dr Zoran Đinđić

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

zoran djindjic premijer

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je biran još dva puta, na vanrednoj Skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na redovnoj Skupštini stranke 27. februara 2000. godine. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije “Zajedno” koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS. U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine.

Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine. U junu 2000. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Bio je predsednik Organizacionog odbora 12. svetskog kupa u vaterpolu 2002. Američki nedeljnik “Tajm” u septembru 1999. godine uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade “Bambi” za 2000. godinu u oblasti politike. Đinđić je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije “Polak” i Fonda za američe studije za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta “Fridrih Šiler” u Jeni, 2004. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.

Autor je knjiga: “Subjektivnost i nasilje”, “Jesen dijalektike”, “Jugoslavija kao nedovršena država”. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Theoria”, glasila Filozofskog društva Srbije.

Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.