EU je jedini okvir kroz koji Srbija može da ostvari trajnu stabilnost

0
274

Čedomir Jovanović, predsednik LDP, u intervjuu za crnogorsku “Pobjedu” govori o odnosima Srbije i Crne Gore, stavu Srbije prema Rusiji, evroatlantskim integracijama, odnosima u regionu, kao i o predstojećim izborima.

Navršava se deset godina od nezavisnosti Crne Gore. Kako procenjujete odnose između Crne Gore i Srbije i čime objašnjavate buđenje onih snaga u Srbiji koje su osporavale crnogorski referendum?

Nedovršena transformacija društva, nespremnost da se raskrsti sa idejama koje uništavaju Srbiju poslednjih decenija, naša konstantna kriza naslonjena na svetsku ekonomsku krizu, globalni problemi koji su ceo naš region dosta spustili na listi prioriteta EU, sve to zajedno stvorilo je ambijent u kojem ljudi gube interes da se suštinski bave politikom pa se otvara mnogo prostora u kojem uspešno rastu samo leve i desne demagogije. Ipak, iako mislim da je sadašnja evropska politika Srbije više forma nego suština, odnosi sa Crnom Gorom su bolji nego u doba proglašenja crnogorske nezavisnosti i daju nekakav osnov za izgradnju buduće saradnje i razumevanja koji bi se oslanjali na mnogo toga što nas spaja umesto na ono što nas deli. Naravno, u tom procesu ne smemo nijednim okom žmuriti na vraćanje na scenu ljudi i politike koji žive od raspirivanja starih mržnji i sukoba i ne smemo ni trenutka tolerisati fašistoidne ideje koje su nam pojele decenije života.

Može li buđenje tih snaga da nas vrati i u retrogradnu politiku koju su promovisali, kada su sve nedaće Srbije objašnjavanje time da je Srbija izložena raznim zaverama pa zato Srbija treba da se okrene Rusiji koja joj je jedini pravi prijatelj? Ko danas promoviše Rusiju u Srbiji i zašto?

Taj iracionalan stav prema Rusiji posledica je konstantne nesposobnosti da se shvate svet i vreme u kojem živimo i da se u skladu sa tim razumevanjem odrede ekonomski, politički i bezbednosni prioriteti. Naravno da ne mislim da Rusija treba da nam bude neprijatelj, ali odnosi sa Rusijom, kao i sa svakim drugim, treba da se grade na zajedničku korist i ni na čiju štetu. Evropska unija je jedini okvir kroz koji Srbija može ostvariti trajnu stabilnost, ubedljivo najveća ekonomska pomoć nam dolazi iz EU iako se u Srbiji sistematski gaji zabluda da nam je najveći ekonomski partner i dobročinitelj Rusija iz koje, osim obećanja, nikada nije stigla ni neka simbolična pomoć. Takođe, nemoguće je zamisliti Srbiju kao bezbednu zemlju dok okružena članicama NATO glumi nekakvu vojnu neutralnost, što je naravno samo drugo ime za ruski oslonac na neprijateljskoj teritoriji.

Vlada Srbije promoviše evrointegracije ali i vojnu neutralnost. Da li su te dve stvari spojive ili ćemo ipak u jednom momentu morati da se okrenemo kampanji koja će promovisati ulazak Srbije u NATO?

Ljudi koji danas promovišu anti NATO raspoloženje u Srbiji otvarajući stare rane, rade to iz sopstvene koristi jer u svakom drugom sistemu vrednosti, u politici koja bi nas vodila ka integracijama i pomirenju, oni ne bi imali šta da traže. Svaki odgovoran čovek zna da moramo uraditi sve kako bismo sprečili da nam se tragična prošlost ponovi. Iako se danas većina građana i stranaka koje ih predstavljaju protivi članstvu u NATO, verujem da će u budućnosti doći vreme kada će političari tim problemom da se bave poštenije nego što to rade danas.

Šta Srbije može da nauči od Crne Gore kada su u pitanju evroatlantske integracije?

Crna Gora je uspela da kroz sve kritične tačke u svojoj bližoj prošlosti prođe bez ozbiljnih lomova i unutrašnjih sukoba. Uprkos brojnim iskušenjima većina u Crnoj Gori uspevala je da shvati šta su pravi interesi zemlje i da se rukovodi tim shvatanjem umesto pogrešno shvaćenim mitovima i legendama. Mislim da je to ispit na kojem Srbija previse često pada.

Ko je po Vašem mišljenju najzaslužniji što se regionalni odnosi nalaze na nizbrdici: da li možemo reći da je uzrok te nizbrdice nedostatak  pomirenja i preuzimanje odgovornosti za sve ono što je prethodilo Dejtonskom sporazumu?

Iako ne mislim da je Srbija danas u regionu usamljena u raspirivanju sukoba koji nas sve zajedno drže u konstantnoj krizi, mene je uvek najviše interesovalo šta moja zemlja može da uradi da bi se stvari promenile i šta ja mogu da uradim u mojoj zemlji. Mislim da nacionalistički lideri redom jedan drugom nabacuju role kojima svako u svojoj zemlji diže tenzije i sopstvene rejtinge. Čini mi se da često oni koji žive od sukoba bolje sarađuju nego oni koji bi trebalo da ih gase. Iskreno verujem da jedini put do bolje budućnosti za moju i sve susedne zemlje vodi kroz što brže rešenje svih kriza, pre svega prestanak saplitanja Kosova u želji da postane normalno društvo, traženje stabilnog okvira za pomirenje I saradnju tri naroda u Bosni i Hercegovini i kroz konačno uspostavljanje normalnog odnosa sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom. Siguran sam da Srbija, kao najveća zemlja u regionu, ima potencijal da prednjači u tom procesu i siguran sam da bi je druge zemlje u tom pratile kada bi prepoznale iskrenu nameru i odlučnost.

Jedan ste od zagovornika politike prema kojoj Srbija treba da ide ka liberalnoj ekonomiji, NATO,… Da li vas politički protivnici napadaju samo zbog toga ili suština napada leži u srpskim podelama na prvu, drugu, treću i koju već Srbiju? Kojoj Srbiji Vi pripadate?

Mislim da su te podele na različite Srbije nestale u bedi i siromaštvu u kojem se celo društvo jednako davi i propada. Moji politički protivnici su prihvatili dobar deo politike zbog koje su me napadali od kad se bavim ovim poslom. Oni koji nisu ostali su zaglavljeni u desničarskom političkom talogu bez većih izgleda da nekad opet igraju bitnu ulogu u našem društvu. Naše približavanje NATO može se dogoditi samo kao odluka većine ljudi u Srbiji, sigurno je neće doneti neka stranka od pet ili deset procenata. Iako je danas raspoloženje prema NATO takvo kakvo je, verujem da ćemo se u vremenu ispred nas većina i mi približiti u stavovima, isto kao što smo se približili u odnosu prema Evropi, pomirenju sa komšijama, ljudskim pravima… Verujem da će iracionalnost ustupiti mesto zdravom razumu kad ljudi u drugačijem bezbednosnom okviru budu videli mir za zemlju u kojoj im žive deca i stabilnost koja je osnovni preduslov ekonomskog oporavka.

Bili ste u pregovaračkoj ulozi prilikom predaje Slobodana Miloševića nakon 5. oktobra, kasnije ste zbog toga uglavnom imali neprijatnosti. Prošle sedmice na mitingu SPS-a pozdravljen je njegov unuk. Šta to govori o budućim izborima i ko je u Srbiji zaboravio kako smo živeli u vreme Miloševića, sankcija, ratova i hiperinflacije?

Mislim da se Srbija već četiri godine nalazi na nekakvoj klackalici. Sa jedne strane većina građana i stranke koje su bile glavna prepreka evropskim integracijama prihvatili su, bar verbalno, da Srbija nema drugi put pred sobom osim onog koji vodi do EU. Sa druge strane stiče se utisak da su ideje prošlosti, stare mržnje i gluposti, kao i njihovi nosioci vitalniji nego ikad. Ipak želim da verujem da će kafanska junačenja ostati u kafani, da će fašisti i oni koji na njih liče ostati na margini, a da je veći deo Srbije svestan da nemamo potencijala da izgubimo jedan minut, jednog čoveka ili jedno dete na besmislene sukobe. Neodgovornost političara koji su u kampanji spremni svašta da kažu ili da urade ipak relativno brzo stigne na naplatu. Već sutra će sami pred sobom crveneti zbog gluposti koje prave danas isto onako kako danas crvene zbog onog što su radili pre deset ili dvadeset godina.