Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, govorio je za TV N1 o izborima u Crnoj Gori.

Da li ste čestitali izbornu pobedu Milu Đukanoviću i kako vidite ovo što se dešava u Crnoj Gori posle izbora?

Odnos Liberalno demokratske partije i Demokratske partije socijalista, naravno i odnos između predsednika DPS-a, crnogorskog premijera Đukanovića, i mene je dugogodišnji. On je obeležen brojnim situacijama u kojima se razvila ne lična bliskost između naše dve stranke ili nas kao pojedinaca, nego između politika. Prvi put sam Đukanoviću čestitao izbornu pobedu 1997. godine. I svaki izbori u Crnoj Gori su bili ne samo borba za Crnu Goru, nego i borba za Srbiju. Ono što se dešavalo u poslednjoj izbornoj kampanji u Crnoj Gori zapravo je imalo mnogo manje veze sa Đukanovićem, a mnogo više sa Vučićem i sa Srbijom. Poslednjih godinu dana, ozbiljnim političarima, a mislim da nas ima dovoljno, je jasno da je Crna Gora definisala svoju budućnost. Ona će biti u Evropskoj uniji i biće u NATO. Pritisci kojima je bio izložen Đukanović, njegova stranka i njegova vlast, posebno u ovoj izbornoj kampanji, su zapravo velika poruka Srbiji. Zbog toga danas Vučić ćuti jer razmišlja, makar po mom mišljenju, o onome što je pred njim, a ja zbog toga o tome otvoreno govorim, jer znam da se ne može kalkulisati sa odlukama koje smo bili dužni da donesemo davno, onda kada ih je doneo Đukanović. Crna Gora je zemlja koja je odmakla daleko u pregovorima sa Evropskom unijom, otvorili su 24 poglavlja, reformisali su svoj sistem bezbednosti u toj meri da su praktično postali punopravni član NATO. Svi ti poslovi u velikoj meri utiču i na budućnost Srbije. Neuspeh Đukanovića na nedeljnim izborima vratio bi čitav region u devedesete. Njegova konkurencija je podršku tražila ne u svom društvu, nego u Moskvi. Na podršku je naišla, ta podrška je bila u skladu sa interesima Rusije, a ti interesi su, nažalost, još jedanput direktno suprotni onome što je potreba građana Srbije. Zbog toga sam, vrlo jasno, prvo čestitao Crnogorcima na izborima, na onome što su tog dana uradili, i naravno čestitao i Đukanoviću zbog hrabrog liderstva i beskompromisne politike na tom planu.

S obzirom na to da opozicija nije priznala rezultate izbora, očekujete li neke nestabilnosti ili mislite da je samo to jedan vid borbe opozicione grupe?

Jasno je da ima nestabilnosti, ali da je ona mnogo vise izražena u Srbiji nego u Crnoj Gori, i to je ono što je zabrinjavajuće. Nikada crnogorska opozicija, koja je oduvek gubitnička, nije priznavala izbore. Ni ’97, ni ’98, ni posle 2000. nijedne izbore nisu priznali. Nisu priznali ni referendum. Uvek su posle izbora svoj poraz i neuspeh pravdali izgovarajući se na izborne neregularnosti. U Crnoj Gori je bilo dve hiljade posmatrača, Crna Gora je daleko otišla u primeni najnaprednijih standarda u oblasti izbornog zakonodavstva, i ponižavajuće je ono što danas moraju da gledaju i slušaju građani Srbije. Takvo laganje, kakvo je karakteristično za ovu zemlju u poslednja dva dana, a u vezi sa interpretacijom crnogorskih izbora, je, po mom mišljenju, ravno Miloševićevoj epohi. A jasno je da to nije slučajno, baš kao što nije slučajno da Nikolić u izbornoj tišini iz Sankt Peterburga poslao poruku da Evropa nije naša budućnost, baš kao što nije slučajno rekao da misli da duguje Srbiji još jedan mandat, a da se pre toga nije dogovorio sa strankom koja ga je i postavila na tu funkciju 2012. godine. Zato apelujem na naše društvo da povede računa o onome što se desilo u Crnoj Gori, da na pravi način analizira sve događaje koji su pratili izbornu kampanju ili samo glasanje.