liberalno demokratska partija neće podržati politiku povećanje cena gradskog prevoza i grejanja bez procene poslovanja preduzeća GSP i Beogradske elektrane. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za novinare, LDP će zahtevati da se po hitnoj proceduri sazove Gradsko veće koje će definisati ekonomske i političke mere za zaštitu standarda Beograđana.

“Moramo definisati jedinstvenu ekonomsku politiku grada Beograda sa kojom će grad Beograd sa jedne strane nastupati prema građanima, a sa druge stane prema višim instancama u državi”, rekao je šef odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada Dejan Ranđić.

Prema njegovim rečima, “nedopustivo je da se Beograd ne konsultuje i ne učestvuje u kreiranju određenih mera sa niova republičke vlasti”.

Oin je istakao da LDP neće podržati politiku povećanja cena bez prethodnog sagledavanja povećanja efikasnosti i pojeftinjenja procesa proizvodnje ove usluge u gradu Beogradu.

“Tek nakon što to sagledamo i nakion što vidimo da li postoji mogućnost za smanjenje procenta učešća radnog procesa u toj ceni i u kom procentu i u kojoj dinamici podržaćemo povećanje cena, jer ono što je najbitnije i što želimo da kažemo je da ukoliko ne bi do toga došlo, tada bi građani Beograda plaćali neefikasnost rada gradskih preduzeća. To je nešto za šta smo se zalagali i u predizbornoj kampanji i zbog čega smo i ušli u ovu gradsku koaliciju” – kazao je Ranđić.

Ranđić, koji je i menadžer Gradskog odbora LDP-a, rekao je da Gradsko veće nije zasedalo četiri nedelje, a da je u prethodnih deset dana bilo više “pojava” koje su uticale na životni standard građana Beograda.

“Naime, u prethodnoj nedelji, odnosno u prethodnih deset dana imali smo više različitih stvari koje se nažalost posmatraju kao stvari i pojave koje su bile nezavisne jedne od druge a koje se vrlo precizno mogu staviti u jedan kontekst a taj kontekst je praktično uticaj na životni standard Beograđana”.

Gradsko veće nije bilo upoznato ni sa odlukom da se najsiromašnijim penzionerima u Srbiji isplati po 4.000 dinara.

“Grad Beograd kao mesto u kome živi više od trećine populacije, ni na jedan način se nije izborio da utiče na ovakvu odluku i da sagleda da li je za ovakvu odluku pravi trenutak i da li postoje mogućnosti u ovom trenutku kada se kreira gradski budžet i kada se planiraju svi koraci za narednu godinu, da li je u situiaciji da ovu stvar plati a da to ne bude na neki način ispostavljeno kao račun građanima u narednoj godini. Sa druge strane upoznati smo sa člinjenicom da je određenoj kategoriji penzionera isplaćena pomoć u visini od 4. 000 dinara čime je najavljeno da će biti isplaćeno još tri takve tranše pomoći u narednom periodu, što po osnovnoj računici iznosi oko 15. 000. 000 evra isplaćene pomoći bez da je to deo neke opšte strategije” – rekao je Ranđić.

Lider LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da je od Gradskog odbora te stranke zatraženo da obavi konsultacije sa partnerima na nivou Beograda i da ih upozna sa ambicijom LDP-a da se u Beogradu realizuju poslovi koji su dogovoreni.

On je dodao da LDP “nije podržao DS i SPS da bi Beograd bio statista u političkim i ekonomskim dešavanjima u zemlji, a Beograđani žrtve kojima se svakodnevno ispostavljaju sve veće i veće cene za neodgovornu politiku republičke vlade”.

“Mi nismo podržali DS i SPS da bio Beograd bio statista u političkim i ekonomskim dešavanjima u zemlji a Beograšani žrtve kojima se svakodnevno ispostavljaju sve veće i veće cene za neodgovornu politiku republičke vlade. I sa tim se mora momentalno prestati i insistiramo na definisanju vrlo jasnih političkih i ekonomskih mera koje će omogućiti u vremenu pred nama ostvarenje namera zbog kojih smo u avgustu podržali koaliciju DS i SPS” – rekao je Jovanović i dodao da

LDP ne misli da toleriše politiku koja je postala pravilo delovanja u Beogradu i koja je stavila znak jednakosti s jedne strane između nesposobnosti vladajuće koalicije u republici “da uradi nešto konkretno i kvalitetno i sa druge obaveze Beograđana da tako nešto plaćaju”.

“Dakle, afirmisanje nove politike, potpuno drugačijih političkih odnosa i sa druge strane vrlo jasan redosled ekonomskih mera kojima će se pomoći Beograđanima umesto trenutne pozicije u kojoj se se Beograđanima ispostavljaju računi za jednu neodgovornu politiku. S tim u vezi želim da vam kažem da smo tražili od našeg Gradskog odbora da obavi konsultacije na nivou Beograda sa partnerima sa kojima delimo odgovornost, da ih upozna, ne sa našim nezadovoljstvom jer mi nismo tu da komentarišemo beogradske prilike, nego sa našom ambicijom da se u Beogradu realizuju oni poslovi oko kojih smo se dogovorili u avgustu”- istakao je lider LDP-a.

On je rekao da ne dolazi u obzir bilo kakvo poskupljenje u Beogradu pre nego što se restrukturiraju gradska preduzeća i pre nego što “vlast u Beogradu ne pokrpi sve one rupe iz kojih se izlivaju sredstva koja se posle naknadno uzimaju od građana”.

Jovanović je kazao da je LDP preuzeo odgovornost za život u Beogradu kada je odlučio da politički podrži koaliciju Demokratske stranke i Socijalističke partije i ocenio da je to bila ispravna odluka.

Odgovarajući na pitanje da li će uskratiti poverenje gradskoj vlasti, Jovanović je rekao da je obaveza LDP-a da politikom pritiska na koaliciju DS-SPS, uz istovremeni pritisak na republičku vladu, natera vlast da bude efikasnija i bolja.

“Naše opredeljenje nije da poentiramo na greškama i da gurnemo i Beograd i Srbiju u neku dublju političku neizvesnost”, rekao je Jovanović.

Šef odborničke grupe Liberalno demokratske partije u skupštini Beograda Dejan Ranđić,sastao se u Stokholmu sa zamenikom gradonačelnika Stokholma,gospodinom Hadarom Karsom.

Ranđić i Kars su razgovarali o mogućnosti unapređenja saradnje između glavnih gradova Švedske i Srbije, kao i o jačanju veza i razmeni iskustava na lokalnom nivou između političkih partija liberalne orijentacije ove dve zemlje.