LDP Zvezdara » Skupština Srbije

Ako volimo Kosovo, kako možemo da ga branimo ako lažemo sami sebe

admin — Mon, 26 Jul 2010 20:28:05 +0000

Govor predsednika poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića u Domu Narodne skupštine na posebnoj sednici o Kosovu.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođo predsednice, gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, većina nas je imala priliku da učestvujem u jednoj jako teškoj skupštinskoj raspravi. To je bilo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, u februaru 2008. godine. Mislim da ta težina, koja je tada obeležila našu raspravu, za ove dve godine nije umanjena. Ona je, na naše razočarenje jer, između ostalog, to govori o našoj nesposobnosti, samo uvećana. Tada je ta težina proizilazila, i to ne treba kriti, pre svega iz velikog osećaja nepravde, zbog toga što nam se kao narodu dešava jedan tako veliki gubitak. Tu sednicu je obeležila naša spremnost da, poštujući, pre svega emocije u našem društvu, razgovaramo na način koji nije bio i suviše politički. Tog dana su govorili samo šefovi poslaničkih grupa, u trenutku u kome je predsednik Republike govorio u Savetu bezbednosti UN, premijer je pročitao Rezoluciju, mi se za nju nismo izjasnili, većina jeste. Mi se za nju nismo izjasnili, ne zbog toga što se nismo složili sa opisom stanja u kome se zemlja nalazi, nego zbog tog što u toj inicijativi nije bilo ideja, nije bilo života. Većina je smatrala da je moguć politički sistem u kojem života nema u parlamentu, a neguje se na nekom drugom mestu. Nakon toga smo počeli da branimo Kosovo tako što smo rušili Beograd i dve godine od tada politička scena Srbije izgleda mnogo drugačije, ali jedina konstanta u našem životu je Kosovo.

video
Čeda odgovara Jeremiću

Prvo što ne možemo izbeći, zapravo, jeste naše lično nepoštovanje prema Kosovu. Ako nam je zaista tako puno stalo do Kosova i Metohije, zašto se odnosimo na tako poražavajući, nepristojan način prema tom velikom problemu ove zemlje? Mi imamo Odbor za Kosovo i Metohiju koji ni jedanput nije razgovarao o politici države koju smo vodili prethodne dve godine. Samo smo jednom otvorili raspravu o Kosovu ovde, pre dve godine, rezolucija je povučena, jer nije vilo većine. Problem te rezolucije o Kosovu je bio u činjenici da je, s jedne strane, Vlada pokazala nameru da iskorači iz tog prokletog formata koji generacije i generacije nasleđuju ali, sa druge strane, to je bila očigledna nemoć da se tako nešto zaista i uradi.

Zato danas me možemo da razgovaramo o Kosovu na način na koji smo razgovarali do sada. Ne mislim da je ovo prilika da govorimo o pojedinačnoj odgovornosti. Bilo bi previše vulgarno sve probleme Kosova pravdati pogrešnom politikom jednog ministarstva ili pogrešnim nastupima jedne vlade, predsednika Republike.

Ono što je očigledno jeste da odgovornost za stanje u kojem se nalazimo, ako govorimo o Kosovu, prevazilazi domete, ne samo naše generacije, nego i okvirne politike. Zbog toga je potrebno mnogo više odgovornosti danas u ovoj raspravi. Ne znam ko je u ovoj sali taj koga možemo optužiti da je odgovoran za odnose Srbije i Kosova u toj meri da bi definisanjem njegove odgovornosti ti problemi bili rešeni, ali postoji mnogo onih koji su odgovorni zbog toga što našem društvu nisu rekli istinu.

Ako volimo Kosovo, kako možemo da ga branimo tako što ćemo lagati, prvo, sami sebe, a onda i čitavu zemlju? Težina današnje sednice je, zapravo, u tom muku koji nas prati. Mi smo zakazali ovu sednicu juče, a Vlada, o odluci koju nam je prosledila, čak nije ni razgovarala na sednici koja je održana pre nekoliko dana ili, ako je razgovarala, to je učinila u tajnosti, jer nam kao parlamentu svoju odluku nije prosledila.

Nigde nećemo stići ako se ne suočimo sa činjenicom da nešto moramo da promenimo. Da bi to mogli da promenimo moramo da postanemo svesni i ličnih obaveza. Kao stranka smo tu obavezu preuzeli. Pet godina u Srbiji govorimo o neophodnosti zauzimanja potpuno drugačijeg kursa od onoga na kojem se naša država nalazi.

Za mnogo šta smo optuživali Vojislava Koštunicu, ali niko nikada iz naše stranke nije rekao da je on odgovoran zbog toga što Kosova danas ima svog predsednika, svog premijera, svoje ministre, 22 zemlje EU koje ga priznaju kao nezavisnu državu i ko zna koliko iz sveta koje će to sutra učiniti. Još je manja odgovornost za to predsednika Republike ili vas, gospodine Jeremiću. Naravno, mislim i na čitavu Vladu. Život je toliko nemilosrdan da već danas postaje značajnije pitanje odgovor na pitanje zašto krijemo istinu sami od sebe, od odgovora na pitanje ko je odgovoran za to što je ta istina toliko tragična.

Ne postoji ni jedna stanka u Srbiji koja je pokazala i malo razumevanja za ono što se desilo februara 2008. godine u Prištini, za odluku prištinskog parlamenta ili autora deklaracije o nezavisnosti, kojom je proglašena nezavisnost Kosova. Razlike se pojavljuju na drugom planu, na onom na kom se definiše odgovor naše zemlje na to sa čim se suočavamo, a Kosovo je posledica i nije prvi poraz našeg društva, ali bi želeli da bude prvi iz koga smo nešto naučili.

Shvatili smo da je inicijativa Vlade pre dve godine bila posledica, ne znam zašto o tome ne govorite, pre svega jednostavne istine da ne postoji ni jedna vlada na svetu koja bi mogla tako jednostavno da kaže – ne interesuje me, što je bilo, bilo je, neću se boriti za svoja prava. Ne znam ni za jednu vladu na svetu koja je tako nešto ikada uradila, ali ima tako puno primera koji nam ne dopuštaju da se zavaravamo da je moguće izgubiti životnu bitku, a onda pronaći rešenje za taj poraz na nekom drugom planu, recimo, na polju prava.

Gospodin Bataković je istoričar. Prvo, zaista je hrabro od njega to što je došao u Skupštinu i identifikovao se sa nečim što je, nesumnjivo, doživljeno kao poraz i zbog preteranih očekivanja koja su pratila izjašnjavanje Međunarodnog suda pravde.

Sve što nas okružuje, i ova zgrada, i zemlje u kojima smo živeli, dokazuje nam da nigde nećemo stići ukoliko poreze budemo nastojali da minimalizujemo tako što ćemo izbeći potrebu suočavanja sa njihovom uzrokom. Mi 200 godina pokušavamo sa stvorimo svoju državu i to ne uspevamo. Užasne žrtve je ovaj narod podneo. Ova zemlja je napaćena u prethodnih 20 godina svog nastojanja da samu sebe definiše, zaštiti i odbrani nešto što je neko nekad pomenuo i naveo kao njen interes.

Bilo bi lepo, gospodine Jeremiću, da ste u pravu kada kažete da ceo svet gleda u nas. Ali, mislim da se knjiga zatvorila u Hagu i da se danas nama bave femenološki. Danas je vest u svetu smena direktora Britiš Petroleuma, a ne sednica naše Skupštine. Mi sami sebe tako malo poštujemo, da nema razloga da nas neko drugi više poštuje.

Ono što danas treba da uradimo, prvo jeste da onima koji su vlast, a mi to nismo, voljom građana, koji su takođe odgovorni za stanje u kojem se zemlja nalazi, pokušamo da pomognemo, kao što smo to činili i do sada. Ne, ostavićemo drugim poslaničkim grupama da se oni u ovom trenutku u političkom smislu zabavljaju paradoksima po kojima mi prvo postavimo pitanje sudu, a onda formiramo pravni tim, pa o rezultatima i planovima razgovaramo kada se to završi, a ne na početku i tokom čitavog procesa. U tome nema nikakvog prostora za onu politiku koja je Srbiji potrebna. Nama je potrebna nova politika. Mi želimo u tome da vam pomognemo.

Ne mislimo da je bilo ko iz Vlade pokrenuo inicijativu pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija sa željom da nanese Srbiji štetu, ali način na koji je vođena kosovska politika prethodne dve godine je to uradio. Jedno je izborna kampanja, pogotovo 2008. godine. Možda ima stranaka, kao što je to između nekih i naša, koje se bave uzrocima u izbornoj kampanji. Nemamo ništa protiv vaše poruke – i Kosovo i Evropa, ali vas upozoravamo da nismo daleko od situacije u kojoj makar za našu generaciju Evropa neće podeliti sudbinu Kosova.

Previše smo sami. Niko nas ne razume, a oni koji nas danas podržavaju ne čine to zbor razumevanja za nas, nego zbog razumevanja samih sebe. Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka i sve zemlje EU koje su se za sada distancirale od priznavanja kosovske nezavisnosti. Kako smo mi izgubili one koji su generacijama bili naši tradicionalni partneri, saveznici, one kojima smo podizali spomenike ovde po Beogradu, one koji su nam najviše pomogli u prethodnih 10 godina?

Kako svet više razume to Kosovo, takvo kakvo je, od Srbije koju mi vodimo? Odgovor je u politici. Ovaj svet je napravljen na Atlantskoj povelji, a ona je bila ucena, posledica slabosti jedne zemlje i dominacija druge. Ni Francuska revolucija nije bila izvor prava, a oblikovala je naš svet.

Kada smo otišli pred Međunarodni sud pravde, nismo valjda tamo otišli da bi dve godine posle toga rekli da nam se ne dopada odgovor na pitanje koje smo sami postavili? To je ono što ste vi učinili, gospodine Jeremiću. Obraćam se vama jer ste govorili kao predstavnik predlagača.

Prva tačka odluke koju mi treba da podržimo govori zapravo o našem zaključku da Međunarodni sud pravde prilikom davanja savetodavnog mišljenja nije odgovorio na suštinsko pitanje. Što ga nismo postavili, gospodine Jeremiću? Samo mi nismo shvatili šta je posledica odluke Međunarodnog suda pravde ili ne želimo da kažemo ono što vrlo dobro znamo, a mislim da je to još gore.

Druga tačka – potvrđujemo dosadašnju politiku. Mi smo u slepoj ulici. To govore lica svih ministara ovde, atmosfera. Zašto potvrđujemo nešto što je očigledno pogrešno? Da li možemo da razgovaramo o nekoj drugoj politici? Makar da kažemo – razgovarali smo, ali nismo pronašli odgovor. Kada će se to desiti? Koji je to magnetizam koji drži Srbiju na tom kursu? Srbi na Kosovu to od nas ne traže. Više ih je učestvovalo na izborima za lokalne samouprave koje su organizovale kosovske vlasti od izbora koje smo organizovali mi.

Treća tačka odluke – jedinstvo politike i države. Ne možemo da pristanemo na to jedinstvo. Ne mogu da pristanem na jedinstvo predsednika Republike i predsednika Republike kog sam odveo u zatvor, kome se sudilo u Hagu za zločine. Kakvo je to jedinstvo?

Čuli smo vrlo dobro ono što je rekao prvi potpredsednik Vlade, o tome da nećemo nigde stići ako postavimo pitanje odgovornosti, jedna vlada, druga vlada, treća vlada, pa do Kosovske bitke. Ne, polovina 80-ih, 1987, 1989. godina, izmene Ustava, pravno nasilje, a sve posledica naše nemoći da demokratizujemo državu, da je menjamo. Onda to što mi uradimo na Kosovu, neko sutra uradi nama u Srbiji. Ono što uradimo u Bosni, neko uradi u Srbiji. Ono što uradimo u Hrvatskoj, neko uradi u Srbiji. Nema jedinstva na tim osnovama. Možemo da napravimo jedinstvo oko onog što treba u Srbiji da se uradi.

Nije vaša obaveza da branite ono što je trajno izgubljeno od 1999. godine, a trajno je izgubljeno pravo Srbije kao države da upravlja životom na Kosovu. Nije izgubljeno pravo Srbije da se stara o Srbima na Kosovu, o svojim manastirima, o svojoj imovini, da uspostavlja normalne odnose sa Kosovom i nigde nije nametnuto pravo Srbije da prizna Kosovo kao državu. Zašto mi ne pominjemo u ovoj odluci da nikad nešto nećemo uraditi? Ko od nas to traži? Nikad niko to od Srbije nije tražio.

Narodna skupština izražava podršku Vladi u procesu podnošenja rezolucije o Generalnoj skupštini. Kakva je ta rezolucija? Zašto ne možemo da je vidimo? Da li ćemo na toj rezoluciji napraviti preokret i potražiti pre Skupštine UN podršku, recimo, EU za ono što nameravamo da uradimo na Kosovu? Da li ćemo promeniti prioritete ili ćemo ignorisati činjenicu da se borimo za nešto što je davno život napustio? Na molebanu za Kosovo pre nekoliko dana bilo je manje vernika nego na protestu ispred patrijaršije kada je smenjivan jedan od kosovskih vladika.

Pitanje odgovornosti takođe mora biti postavljeno, ali ne sa ambicijom da se nađe dežurni krivac, nego baš naprotiv, da se otvori prostor za preispitivanje svakog čoveka u ovoj zemlji. Milioni su bili nemi pred onim što se dešavalo oko nas godinama i u naše ime, a onda su ti milioni suočeni sa cenom koju će platiti pre ili kasnije. Kasnije ukoliko ih budu vodili političari, parlament i vlada koji nemaju hrabrosti i snage da kažu istinu društvu. Ta istina nije poruka – zaboravite Srbe na Kosovu, ta istina je – pronađite nam novi način za svoje mesto na Kosovu, sa onima koji tamo žive. Ako je teško, ako je ponižavajuće, trpite poniženja u ime onih generacija koje su ponižavale druge da bi ostvarivale tu politiku.

Zašto bi mi sebi dali to ekskluzivno pravo da mi ne budemo ti koji će biti odgovorni za ono što je realno, gubitak Kosova. Odakle nama to pravo? Mi smo generacija koja sa tim treba da izađe na kraj. Ako mi ne budemo imali snage da to rešimo, bićemo generacija koja će konstatovati da je upropastila jedan narod. Zato je veoma važno za nas pitanje rezolucije sa kojom idete u UN. Sada ste govorili vrlo pežorativno o tamo nekim zemljama i zemljicama koje su u međuvremenu priznale kosovsku nezavisnost. Ne bih vas podsećao na uporište naše politike na međunarodnoj sceni, na činjenicu da smo mi zemlja koja je stvorena na ulici u demonstracijama, bili nemi pred nasiljem nad građanskim protestima, zbog toga što zemlja koja primenjuje nasilje istovremeno pokazuje razumevanje za našu kosovsku politiku.

Predlažem vam da ovde u parlamentu ovog puta budete drugačiji, da makar završimo dostojanstveno ovu sednicu kad smo je počeli na neprihvatljiv način. To praktično znači da definišite prioritete koji će omogućiti demokratizaciju zemlje, njenu modernizaciju, ekonomski razvoj, partnerstvo sa svetom i kroz to partnerstvo razumevanje sveta za one naše specifične interese koje ne treba da zaboravimo, ali koje moramo na drugi način da ostvarujemo.

PREDSEDNIK: Vreme.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Naravno da ne bi bilo nikakvih dilema, ne podržavamo ovu rezoluciju zbog toga što je ona izraz kontinuiteta sa pogrešnom politikom, apsolutna podrška za svaku ambiciju da se nešto konkretno promeni, jer smatramo da je ovo poslednji trenutak za nešto tako.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.

Vi ste hteli, izvolite, samo se prijavite.

Reč ima ministar Vuk Jeremić. Izvolite.

VUK JEREMIĆ: Želeo bih samo da odgovorim vrlo kratko na nekoliko pitanja koja je postavio gospodin Jovanović. Na samom početku rasprave, želim da kažem da prihvatam punu odgovornost za rezultate spoljne politike u prethodne dve godine. Bilo bi politički i ljudski i nepošteno da pokušavam da se krijem iza bilo čijeg autoriteta, ličnog ili institucionalnog, a s obzirom da imam poverenje u demokratske institucije ove zemlje, ukoliko ne budu zaključile da je spoljna politika Srbije vezana za Kosovo ili za bilo šta drugo bila pogrešna, da je moglo i trebalo drugačije ili bolje, spreman sam da podnesem sve lične konsekvence takvog zaključka.

Odgovarajući direktno na vaše pitanje – zbog čega nismo postavili neko drugo pitanje Međunarodnom sudu pravde. Nismo ga postavili zbog toga što smo procenili da bi bilo kakva drugačija formulacija otvorila prostor zaključku suda koji bi nas uveo u još veću i ozbiljniju opasnost. To sam već rekao u svom izlaganju. Bilo kakva druga formulacija bi otvorila prostor da se zaključi da je proglašenje kosovske nezavisnosti sui generis slučaj, a u tom trenutku zaista više ne bi postojalo ništa kao prepreka bilo koje zemlji sveta da prizna Kosovo.

Što se tiče konstatacije da je ovo trenutak da nam je potrebna nova politika, uključujući i novu politiku o Kosovu, pozivam vas da je predložite. Možda je ovo dobar trenutak da se o tome vodi debata. Prema tome, predložite nam novu politiku o Kosovu, ali vodite računa da niste u pravu kada kažete da niko od nas ne traži da priznamo Kosovo. Kada se priča o regionalnim organizacijama, Kosovo traži punopravno članstvo. Kada se priča u OEBS, Kosovo traži punopravno članstvo. Aplikacija za punopravno članstvo Kosova je već podnesena, a glasa se konsenzusom. Recite mi, gospodine Jovanoviću, da li Srbija u okviru takve nove politike treba da da svoj glas za učlanjenje Kosova kao ravnopravnog subjekta Srbije Srbiji u takve organizacije.

Pričate o normalizaciji odnosa. Ova zemlja je zaista učinila mnogo da regionalna saradnja, pa čak regionalna saradnja između Srba i Albanaca u kontekstu politike za koju smo se opredelili ne bude zaustavljena. To smo pokazali. Nije sam čin priznanja Kosova priznanje Kosova. Imate mnoge stvari koje možda imaju indirektan karakter, ali koje imaju direktan efekat priznanja. Uzmite bilo koju regionalnu inicijativu, Kosovo nije njen član. Kosovo želi da postane njen član. Kosovo ne može postati njen član bez glasa Srbije. Da li ste spremni da taj glas Srbije date, vodeći računa o tome da onog trenutka kada ste dali glas više ne postoji ni jedan razlog da bilo ko na svetu, nakon što ste vi to defakto uradili, ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Prema tome, ovo je jedna izuzetno komplikovana i složena situacija. Slažem se da nam je neophodna u ovom trenutku debata. Zaista bih voleo da čujem i predloge za drugačiju, novu spoljnu politiku. Spreman sam da čujem, naravno, svaku kritiku. Samo jednu stvar, nikada nisam govorio pežorativno ni o jednoj državi na svetu, ukoliko se stekao utisak da sam govorio pežorativno, o malim zemljama koje su priznale Kosovo nakon što je izglasana Rezolucija Srbije u Generalnoj skupštini, želim da podvučem da ni jednog jedinog trenutka nisam, niti hoću pežorativno govoriti o bilo kojoj suverenoj državi članici UN. Hvala.

PREDSEDNIK: Gospodine Jovanoviću, osnov javljanja? Replika. Izvolite.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine ministre, zaista imate neverovatnu sposobnost da čujete ono što niko drugi nije čuo. Baš naprotiv mislim da je banalno nakon svega postavljati i posle otvarati ovde dilemu šta bi bilo da je postavljeno neko drugo pitanje. Onog trenutka kada smo stigli do faze u kojoj praktično biramo pitanje da bi čuli odgovor koji nam odgovara, jasno da naša politika bila poražena. Godinama mi predlažemo drugu politiku. Svaka skupštinska rasprava je bila obeležena našom rezolucijom, a ovo je prva za koju tako nešto nismo želeli da uradimo, zato što ne vidimo mogućnost da utičemo bez spremnosti da neko otvori prostor za našu inicijativu.

Predložiću vam da što pre odete u Brisel i sa EU dogovorite tekst rezolucije koji ćete podneti Generalnoj skupštini UN. U toj rezoluciji da odbranite pravo Srbije da ne menja svoj stav o Kosovu, a s druge strane, otvorite više perspektive za život Srba na Kosovu koji su tragični taoci i naše nemoći i nesposobnosti da nešto konkretno uradimo na političkom putu kojim se krećemo.

Ako govorite o svojoj ličnoj odgovornosti, mislim da to ne mogu da komentarišem. Pitanje odgovornosti koje želimo da postavimo prevazilazi i okvire vašeg ministarstva i vaše Vlade i naše politike. Ova zemlja je ugrožena zbog toga što su mnogi u njoj, pored političara, bili vrlo neodgovorni. Dok se ne stvori sistem u kom će se na vrednostima onog društva koje želimo da vidimo oko sebe gajiti naša budućnost, pitanje odgovornosti će biti individualizovano, da se ne bi postavilo pitanje uzroka stanja u kom se danas nalazimo.

Ovo za nas, ponavljam, nije prilika da spuštamo raspravu na onaj nivo na kom je ona uobičajena u parlamentu, ali samo opominjem da ste prvi put, kao ministar u Skupštini, sa ovom tačkom dnevnog reda i da to govori o vašem odnosu prema parlamentu, a ne o našem odnosu prema Kosovu.

Zoran Ostojić o odnošenju nepropisno parkiranih vozila

admin — Wed, 21 Jul 2010 20:10:57 +0000

Narodni poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostojić obrazlaže amandmane LDP-a na Zakon o saobraćaju.

ZORAN OSTOJIĆ: Hvala, gospodine Novakoviću.

Radi se o istom članu. Nekako mi se čini da se kolege Avramović i Čikiriz ne razumeju oko tih tri do pet minuta. Hajde da kažem da ovo što predlažemo Kenan i ja na neki način je neki kompromis. Ima veze, gospodine Čikiriz, sa “Parking servisom”, gospodin Avramović je u pravu.

Šta mi predlažemo ovim amandmanom? Ovaj član izmene zakona u suštini reguliše odnošenje nepropisno parkiranih vozila, ne kazne. Svako nepropisno parkirano vozilo treba da plati kaznu, po zakonu.

Vlada odbacuje naš amandman sa obrazloženjem, a mi predlažemo sledeće – “da se nose samo vozila koja ugrožavaju ili da se prvenstveno nose samo vozila koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja i značajno ometaju saobraćaj”. Vlada kaže, ali član 62. kaže da “vozač ne sme da zaustavi”, normalno osim policijskog službenika, “odnosno parkira vozilo na mesto na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno”. Kaže ovako Vlada – to što vi predlažete da se prvenstveno nose vozila koja ometaju saobraćaj je glupo jer zakon zabranjuje parkiranje na mestima gde vozila ometaju saobraćaj. Nije tačno. Zakon zabranjuje da se parkira na mestima gde ugrožava saobraćaj plus je zabranjeno parikranje. Sva ta vozila treba da plate kaznu. Da li sva ta vozila trebaju da budu odneta? Da, kada bi bilo hiljade pauka, nadamo se da nećemo doći do te situacije. Mi predlažemo sledeće, da ne bude na policijskom službeniku, jer on daje nalog parking servisu, ne može parking servis po svojoj, nego policajac kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, nosi ga, a mi kažemo – policajac treba da kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, lepi mu kaznu i ometa saobraćaj i ugrožava bezbednost, pa ga nosi.

Mnogo je više vozila, ovo se prvenstveno odnosi na gradove, na Beograd i još neke veće gradove koji imaju službu za odnošenje vozila. Policajac u poslednjem selu može da naplati kaznu za nepropisno parkiranje, ali nema parking servisa. Mi kažemo – nemojte, gospodo policajci, da nosite vozila koja jesu nepropisno parkirana na periferiji Beograda na širokom trotoaru gde je ovde zakonom apsolutno zabranjeno parkiranje na trotoaru, parkirano je vozilo. Lakše je policajcu u parking servisu da odnese to vozilo nego onaj džip o kome je on govorio. To je činjenica. Da li sa aspekta bezbednosti saobraćaja opravdano da se pre to vozilo nosi koje jeste nepropisno parkirano, koje treba da plati kaznu zbog toga, ali koje ne ometa saobraćaj? Nego vozilo ispred kafića u maloj ulici i u centru grada Beograda, gde zaista ometa saobraćaj.

Zbog toga što se ovim zakonom daju tako široka diskreciona ovlašćenja policiji, sam prošle godine ovaj zakon nazvao policijskim, pa ako je to politička kvalifikacija neka bude, ali u principu to je vrednosna kvalifikacija, jer je taj zakon pisala policija. U drugim zemljama gde policija, takođe, sprovodi i stara se o sprovođenju zakona o bezbednosti saobraćaja, zakon ne piše policija, nego piše struka, stručnjaci. Policija svakako učestvuje sa svojim iskustvom, a ovde je obrnuto. Ovde policija piše, stručnjake pozove, uvaži njihovo mišljenje ili ne uvaži i na kraju dobijamo policijski zakon. Zašto? Zato što ga je pisala policija. Kad piše policija onda svakako jedino policija ima pravo da se nepropisno parkira i niko drugi. O tome se radi.

Mi predlažemo da se prihvati ovaj naš amandman. Imate još vremena pošto su, em što su pravno mogući svi amandmani, sledeći član je vezan za ovo, em što je ovaj naš amandman upravo na zakon o izmenama, jer vi ovde regulišete odnošenje, ne kažnjavanje. Kažnjavanje reguliše član 62. i s njim u vezi kaznene odredbe. Morate, trebalo bi, zbog Beograda i velikih gradova, posebno zbog Beograda, da bi se smanjio to diskreciono pravo da policajac odlučuje svojom voljom koje će vozilo odneti, pa mu je svakako lakše da odnese, da da nalog, pa na kraju krajeva i parking servisu, neko vozilo koje je nepropisno parkirano, a ne ugrožava saobraćaj.

Evo, na Novom Beogradu živim, zaređa pauk tamo gde je znak zabranjeno parkiranje, gde objektivno ne ugrožava bezbednost saobraćaja vozilo, tamo zaređa, a u centru grada gužva. Zato što im je lakše. Dobro, hajde uverite me da nije policijski zakon tako što ćete bar u ovom članu smanjiti to diskreciono pravo policije da uđe u Vojvode Stepe, pa ako ima 40 nepropisno parkiranih vozila da da nalog za 36 ili za 25, a ne da počne od početka. O tome se radi. Prvo, oni koji ugrožavaju saobraćaj ili znatno ga ometaju, a onda one ostale nepropisno parkirane. Ovim drugim treba naplatiti kaznu, ali ne treba nositi pre nego ovih prvih i to je suština ove naše izmene.

PREDSEDAVAJUĆI: Četiri minuta i 20 sekundi od vremena, potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika i načeli vreme poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Narodni poslanik Zoran Ostojić podneo je amandman kojim se posle člana 6. dodaje novi član 6a i želi reč.

Izvolite gospodine Ostojiću.

ZORAN OSTOJIĆ: Nastavljam gde sam stao. Znači, mi predlažemo da lokalna samouprava donese godišnji plan u kome postoje prioriteti, odnosno nekakva načela i principi po kojima se kontrolišu nepropisno parkirana vozila u gradu. Upravo da bi smanjili diskreciono pravo policije i parking servisa da bira koga će nositi i odakle će nositi. U obrazloženju kojim Vlada odbija ovaj amandman stoji da je ovim zakonom jedino policija nadležna da se stara o bezbednosti saobraćaja, što čitam prilike ovako – i šta ima tu lokalna samouprava da donosi planove.

Planove parking servisa, pa nije sad policija uzela i parking servis pod svoju kontrolu. Još malo pa će ti u parking servisu da po tome nose i uniforme. Ne, mi upravo kažemo da mora da postoji plan. Vi u policiji imate plan gde postavljate radare. Ne kaže komandir stanice saobraćajne policije, hajde sad kud koji, uzmite po radar i idite, stanite gde hoćete i lovite vozače, nego postoji neki plan, čak taj plan objavljujete u sredstvima javnog informisanja da bi koristili, hajde da kažem odvraćanje, odnosno upozoravali vozače gde se nalaze radari tog i tog dana na kojim putevima. Što to ne bi radila i lokalna samouprava i time još malo smanjili to diskreciono ovlašćenje koje ima policija.

Znam da, kao i pre godinu dana, džaba ja ovo pričam, ali ću završiti, pošto je ovo poslednji naš amandman, gospodine Novakoviću, žao mi je što tu nije gospođa Čomić i gospodin Mićunović, koji je na kratko bio, nešto nisu predstavnici najveće partije vaše vladajuće, obraćam se vama gospodo iz vladajuće većine. Rasprava oko ovog zakona pokazuje koliko dopuštate da vlada gazi ovaj parlament i to nije dobro za vas iz vladajuće većine. Razumem lojalnost vladi, vi ste birali, zadovoljni ste, donosili ste nekakve deklaracije o pomirenju između dve stranke. Ovakvo ponašanje vlade prema parlamentu na kraju će se obiti svima nama o glavu. To što gospođa Čomić tumači da mi kao poslanici moramo samo da podnosimo amandmane na članove zakona koje je predložila vlada i ništa drugo je aposlutno samo jedan u nizu razvaljivanja, odnosno degradiranja parlamenta koji traje već godinu dana, kroz kampanju kolike su nam plate, kolike su nam dnevnice, koliko koštaju šampite i krempite u restoranu itd.

Mi smo poslanici i svako od nas može da podnese zakon, da podnese, a da li će doći na dnevni red, to se odlučuje drugačije većinom. Mi možemo da predložimo izmene i dopune bilo kog zakona, a nama ovde neko osporava da predložimo amandmane na član zakona koji je na dnevnom redu. Šta je na dnevnom redu? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ako mi predložimo izmene i dopune nekih članova na koje vlada, policija je predlagač, ko god, nije mislio, nama se to osporava. Mi imamo i zakone pravo da predlažemo Kakvo je to ograničavanje prava? Ko može više valjda može i manje.

Kako se zove tačka dnevnog reda? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Kad predložim amandman da se vožnja motocikla na zadnjem točku tretira kao nasilničko ponašanje, oni kažu – pa nismo mi mislili taj član da menjamo. Na šta to liči, molim vas? Jel nas terate da podnosimo predloge zakona, pa da ih ne usvajate? Šta znači – izmene i dopune? Šta znači reč dopuna u zakonu? Menja se nešto što postoji. Dopuna, šta je to? To je – dodaje se nešto što ne postoji.

U skladu sa dnevnim redom smo predložili i oni i mi amandmane.

Na kraju, nije jedanput da su prošli amandmani i da su usvajani amandmani koji su bili na članove zakona koji nisu bili predloženi izmenama zakona. Praksa poslovnička nije usaglašena, tako da apelujem na vas. Žao mi je što nije tu predsednik političkog saveta DS, da založi svoj autoritet, da ne dopustite ovakvu degradaciju parlamenta i svih nas, prvenstveno vas i da u danu za glasanje glasamo o amandmanima, kako bi ovaj zakon učinili boljim, jer ovaj zakon zaista nema ništa ni liberalno, ni levičarsko, ni desničarsko u sebi, nego je zakon koji svi koji su glasali, za sve koji sedimo ovde i za sve koji nisu prešli cenzus i koji nisu izašli na glasanje, za sve važi.

Nemojte da dopustite dalje srozavanje parlamenta, da nama Vlada odlučuje, određuje o čemu možemo da pričamo, jer, zvaće nas na kraju građani – protočni bojler Vlade, a ne znam šta je tu voda, a šta je kamenac. Vi ćete svakako biti kamenac.

Čedomir Jovanović o Zakonu o podsticanju građevinske industrije

admin — Tue, 29 Jun 2010 18:43:11 +0000

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, hteo bih da kažem da je ovo prva reakcija Vlade na krizu u kojoj se zemlja nalazi dve godine. To je ono što je dobro.

Šta je loše? Sve osim toga. Loše je što ovde nije gospodin Cvetković, loše je što ste ovde vi sami gospodine Duliću, sa više nego spornim kredibilitetom, što ste nam ponudili jedan skandalozan zakon i što mi sada o ovom zakonu razgovaramo po hitnom postupku u atmosferi koja je nedostojna prvo teme o kojoj govorimo, tih zidara, tesara, stolara, molera, svih onih koje ste nabrojali, a potom i nas kao ozbiljnih ljudi.

Gospodine Duliću, želim da vas pitam šta je bilo sa radnom grupom koja je formirana odlukom premijera Cvetkovića 28. maja 2010. godine i koja je trebala da radi na pripremi ovog zakona? Predstavnik Beograda nije pozvan ni na jedan sastanak te grupe, a po informacijama kojima mi raspolažemo ona se nikada i nije zapravo sastala formalno.

Drugo pitanje, zašto je izostala javna rasprava o ovom zakonu, ako je tako važna tema? Ako ste dve godine čekali da čujete da je pogođena građevinska industrija, ako dve godine niste hteli da čujete nas koji smo vam o tome govorili, zašto je sada izostala bilo kakva javna rasprava?

Tokom te javne rasprave možda biste mogli da čujete ono što je neko bio dužan da vam kaže u kabinetu ili u Vladi, da se ovim zakonom ponovo narušava pravni poredak naše zemlje i da je istovremeno ovaj zakon, baš kao što je to i onaj Zakon o planiranju i izgradnji o kojem smo govorili pre godinu dana, zakon koji će proizvesti više štete nego koristi, iako je ambicija apsolutno opravdana – da se pomogne građevinskoj industriji.

Ono što je paradoksalno jeste zapravo činjenica da nas vi iz perioda dogovorne ekonomije, koja je uspostavljena kroz ad hok projekte raznih ministarstava, kojima se plaćala cena jedne široke koalicije, uvodite u fazu komandne ekonomije.

Vas ne obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a toliko smo puno radili kako bi on što pre stupio na snagu. Vas ne obavezuju sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja centralne i istočne Evrope. Vas ne obavezuje Zakon o javnim nabavkama, a kada govorite o pravima, koja su definisana u ovoj zemlji, vi ta prava tretirate kao prepreke u realizaciji nekih poslova, pa nam ovde u diskusiji kažete kako više realizacija posla neće trpeti razne komisije za zaštitu potrošača, niti će biti osporavana mehanizmima utvrđenim procedurama javnim nabavkama.

Šta je ono što moramo ovde da kažemo otvoreno, gospodine Duliću? Da ste vi nama bili potrebni ovde kao ministar, ali pre svega sa inicijativom kojom bi se menjao loš Zakon o planiranju i izgradnji. Nije to rezultat samo vaše inicijative. Vi ste, s obzirom da ste deo Vlade, samo prva linija jedne pogrešne politike koja razara ovu zemlju. Govorim o ekonomskoj politici, o onoj koju sada prevodite iz dogovorne ekonomije u komandnu ekonomiju.

Odakle vam, gospodine Duliću, ideja da se ovim zakonom Vladi daju ona prava koja Milošević nije uzeo 1996. godine, kada je oduzeo imovinu lokalnim samoupravama?

Prošle godine smo usvojili Zakon o planiranju i izgradnji koji vrlo precizno definiše rokove i sankcije za lokalnu administraciju, ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom. Umesto toga, zbog toga što je nemoguće realizovati ovakav zakon, jer je on izvan svakog pravnog poretka, vi ćete postati kao ministar i kao Vlada jedini šalter od koga će zavisiti sudbina svakog ko se bavi poslovima građevinske industrije u zemlji.

Da se vratimo na početak. U ovaj zakon smo ušli da pomognemo građevinskoj industriji. Da li smo pitali građevinsku industriju kakva joj je pomoć potrebna? U pravu ste kada govorite o zidarima, tesarima, o 200.000 ljudi koji su tu zaposleni. Petsto kompanija je prošle godine propalo. Hajde da vidimo da li je njima neko postavio pitanje – zašto plaćaju tako visoku cenu? Da li je ta visoka cena u Srbiji isključivo posledica poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima ili su ti poremećaji ogoleli sve one nelogičnosti koje postoje unutar same Srbije?

Nikakve veze nema propast “Liverbraders” sa činjenicom da je u Dubajiu 70% pala cena kvadratnog metra, a u Beogradu porasla za 10%, nikakve veze nema kriza koja je započela pre dve godine sa činjenicom da imamo deficit od 200.000 stanova u ovom gradu. Nema to nikakvih dodirnih tačaka sa vašom ambicijom da vi mimo regulacionog prava, prostornog plana, generalnog urbanističkog plana, detaljnog urbanističkog plana napravite “Dulvil” na Voždovcu.

Ako to mora, hajde da o tome razgovaramo, ali moramo onda da kažemo – ne važi više Zakon o javnim nabavkama, suspendijom SSP, nećemo da idemo u EU jer nemamo snagu za nešto tako. Sada ćemo ovde funkcionisati na drugim principima. To je jedan jasan sistem za koji se ne slažemo, ali je jasan.

Bili smo krajnje dobronamerni. Pre dve godine smo predložili Vladi paket mera kojima se država mora suprotstaviti negativnim efektima poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima. Delom su se oni odnosili, te mere su se odnosile na građevinsku industriju.

Osnovni problem, gospodine Duliću, je činjenica da vi zaobilazite jedinu temu za koju ste nadležni kao ministarstvo i kao Vlada, a to je politika konkurentnosti. Ne možete vi da budete finansijer projekata u Srbiji, nemate para za to. Govorite o školama koje nisu okrečene, koje su devastirane, bolnicama koje su devastirane, o putevima koji su uništeni, mostovima koji nedostaju. Sve to nedostaje zato što nemamo para.

Gde su danas te pare? Nema ih ni danas, i vi i ja to znamo. Ako je Beograd za koji je fiksirano 90% građevinske industrije nesposoban da finansira započete projekte, kasa direkcije je potpuno prazna, 60 miliona evra smo uzeli kredit pre sedam dana, glasa o tome Skupština grada. Kako će biti novca za te projekte o kojima govorimo, o kojima ništa ne znamo?

Na pola smo građevinske sezone. Ovaj zakon važi do kraja naredne godine. Ti projekti treba da se naprave, da se procesuiraju, da se započne gradnja. Gospodine Duliću, to je previše jalova priča.

Hajde da se vratimo na suštinu. Postavljam pitanje – šta ovde ko treba da uradi? Ko vama kao vlasti treba da pomogne da ne budete talac populizma i demagogije? Ko treba da kaže – u pravu ste, čak i kada se većina sa time ne slaže? Šesnaest verzija Zakona o planiranju i izgradnji je prošlo javne rasprave. Nisu svi bili vaši. U jednom trenutku ste se i vi bavili. Doneli ste taj zakon. To je bio znak jednog političkog zaokreta same Vlade. Taj zakon nas je uveo u fazu u kojoj je Vlada možda učinila ono što je javnost od nje očekivala, ali javnost uvek ima očekivanja koja ne prate saznanja o šteti koja ta očekivanja prate, pa je danas tako svako u Srbiji za veću platu, ali nije svako u Srbiji za NATO. Svako u Srbiji je za izvoz, ali nije svako u Srbiji da se promeni politika prema zemljama u regionu.

Tu je nama potrebna jedna odgovorna politika u Srbiji. Tema konkurentnosti, ništa nismo učinili da bi popravili konkurentnost u ovoj zemlji, a mnogo toga smo učinili da bi pogoršali klimu, pa je tako investiciona klima u Srbiji ravna Černjobilskoj atmosferi. Investirati u Černobil ili u Beograd danas je isto i to nam govore investitori, oni od kojih vi bežite, gospodine Duliću. Vi kažete – država je ozbiljan investitor. Mi ne mislimo tako, jer govorimo o srušenim putevima, mostovima, devastiranim bolnicama, školama, 200.000 stanova deficita, nije država dobar investitor.

Država nema šta da traži u biznisu. Nama država treba da stvara okolnosti u kojima će neko u skladu sa svojim postupcima imati korist ili biti sankcionisan za štetu koju stvara. To je ono što smo od vas očekivali.

Tri procesa velike privatizacije su praktično pratila srpsku tranziciju, privatizacija stambenog fonda, privatizacija u privredi i privatizacija zemljišta. Jedan je završen vrlo efikasno. To je privatizacija stambenog fonda. On nije bio komercijalan.

Drugi proces, proces tranzicije, to je proces privatizacije u privredi, se odvija uz mnogo problema, zbog toga što se u njemu traže oni efekti koje prethodno nismo tražili u prvom procesu privatizacije, a to su pre svega komercijalni.

Mi iz faze, privredu treba da prevedemo iz faze koja je nesposobna da nešto stvara u fazu koja je sposobna to da stvara, nesposobna, zato što je bila državna, komandna. Treba da je prevedemo u fazu u kojoj će ona biti iznad privatnih inicijativa, domaćih i onih koje su uspešne, ali nažalost, one uglavnom potiču sa prostora izvan naše zemlje. Njih sada terate ovim zakonom i to je naš osnovni problem.

Treće pitanje je pitanje Zakona o planiranju i izgradnji, šteta koja je iz toga proistekla? Koliko će još vremena proći pre nego što promenite uredbu o kojoj govorite?

Paradoksalni su primeri. Hektar zemljišta na Novom Beogradu je Poreska uprava procenila na 6,5 miliona evra, gospodine Duliću. “Herodc” je prodat za milijardu i 500 miliona. Ne postoji ni jedan investitor na planeti koji će danas doći i uložiti svoj novac u Beograd, ne postoji ni jedan građanin, Beograđanin, koji može da kupi stan po toj ceni.

Tako dolazimo do ovog zakona. Vlada daje novac koji nema, bavi se kontrolom, a nesposobna je da to radi, jer ni do sada nije bila sposobna da tako nešto radi. Vlada ruši pravni poredak kao što je i do sada često radila i konfrontirana je sa Evropom i okruženjem.

Šta će se desiti ako na ovaj zakon odgovore druge zemlje oko nas sličnim zakonima? Da li možemo da pomognemo domaću privredu? Možemo, ali ne ovako. Da li možemo da smanjimo naknade za građevinsko zemljište, da smanjimo javnu potrošnju u zemlji? Da li možemo da budemo fer u zamrzavanju plata? Godine 2008. smo to predložili, plate i penzije. Tada je evro bio 75-76 dinara. Danas je 105. Nije to sve vaša odgovornost, ali sve zajedno to nas dovodi do paradoksa. Jednu jako tešku situaciju rešavate sa zakonom koji ima pet ili šest članova, koji je imaginarna radna grupa pravila poslednjih mesec dana, mimo bilo kakve javnosti i zakon po hitnom postupku dolazi u Skupštinu, ali onda se suočavamo sa sledećim činjenicama – Vlada će nešto odlučiti, ali nema rokova u kojima će Vlada to odlučiti. Zašto nisu utvrđeni rokovi?

Da li ovaj zakon stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama? Imamo za neke poslove, a za druge nemamo, to je nemoguće. Napisali smo nekoliko amandmana, predlažemo da ih usvojite. Prvi amandman je amandman kojim će se obrisati član zakona kojim se isključuju javne nabavke. Ako je nešto sporno u javnim nabavkama, hajde da razgovaramo. Ako se zloupotrebljavaju neka prava, i to su činjenice, ako se ulažu prigovori i ako su neopravdani, da se usporavaju poslovi, hajde da vidimo kako ćemo to da rešimo. Nemojte od svoje Vlade da pravite šalter od koga će zavisiti svako u ovoj zemlji, a to se ovim zakonom čini.

Da vidimo kako to izgleda u realizaciji. 90% građevinske industrije vezano je za Beograd. Koji to projekt Beograd kandiduje Vladi, a nije do sada? Tih projekata nema.

Kažete da će država biti investitor. Predlažemo vam da stvorite atmosferu u kojoj će se pojaviti privatni investitori. Dok je bilo privatnih investitora, građevinska industrija se razvijala. Ne možete kao Vlada u sklopu svoje politike da stavite zidare, tesare, sve one o kojima ste govorili, a da izbrišete one koji su preduslov postojanja i zidara i tesara, molera i svega onoga što ste nabrojali, a to su investitori, to su of šor kompanije. Da li je of šor kompanija domaća ili nije? Nije domaća, 90% građevinskih kompanija u Srbiji su u vlasništvu of šor kompanija, zato što je to jedini način njihovog finansiranja, jer ih Narodna banka dovodi u poziciju iz koje ne mogu da funkcionišu, ako uzimaju kredit opterećeni su sa obavezama od 40 depozita u Narodnoj banci.

Ako uzmu kredit od centrale te banke u inostranstvu, nemaju nikakvu obavezu te vrste. Zato imamo toliko puno of šor kompanija. Ko će graditi po ovim projektima? Tužilaštva su puna prigovora na nekoliko kompanija koje postoje u Srbiji i koje rade sve poslove.
U Beogradu je opšte mesto, priča o tome ko je kandidat za srpskog polančica. Mi ne želimo u takvoj zemlji da živimo. Dozvolite da vam pomognemo. Pre mesec dana smo vam poslali predlog izmena i dopuna Zakona o pomeranju izgradnje, i vama i svima drugima. Poslali smo vam preko Beograda predlog mera koji treba da usvojite da bi Beograd bio efikasniji. Tražili smo da se spusti katastar, da se dopusti Beogradu da vodi katastar. Nekada je to radio. Danas nema mogućnosti za tako nešto.

Vi centralizujete vlast u okviru svog ministarstva, a u okviru tog ministarstva, nema mehanizama koji će efikasno odgovoriti na tako nešto. Opet ćete vi biti krivi za Nuba investment. Bićete krivi zbog toga što je neko dao koncesiju za auto – put, a nemoguće je napraviti auto – put za tako kratko vreme. Bićete krivi za koridor 11 koji ne postoji u planovima, ali o njemu govori ministar Mrkonjić. Vi ćete morati da odgovarate za smeštaj najave master planova i 20 milijardi evra koje će Srbija potrošiti u narednih 10 godina, a toliko treba da vratimo, jer smo toliko dužni.

Zato vam predlažemo, da prvo, ovaj zakon odmah povučete iz procedure, da sednete da razgovarate sa onima sa kojima morate da razgovarate. To su vaši koalicioni partneri. Uvažite interese javnosti o kojoj sada govorite, to je građevinska industrija, a da posle, kroz institucije koje postoje u ovoj zemlji, sprovedete te zakone kako bi oni bili u skladu sa pravnim poretkom.

Svaki tender koji isključite, biće minus i prepravka u procesu evropskih integracija naše zemlje. Pogledajte kako to izgleda, vi isključujete mogućnost zaštite prava i kažete da zahtev za zaštitu prava ne odlaže realizaciju ugovora. Šta ćete ako se ugovor realizuje, sud potvrdi da je neko bio u pravu? Onda će neko reći – to je ministar Dulić.

Ne mislim da je to tako. Za mene je odgovoran Mirko Cvetković i on treba ovde da dođe. Premijer ove zemlje koji je doživeo da bude treća vest u danu u kome ode i otvori srpsku izložbu u Šangaju. Prva vest je onaj zločin u Novom Sadu. Druga vest su neki šverceri nafte na Dunavu. Treća vest – Mirko Cvetković u Šangaju otvara srpsku izložbu. Kakva je to zemlja? Kakva je to politika?

Ovde treba cela vlast da sedi, i ministar Dinkić koji je potrošio pola milijarde u Boru i predsednik Republike, koji je potrošio drugu polovinu u Boru. Treba da se pojave svi oni koji sada asfaltiraju po Srbiju, a nemamo za lopatu asfalta, da vidimo kako ćemo da izađemo iz kala u kojem se nalazimo, koji je posledica u velikoj meri, činjenici da ne možemo da se koristimo onim sredstvima koji su se koristili u prethodnih 7 – 8 godina tranzicije.

Zato, postoji puno primedbi na sam zakon, da ne ulazimo u tih 6 – 7 članova. Suština je u sledećem – uradili ste nešto mimo bilo kakvih konsultacija sa onima kojima se obraćate. Ne želim uopšte da pominjem ko su predloženi članovi ove radne grupe. Mislim da nije sada fer spominjati tih nekoliko firmi. Možda su oni zaista u najboljoj nameri, možda su konsultovani, ne znam, ali nije konsultovana Privredna komora. Nisu konsultovane institucije koje postoje u našoj zemlji. Oni treba time da se bave. Oni zajedno sa vama treba da izađu pred parlament i kažu – ovo je predlog zakona, nešto mora ovako da se uradi.

Kako to druge zemlje rade? Da vidimo kako to oni rade – podižu svoju konkurentnost. Vi treba da izvršite pritisak da se spuste naknade za građevinsko zemljište. Vi treba da izvršite pritisak da se vrate prava lokalnoj samoupravi da bi nešto mogla da radi. Nemoguće je, gospodine Duliću, ono što ste vi sugerisali – izdavati lokacijske dozvole bez prethodne potvrde vlasništva, je li tako? Znači, nezapočet postupak, nego potvrda o vlasništvu. To je sada rasprava koju nema puno smisla voditi na ovakav način.

Zaista, želeli smo da pomognemo ovde u Beogradu. Tražili smo reformu Sekretarijata za urbanizam. Nismo mi doveli u Beograd čoveka iz Kraljeva. Dovela ga je DS i ona je to uradila. On se ne snalazi u tim institucijama, i koji, zapravo, funkcioniše tako što svaki dan započne pisanjem neke ostavke. Ne možete vi to sami da radite.

ZIG nema novac da vrati dugove Elektroprivredi. Nema novaca da isplati plate svojim zaposlenima. Firme koje su bile stubovi privrednog razvoja ove zemlje, naši investitori, ako postoje u Srbiji, oni su već vezani za neke projekte koji su blokirani. Njima treba pomoći da se ti projekti ponovo reaktiviraju. To je mnogo korisnije od prebacivanja težišta na lokalne samouprave, koje sada treba da organizuju projekte i koje same nisu sposobne za nešto tako.

Ovo je rasprava u kojoj, očigledno, niko drugi ne želi da učestvuje. Imamo puno toga da kažemo, zato što je naš cilj efikasno ministarstvo koje vi vodite, lider u Vladi. Tačno je to što ste rekli, tačne su cifre koje ste nabrojali. Tačno je koliko je važno da one idu u građevinsku industriju. Nije građevinska industrija u problemu za vas, ali ste ovde sami. Vratite taj zakon i pomozite da donesemo neki bolji, da donesemo sistem mera koji će učiniti efikasnim vašu politiku. Ne možete izolovanim potezom to rešiti.

Ne postoji energija koja može iz apsolutnog minusa, u potpuni plus preokrenuti ovu situaciju. Šta ćemo sa poreskom politikom? Šta ćemo sa režimom plaćanja nadoknada za građevinsko zemljište? Šta ćemo sa obavezama koje te firme imaju, jer su prezadužene? Šta ćemo sa državom koja duguje mnogima? Najveći dužnik je država. Ko će dati kredit neophodan, recimo za modernizaciju tehnološke opreme kojom raspolažu te firme? Ni jedna banka. Država to ne može da radi.

Da vam pomenem samo još nekoliko amandmana. Prvom vam predlažemo da napustite ideju i da se distancirate od ideje kojom potpuno uništavate pravni poredak zemlje, preuzimajući na sebe nadležnosti lokalnih samouprava uz tu opštu konstataciju da će, ako nešto ne uradi lokalna administracija, to uraditi ministarstvo. Ako ne uradi, mora da odgovara. Takav je zakon.

Vi imate pravo inspekcije. Podnesite prijave. Podnosili ste prijave na Voždovcu. Ako ne funkcionišu prijave, ne valja sud. Pogrešili smo u reformi sudstva. Ali, to moramo da radimo, inače, ako krenemo na ovakav način, vi ćete izdavati dozvole, definisaćete kriterijume, daćete novac koji nemate, odlučićete koje firme su te koje mogu da rade, a koje ne mogu i, vi ćete biti jedini krivac.

Gde je problem? Problem je što je sva šteta koja se tako stvara, prevazilazi dimenzije bilo kog pojedinca. Nama ništa ne znači to što će jednog dana neko reći – to je Dulić pogrešio. Stvarno nisam znao. Nama je mnogo važnija činjenica, da je ovaj zakon potpisala Vlada, da je ovaj zakon posledica vladine ambicije da preduzme konkretne mere kako bi se suprotstavila negativnim efektima krize u kojoj se nalazimo.

Nama je posebno važno, ambicija Vlade je da iz dogovorne pređemo u komandnu ekonomiju, jer ćemo na takav način da se vratimo na osamdesete godine. To je ono što svakako ne treba da radimo.

OLIVER DULIĆ: Zahvaljujem se.
Odmah da počnemo. Mislim da treba ovako da izgleda rasprava, zbog toga što ovo jeste što je neuobičajeno. Ovaj zakon nije zakon koji bi se nalazio pred narodnim poslanicima da ne živimo u teškom vremenu i da se oko nas ne dešava jedna katastrofalna ekonomska kriza.

Tačno je da je ovaj zakon omogućio jednu vrstu državnog protekcionizma i da favorizuje domaće preduzeće. Tačno je. Tačno je da smo svesno prihvatili i odgovornost i rizike, da ovoga puta, pre svega mislimo o našim radnicima. Mislimo o našim preduzećima i našim radnicima, kao što, na isti način danas, u EU svaka država je našla načina kako da pomogne svojim radnicima. To je prvi postulat.

Godinama unazad, pokušavamo da izgradimo ekonomiju koja bi podrazumevala slobodan pristup tržištu svima. Bili smo zemlja koja je najdalje otišla u implementaciji svojih obaveza iz CEFTE. Bili smo zemlja koja apsolutno poštuje uklanjanje svih carinskih i vancarinskih barijera i, bili smo zemlja u kojoj je svaki ponuđač, bilo domaći ili strani, imao isti tretman.

Pričamo o tome, da je Komisija za zaštitu prava o zaštiti ponuđača, negde u 95% slučajeva pokazivala da prigovori koji su išli prema njoj, nisu bili osnovani. Danas pričamo o tome, da npr, taj, kako ste ga vi nazvali Duvil, a ja bih rekao kasarna 4. juli ili “Stepa Stepanović”, u kome treba da se gradi po veoma povoljnim uslovima 5.130 stanova, da cela procedura javne nabavke koja je počela od toga, da treba da se uradi geomehanika, je zastala na Komisiji za zaštitu prava ponuđača, zbog toga što jedna firma koja apsolutno nema ni ime i prezime, ni licencirane inženjere za taj posao, ni opremu za izvođenje tog posla, je podnela zahtev za zaštitu prava ponuđača Komisiji. Zatim, nije se pojavila na raspravi, ali je celu proceduru odložila za dva meseca.

Ovom dinamikom, to gradilište će početi da se gradi početkom sledeće godine. To ne možemo da dopustimo. Nemoguće je dopustiti da nam se sve odlaže, zbog toga, a vi to vrlo dobro znate, u ovoj zemlji postoje tzv. tender masteri koji samo postoje zbog toga, da bi ucenjivali firme koje su učesnici u postupcima javnih nabavki, tako što će ih ucenjivati da ukoliko podnesu neki prigovor Komisiji za zaštitu prava ponuđača, to će odložiti posao za dva, tri, četiri meseca i, oni žive od toga da ih neko plaća da oni ne podnose prijave.

Između ostalog, živimo u društvu u kome se takve stvari dešavaju. Ni jednog trenutka se ovaj zakon nije stavio van snage – Zakon o javnim nabavkama. Ne, Zakon o javnim nabavkama i dalje važi. Samo smo stavili mogućnost, da se situacija u kojoj se danas građevina nalazi, prepozna kao jedna od situacija u kome je u Zakonu o javnim nabavkama moguće direktno pogađanje i moguće nešto što je ubrzani postupak javnih nabavki.

Lepo vam piše u Zakonu o javnim nabavkama, na primer, vi, kad se desi klizište ili se desi poplava, ili se desi neka izvanredna okolnost, možete da napravite javnu nabavku u skladu sa ubrzanom procedurom. To vam piše u Zakonu o javnim nabavkama. Ali, niko nije mogao da prepozna da će se desiti svetska ekonomska kriza koja će ostaviti ovako katastrofalne posledice.

Dakle, ovaj zakon je prepoznao ubrzanu proceduru, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama za građevinska preduzeća.

Što se tiče pitanja šta radi radna grupa, ja mislim da sam ministar koji se verovatno u poslednjih 20 godina najčešće susretao sa predstavnicima građevinske industrije. Mi se gotovo jednom nedeljnom sastajemo. Oni imaju raznorazne zahteve. Građevinska operativa i građevinska industrija danas ima ogroman broj problema. Većina njihovih problema je vezana za nelikvidnost. Naša građevinska operativa je bila dimenzionirana za vreme u kome se u Srbiji gradilo nekoliko miliona kvadrata. To je bila 2006. godina, 2007, 2008, kada je bio veliki investicioni ciklus, kada su banke gotovo jurile građevinska preduzeća da ulaze u projekte finansiranja, kada je postojao jedan zaista dobar talas kupovine nekretnina. Tada se dimenzionirala građevinska industrija koja je upošljavala radnike, nabavljala opremu, itd. Verovalo se da će to biti trend i da će to biti potreba koja je u tom trenutku postojala u odnosu na tražnju, što se tiče građevinskog tržišta.

Nažalost, došla je kriza. Mi danas imamo većinu građevinskih preduzeća koja su prezadužena, koja imaju kredite kod banaka, koja imaju ogromne količine građevinske opreme koja im stoji zbog toga što u ovom trenutku apsolutno ne postoji niti tražnja za novim stambenim kvadratima, niti tražnja za poslovnim kvadratima. U ovom trenutku imamo problem i sa bankama koje vrlo teško finansiraju različite vrste projekata, pogotovo projektno finansiranje i imamo građane koji su objektivno uplašeni zbog posledica ove krize i vrlo teško se odlučuju da uđu u stambene kredite. Mi imamo stotine hiljada ako ne i milione kvadrata poslovnog i stambenog prostora koje u ovom trenutku i u Beogradu i u drugim gradovima zvrje prazni. Dakle, jednostavno, ne postoji tražnja za građevinskim poslovima.

Kada ne postoji tražnja za građevinskim poslovima i kada ne postoji niti banka, niti investitor, niti bilo ko ko može da pokrene građevinski sektor, jedini ko može to da uradi je država. Recite mi ko to drugi može? Tačno je da država u ovom trenutku nema sve te pare na gomili. Vrlo dobro znate kakva je situacija u budžetu.

Država može sada da nekom vrstom svog imena i svoje garancije da objedini taj novac sa novcem koje imaju banke u ovom trenutku, jer, kao što vrlo dobro znate, banke su prepune para ali traže sigurne projekte u koje će da investiraju i jedini način da mi u ovom trenutku pokrenemo građevinski sektor jeste da država kao investitor, zajedno sa lokalnim samoupravama, koristi bankarska sredstva i da se uđe u građevinske radove koji do sada nažalost nisu mogli da budu finansirani, pogotovo proteklih deceniju, zbog situacije u kojoj smo bili. To je jedini način kako mi možemo da pokrenemo građevinsku industriju.

Ako vi imate bolji način, kažite mi kako može da se pokrene građevinska industrija? Jer, svi ti investitori o kojima vi pričate, gospodine Jovanoviću, prosto, u Srbiji ne postoje. Oni su u istoj situaciji u kakvoj je celokupna privreda. Svi investitori, pogotovo oni koje ste vi podvukli, možda ih niste direktno spomenuli ali znamo o kojima se radi, svi ti investitori u ovom trenutku nemaju novac. Oni su prezaduženi, oni imaju problema sa bankama, itd. Po nekima od teza koje ste spominjali, ja tačno prepoznajem o kojim se ljudima radi. Ali, verujte mi, svi su oni u istoj situaciji.

Dakle, jedini način da se pokrene građevinska industrija, opet ponavljam, jeste da država sa lokalnim samoupravama bude investitor i da se pokrenu bankarska sredstva, jer će banke dati pare za državne projekte. Dakle, nama treba jedan masovni poduhvat državnih projekata, jedna vrsta javnih radova, u kome ćemo pokušati da okupimo što je moguće više građevinskih radnika i da krenemo da radimo. To je ono što nam treba i to je jedini način kako možemo da spasimo ovaj sektor od sigurne propasti.

Kada već spominjete pitanje i Zakon o planiranju i izgradnji, ja ću vam reći javno. Vi ste poslali predloge za izmene i dopune Zakona. Većina tih predloga ima smisla i mi možemo da razgovaramo o tome. Mi smo sada otvorili javnu raspravu oko nekih stvari koje mogu da se promene. Srbija je zemlja u kojoj je nemoguće napisati zakon koji će važiti na teritoriji cele zemlje i u svim opštinama zbog toga što vi imate užasavajuće razlike između stanja u administraciji, stanja u dokumentaciji, papirologiji, stanju u planovima, stanju u katastrima, od severa na jug i od istoka na zapad. Vi morate da dođete do zakona koji treba da se meri prema najboljima ili, kao što se pokazalo, treba da se meri prema najgorima.

Ono što smo uspeli da uradimo zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, i to je ono što mene ohrabruje, jeste što je 86% opština u ovome trenutku u procesu izrade prostornih planova i generalnih planova regulacije. To je fantastičan napredak. Mi ćemo u toku sledeće godine imati Srbiju koja će biti prepokrivena najzad, po prvi put u svojoj istoriji, svim prostornim planovima i svim regulacionim planovima. I u svakom delu Srbije vi ćete imati tačno saznanje gde i šta može da se gradi, koja je spratnost, koje su zauzeće površine, šta je pristup infrastrukturi, itd. To je ogroman iskorak i to će doneti ovaj zakon.

Kada pričamo o izmenama i dopunama ovog zakona, ja moram da kažem da jedan segment tih vaših predloga mi ne možemo da prihvatimo, a to je pitanje konverzije. Konverzija će morati da se plati. Ja se slažem da je uredba koja je doneta donela direktne probleme u implementaciji. Ta uredba je pisana sa dobrom željom da naše lokalne samouprave i naši poreski organi pokažu svoj pun kapacitet i pokušaju da dođu do toga što se zove realna tržišna vrednost građevinskog zemljišta. Ali, pokazalo se da to nije moguće.

Na sednici Vlade, u četvrtak, će najzad biti usvojena jedna druga uredba koja će omogućiti potpuno drugačiji način kako može taj posao da se završi. Ali, taj posao će morati biti završen i ljudi koji su kupovali preduzeća ili su kupovali u stečaju ili u privatizaciji, koji u njih nisu ništa ulagali a kupovali su ih samo zato što su mislili da će doći do jeftinog građevinskog zemljišta će morati da plate razliku između vrednosti tog zemljišta danas i onoga što su investirali. To se neće menjati.

Dakle, sve ono što vi kažete da može da se promeni, može, ima tu puno i praktičnih izmena koje će doprineti boljem zakonu, ima puno stvari koje ćemo menjati, ali ne možemo da menjamo ono što je osnovni postulat, a to je pitanje konverzije. Ja sam siguran da ću vas morati razočarati po tom pitanju. Jer, suštinski, svi vaši predlozi ili većina vaših predloga upravo ide ka tome da mi pustimo tu konverziju, da sve konvertujemo bez naknade i da to sad ide svojim tokom, jer, bože, nisu takva vremena. Ja se izvinjavam – jesu takva vremena.

Mi ćemo omogućiti svakome ko je obveznik konverzije da plati pod korektnim uslovima, da plati na višegodišnje rate, da se dogovara sa opštinom, u smislu da može da se zameni za adekvatnu cenu kvadrata poslovnih prostora i stanova koje opštini trebaju, da plaća u adekvatnom zemljištu, itd. Dakle, omogućićemo različite načine i modele kako ti ljudi ne moraju da izvade pare u ovom trenutku iz džepa, jer niko danas para nema, i da plate to i da dođemo do toga da se taj posao završi. Ali, taj posao će se morati završiti, i na nečiju žalost, moraće se završiti tako što će neko morati da plati. Prosto, to je stav koji ova Vlada ima i verujte mi da je nemoguće da se taj segment promeni.

Kada pričamo o rušenju pravnog poretka i odgovornosti, dakle, kao što sam rekao malo pre, ponavljam opet – Zakon o javnim nabavkama nije prekršen. Mi smo samo stavili i prepoznali ovu situaciju kao hitnu i jedan od segmenata Zakona o javnim nabavkama koji prepoznaje ubrzanu proceduru stavili smo da može da se primenjuje u ovim situacijama.

Kada pričamo o komisiji o zaštiti prava ponuđača, ona će i dalje da radi svoj posao, ali, prethodni zakon, odnosno Zakon o javnim nabavkama je predvideo tolike druge procedure kada neko uđe u prigovor, da ne bi bilo moguće započeti ove radove koje smo danas ovde pretpostavili da će biti rađeni u narednih nekoliko meseci, ako ne i godinu dana, jer naš sistem tako funkcioniše. Dakle, sistem kontrole zaštite prava ponuđača funkcioniše užasno sporo i ne možemo da izađemo iz jednog galimatijasa čekanja na pravne odluke, koje traje po nekoliko meseci. Nama je potrebna hitna reakcija danas i upravo radimo sve u tom pravcu da to bude danas.

Tačno je. Rekli ste, svi ljudi koje ste spomenuli ovde su takođe bili kreatori zakona, nismo imali vremena za javne rasprave, nismo imali vremena da uđemo u neku vrstu širokih konsultacija. U ovom trenutku prava konsultacija i jedina konsultacija koja je bila je upravo sa predstavnicima građevinskog sektora. Ako vam neko kaže da nije konsultovan, siguran sam da ne govori istinu zbog toga što sam lično razgovarao sa svim adekvatnim predstavnicima građevinske industrije i visokogradnje i niskogradnje i sa proizvođačima građevinskog materijala gotovo svakodnevno. Mi njima ne možemo da izađemo u susret, da budemo posrednici između njih i banaka. Ne možemo da im pomognemo da poboljšaju svoju likvidnost. Ono što možemo da uradimo jeste da im damo posla i mi ćemo to da učinimo. Ovaj zakon upravo tome služi.

Mi ćemo vaše amandmane pažljivo da proučimo. Svi oni koji vode tome da se dođe do boljeg zakona mi ćemo svakako prihvatiti, ali moram da vam kažem da ovaj zakon mora da bude odgovor ove vlade na situaciju u kojoj se nalazi građevinski sektor i mi smo uvereni da radimo pravu stvar. Hvala vam puno.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Duliću, mi se uopšte nismo razumeli. Apsolutno mislim i naša poslanička grupa, mi želimo da pomognemo građevinskoj industriji. Kažemo vam da, evo ovo nije pomoć. Ovo je samo otežavanje situacije u kojoj se građevinska industrija nalazi. Znači, apsolutno da, ali kako se odlučuje za građevinsku industriju, znači aposlutno da, ali kako ste se odlučili za građevinsku industriju, uzmite na primer poljoprivredu? Gde je ministar ekonomije sada u svemu ovome? Gde je Ministarstvo finansija u svemu ovome? Gde vam je prosto Vlada da bi mogli da razgovaramo o sveobuhvatnom pristupu? Nije građevinska industrija u problemu što su oni nešto počeli loše da rade, nego što na njih deluju okolnosti i uslovi na koje oni sami ne mogu da odgovore. To je opšta ekonomska situacija u zemlji.

Kada govorimo o zakonu, onda mi govorimo o zakonu koji treba da pruži odgovore na sve teme koje ste vi ovde nabrojali. Izvinite, ako neko zloupotrebljava pravo, a ovde u Skupštini kad poslanik zloupotrebi svoja prava on bude kažnjen. Mi očekujemo od države da ona bude sposobna da formira institucije, kriterijume jasne, ne može neko da se javi na tender da bi drugog ucenjivao. Ako to radi, za to mora da odgovora, a ako ne odgovara onda on samo koristi priliku u državi kojoj odgovara situacija koju je sama stvorila i koju ne menja.

Niste u pravu kada kažete kako se ne stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. U građevini se ovim stavlja van snage. Stavlja se van snage u građevini. Znači u jedinom sektoru u kojem se država pojavljuje, sa ambicijom da nešto rešava, ona stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama. Sutra će se pojaviti ministar poljoprivrede i reći – mi nećemo više đubrivo da otkupljujemo po tenderskim procedurama, nego ćemo da se dogovorimo sa nekim, postoje opravdani razlozi za nešto tako. To je onda rušenje jednog pravnog poretka.

Što se tiče zakona, još jedanputa – nemojte gospodine Duliću da svoju politiku, vladinu politiku gradite na osnovama pravde. Nemojte to da radite. Budite efikasna Vlada. Vlada koja isporučuje rezultate. Na pravdi nećete napraviti ništa dobro za ovu zemlju. Pravda na kraju meseca ljudima ništa ne znači ukoliko nemaju platu. Pustite pravdu patrijarhu Irineju. Pustite je Muftiji, pustite Biskupu, pustite nevladinom sektoru, za Vladu zakon red, jasni planovi i efikasnost.

Isto želim da vi budete uspešni u svojoj nameri, recimo oko naplate konverzije zemljišta. Nemam ništa protiv toga. Govorili smo vam o načinima na kojima to može da se uradi pre godinu dana. Rekli smo da ne može poreska uprava da utvrđuje tržišnu cenu. Ne može. Sada se vi suočavate sa time. Videćemo da li će biti uspešan drugi model koji predlažete. Jednu stvar nemojte da zaboravite, onaj koji je prodao ne može naknadno da menja pravila, jer je onda prevarant, pa vam niko ništa ne veruje.

Zahtev Čedomira Jovanovića za održavanje vanredne sednice Skupštine Srbije

admin — Tue, 25 May 2010 20:08:07 +0000

Prenosimo Vam zahtev predsednika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića za održavanje vanredne sednice Skupštine Srbije, koje je u ime poslaničke grupe uputio predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću i predsednici Narodne skupštine Slavici Đukić-Dejanović

Poštovani predsedniče Vlade i predsednice Narodne skupštine,

ovim zvaničnim zahtevom tražimo da bez odlaganja zakažete sednicu Narodne skupštine posvećenu merama za prevazilaženje teške ekonomske i socijalne situacije. Predlažemo da se ova sednica održi što pre, a smatramo da je to moguće učiniti već tokom ove radne nedelje.

Bez održavanja takve sednice i konkretnog plana, Narodna skupština i Vlada ne bi smele da prekidaju svoj rad i uđu u letnju pauzu.

Poslednji je trenutak da se u Narodnoj skupštini dogovorimo o tome kako će ova zemlja naći način, iskoristiti potencijale koji postoje među građanima, za ekonomski razvoj, promenu ekonomske politike, pravedniju državnu politiku, zaštitu ljudi koji su danas najugroženiji.

Za poslanike Liberalno-demokratske partije presudan zahtev se sastoji u tome da se u parlamentu, pred građanima, mora raspravljati o merama koje je neophodno preduzeti za vraćanje zemlje na reformski kurs.

Dve godine Liberalno-demokratska partija čini sve kako bi pomogla društvu i institucijama u rešavanju ekonomskih problema koji samo jednim delom proizilaze iz krize finansijskih tržišta u svetu. Kriza je kod nas, međutim, mnogo više uslovljena posledicama nedovršenih, nezapočetih ili pogrešno sprovedenih reformi u samoj zemlji.

Kao i na početku krize, nudimo konkretna rešenja koja su deo političkog i ekonomskog Dogovora za budućnost.Smatramo da su to rešenja koja mogu da doprinesu, ne samo brzom i efikasnom rešavanju problema sa kojima se država suočava, nego pre svega transformaciji čitavog društva, što je preduslov izlaska iz krize.

Naši predlozi, između ostalog, podrazumevaju širok i efikasan sistem poreskog kreditiranja, promenu sistema naplate PDV, snižavanje poreskih stopa u osetljivim granama poput građevinarstva i poljoprivrede, umanjivanje stopa poreza i doprinosa na zarade, reindustrijalizaciju, podsticanje štednje i izvoza, efikasno radno zakonodavstvo, demonopolizaciju i jačanje domaće i regionalne konkurencije, smanjenje učešća države u ekonomskom odlučivanju, decentralizaciju, restruktuiranje i privatizaciju javnih preduzeća i reformu penzijskog fonda.

Smatramo da je poslednji trenutak da konačno u parlamentu, ali i u svim drugim institucijama, obavimo raspravu o merama nove ekonomske politike koja bi uključila sve zainteresovane učesnike: različite nivoe političke vlasti, autore zakona i njihove izvršioce, predstavnike poslovnog sektora, sindikata, domaćih i stranih investitora, stručnjaka i medija.

Očekujemo da brzo dobijemo odgovor na ovu našu inicijativu,

PREDSEDNIK POSLANIČKE GRUPE

Čedomir Jovanović

Jasno definisati platformu Srbije za konferenciju u Sarajevu

admin — Wed, 19 May 2010 19:38:04 +0000

Poslanici Liberalno demokratske partije zatražili su danas od Vlade Srbije da saopšti sa kakvom platformom će učestvovati na konferenciji EU-Zapadni Balkan u Sarajevu.

Poslanik LDP Ivan Andrić je na delu sednice Skupštine Srbije na kojoj su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade pitao je koji je plan za učešće Srbije na skupu u Sarajevu, pod kojim uslovima, šta je cilj tih razgovora, ko će učestvovati u ime Srbije i ko je definisao platformu za nastup na toj konferenciji.

Andrić je rekao da povodom toga javnost dobija oprečne informacije.

“Podržavamo vas u tome da Srbija ode na taj sastanak, ali molimo da to ne radite kroz muljanje nego da izađete pred parlament i kažete kakav je plan”, rekao je Andrić.

Andrić je pitao Vladu i zašto gradjani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u Evropi i koja je realna vrednost domaće valute, imajući u vidu da je evro oslabio u odnosu na dolar a dinar u odnosu na evro.

Čedomir Jovanović o Zakonu o regionalnom razvoju

admin — Wed, 07 Apr 2010 16:04:41 +0000

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović govori o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju u Narodnoj skupštini.

Delić koristio službeno vozilo u stranačke svrhe

admin — Sat, 06 Mar 2010 10:40:18 +0000

Liberalno-demokratska partija uputila je pismo generalnom sekretaru Skupštine Srbije Veljku Odaloviću pismo u kome se od njega traži da kao sekretar parlamenta obavesti Narodnu skupštinu o svim okolnostima zloupotrebe resursa Narodne skupštine.

PISMO GENERALNOM SEKRETARU SKUPŠTINE SRBIJE

VELJKU ODALOVIĆU

Poštovani g. Odaloviću,

Prema saznanjima koje imamo, g. Božidar Delić, potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik Poslaničke grupe Napred Srbijo, boravio je u sredu, 3. marta 2010. godine, u Negotinu u okviru predizborne kampanje svoje stranke. Na privatni – stranački put otišao je koristeći službeno vozilo Narodne skupštine (Audi, BG 111 888).

Kao Generalni sekretar Narodne skupštine dužni ste po Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku Narodne skupštine da se starate o zakonitosti njenog rada, a naročito o zakonitosti korišćenja resursa, materijalnih dobara i službenih vozila koja su stavljena na upravljanje Narodnoj skupštini.

Smatramo da je korišćenjem službenog vozila na ovaj način, u predizbornoj kampanji na lokalnim izborima, narodni poslanik Božidar Delić povredio Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik Narodne skupštine i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U tom smislu nije moguće opravdanje pozivanjem na pojedinačne uredbe Vlade o korišćenju službenih vozila, s obzirom da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao akt jače pravne snage, propisuje svrhe za koji funkcioner može koristiti službeno vozilo.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije izričito propisuje, u članu 29, da „Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka. Samo izuzetno, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera. “ (čl. 29, st. 2. i 3).

S obzirom da je očigledno da je u ovom konkretnom slučaju grubo prekršen zakon, tražimo da obavestite Narodnu skupštinu o svim okolnostima ove zloupotrebe resursa Narodne skupštine i merama koje ste preduzeli u tom smislu, s obzirom da ste, kao Generalni sekretar, odgovorni za zakonito upravljanje imovinom koju Narodna skupština koristi (čl. 63, st. 2. Zakona o Narodnoj skupštini).

PREDSEDNIK

POSLANIČKE GRUPE

Čedomir Jovanović

Jovanović: sukob interesa u parlamentu

admin — Wed, 03 Mar 2010 22:09:39 +0000

Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije u Skupštini Srbije Čedomir Jovanović zatražio je danas odgovor od predsednice parlamenta Slavice Djukić-Dejanović o tome da li je obaveštena da su dva poslanika vladajuće koalicije u sukobu interesa.
Jovanović je na sednici skupštine rekao da poslanici Dušan Bajatović iz Socijalističke partije Srbije i Aleksandar Vlahović iz Demokratske stranke imaju obavezu po zakonu da obaveste predsednicu parlamenta da su u sukobu intersa.

Dušan Bajatović je istovremeno direktor Srbijagasa a Aleksandar Vlahović je u upravnom odboru Erste banke.

Prema rečima Jovanovića, oni zbog toga ne mogu da učestvuju u raspravi i glasanju.

On je ocenio da je neprihvatljivo obrazloženje predsednice parlamenta da će Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na sukob interesa početi da se primenjuje od 1. aprila do kada je rok da se opredele za jednu od funkcija.

Jovanović je rekao da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije počeo da se primenjuje od 1. januara 2010.

On je rekao da su dva poslanika već glasala i da svako ko se pozove na zakon može da “sruši” glasanje u parlamentu.
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram se pozvati na član 27. Poslovnika o radu naše skupštine koji na neki način definiše obaveze predsednika Skupštine. Između ostalog, propisuje da se predsednik stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši druge poslove predviđene zakonom i Poslovnikom.

S obzirom da su ovde objedinjene tačke dnevnog reda koje su veoma obimne, pomenuću samo, kao što ste vi pomenuli, Carinski zakon, pa izmene i dopune Zakona o porezu na dobit građana, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i dva kredita u iznosu od 170 i 160 miliona evra, znači ukupno 330, gospođo predsednice, mi nemamo elementarne informacije na osnovu kojih bi mogli da vodimo jednu normalnu raspravu o svemu ovome.

Prvo što nas interesuje je da li je, a na to je bio obavezan po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, poslanik SPS-a Dušan Bajatović, vas obavestio da je u sukobu interesa, u klasičnom sukobu interesa, jer je on istovremeno i poslanik i direktor “Srbijagasa”? Ovde se u okviru prve tačke dnevnog reda vodi rasprava o kreditu koji parlament treba da odobri “Srbijagasu”.

Ovde je ministarka finansija. Ne znam da li bilo koji normalan čovek u ovoj zemlji ili neko ko sebe smatra normalnim može da ode u banku i uzme kredit pod ovakvim okolnostima?
Zaista smo zainteresovani da pomognemo ovom društvu. Smatramo da je kreditiranje države jedan normalan posao. Na osnovu čega vi očekujete da mi učestvujemo u ovoj raspravi? Nijedan podatak nemamo, apsolutno nijedan. Noćas u ponoć je istekao rok za “Srbijagas”. Interesuje nas izveštaj o poslovanju te kompanije za prethodnu godinu. Koliko je ta kompanija dužna, 170 miliona, 100 miliona itd? Da li ona posluje pozitivno?

Ako želimo da vodimo raspravu o ovome, moramo da imamo informacije na osnovu kojih možemo tu raspravu da vodimo kao normalni ljudi. Prvo je bila obaveza poslanika SPS-a da vas obavesti da je u sukobu interesa i da se izuzme iz ove rasprave i svakako da se izuzme iz glasanja, ako poštujemo zakon. Nakon toga, dajte nam informacije na osnovu kojih možemo argumentovano da razgovaramo. Nijednu informaciju nemamo.

Gospođo predsednice, bojim se da me niste razumeli. Vi imate dva poslanika ovde u parlamentu koji su direktno u sukobu interesa i koje zakon, koji smo mi kao parlament usvojili, obavezuje na blagovremeno informisanje vas kao predsednice parlamenta o postojanju sukoba interesa, a potom ih izuzima iz odlučivanja po ovim tačkama dnevnog reda.

Interesuje me da li poslanik Vlahović, kao član Upravnog odbora “Erste bank” i da li je poslanik Bajatović, kao direktor, da li su vas obavestili o tome da su u sukobu interesa?
Ovde se ne radi sada o mom zahtevu da se mi u danu za glasanje izjašnjavamo o tome. Ne možemo da arbitriramo da li je danas utorak ili ne.

Ako smo postavili gardu, ako je ovde bio hor koji peva himnu, ako želimo da postignemo dostojanstvo ovog parlamenta i pred građanima izgradimo kredibilitet onda moramo razgovarati na drugačiji način.

Nema informacija na osnovu kojih mi možemo, tačno je, ministarka finansija je ovde, može da nam kaže bilo šta, nas interesuje finansijski izveštaj a njega nema. Drugo, da li su vas obavestili poslanici da u klasičnom sukobu interesa? Vi ste bili predmet kampanje u medijima zbog toga što ste honorarno sarađivali sa jednom farmaceutskom kompanijom, pa ste morali da se pravdate pred građanima zašto to radite i na kraju da se odreknete druge funkcije i tog drugog posla. Interesuje nas da li su i drugi poslanici spremni da se ponašaju kao i vi. Ovde nemaju šta da traže ni Bajatović ni Vlahović, a pogotovo ne u glasanju.

Gospođo Čomić, predsednica parlamenta je povredila Poslovnik. Naime, član 104. kaže: “Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine”. Obrazloženje koje je ponudila meni je neprihvatljivo, ne zato što se ne slažem sa time što je rekla, nego zato što je to direktno pogrešno tumačenje zakona. Postavio sam vrlo jasno pitanje – da li je ona kao predsednica parlamenta obaveštena, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, da su dva poslanika parlamentarne većine u klasičnom sukobu interesa? Umesto odgovora da li je obaveštena ili ne, meni je predsednica parlamenta rekla da se zakon primenjuje od 1. aprila.

Do 1. aprila, gospođo Čomić, poslanici koji su u sukobu interesa treba da se opredele za jednu od funkcija, a zakon se primenjuje od 1. januara. Znači, već tri meseca je na snazi zakon koji obavezuje dva poslanika parlamentarne većine da se obrate predsednici parlamenta pre početka rasprave sa informacijom da su u sukobu interesa i da zbog toga ne mogu da učestvuju u odlučivanju, a do 1. aprila oni treba da odluče da li će da sede na mestu direktora “Srbijagasa” ili poslanika u Skupštini Srbije, da li će biti u upravnom odboru jedne banke ili će biti poslanici.

Ako predsednica parlamenta mora da se pravda za sukob interesa, ako to treba da radi svako od nas, onda mislim da su dužni to da učine i poslanici koji učestvuju ovde u raspravi i koji će glasati, koji su već glasali, a to nemaju pravo da čine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mislim da je moje pitanje bilo veoma jasno i da je predsednica parlamenta prekršila zakonik, član 104. stav. 1.

Gospođo Čomić, niste me razumeli. Apsolutno mogu da se složim sa vašim obrazloženjem, ali to nije odgovor na pitanje koje sam postavio predsednici parlamenta. Opet ću vam reći, pošto ste pogrešno interpretirali, vaš doživljaj narodnog poslanika može da bude vaš lični stav, može da bude izraz političkog opredeljenja vaše partije, ali član 32. Zakona koji smo zajedno usvojili o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredbi izuzeća propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak. Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti ništavan je.

Znači, ovde postoji sukob interesa, a poslanici koji su u sukobu interesa imaju pravo do 1. aprila da se opredele koju će funkciju da vrše. Međutim, oni su dužni da obaveste predsednicu parlamenta da su u sukobu interesa. Mene interesuje da li su obavestili ili ne? Znači, to je vrlo jasno, evo ga zakon ovde. Ne mislim da imate neku zlu volju, ali očigledno da vam sekretar pomaže u tumačenju, to nije tako. Obaveza o prijavljivanju postojanja sukoba interesa, poslanici su dužni to da urade. Kažem vam zato što će svako ko se pozove na ovaj zakon moći da sruši glasanje parlamenta.

Problem mosta Gazela: Na zahtev LDP sazvana i sednica skupštinskog Odbora za saobraćaj

admin — Sat, 30 Jan 2010 17:40:12 +0000

Predsednica Skupštine Srbije je, na zahtev poslaničke grupe LDP, za utorak u podne zakazala hitnu sednicu nadležnog Odbora za saobraćaj i veze povodom problema nastalih oštećenjem mosta Gazela i višegodišnjeg kašnjenja u rekonstrukciji mosta na međunarodnom putnom koridoru. To je prava prilika da se utvrdi istina, definišu rokovi i preuzmu konkretne obaveze kako bi se hitno krenulo u potpunu obnovu Gazele, što od republičkih vlasti traži i Gradsko veće Beograda koje je danas zasedalo na zahtev LDP.

Izlaz iz ovog problema ne može da se svede na krpljenje Gazele, a lošu situaciju moramo da okončamo jasnim i vremenski oročenim rešenjem. Skupština Srbije je tokom prošle godine donela zakone kojima se daju garancije za kredite i poslove u putnoj privredi koje izvodi JP Putevi Srbije u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra i zbog toga je Odbor mesto gde treba raspraviti dosadašnji rad, ispitati razloge neefikasnosti i početi otklanjanje problema izazvanih lošim i neefikasnim upravljanjem i podeljenim nadležnostima koje blokiraju Beograd u rešavanju ovog velikog problema.

Na sednici, kojoj bi trebalo da prisustvuju i predstavnici resornog ministarstva i javnih preduzeća, treba raspravljati o otklanjanju posledica oštećenja mosta, ugroženosti funkcija Beograda i Republike Srbije, saniranju postojećeg stanja i stvaranju uslova da se pristupi potpunoj rekonstrukciji mosta, uz rešavanje problema nastalih zbog lošeg upravljanja republičkih institucija zaduženih za održavanje mosta.

LDP je u petak, preko svoje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, zvanično zatražio hitno sazivanje sednice Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine, a povodom ugrožavanja funkcionisanja saobraćaja na mostu Gazela koji je deo međunarodnog drumskog koridora, kao i ugrožavanja vitalnih interesa Beograda, građana i privrednih subjekata koji koriste ovaj putni pravac.

Poslanici LDP-a u raspravi o amandmanima na Predlog budžeta za 2010. godinu

admin — Thu, 17 Dec 2009 14:32:53 +0000

Poslanici LDP-a Nebojša Ranđelović, Judita Popović, Kenan Hajdarević i Slobodan Maraš u raspravi o amandmanima na Predlog budžeta za 2010. godinu u Skupštini Srbije.

Prenosimo Vam transkripte i video zapis govora poslanika LDP-a sa današnje rasprave o amandmanima na predloženi budžet za 2010. godinu u Skupštini Srbije.

Nebojša RanđelovićPoštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana je tekla rasprava o budžetu i čini mi se da smo isključivo svoju pažnju fokusirali na ono šta će taj budžet doneti, koje su njegove loše strane i ima li uopšte dobrih strana.

Ja bih budžet stavio u širi kontekst iniciran jednom vešću, jednim naslovom u dnevnom listu “Politika” koji glasi “Više od milijardu evra gubitaka” i u tekstu kaže: “Ukupno procenjeni gubici lokalne samouprave po osnovu desetogodišnje primene zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije procenjeni su na 1,3 milijarde evra i više hiljada radnih mesta” itd. Onda ministar Marković govori o inertnosti i krivici lokalnih samouprava, da se na neki način ovakve posledice centralizacije promene, odnosno ublaže.

Ovo pitanje ne postavljam samo kao poslanik LDP, ovo pitanje prvenstveno postavljam kao Nišlija, jer pre nego što smo raspravljali o budžetu, usvojili smo zakon i usvojili smo Statut AP Vojvodine i onda je delovalo kao da je sever dobio nešto što nama južnjacima pripada, ali mi to ne umemo da dobijemo ili ostvarimo. Tačka na “I”, odnosno zovite to kako god hoćete, bila je priča o eksproprijaciji, gde će zemlje naših sugrađana nakon eksproprijacije pripasti jednoj privatnoj firmi koja je većinski vlasnik u poslovima sa gasom i naftom u Republici Srbiji.

Naravno, sve ovo o čemu sam govorio, pa i stavljanje rasprave o budžetu u širi kontekst, ostvarivanje sredstava lokalnih samouprava, jeste i pitanje kada, kako i šta treba još da se dogodi da, recimo, niške pare ostanu u Nišu i da nas ovakvi naslovi pred kraj godine ne susrećuu javnim glasilima. Zahvaljujem.

Judita Popović

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko. Mi danas raspravljamo o novcu, jer šta je budžet nego novac, i raspravljamo o poverenju zato što Vlada traži poverenje od građana Srbije, koje mi predstavljamo ovde u Skupštini, za način na koji namerava da potroši novac poreskih obveznika u toku 2010. godine. Na žalost mi ne raspravljamo o odgovornosti, a trebalo bi da se pre toga priloži račun o tome kako se novac trošio u prethodnom periodu.

Nažalost, iz skupštinske procedure povučeni su i Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2008. godinu, ujedno je povučen i izveštaj državnog revizorskog inspektora. Dakle, to su ona akta koja su neizostavno morala da prethode raspravljanju o budžetu za 2010. godinu. Upravo to je razlog za postojanje ovog amandmana koji sam predložila, a to je da se pojača kapacitet državnih regulatornih tela. Iz tog razloga sam predložila da se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti funkcija, DRI, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije poveća određeni iznos novca za poboljšanje njihovog rada, dakle, da im se da određeni autoritet i na taj način što će im se materijalni položaj poboljšati.

Veoma lako mogu da podnesu smanjenje dela troškova usluga kancelarija za saradnju sa medijima, kancelarija Nacionalnog saveza za decentralizaciju kao i Ministarstvo vera. Dakle, to je ono što može da se uradi da se pojača autoritet ovih regulatornih tela koji su brana za zloupotrebe, za korupciju, kao i za besomučno trošenje novca iz budžeta.

Kenan Hajdarević

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo tiče se građana Republike Srbije koji su u događajima u opštini Priboj od 1992. do 1995. godine oštećeni. Podsetiću vas o čemu se radi.

U tom vremenskom periodu, 18 građana opštine Priboj kidnapovano je i likvidirano, četiri građanina opštine Priboj su ubijena na teritoriji opštine Priboj, preko 40 kuća i pomoćnih objekata na teritoriji opštine Priboj, u selima koja se nalaze uz granicu sa BiH, je izgorelo, preko 200 porodica bošnjačke nacionalnosti iz tih sela koja se nalaze uz granicu sa BiH, kao što su Kukurovići, Sjeverin, Voskovina, Raičevići itd. je raseljeno. Iako se radi o građanima Republike Srbije, oni do sada nisu dobili nikakvu materijalnu pomoć od strane države, a oni građani koji su raseljeni nisu u mogućnosti da obnove svoje domove, već i danas, 16, odnosno 17 godina posle tih događaja žive u teškim uslovima, van svojih domova, a država Srbija im čak nije omogućila ni status raseljenih lica.

Takođe, porodice otetih Sjeverinaca uskraćene su za bilo kakvu materijalnu pomoć, jer država njihove otete članove porodica ne smatra žrtvama, jer u skladu sa sadašnjim zakonodavstvom, koji propisuje da materijalnu pomoć od države, porodicama civilnih žrtava rata, mogu da imaju samo lica kod kojih nastupi telesno oštećenje od najmanje 50% usled rane, povrede ili ozlede, a od strane neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija itd, a oni nisu tretirani od strane države na taj način.

Ovaj amandman, jednim delom je, gospođo ministarko, rezultat sastanka koji se 9. decembra ove godine desio ovde u Domu Narodne skupštine, gde smo narodni poslanici Esad Džudžević, Bajram Šeković, Munir Poturak, Bajram Omeragić, Meho Omerović, Vitomir Mihajlović, Šerif Hamzagić i ja imali sastanak sa predstavnicima Fonda za humanitarno pravo sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava, predstavnika opštinskih vlasti u Priboju, kao i sa predsednikom i članovima Udruženja za zaštitu prava proteranih i raseljenih lica iz opštine Priboj, gde smo se dogovorili o konkretnim, kako bi konačno rešili ove probleme o kojima sam govorio.

Na ovaj amandman sam dobio, može se reći, jedan birokratski odgovor, ali ovde bi prevashodno trebalo da dobijemo politički odgovor. Takođe, siguran sam da podršku ovom amandmanu imam i u Vladi Srbije, odnosno od onih ministara čija sam sredstva smanjio da bi se dala pomoć i porodicama otetih i porodicama raseljenih sa teritorije opštine Priboj.

Gospođo ministarko, najmanje što dugujemo tim građanima Republike Srbije jeste vaš odgovor – da li prihvatate ovaj amandman kojim se tri miliona dinara odvaja samo za pomoć tim porodicama? U odgovoru koji sam ovde dobio kažete da bi se ugrozila osnovna funkcija budžetskog korisnika Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, ako bi im se uzelo milion i po dinara od 99 miliona dinara, a oni su prošle godine mogli sasvim normalno da rade sa 58 miliona dinara. Očekujem, gospođo ministarko, da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe LDP pre svega se odnosi na preraspodelu u okviru budžeta, odnosno da se određena sredstva koja su predviđena u stavci Ministarstva infrastrukture odnosno koja su predviđena kao subvencije za železnice, preusmere i to je suština svih amandmana koje su podneli poslanici LDP, da se napravi neka preraspodela, odnosno da se razdele u okviru nekih ministarstava koja su po nama veoma bitna a koja ovim budžetom nisu dovoljno prihoda dobila da bi mogla u narednoj godini da funkcionišu na najbolji mogući način. Pre svega DRI, zatim u okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, u okviru Ministarstva poljoprivrede, sve to skidamo sa subvencije za železnice.

Odgovor koji sam dobio od strane Vlade je da neprihvatanje amandmana ne znači negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva u okviru ovih razdela koja su predviđena, odnosno DRI, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva prosvete. To samo govori o tome da postoji svest kod vas da ova četiri razdela, odnosno tri ministarstva i jedna nezavisna institucija nisu dovoljno dobili ovim budžetom.

Naš osnovni razlog zbog koga smo ukazali da DRI mora da dobije više para je taj što smo čuli u samom obraćanju predsednika DRI da su sa svega četiri revizora uradila toliko obiman posao, svojim izveštajem su obuhvatili 27% onih koji rade u okviru ministarstava.

Da bi mogli bilo šta ozbiljnije da urade, naš osnovni zahtev je da u narednoj godini DRI dobije više para, da se izmeni Zakon o DRI, da bi mogle da se promene plate da bi se što veći broj revizora koji ispunjavaju uslove zaposlilo u DRI, da se napokon krene u kontrolu javnih preduzeća, njihovih finansijskih izveštaja i u kontrolu političkih partija. Predlažemo da prva partija u koju DRI uđe bude LDP i to je naš zahtev od samog starta, od kada se pojavio ovaj izveštaj želimo da se vidi kako posluju partije i želimo da i javnost i građani budu upoznati na koji način se raspolaže sa sredstvima koja dolaze iz budžeta, a raspoređuju se po političkim partijama.

Takođe, smatramo da je zbog budućnosti ove zemlje neophodno odvojiti mnogo više sredstava za Ministarstvo prosvete, za Ministarstvo nauke u tehnološkog razvoja. Takođe, smatramo da mora da se poveća i budžet za poljoprivredu, bez obzira na to što jeste veći u odnosu na prošlu godinu, ali manje su subvencije nego 2008. godine.

Čedomir Jovanović postavlja pitanja predstavnicima Vlade

admin — Tue, 15 Dec 2009 15:36:21 +0000

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović postavlja pitanja predstavnicima Vlade na sednici parlamenta na kojoj poslanici treba da raspravljaju o pet finansijskih sporazuma i ugovora.

Prenosimo vam video zapis i transkript govora lidera LDP.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, želeo bih danas da postavim pitanje koje nisam bio u prilici da postavim tokom trodnevne rasprave o setu zakona koji prate budžet za 2010. godinu i tokom rasprave o samom budžetu. Pitanje upućujem ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću i gospodinu Cvetkoviću, kao njegovom predsedniku Vlade.

Interesuje me u kom trenutku će početi da se bave problemima ljudi koji u ovoj zemlji nešto rade? Očigledno je da su oni svoju funkciju posvetili isključivo onim ljudima koji nemaju nikakav posao u Srbiji i onim ljudima koji su žrtve tranzicije u našem društvu. Veoma je važno razumeti suštinu problema koji danas mi uočavamo, a koji niko očigledno ne želi da rešava – problem ljudi koji prethodnih 10 godina nešto stvaraju u ovoj zemlji, koji to pokušavaju da urade i u ovom trenutku i kojima se niko ne bavi, zbog toga što je broj onih koji rade mnogo manji od broja onih koji ne rade i što je politički profitabilnije dodvoravati se onima koji su žrtve tranzicije, ali i svoje nespremnosti da se menjaju, nego ostvariti dijalog sa onima koji, uprkos svemu, nešto stvaraju.

Želim da vas pitam, gospodine potpredsedniče – kada ćemo dobiti priliku da u okviru zakona, za koje je Vlada delegirala svoje predstavnike, mi razgovaramo sa ovlašćenim predstavnicima za nešto tako? Mi smo juče ovde imali raspravu o Predlogu zakona o finansijskoj podršci porodici. Na tom zakonu se vidi koliko je LDP bila u pravu kada je tražila od Vlade da uvede red, ništa više osim reda, u najširi segment javne potrošnje, a to je segment potrošnje koji je direktno povezan sa finansiranjem penzionog fonda.

Prvo su penzioneri žrtve vladine nespremnosti i neodgovornosti da uvede red u penzioni sektor, a potom smo se juče suočili sa činjenicom da su žrtve postale i porodice u zemlji. Siguran sam da to nije u interesu penzionera, ni u interesu njihovih porodica. Mi smo juče ovde pred sobom videli Vladu koja nam se pojavila sa Predlogom zakona kojim se menja tromesečni period na jednogodišnji period osnovice koja se definiše kao osnovica za finansiranje materinskog dodatka porodilja. Rečeno je da se poslodavac, praktično, dogovara i tokom tri meseca koji se koriste kao osnovica, nerealno podiže zaradu.

Ako smo uočili tu anomaliju na nivou porodice, a ona je samo posledica nužde, kada ćemo se posvetiti očiglednim nedoslednostima i propustima u isplati penzija? Prvo su penzioneri žrtve toga, a juče smo videli ko je još žrtva – porodica, deca, majke kojima se smanjuje finansijska podrška. Isplaćuje se 25% penzija u Srbiji po osnovu invalidnine. Svi vrlo dobro znamo koliko je tu bilo zloupotreba. Time Vlada ne želi da se bavi zato što čuva svoje biračko telo, ali zato skraćuje finansijsku podršku porodici, a navodno razmišlja o budućnosti. Za tu raspravu nam je potreban ministar Ljajić. On je bio ovlašćeni predstavnik Vlade i za Zakon o penzijama i za Zakon o finansijskoj podršci porodici.

Upućujemo pitanje njemu – kada će on početi da radi svoj posao, a njegov posao nije samo da deli računare i da bude narodna majka koja ima razumevanje za svakoga, nego je njegov posao da pošalje poruku Srbiji da je njegovo Ministarstvo spremno da poštuje i one koji rade i da istovremeno vodi računa o načinu na koji se troši teško stvoren novac, pa tako uvodi red u najšire zloupotrebe koje u ovom trenutku možemo da zamislimo, a to su zloupotrebe u okviru penzionog fonda. To je zahtev samih penzionera. Nama su se usijale linije u poslednjih nekoliko dana od penzionera koji podržavaju ono o čemu govorimo, jer je jasno da sve ono što se činilo da prethodnih godinu dana ne odgovara ni penzionerima ni čitavoj Srbiji, ne može biti dobro jednom segmentu našeg društva na štetu preostalog dela.

Postavlja se pitanje perspektive mladih, a mi vrlo dobro znamo koliko je ona sužena. Ovde je u subotu govorio ministar obrazovanja, uz komentar da nema gde da kaže to što je rekao u Skupštini. Kakva je Srbija zemlja u kojoj ministar obrazovanja nema prostor za svoju politiku? Izdvajamo 0,2% za nauku, želimo da imamo veći društveni proizvod da bi mogli da podmirimo socijalne obaveze države. Veći društveni proizvod je vezan za više proizvodnje, za više posla, više posla traži čvršće veze sa svetom, čvršće veze sa svetom ne mogu biti posledica ljubavi nego jasnih interesa.

Ti interesi se ovde ne mogu ostvariti, jer naša Vlada nema razumevanja za sopstvene poslodavce, kako će onda imati razumevanja za poslodavce koji dolazeiz sveta? Ako radnici blokiraju Koridor 10 danima, više nikog ne interesuje ko je tu u pravu, država je nesposobna da zaštiti vitalne komunikacije, a ona to ne želi da radi, ne zbog toga što ne može nego zbog toga što neće da se konfrontira svojim biračima. Na takav način mi nigde nećemo stići.

Pitanje za ministra rada – šta čini za one koji u ovoj zemlji nešto rade?

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici. Gospodine Mrkonjiću, član 27. pošto predsednica nije tu vi ste dužni da nam obezbedite normalne uslove za rad. Ne mislim da gospodin Mrkonjić uopšte može bilo šta da nam kaže o programskom zajmu za razvoj javnih finansija. On čak nije ni ovlašćeni predstavnik za tu tačku dnevnog reda, a direktno je ta tačka dnevnog reda, ona je najveća prepreka raspravi o ovim drugim tačkama dnevnog reda za koji je gospodin Mrkonjić zadužen, jer ako mi definišemo ovaj zajam kao preduslov uvođenja reda u javne finansije, a, s druge strane, recimo uzimamo 75 miliona evra za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, onda je jasno da mi praktično sami sebi stvaramo problem. Bilo bi dobro da ovde dođe ministarka, a tu se pominje mlađi savetnik u Ministarstvu finansija Višnja Kuzmanović, kako bi nam praktično rekla nešto više o ovom zajmu, jer mislim da je besmisleno da razgovaramo sa gospodinom Mrkonjićem o svemu tome.

Lepo bi bilo da naučite ministra kako se ponaša u Skupštini. Prošli put je bio ovde kao predstavnik Vlade zadužen za tišinu, to je bio danu kome poslanici postavljaju pitanja Vladi, pa nije mogao da odgovori ni na pitanja koja se postavljaju Vladi, kao instituciji, a nije mogao da odgovori ni na pitanja koja su se postavljala njemu lično, kao članu UO NIS, ali dobro, u redu. Dajte da vidimo kako ćemo ovo da rešimo i da izuzmemo ovu tačku dnevnog reda i kako da se ponašamo. Razumemo da sada ministarka radi na amandmanima, ali ne možemo da razgovaramo o ovom važnom zajmu 70 miliona evra, 100 miliona dolara koji idu za reformu javnih finansija ili izuzmite tu tačku dnevnog reda ili dajte da vidimo kako ćemo to pitanje da rešimo. Ako se Vlada ovako neodgovorno odnosi prema tome, onda neka ne čeka od nas da na to pristajemo.

Razumem da to nema mnogo direktno veze sa vama, ali s kim da razgovaramo o zajmu od 70 miliona evra za reformu javnih finansija. Vlada je odredila kao svog predstavnika ministarku finansija, a što je i logično, onda je juče poslala neku ceduljicu ovde u kojoj nešto tako menja, ali mi nemamo sa kim da razgovaramo, nema ni poverenika ministarstva, nema nikog ko može da odgovori na bilo kakvo pitanje o tome. Ili da se složimo da o tom zajmu ne razgovaramo. Onda da ne budemo mi odgovorni što će se sutra javiti neki problem koji proizilazi iz činjenice da nismo bili u stanju da na adekvatan način razgovaramo o ovoj tački dnevnog reda. Ako moramo da štedimo na svakom koraku, hajde da vidimo da li je odgovorno ponašanje i adekvatna rasprava o zajmu koji ova zemlja uzima zadužujući svoje građane.

Jovanović: Budžet žrtva nemoćne i nesposobne vlade

admin — Sat, 12 Dec 2009 14:07:37 +0000

Šef poslaničke grupe Liberalno- demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da je predloženi budžet za 2010. godinu “žrtva nemoćne i nesposobne vlade koja pokušava da sačuva postojeće loše odnose u društvu”.

Jovanović je u načelnoj raspravi o Predlogu budžeta u Skupštini Srbije rekao da vlada mora da omogući medjugeneracijsku solidarnost i da budžet ne sme da bude žrtva brojnih političkih slabosti.

“Preduslov za to je dogovor sa ljudima koji žive u ovoj zemlji, a tog dogovora nije bilo”, rekao je Jovanović i negodovao što premijer Mirko Cvetković ne prisustvuje današnjoj raspravi.

Prema njegovim rečima, planirana socijalna politika je milostinja države koja je prethodno uništila svoje stanovništvo.

Dodao je da država penzionerima deli milostinju tako što mladima oduzima šansu za budućnost, a da zapravo svima treba da omogući dostojanstven život.

Jovanović je naveo da se 18 milijardi dinara mesečno izdavaja za penzije, a da su penzioneri deo društva koji pruža najveći otpor EU i NATO.

Lider LDP je kazao da od penzionera očekuje da ispune svoju obavezu prema društvu, odnosno da podrže politiku koja insistira na razvoju.

“Hoćemo u Evropu, ali sa kakvom idejom – da Evropa finansira našu nesposobnost”, naveo je Jovanović i dodao da je godišnja donacija agraru na nivou jednomesečnog izdvajanja za penzije.

Lider LDP je upitao šta će biti za koju godinu kada će priliv u budžet biti manji, a broj penzionera veći i kritikovao što se izbegavaju reforme.

Jovanović je rekao da je LDP amandmanom zatražio da se penzije smanje za jedan odsto za svaku godinu koja nedostaje do punog radnog staža i ocenio da treba da se zavede red u penzionom sistemu i na univerzitetu.

“Tražim da se smanje penzije a da taj novac izdvojimo za poboljsanje uslova obrazovanja i definisanje strategije obrazovanja”, rekao je Jovanović.

Kada je reč o subvencijama, Jovanović je rekao da od 12 milijardi dinara za Železnice, 11,5 milijardi odlazi na plate u tom preduzeću koje je, kako je kazao, “propalo mada to do sada nije niko rekao”.

On je ocenio da su javne finansije duboko kompromitovane izveštajem Državne revizorske institucije o čemu je parlament dužan da raspravlja, kao i da se ne može očekivati poboljšanje u 2010. godini.

Kenan Hajdаrević o Predlogu budžeta za 2010. godinu

admin — Sat, 12 Dec 2009 12:32:50 +0000

Poslanik Liberalno-demokratske partije Kenan Hajdаrević govori na sednici Skupštine Srbije na čijem dnevnom redu je Predlog budžeta za 2010. godinu.
Prenosimo vam video zapis govora Kenana Hajdarevića.

Jovanović: Budžet je žrtva pogrešne politike

admin — Fri, 11 Dec 2009 16:26:17 +0000

Šef poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je danas da je predloženi bužet za iduću godinu “žrtva pogrešne politike” i da će i 2010. biti godina u kojoj je propuštena šansa za reforme.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da predloženi budžet nije razvojni niti budžet štednje jer se, kako je naveo, pod štednju ne može podvesti to što se teret krize i dalje prenosi na srednju klasu.

Jovanović je naveo da je LDP kritičan i prema politici subvencija i poručio Vladi da bi trebalo da traži prostor za uštedu u javnim preduzećima od kojih su mnoga gubitaši.

On je ocenio da je neprihvatljivo održavati preduzeća koja mnogo troše.

Prema njegovim rečima, LDP podnetim amandmanima na Predlog budžeta insistira na afirmisanju principa solidarnosti i na tome da se veća pažnja posveti mladima, nauci i obrazovanju.

On je naveo da očekuje da će penzije biti smanjene za onaj procenat koliko svakom penzioneru nedostaje do punog radnog staža.

Amandmani LDP-a na budžet

admin — Thu, 10 Dec 2009 14:36:50 +0000

Međugeneracijska pravda, zaštita srednje klase, smanjivanje subvencija gubitašima, više novca za obrazovanje, mlade, nauku i poljoprivredu | 10.12.2009.

Liberalno-demokratska partija podnosi niz amandmana na predlog zakona o budžetu i prateće zakone, koji će se u petak naći na dnevnom redu Skupštine. Poslanici LDP amandmanima traže radikalnu preraspodelu budžetskih troškova, jer budžet ne sme biti spisak kompromisa vladajućih stranaka, nego snažan politički dokument kojim se štite prioriteti društva, podstiču zdravi sektori društva i privrede i vodi računa o budućnosti ove zemlje.

Amandmanima se traži drastično smanjivanje subvencija gubitaškim javnim preduzećima i ulaganje tako dobijenih sredstava u nekoliko važnih oblasti, poput obrazovanja, nauke, poljoprivrede i razvoja šansi za mlade. Subvencije moraju biti drastično smanjene zato što se one godinama uglavnom troše na bezobrazno visoke plate u javnim preduzećima, pogotovo rukovodećih struktura imenovanih političkim odlukama, iako proizvode enormne gubitke koje svi plaćamo.

LDP predlaže i dopunu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i izmene budžeta koji će uvesti preraspodelu i međugeneracijsku solidarnost kroz garanciju pune starosne penzije za one penzionere koji su radili pun radni vek, i delimično ujednačavanje penzija na garantovanom nivou za veliki broj penzionera koji su otišli u penziju sa znatno kraćim stažom osiguranja.

Takva preraspodela je neminovna, jer će u suprotnom, nastavkom dosadašnje populističke politike, za nekoliko godina biti potpuno uništen sistem penzionih fondova i budžetske politike, zbog čega će stradati srednja i mlađa generacija- Žrtve će biti svi oni čiji se penzijski doprinosi i poreska davanja troše na servisiranje neodrživog penzijskog sistema, koji je cena kompromisa u vladajućoj koaliciji.

LDP instistira i na promeni sistema naplate PDV, pogotovo za mala i srednja preduzeća koja propadaju pod pritiskom naplate PDV unapred, iako ogroman deo svojih potraživanja ne mogu da naplate, pogotovo kada rade i posluju sa državom i velikim monopolističkim sistemima.

LDP amandmanima traži odvajanje znatno većih sredstava za rad Državne revizorske institucije, kako bi u sledećoj godini bilo moguće ostvariti promene zakona koje LDP traži, a kojima se uvode potrebni uslovi za angažovanje višestruko većeg broja revizora, koji bi mogli efikasno da kontrolišu sva ministarstva, agencije i političke stranke.Poslanička grupa LDP traži hitne konsultacije sa Dianom Dragutinović, ministarkom finansija, kako bi se potražio način da se u budžet unesu tražene izmene.

Čedomir Jovanović o izboru na funkcije u pravosuđu

admin — Mon, 30 Nov 2009 19:27:59 +0000

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović govori na sednici Skupštine Srbije na čijem su dnevnom redu izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i republičkog javnog tužioca. Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na čijem dnevnom redu je izbor Nate Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca.
Prenosimo vam video zapis govora lidera LDP-a. Uskoro i kompletan transkript govora.

Čedomir Jovanović o o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine

admin — Tue, 24 Nov 2009 14:10:08 +0000

Šef poslaničke grupe LDP-a

Prenosimo vam video zapis govora predsednika LDP-a Čedomira Jovanovića na sednici Skupštine Srbije o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.

Čedomir Jovanović,

Narodna skupština

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade mislim da smo na loš način započeli raspravu o ovako važnim temama. Sve ono što je beležilo sam Zakon o nadležnostima i statut Vojvodine, sve je toliko neodgovorno – da mi danas nemamo pravo na takav način da se ponašamo kao republički parlament.

Nije bilo prethodnih konsultacija, jer da je bilo onda smo mogli na tim konsultacijama da se dogovorimo eventualno i o produžetku vremena kojeje inače predviđeno samim Poslovnikom, kako bi se ovde u raspravi, na ozbiljan način, argumentovano, postavio parlament o važnim pitanjima, o kojima danas raspravljamo i na koja treba da damo odgovor.

Sami znate na šta je ličila rasprava na Odboru za ustavna pitanja. Ni jedan predstavnik Vlade nije bio prisutan.

Mi nemamo problem sa činjenicom da ćemo danas provesti svoj radni dan u Skupštini. Želeli bismo da ga provedemo na onakav način i u atmosferi koja je adekvatna temi o kojoj razgovaramo.

Nažalost, gospođo predsednice, vi ste pogrešili. Nigde u članu 90. nije predviđeno proširenje vremena za raspravu. To je predviđeno poslednjim stavom člana 94, u kojem je vrlo jasno rečeno: “Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana”.

To što će neke poslaničke grupe zloupotrebiti skupštinsko vreme, nikako ne može da bude argument za nas koji ne vidimo – zašto bi trebali da se ustručavamo u raspravi i ograničavamo vreme rasprave. Baš naprotiv, smatramo da čitav dan treba iskoristiti – kako bi se videlo koliko su oni, koji svoju argumentaciju grade na politici prošlosti i na strahu slabijih i nemoćnih. Na ovakav način vi nam tu mogućnost uskraćujete, pri čemu i kršite Poslovnik, pa su radikali, sa kojima se ni po čemu ne slažemo, oko Statuta i zakona apsolutno u pravu kada kažu da ste pogrešili, jer niste postupili onako kako ste dužni da postupite.

Stavite to na glasanje i mi ćemo glasati za produženje rasprave, a većina će odlučiti. Ako na ovakav način počnemo radn idan, to će se vrlo loše završiti.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, ako ste vi kao predsednik Vlade i predstavnik izvršne vlasti koja pred parlament izlazi sa ovako važnim zakonom sve sveli na pet minuta citiranja obrazloženja, koje se inače nalazi u samom zakonu, onda bi neko mogao da zaključi ili da Vladi ili vladajućoj koaliciji nije stalo do ovog zakona, pa praktično otaljava taj posao ili da je ovaj zakon potpuno beznačajan, pa ne zaslužuje nikakvu posebnu pažnju. Ni jedno ni drugo nije dobro ukoliko je tačno. Nadam se da grešim.

Ono što je problem i zakona i statutaje zapravo suština o kojojdanas moramo govoriti. Sa jednestrane, očigledna je potreba društva da se menja, tako što će u skladu sa samim sobom definisati državu, a ne sebe prilagođavati državi. Sa druge strane, pitanje Vlade koja je preuzela odgovornost u vođenju ove zemlje, da učini sve kako bi zadovoljila te potrebe.

Šta je ono što je pratilo ovaj zakon u javnosti? Pre i posle svega, velika nemoć vladajuće koalicije koja je izabrana kako bi zemlju promenila, a ne kako bi svojim unutrašnjim nespremnostima i nemoćima, pred kojima se povlači, otvorila prostor za reafirmisanje one politike i vratila u politički život zemlje onaj jezik koji smo toliko puta slušali i koji smo po pravilu plaćali na najskuplji način.

U raspravi pred Odborom za ustavnapitanja traženi su neki novi Slovenci, neki novi Hrvati, novi Crnogorci, novi Makedonci, novi Bosanci. U ovoj skupštini u kojoj je pet država propalo govorilo se jezikom koji je obeležio propast prethodnih pet i Vlada pred tim ne sme da ćuti. Zato nam je bila potrebna ozbiljna rasprava i ceo dan razgovora.

Ako Vlada nema snage za tako nešto, ko ima? Jedna stranka vladajuće koalicije nije zainteresovana za učešće u raspravi po pitanju zakona. Predsednik Vlade sa svojim ministrima je potrošio pet minuta u obrazlaganju ovog zakona. Sve to ne može gurnuti u drugi plan činjenicu da su svoja obrazloženja stranke vladajuće koalicije dale i pre nego što su ušle u ovu salu. Jedan deo vlasti je rekao da je ovaj zakon najveći poraz ideje autonomne Vojvodine, na jedan nepristojniji način. Drugi deo iste vladajuće koalicije je rekao da je to trijumf. Kada je vladajuća koalicija govorila istinu? Da li i jedan i drugi pol te vladajuće koalicije imaju pravo da sebe smatraju strankom koja je rekla istinu?

Mi smo kao stranka reklida ćemo u svakom trenutkupodržavati evropska nastojanjaVlade Republike Srbije i to smo do sada činili. Nismo videli svoj smisao u opozicionom delovanju naspram nečeg što definišemo kao javni interes, ali, prethodnih godinu dana tumaranja oko statuta i zakona samo nas danas dodatno obavezuju, na formulisanje one politike koja će sprečiti vaše kritičare – da oni urade ono što vrlo dobro znaju, pošto vi niste sposobni da uradite ono što ste dužni.

Ako vladajuća koalicija nije sposobna da afirmiše koncept decentralizacije u zemlji, da u potpunosti afirmiše koncept autonomije, budite sigurni – da oni koji danas Vojvodinu brane onako kako su branili pre tri godine Kosovo, pre pet godina Crnu Goru, pre deset godina Socijalističku Jugoslaviju, to vrlo dobro znaju. Strahovi koji su pokrenuti u društvu ne smeju biti ignorisani.

Nigde nećemo stići ukoliko vi iz ovog Parlamenta odete sa podrškom 140 poslanika, a pri tome nemoćni i nesposobni da uverite građane – koliko je zapravobesmislena Srbija, u kojoj se uistom trenutku Srbija brani od Vojvodinei Vojvodina brani od Srbije, uz istu argumentaciju i istim rečnikom: “Ko je, koga opljačkao – Novi Sad Beograd ili Beograd Novi Sad?” Gde je razlika u životu ljudi u Novom Sadu i u Beogradu kada su oni identično obespravljeni i nemoćni, bez ikakve prilike da utiču na svoj život?

Ovaj zakon ne daje odgovor na taj njihov problem, na taj naš zajednički problem. Sve što stoji u ovom zakonu zapravo je bežanje od odgovornosti. To vrlo dobro znaju najžešći kritičari zakona. Zašto oni to rade – koriste svoju priliku? Oni koriste svoju priliku, a mi nemamo dovoljno čvrste partnere u izgradnji moderne, efikasne Srbije u strankama vladajuće koalicije.

Šta je Novi Sad? Da li je Novi Sad “glavni grad”, “glavni, administrativni centar”? Da li je glavni grad u naslovu, ali ne i u rečenici? Gde je uopšte tome smisao onoga što je potrebno našem društvu, a tu pre svega govorim o pravu ljudi da utiču na svoj život? To pravo je jednako uskraćeno – nekome u Novom Sadu i nekome u Subotici i nama koji smo rođeni ovde u Beogradu. Zašto je bio tako veliki problem reći društvu istinu – da je Srbija pogrešno organizovana i da se ona mora fundamentalno menjati kao država, da bi bila u stanju da odgovori na potrebe svoga društva, umesto što je oduvek, pa nažalost i danas u najvećoj meri ugrožavana?

Ovaj zakon ne pruća mogućnost za nešto tako. Mi smo zbog toga razočarani. Napisali smo amandman i očekujemo od vladajuće koalicije da ga podrži, odnosno amandman koji će obavezati svakog ko uđe u ovaj parlament sa Predlogom zakona – da ukoliko na bilo kakav način taj zakon tretira autonomiju Vojvodine pribavi mišljenje i vojvođanskih institucija. Šta će nam vojvođanski parlament, šta će nam vojvođanska vlada, šta će nam 45 ili 46 opština u Vojvodini i svih preostalih 100 u Srbiji, ukoliko tamo sede ljudi koji ni na kakav način ne mogu da odgovore na probleme sa kojima se svakoga dana suočavaju?

U tom smislu bi bilo veoma važnokako će se Vlada postaviti u procesurada na novom statutu i zakonu koji bi obezbedio prenos potrebnihnadležnosti na Vojvodinu. Jer akoVojvodina nema pravo na svoju imovinu, kada će pravo na tu imovinu ostvariti najnerazvijenije opštine u Srbiji, recimo one koje se nalaze na jugu Srbije – tamo gde se otvaraju vojne baze kao perspektivna radna mesta? Ako Beograd nema pravo na svoju imovinu, kada će imati Bela Palanka, jedna od najsiromašnijih opština?

Gde se za ta prava borimo, ako se ne borimo na prostoru Vojvodine, kroz zakon koji se nalazi pred nama? Sva pitanja – obrazovanja, zdravstva, ekologije, poljoprivrede, odnosnosva pitanja koja imaju bilo kakveveze sa životom u Vojvodini, nisu dobila odgovore u ovom zakonu, nego preporuku – da će odgovore naći u posebnim zakonima. Kada?

Ako je godinu dana putovao statut unutar jedne vladajuće koalicije od Novog Sada do Beograda, koliko godina će putovati svi ti zakoni, bez kojih mi ne možemo da imamo funkcionalnu zemlju? Kada smo analizirali politiku koja zapravo stoji iza ovog zakona, verujem da je to mišljenje svih, onda nismo mogli da pobegnemo od zaključka – da je ovaj zakon neželjen i da je Vlada sa njim izašla u parlament u onom trenutku kada više nije mogla da ga izbegava kao svoju obavezu, baš kao i sam statut.

Neistina je da je statut Vojvodine izraz hira vojvođanskog rukovodstva, u Pokrajinii Izvršnom veću. To je ustavna obaveza, odnosno ustavna obaveza propisana Ustavom koji smo mi kritikovali, zbog toga što smo tada videli ono, sa čime se danas Srbija suočava. Između ostalog, i na tom kvalitetu naše politike cenite argumente koje iznosimo, jer nije potrebno još jedanput udariti glavom o zid da bi videli da nigde nećemo stići na ovakav način.

Tišina u redovima Vlade i odluka da se politikom bave u intervjuima, ane ovde u parlamentu – nije ono što je danas potrebno našem društvu. Videli ste koliko je teških optužbi izrečeno u nastupima poslanika koji su izuzeli sebe iz glasanja na Odboru za ustavna pitanja. Naš problem nisu njihovi drugačiji stavovi.

Naš problem je poražavajuća istina, koja govori o uverenju koje je i te kako utemeljeno u društvu, činjenici, što vrlo često nije slučaj, odnosno danas kritičari statuta i zakona, to govorim u ime miliona ljudi u ovoj zemlji – da li su ti ljudi u pravu? Ne. Ko je za to odgovoran – najmanje oni, a mnogo više ona politika koja ih je trovala 20 godina i koja danas misli da će olako, bez previše napora moći da transformiše zemlju, a da ne postoji pitanje sopstvene odgovornosti za nešto tako?

Tačno je. Tu mislim na SPS, ali danas snaga SPS proizilazi iz stava vladajuće koalicije, a tu sede predstavnici te vladajuće koalicije. Ko je bio upravu – Nenad Čanak ili Ivica Dačić? Ne možemo na ta dva argumenta da gradimo sreću u Vojvodini i u Srbiji. Mi ne vidimo u čemu je bio problem da se o tome otvoreno govori, jer smo dovoljno normalni da pođemo od pretpostavke – da svi želimo neki red u ovoj zemlji i da imamo pravo da budemo drugačiji.

Ako se izbegava odgovornost, a očigledne su razlike, onda se ponavljaju problemi koji su činjeni u prošlosti i koji ovaj parlament upisuju kao Skupštinuviše država, nego što bilo ko ovde od poslanika ima mandata – to je činjenica.

Ako pogledamo sporne odredbe samog zakona, onda ćemo da vidimo da su one bez suštine. Kakav je zakon ukojem nema suštine – on je loš? Zaštoza njega glasamo – samo zbog toga štone želimo da dopustimo onoj politici, koja za razliku od politike vladajuće koalicije na prostoru Vojvodine, zna šta hoće, da dođe u priliku da tako nešto uradi? Time ipak prolongiramo one političke poteze i odluke koje moramo doneti i koje je potrebno doneti što pre – široka decentralizacija.

Široka decentralizacija i prava za koja se borimo na prostoru Vojvodine su prava koja su jednako potrebna isvakom drugom delu Srbije. Ako govorimo o regionalnom razvoju, onda je on nezamisliv bez odluke države – da svaona prava koja ne može da ostvari u apsolutnoj meri ili koja ne ostvaruje na dovoljno dobar način, prenese na niže organe vlasti.

Mi u Beogradu imamo 600.000 ljudi koji žive bez kanalizacije. U tom Beogradu koji je sve oteo Srbiji i u Beogradu kada krenete u izbornu kampanju, recimo, u opštini Voždovac vodite na iste način na koji se ona vodi u Beloj Palanci. Kada zakucate ljudima na vrata i pitate ih – šta su vaše potrebe, oni kažu kontejner u ulici, trotoar, autobuska stanica, kanalizacija, telefon, trafo-stanica. Nije ovo samo priča o Vojvodini, ovo je priča o onome što Vojvodina na najjasniji način simbolizuje. O pravu ljudi da utiču na svoj život i obavezi države da im tako nešto omogući. Zato mi imamo veliko razumevanja za nešto tako, ali nemamo razumevanje za politikanstvo i to osuđujemo. Politikanstvo je doći u Skupštinu sa ambicijom da se otalja rasprava o svemu ovome uz očekivanje da će teniski turnir biti zanimljiviji od večernjih polemika.

Nijedna rasprava o zakonu nije organizovana na javnom servisu. Ni jedan razgovor o Statutu. Gde će to Nenad Čanak da odvede Vojvodinu? Gde će on da je odvede gde ona već nije stigla? Sa četiri poslanika u Skupštini Srbije, koliko u Vojvodini. Šta će da radi DS ako i ona ćuti? Ne možete da prelazite preko činjenice da ovde pristajemo na neodrživ jezik, da smo slušali na Odboru za ustavna pitanja optužbe o separatizmu i da nam zamenik predsednika Vlade praktično tako nešto potvrđuje u svojim intervjuima, u kojima se on obraća svom biračkom telu kao da nije zamenik predsednika Vlade Republike Srbije. To može da uradi na sastanku svog poslaničkog kluba, ali tako se ne vodi jedna zemlja ako joj se želi dobro. Što pre to shvatite, pre će svima biti bolje. Mi želimo da pomognemo društvu i zato ćemo glasati za zakon i Statut, ali niko, uključujući i nas, od svih onih koji će glasati za taj zakon i Statut neće to učiniti uveren da radi apsolutno ispravnu stvar, nego će to uraditi onako kako se glasalo 2000. godine za predsedničkog kandidata, zato što se mora, pa nas evo deset godina posle toga u problemima koje tada nisu mogli ni da zamislimo.

Nekoliko osnovnih odgovora na pitanje da li Vojvodina treba da ima Vladu, da li je Novi Sad glavni administrativni centar ili glavni grad. Nekoliko pitanja na pravo Vojvodine da osniva svoja javna preduzeća, da ostvaruje svoje prihode. U svemu tome nema ničeg spornog ukoliko to donosi korist Vojvodini, dobro Vojvodini – dobro Srbiji. Prava koja se daju Vojvodini moraju biti prava koja će se omogućiti i drugim građanima u zemlji. Ne na istom nivou, ali jednako efikasno. Ono pravo koje će činiti najefikasniji život ljudi u Vojvodini mora biti dostupno i nama ovde u Beogradu i nekome u Kragujevcu, nekome u Nišu, u svakoj opštini u Srbiji. To je najbolji odgovor na one kritike koje plaše deo Srbije i hrane politiku koja je braneći interese Srbije od Srbije napravila najnesrećniju evropsku zemlju 21. veka.

Želimo da dobijemo odgovorod vas, gospodine Cvetkoviću, kada će se pred nama ovdenaći zakon o vraćanju imovine lokalnim samoupravama, kada ćese vratiti imovina u skladu sa zakonom koji se ovde pominje pokrajini, kad će Beograd imati pravo da raspolaže svojom imovinom, pa ćete samim tim vi kao predsednik Vlade imati manje glavobolje jer nećete biti dužni da odgovarate na svaki problem u Srbiji.

Srbija je okrenuta na glavu onog trenutka kada je oduzeto pravo ljudima da rešavaju svoje probleme u ime politike koja je na takav način želela da ih distancira od mogućnosti da utiču na svoj život. Zato nam nisu potrebni paravani nego jasna institucija. Ako ste usvojili Ustav za koji se više glasalo nego što se na njemu radilo, onda ste kao vlast dužni da ga poštujete. Taj Ustav daje puni legitimitet svim inicijativama u Vojvodini koje su dovele do Statuta i žestoko kompromituje vladajuću koaliciju ovde u Beogradu koja nije bila u stanju da uradi svoj posao u rokovima propisanim Ustavom.

Šta se nalazi u Statutu i u zakonu? Ono što je kompromis vladajuće većine koja u istom trenutku taj status slavi zbog toga što se njime sveti Vojvodini ili zbog toga što konačno vraća dugove Vojvodini. Mi to osuđujemo i smatramo pogrešnim i lošim. Kakva nam je Srbija potrebna? Moderno organizovana, decentralizovana, sa jasno definisanim pravima i obavezama i iznad svega i pre svega efikasna. Mi ne prepoznajemo ni u Statutu ni u zakonu mehanizme koji će učiniti efikasnijim život u Vojvodini. Institucije i dalje ostaju paravani sa drugačijim tablama, ali bez mogućnosti da nešto konkretno urade. To će sutra biti problem svake od stranaka, i LDP i svake druge koja glasa za Statut i zakon, jer će ljudi tražiti rezultat, a mi ga nećemo pokazati jer je donjega nemoguće doći, osim ukoliko rezultat nije status kvo. Zato je jasno kakav je redosled poteza i on je u ovom trenutku jako daleko od mogućnosti da se ostvari ustavna definicija zemlje, moderna evropska država, široka autonomija sa jasnim pravima i obavezama i potpuno decentralizovana zemlja koja će omogućiti svakom čoveku da utiče na vlast u onoj meri od koje od vlasti zavisi. To je problem i zakona i Statuta jer tako nešto ne omogućava.

Nadam se da ćete do kraja rasprave makarkroz svoje poslaničke klubove braniti ideju demokratski moderne evropske Srbije, ne tišinom i ćutanjem pred slabostima i greškama koje su obeležilerad na zakonu i Statutu, nego kroz insistiranje upravo na onom konceptu koji danas i ako nije ostvaren uliva neku nadu u kvalitetniju i srećniju budućnost, a to je ta evropska Srbija.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se pošto me je pomenuo gospodin Ružić.

Vi me niste uopšte razumeli, što mislim da samo po sebi ne predstavlja poseban problem, ali jeste problem za naše društvo. Govorio sam o lošim politikama, gospodine Ružiću, koje nastupaju sa ambicijom da pobeđuju svoje građane i između ostalog, vi ste protagonisti jedne takve politike. Vaš predsednik je, kao deo vladajuće koalicije koja je ovde pred nas izašla u parlament sa zakonom, rekao da je on pobedio svog koalicionog partnera u vladajućoj koaliciji. Nije to ono što nam je potrebno.

Možemo da se složimo da je naša zemlja tragično organizovana i da su nam potrebna konkretna rešenja, ali koja su to rešenja? Kompromitovali smo centralizovano organizovanu državu, jer se to u verziji Srbije pretvorilo u despotiju. Ne možemo da zanemarimo nahijski mentalitet koji je tako izražen kroz lokalne kabadahije koji caruju po Srbiji, kojima se dodvoravaju svi od predsednika države, predsednika Vlade, do poslednjeg građanina njihove lokalne samouprave. Koji je to oblik organizacije naše države koji želimo da stvorimo da bi na njemu uradili nešto korisno?

Mi u Srbiji ne možemo da se dogovorimo, apsolutno da stanemo svi iza jednog rešenja, ali vlast nije ni pokušala da uveri svoje građane zašto je ovo dobro rešenje, čak nije izašla ni sa jednom umirujućom porukom – ovo je kompromis u datom trenutku, nego se vlast unutar sebe ponaša na takav način da su svi pobednici svi gubitnici, a to je ono što je loše.

Vaša partija je glasala za Predlog statuta, pre godinu dana, koji vi sami danas nazivate pokušajem stvaranja države u državi. Garantujem da to nije bilo tako, da niko u Vojvodini ne želi da stvori od Vojvodine državu u Srbiji. Da li postoje realni strahovi od nečega poput toga? Da, postoje u našem društvu. Onda se politika gradi u skladu sa tim strahovima, a ne sa nekom pozitivnom ambicijom. To je naš problem.

Sada treba da čitamo, šta – statut ili zakon? U statutu piše –glavni grad Vojvodine, pa onda kaže –Novi Sad je glavni administrativni centar. U zakonu se ne pominje glavni grad Vojvodine, nego teritorija i simboli. Sve to zajedno nama govori da nema ni Vojvodine ni Srbije, jer na takav način i Beograd prestaje da bude glavni grad, do neke nove vladajuće koalicije koja će pomerati interpunkciju gde joj odgovara to.

Vlada treba da nas uveri zašto je ovo dobro, a mi za to glasamo samo zbog onog što prati, a što je loše, ovaj zakon i statut, da bi tu priču što pre okončali. To je ono što nam je potrebno. I vaš predsednik i predsednici drugih stranaka vladajuće koalicije, koji će tražiti od građana Srbije, da razumeju trenutak u kom se zemlja nalazi i da podrže ovako nešto, a ne da vode svoje partijske politike onako kako to njima odgovara.

Dali je glasao Pokrajinski odbor SPS pre godinu dana za statut? Glasao je, glasala je Skupština Vojvodine. Kakvi amandmani na statut Vojvodine? Nikada se o tome nismo izjašnjaval

Andrić: LDP će podržati i statut i zakon

admin — Mon, 23 Nov 2009 15:14:28 +0000

Poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić izjavio je danas da će ta stranka podržati Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i Statut pokrajine.

Andrić je novinarima u skupštini rekao da sutra očekuje žučnu raspravu u parlamentu o ta dva zakona koja će pokazati podeljenost društva Srbije, ali je ocenio da će se malo voditi rasprava o sadržajima tih dokumenata.

“Rasprava će biti onakva kakvu Srbija ne zaslužuje jer je vlada u pogrešnoj atmosferi ušla u raspravu o Statutu i usvojila Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine”, rekao je Andrić.

Statut i zakon treba usvojiti što pre i staviti tačku na tu agoniju koja već dugo skreću pažnju javnosti sa važnijih tema, dodao je Andrić

Govor Čedomira Jovanovića na sednici Odbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije

admin — Wed, 18 Nov 2009 21:55:43 +0000

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović danas je na sednici Odbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije kritikovao odnos vlasti u Srbiji prema temi autnomije Vojvodine i donošenja akata koji to potvrđuju. Jovanović je protestvovao zbog toga što sednici nisu prisustvovali premijer i ministri u Vladi Srbije i dodao da je tema statuta i zakona o nadelžnostima otvorena na pogrešan način što je, kako je naveo, omogućilo afirmisanje onih ideja koje ponovo dele Srbiju. Prema njegovim rečima, vojvođansko pitanje je u drugi plan gurnulo pitanje decentralizacije cele države.

Portal www.ldp.rs vam prenosi govor Čedomira Jovanovića sa sednice Odbora za ustavna pitanja Skupštine Srbije. Preuzmite audio zapis govora.

Gospođo predsednice, gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vojvodine, predstavnici Vlade, prvo na početku uz svo poštovanje predstavnika Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želim da izrazim protest zbog užase neodgovornosti predstavnika Vlade koji su bili dužni da učestvuju u ovoj važnoj raspravi na Odboru za ustavna pitanja. Šta je to važnije za 25 ministara i četiri ili pet potpredsenika Republičke vlade u ovom trenutku? Više od godinu dana pogrešno otvoreno pitanje vojvođasnke autonomije razara i samu Vojvodinu i Srbiju. I početak ove rasprave pokazuje koliko smo mi daleko od one atmosfere u kojoj se može uraditi nešto korisno za zemlju.

To što će većina na ovom Odboru preglasati manjinu, nikako ne može dovesti do onog cilja koji valjda mi svi zajedno treba da ostvarimo, a to je jedna moderna organizovana država koja je sposobna da zaštiti interese svojih građana i da im omogući onaj život na koji oni danas nemaju pravo zbog upravo nesposobne politike. Kroz odnos prema važnoj obavezi reformisanja našeg društva i države, vidi se koliko je izražen taj kontinuitet politike koja je u prošlosti, bez obzira na svoje aktere uništila zemlju a nas dovela u poziciju da sada možemo da konstatujemo da smo jako daleko od situacije u kojoj ćemo moći nešto konkretno i kvalitetno da uradimo. Nije tačno da predlog vojvođanskog parlamenta koji je prosleđen nama ovde u Skupštini uz sve izmene i dopune koje su ga na skandalozan način karikirale razbija Srbiju, ali gore od te činjenice je zapravo istina da mi na ovom Statutu, na zakonu kojim se utvrđuju nadležnosti Vojvodine, ne možemo da izgradimo jedno moderno evropsko društvo i to je ono što zabrinjava LDP. Iz jednog jedinog razloga mi godinu dana pružamo podršu vojvođanskom Statutu, samo zbog toga što je ta tema otvorena na pogrešan način praktično omoguućila afirmisanje onih političkih ideja koje ponovo dele građane Srbije. I to je naša zajednička odgovornost, bez obzira na činjenicu da li mi Statut podržavamo ili mu se suprotstavljamo. Potpuno je neodrživa situacija u kojoj u istom trenutku Srbija brani sebe od Vojvodine a Vojvodina sebe od Srbije.

Potpuno su neodržive fraze na kojima se mi spotičemo, jer su to zapravo forme bez ikakvog sadržaja. Da li je Novi Sad glavni grad i šta ako jeste i kakva je korist od toga ako to nije? Ono što zameramo zameramo samo predstavnicima vlasti, a činjenica da oni nisu bili uspešni u tom svom poslu, očigledno je da nisu jer nije suština u ovom Statutu i zakonu nego u mogućnosti da se i Vojvodina i Srbija kvalitetno razviju nas zajedno obavezuje na mnogo odgovorniji odnos. Prted nama je skupštinska rasprava, ako mi u tu skupštinsku raspravu uđemo u atmosferi u kojoj smo u prošlosti ulazili kada se raspravljalo o sudbini bivše Jugoslavije, odnosima u državnoj zajednici, onda mi zapravo sami stvaramo atmosferu u kojoj ćemo jedni drugima biti Slovenci, Hrvati, Bosanci, Crnogorsci a na to nemamo pravo. I zbog toga nam je ovde potreban premijer Cvetković, potreban nam je njegov zamenik, potpredsednici, scvi ministri, ne da bi mi imali većinu nad manjinom nego da bi pokušali da umanjimo štetu koju su oni, kompromisima koji su napravljeni, odsustvom vizije već stvorili. Šta je problem i Statuta i zakona? U činjenici da se oni donose ad hok i da su oni samo deo koncepta koji je Srbiji potreban, celovitog koncepta bez koga ni sam Statut i Zakon ne mogu imati nikakvog smisla. Šta nama sada znači prebrojavanje nadležnosti koje se prenosi sa Srbije na Vojvodinu ako je jasno da će svaki budući zakon po kome se bude uređivala konkretna nadležnost biti opterećen pritiscima i kompromisima kojima je opterećen i sam ovaj centralni. Biće nemoguće tako nešto uraditi. Za mesec ili dva postaviće se smisao svega ovoga što radimo. Tražiće se korist u merama koje smo doneli a nje neće biti. A nije nam potreban status quo jer je jasno da iz tog stanja možemo samo da račuunamo na još veću štetu. Ustavna obaveza vojvođanskog parlamenta je bila da u roku od 90 dana od svog konstituisanja donese Statut. Mi smo bili protiv tog Ustava, ne zato što smo protiv moderno uređene zemlje, ni protiv prava građana da učestvuju u tome nego zato što je bilo jasno da je taj posao urađen politikanski i da če nas uvesti u probleme i na tome gradimo danas svoje pravo da od vas tražimo mnogo drugačiji odnos prema ovoj važnoj temi. Ako govorimo o zakonu, neodržive su pozicije vladajuće koalicije. Vi ste nam poslali ovaj zakon u Skupštinu kao vlada Republike Srbije iza koje treba stane parlamentarna većina. Deo te parlamentarne večine ovaj zakon posmatra kao drugu fazu politike koja je uništila i Vojvodinu i Srbiju krajem osamdesetih godina. Ovo se tretira kao najveći poraz „nekih autonomaša“ u Novom Sadu. U Novom Sadu u Vojvodini u kojoj živi, ako na takav način treba da banalizujemo svoju stvarnost, više od 70% građana srpske nacionalnosti. Od koga to Vojvodina želi da ode i ko je u Vojvodini to ikada pomislio? I kada je bilo koja politika dobila tu argumentaciju na bilo kojim izborima? Nikad.

A mi danas ovde poredimo Vojvodinu sa Crnom Gorom a vojvođaski Statut poredimo sa prvim koracima u nekom institucionalnom separatizmu. Vlada je dužna da da agrumente kojima će se tako nešto marginalizovati. Stranke opozicije imaju pravo na to. Konačno, to je izraz njihove politike koju vode godinama. Ali od Vlade je bila potrebna mnogo veča ozbiljnost. Vojvođanske institucije su na takav način derogirane ovih godinu dana da je jasno da one nemajuneophodan kredibilitet za afirmisanje koncepta autonomije, regionalne autonomije koja je Srbiji potrebna. Vojvođansko pitanje je u drugi plan gurnulo veoma važno pitanje, pitanje decentralizacije čitave zemlje. Zašto su manje važni interesi ljudi koji žive u Beogradu od interesa ljudi koji žive u Vojvodini? Njihove potrebe su drugačije ali i oni imaju pravo jedan novi politički koncept. A šta ćemo da radimo sa Srbijom? Sa Kragujevcem, sa Nišom, sa Borom, Zaječarom, Negotinom, Leskovcem, svim onim sredinama u kojima ljudi žive kao taoci nespoosobno i pogrešno organizovane države.Ako posmatramo ova tri principa koja nam je predstavio predstavnik Vlade, onda je jasno da praktično vlada traga za alibijem zbog toga što je posle godinu dana ispunila svoju obavezu i usvojila ovaj zakon. Kao da nam se Vlada pravda da je ovim zakonom sprečila nekoga u Novom Sadu da, kroz koncept vojvođanske autonomije praktično dođe do nekih elemenata državnosti. Mi se slažemo da je bilo besmislenih propusta u samom predlogu Statuta, ali su to propusti onih stranaka koji čine samo vladajuću koaliciju i kada neko pogreši u normalnom društvu on snosi političku odgovornost za tako nešto.

Nama nisu potrebna ova nevešta opravdanja jer ne može se od Vojvodina napraviti država kad Srbija to nije. Ako govorimo o većem broju nadležnosti koje se prenose, onda je to samo slovo na papiru. U atmosferi u kojoj živimo, jasno je da je tako nešto praktično nemoguće a to je naš zajednički problem. Šta je ono što je naš zajednički problem, i vas predstavnici i nas kao članove Odbora za ustavna pitanja a potom i svih poslanika u skupštinskoj raspravi? Ozbiljan razgovor o ovoj temi a ne kopanje novih rovova. Svašta je ova skupština preživela i mi uopšte ne želimo da budemo akteri jedne nove istorijske sednice koja će svoj puni smisao dobijati za 15 ili 20 godina kada se naša deca budu stidela gluposti koje su čuli tokom skupštinske rasprave. Niko u Vojvodini ne može i nije ni pomislio da uradi nešto protiv Srbije. To što se ljudi u Vojvodini bore za više prava u ovom trenutku samo najavljuje potrebe građana u svim drugim delovima Srbije koji takođe ne mogu normalno da žive pod prisitskom odgovornosti, bez ikakve mogućnosti da bilo šta konkretno urade u svom životu. Imamo vojvođasnki parlament, imamo vojvođansku vladu, imamo lokalne samouprave u Vojvodini. Te institucije moraju biti sposobne da rešavaju one probleme koji su očigledni i koji proizilaze iz pogrešno organizovane države. Argumentacija koja nam se pritom nudi je jedanko pogrešna.

Danas se o odnosu Srbije prema Vojvodini često govori na isti onaj način na koji je pre 20 godina to korišćeno kao obrazloženje neodrživosti tada organizovane Srbije. Nekada je Vojvodina pljačkala Srbiju a danas je navodno obrnuto. To takođe treba osuditi i mi to osuđujemo. Moderno organizovana država traži od nas da u ovom trenutku napravimo te korako a velika kritika vladi i premijeru i ministrima i potpredsednicima zbog ovako ponižavajućeg odnosa prema ljudima, ne prema nama. Što se nas tiče, ne moraju da dolaze ni u Skupštinu i što se tiče LDP-a nema potrebe čak ni za raspravu, mi možemo sad odmah da glasamo zbog toga što želimo da prekinemo tu agoniju, ali ćemo se zbog takvog neodgovornog odnosa prema ovako užasno važnom pitanju vrlo brzo suočiti sa čitavim nizom problema koje Vojvodina sama ne može da reši a koje neće moći da repi ni ovaj Odbor, ni naša Skupština.

Zbog toga što izbegavamo neminovnost dubokih promena na koje nas obavezuje stanje u zemlji. I apelujemo još jedanputa na sve kolege i koleginice, hajde o ovome da razgovaramo poštujući međusobne razlike, ali nekim drugačijim jezikom od jezika koje pamti ova skupština koja je zapravo bila mesto raspada isuviše mnogo država.

Slobodan Maraš postavlja pitanja predstavnicima Vlade

admin — Tue, 10 Nov 2009 13:49:49 +0000

Poslanik Liberalno-demokratske partije Slobodan Maraš upitao je na današnjoj sednici SKupštine Srbije ministra energetike Petra Škundrića ko je odgovoran za to što je po poslednjoj reviziji gubitak NIS-a osam milijardi dinara. Maraš je rekao da je “negde nestalo 90 miliona evra” i upitao ministra energetike da li je neko odgovoran za toliki gubitak navodeći da bi za taj novac moglo da se kupi 10 miliona vakcina.

Prenosimo vam kompletan govor Slobodana Maraša

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da je ovo dosadilo nekima, ali moram da napomenem da je u prvom završnom računu, koji je predat od strane NIS, dobit bila dve milijarde dinara. Revizija koja je učinjena od strane ruskog partnera kaže da je gubitak osam milijardi dinara. Super revizija koja je izvršena kaže da je gubitak najmanje osam milijardi dinara. Negde je nestalo 90 miliona evra. U godini kada je Srbija od rudne rente naplatila 400 miliona dinara izgubila je osam milijardi od strane NIS, odnosno 90 miliona evra. Gubitak “Srbija gasa” 170 miliona evra. Na “Jugoros gas” je otišlo 35 miliona.

Moram da pitam predsednika Skupštine akcionara NIS, inače ministra energetike, gospodina Škundrića – da li je neko odgovoran za to? Šta je sa upravnim odborom koji je vodio NIS do kraja prošle godine, dok je NIS bio u vlasništvu države Srbije? Šta je sa direktorom NIS? Ljudi, da li ste svesni, 90 miliona evra! Mi smo računali. To je, gospodine Iliću, ako je tu, 10 miliona vakcina. Koliko je to penzija? One tri hiljade, o kojima smo pre neki dan raspravljali o smanjenju u javnoj službi, možda bi zadržali posao, da je neko vodio sektor energetike na način na koji treba.

Još jednom podvlačim – 400 miliona dinara dobiti od rudne rente, a 90 miliona evra je NIS u gubitku. “Srbija gas” 170 miliona evra. “Jugoros gasu” smo platili 35 miliona evra za proviziju. Da li će možda građani snositi taj gubitak kroz cene benzina koje stalno skaču i kroz gorivo koje stalno skače.

Moram da postavim pitanje odgovornima u ovoj državi – da li će građani to snositi ili je neko odgovoran za toliki gubitak? Možda postoji mogućnost da se poveća ruski ulog, odnosno ruski procenat u NIS? To je moje pitanje ministru energetike. Pitanje za predsednika Vlade – da li će se možda produžiti monopol koji ima NIS zbog ovih gubitaka?

Gospođo predsednice, ovo je tema o kojoj pričamo već godinu dana i ovo je temana koju već godinu dana dobijamo samo jedan odgovor, a to je tišina. Znači, neko je odgovoran i neko mora da odgovara. Ljudi idu u zatvor za tepsiju ribe. Neko je gurnuo NIS u gubitak od 90 miliona evra u roku od samo dva meseca. U oktobru je NISbio na 20. mestu po uspešnosti evropskih firmi po profitu. Za dva meseca toliki gubitak.

Prošle godine cena nafte je bila velika, svi su imali profit, sve kompanije koje se bave gorivom. Imate toliki problem koji se nadvio nad ovom državom. Neko ko vodi ovu državu, pre svega taj sektor energetike, doveo jegrađane u situaciju da snose posledice toga zato što se cena goriva povećava. Mi ćemo ovde da raspravljamo za koji dan da li će da stoji -Novi Sad glavni, administrativni centar pokrajinskih organa. Građane Novog Sada mnogo više interesuje zbog čega je firma koja je bila nosilac razvoja tog grada u takvom gubitku.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, član 27. Vi ste dozvolili da u danu kada se postavljaju poslanička pitanja Vladi ovo pređe u dijalog između vas i poslanika i između samih poslanika.

U skladu sa članom 27. treba da vodite računa o redu na sednici i da vodite sednicu. Znam da ćete vi reći da je vodite u skladu sa Poslovnikom, ali nije. Mi ovde slušamo populističke priče. Izračunali smo, za osam milijardi, odnosno 90 miliona evra, moglo je da se kupi 10 miliona vakcina po najnovijoj ceni. Da ne pričamo više o tome.

Neko je ovu državu, odnosno Vlada koja je vodila i ljudi koje je postavila, ojadio za velike pare. Niko nije odgovaran. Nije tačno. Neko mora da odgovara i onda bi izbegli sve ovakve diskusije koje smo do sada čuli.