LDP Zvezdara

Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv Čedomira Jovanovića

admin — Thu, 02 Feb 2012 15:54:32 +0000

Krivična prijava Agencije za borbu protiv korupcije protiv lidera LDP Čedomira Jovanovića odbačena je još krajem oktobra prošle godine, potvrdio je juče za “Blic” Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva. Zorić je naglasio da je tužilaštvo utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela na koji je ukazala Agencija, “ali ni bilo kog drugog koje se goni po službenoj dužnosti”.

“Prvo osnovno javno tužilaštvo je nakon svih izvršenih provera odbacilo krivičnu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije 26. oktobra prošle godine. Tužilaštvo nije u obavezi da Agenciju obavesti o tome da je tužba odbačena, ali je na zahtev Agencije koji je poslat 25. januara odgovorilo i poslalo dopis 30. januara”, rekao nam je Zorić i dodao da je lider LDP obavešten ranije jer je tražio od tužilaštva informaciju o tome.

Na primedbu “Blica” da redosled obaveštavanja omogućava obema stranama da kažu da su bile u pravu iako su tvrdile suprotno (Agencija da je Jovanović nešto krio u prijavljivanju imovine i prihoda, a lider LDP da je nepravedno optužen), Tomo Zorić kaže: “Nije tačno, Agencija je pogrešila. Njihova krivična prijava je odbačena.“

U Agenciji za borbu protiv korupcije juče nisu davali komentare jer im je, kako kažu, dopis tužilaštva tek stigao. Po Zakonu o krivičnom postupku oni imaju mogućnost da ulože prigovor na odluku tužilaštva i da traže da se ona preispita.

Ombudsman Saša Janković će na zahtev lidera LDP ispitati da li je Agencija radila savesno, a u međuvremenu je Čedomir Jovanović najavio tužbu protiv Agencije zbog narušavanja ugleda u javnosti.

Agencija je do sada podnela tri krivične prijave. Slučaj javnog okršaja sa liderom LDP koji je mesecima tvrdio da nije prekršio Zakon o Agenciji neće se dobro odraziti na kredibilitet Agencije ako ostane bez njihovog objašnjenja i komentara. Već sama činjenica da ne postoji normalna komunikacija između dve državne institucije kao što su Agencija i tužilaštvo ukazuje na to da nešto ozbiljno mora da se menja ako se zaista podržava borba protiv korupcije.

PORAŽENA POLITIKA PREMEŠTA TEŽIŠTE NA BIH

admin — Wed, 01 Feb 2012 23:27:18 +0000

Kada je objavljena vest da će u organizaciji državne agencije TANJUG i uz direktan prenos na TV B92 biti priređena debata između Milorada Dodika, predsednika RS i Čedomira Jovanovića,predsednika LDP-a,zato što se Dodiku nije svideo govor Čedomira Jovanovića na GO LDP-a, iskusan posmatrač je mogao da pomisli na nekoliko stvari:
-   da je generalno dijalog uvek dobrodošao kad se rešavaju krupna politička pitanja i razjašnjavaju krupna neslaganja.
-   da Milorad Dodik želi da iskoristi priliku i sa tog događaja u svet poslalje neke nove poruke i plasira nove političke ideje oko rešavanja pitanja vezanih za funkcionisanje BIH.
-   da bi početak dijaloga mogao biti koristan za otvaranje novih, savremenih procesa saradnje.
Na žalost, ništa se od toga nije dogodilo i Dodik je propustio priliku koja se ne ukazuje baš često. Sav njegov govor, ako zanemarimo nepristojne upadice i politikantska imputiranja se sveo na negaciju presude MSP u Hagu u kojoj je jasno napisano da je „na područiju Srebrenice VRS počinila genocid“.
Milorad Dodik je u politici bio i 1991. godine. Pripadao je političkoj struji koja je Karadžića i njegove saradnike zvala monstrumima. U vreme kad su Milošević i Karadžić imali neke nesporazume,1993 i 1994. godine, Dodik je uživao Miloševićevu podršku i na krilima te podrške, uz američku pomoć, nakon Dejtonske konferencije otišao je za premijera Republike Srpske. Živeo je tada u Beogradu, a i danas ima impresivnu listu katastarskih čestica upisanih na svoje ime u nekoliko beogradskih opština. Kako je vreme proticalo, Dodik je sve više prihvatao retoriku koja mu je bila strana ranijih godina. Postajao je „čvrst i tvrd Srbin – državotvorac“, osvajao biračko telo među bosanskim Srbima svojom nepopustljivošću prema bošnjačkim političarima i negacijom bilo kakve BIH.Dogurao je dotle da ga je Dobrica Ćosić proglasio najtalentovanijim srpskim političarem, a lično je učestovao u kampanjama Vojislava Koštunice kad je god to bilo moguće. Bio je govornik na čuvenom mitingu „Kosovo za patike“, u februaru 2008. godine, kad su gorele ambasade.
Nakon što je Koštunica propao približio se Borisu Tadiću i to je sada veliko političko prijateljstvo. Uspeo je da na Tadića okači Karadžićeve lente i ordenje, baš 9. januara ove godine kad se obeležavala godišnjica Republike Srpske. Ponavlja stalno da BIH nikada neće priznati Kosovo dok je on tamo neki faktor.
Ovo što gledamo danas je loša politička igra koja će najviše koštati Srbiju. Propala nacionalistička politika je na Kosovu pri samom kraju. Evo i Vuk Jeremić želi da se skloni i uhlebi u Njujorku.Dolaze izbori i predsednik Srbije grozničavo juri glasove i Dodik mu tu može biti od neke koristi. U tu svrhu ni kačenje Karadžićeve lente nije greh. No greh je postalo pomenuti reč genocid, bez obzira što ta reč piše u presudi MSP u Hagu. Zbog toga ova besomučna jurnjava korifeja srpskog nacionalizma, najpre za piscima i bibliotekarima,a od subote, posle govora Čedomira Jovanovića na GO LDP-a, oštrica se upućuje na jedinu politički ispravnu i iskrenu snagu.

Dodik i njegovi instruktori će se vrlo brzo naći pred problemima mnogo većim nego što je to Čedomir Jovanović, LDP, Forum pisaca ili Sreten Ugrčić. Vreme njihovoj politici ističe, i biće jako bolno to priznati. A srpskoj nacionalističkoj eliti ostao je samo još jedan oslonac – Republika Srpska i Dodik.

KIKINĐANI GOSTI OPŠTINE ZVEZDARA

admin — Wed, 01 Feb 2012 23:23:03 +0000

Zaposleni u opštini Kikinda, 31. januara posetili su svoje kolege u gradskoj opštini Zvezdara, kako bi razmenili iskustva u organizovanju socijalnih kooperativa, u čemu je Zvezdara ostvarila zapažena rezultate u praksi, kroz organizovanje ranjivih socijalnih grupa na prikupljanju i reciklaži otpada.
Zahvaljujući stabilnoj političkoj koaliciji u opštini i dobrim odnosima unutar nje, stvoreni su uslovi da zaposleni, stručni saradnici, organizacije i udruženja građana ostvare kvalitetne i održive projekte. Na taj način oformljeno je više kancelarija koje se bave problemima ranjivih grupa, SWIFT reciklažna zadruga u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, radionica za proizvodnju papira i dnevni boravak za osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju “Naša kuća”.
U toku posete, gosti su obišli SWIFT centar u Ulici Đanga Rajnharta u Mirijevu i upoznali se sa projektom “Inicijativa održivog upravljanja otpadom radi zdravijeg sutra”, a potom i dnevni boravak “Naša kuća” u Dolenjskoj ulici, kao i radionicu za proizvodnju papirnih kesa.

Uvek kada Srbija nije razumela Bosnu, prvo je stradala Bosna, a potom i sama Srbija.

admin — Wed, 01 Feb 2012 15:39:23 +0000

Ja sam govorio o Srbiji. I brinem o svojoj zemlji, koju nekoliko meseci deli od izbora. O zemlji koja ima pravo da u kampanji konačno formuliše politiku, i otvori, sva ona sporna pitanja i naše odgovornosti i bilo čije druge. Kako bi nakon tih izbora Srbija prestala da bude ono što je bila godinama, a to je izvor svih problema u regionu. Onih problema koji su uništavali i srpski narod i sve one na koje je srpski narod upućen. Za mene je pre svega to važno…Ovo nije1992, gospodine Dodik. Mi ovde ne razgovaramo o onome što će biti. Mi ne predviđamo u kom pravcu nas to vodi. Mi sada samo interpretiramo ono što je fizička činjenica i što bez obzira na naše međusobne razlike ništa ne može osporiti. Možete Vi i mene i LDP da bacite na lomaču, ne možete Vi lično, ali će zemlja ostati okrugla. Bosna nije država.

Click here to view the embedded video.

Rečenica koju sam izgovorio na Glavnom odboru je izvučena iz konteksta, ali je to ničim ne čini manje značajnom. Koliko je ona važna gospodinu Dodiku, i mnogo više onima koji su i bili moja meta, i koji sada koriste i zloupotrebljavaju Republiku Srpsku onako kako je oduvek srpska vlast zloupotrebljavala Srbe, bez obzira da li pričamo o Srbima u Hrvatskoj, u Bosni ili danas na Kosovu. Ta rečenica ima svoju težinu. Ne mislim da umanjujem težinu te rečenice. Ali, mi danas razgovaramo u centru Beograda, u zgradi TANJUG-a, koju obezbeđuje policija, kao da igra Hrvatska rukomentna reprezentacija. Od koga to u ovom gradu mene čuva policija? Od kojih to junaka i srpskih patriota? Od koga čuvaju gospodina Dodika? E to je tema.

Ovo nije 1992. godina, gospodine Dodik

Ja sam govorio o Srbiji. Brinem o svojoj zemlji, koju nekoliko meseci deli od izbora. O zemlji koja ima pravo da u kampanji konačno formuliše politiku, i otvori sva ona sporna pitanja i naše odgovornosti i bilo čije druge, kako bi nakon tih izbora Srbija prestala da bude ono što je bila godinama, a to je izvor svih problema u regionu- onih problema koji su uništavali i srpski narod i sve one na koje je srpski narod upućen. Za mene je pre svega to važno. Ovo nije 1992, gospodine Dodik. Mi ovde ne razgovaramo o onome što će biti. Mi ne predviđamo u kom pravcu nas to vodi. Mi sada samo interpretiramo ono što je fizička činjenica, i šta, bez obzira na naše međusobne razlike, ništa ne može osporiti.

Bosna nije država

Možete Vi i mene i LDP da bacite na lomaču, ne Vi lično, ali će zemlja ostati okrugla. Bosna nije država. Kada god Srbija nije pokazala sposobnost da razume Bosnu, kad god je u bosanskoj nesreći tražila korist za sebe, stradala je prvo Bosna, pa ako treba i Srbi u njoj, a potom i sama Srbija. Dok oni Vama laskaju, gospodine Dodik, o Pijemontu srpstva, ja mislim na Srđana Aleksića iz Trebinja. On je pijemont srpstva. On je Srbin kojeg poštuje svaki Bošnjak i Hrvat. Ne Karadžić, a ne Mladić, a ne Krajišnik. Ne oni koji svoju golotinju kriju šepureći se po Banja Luci, nastojeći da na tim ostacima nacionalizma dođu do vlasti. To je suština našeg problema.

Srbija se seti RS kada kompenzuje kosovski poraz

Mene zanima šta moja zemlja radi u ovom trenutku. Kakvu politiku formuliše? Da li se ona Republike Srpske seti samo onda kada treba da kompenzuje nacionalne poraze na Kosovu, ili razmišlja o Srbima u Bosni odgovorno, onako kako u prošlosti nikada nije činila? Jedan dan vam uvode rat, a drugi dan vas guraju na barikade na Drini. Jedan dan vas smenjuju i vređaju, drugi dan vas podržavaju. 2004. godine ste za srpsku vlast bili crni đavo, 2006. u izbore nisu smeli da uđu bez Vaše podrške . To je ta nesrećna Srbija. Mene brine budućnost Bosne, i taj očigledan paradoks da Srbi svoju budućnost ne vide u Bosni. I ono što je posebno tragično je to što istovremeno uz jedan takav stav čitav jedan narod nema pravo na postojanje. Ako je Republika Srpska država, Bosna nije, a ako Bosna nije, Bošnjaci nisu narod. Bošnjaci misle da mogu biti narod samo ako dobiju svoju državu, a nju traže u demontaži Republike Srpske. Da li su to činjenice?To su gole činjenice. Da li su one ispravne? Ja mislim da ne.

Dejtonsku Bosnu je napravio Milošević

Ja ne mogu da tragam za rešenjem u Bosni, a da to rešenje gradim na nesreći srpskog naroda. Ali isto tako, moj narod zaslužuje ono dostojanstvo koje mu je oduzeto kada je indetifikovan sa onim što nikada u prošlosti nije uradio, i sa čim treba da se suoči da bi taj teret skinuo sa sebe. Tačno je da je u Srebrenici izvršen najmasovniji ratni zločin u posleratnoj Evropi, zločin koji je kvalifikovan kao genocid. Ne mislim da ovaj naš razgovor pretvorim u citiranje kojim Vi menjate pol u Vašoj političkoj karijieri. To je činjenica. Činjenica je da je ubijeno 10.000 ljudi u Sarajevu, 1.500 dece. Činjenica je da su ubijani i Srbi i Hrvati. Bosna nije država nego lonac. Ja mislim da je Srbija ta koja treba na to da odgovori. Da preuzme svoj deo odgovornosti. Da ponudi jasan plan, a ne da sa strane priča: dogovorite se vi tamo. Vi što ste se ubijali, Vi što ste preživeli. Dejtonsku Bosnu nisu pravili Izetbegović i Karadžić, nego je napravio Milošević, tako što je njegov glas vredeo dva. Da li sam u pravu? Jesu li kreatori Dejtonske Bosne zavšrili u Hagu ili izbegli Hag jer ga nisu doživeli.

Oni koji su vodili RS napravili su je i na Srebrenici

Mislim da je situacija jako ozbiljna. Zbog toga mi u Srbiji treba da razgovaramo. Rečenica je potpuno jasna, i ako govorim o srpskom narodu kao žrtvi onda ne možete biti istovremeno i žrtva i dželat, ali, oni koji su vodili Republiku Srpsku, oni su je napravili i na Srebrenici, napravili su je i na urnisanju Sarajeva, opsadi Sarajeva koja je trajala više nego opsada Lenjingrada. Govorim o prvom predsedniku Republike Srpske kojem se sudi u Hagu, o prvom vojniku Republike Srpske kojem se sudi u Hagu, o predsednici kojoj je presuđeno i koja je odležala kaznu u Hagu, koja je u Hagu rekla isto što i ja, govorim o ešalonima onih koji su iz Srbije i Republike Srpske završili na optužnici haškog tribunala, ostavljajući za sobom politiku koja i dalje truje naše društvo. Govorim o goloj istini koja moju zemlju opisuje kao zemlju koja ne zna koliko je zaista velika njena obaveza prema Bosni.

Da li je Karadžić „zlotvor“ kao što ste godinama tvrdili?

Ko je vodio tu politiku u ime srpskog naroda koja je srpski narod uništila? Da li je vodio Karadžić? Da li je najveći zlotvor srpskog naroda u Bosni Karadžić, kao što ste to rekli pre pet godina? Da li je zlotvor kao što ste rekli? Jedna reč, da ili ne? (Dodik nije odgovorio)

Ovaj razgovor je za mene značajan zbog toga što govori o vašoj evoluciji, što ste vi od čoveka koji ga je opisao kao zlotvora, stigli do predsedika i apsolutne vlasti u Republici Srpskoj koja danas ne sme o njemu da kaže ono što je smela kad je on bio predsednik te Republike Srpske, a vi ste bili poslanik.

Ne kitite se Karadžićevim ordenjem

Da li ćete vi da merite moje srpstvo? Ja sam vam rekao da se ne kitite Karadžićevim ordenjem. Kitite se Srđanom Aleksićem, Trebinjcem, momkom, dvadesetogodišnjakom koji je ubijen braneći Bošnjaka, svoga prijatelja. Tog Srbina ceo svet može da razume. Vi ste završili u ratu sa Anđelinom Džoli, dotle ste stigli dokazujući ono što je nedokazivo. Problem je u toj jalovosti i nemoći, nesposobnosti da se pogeda put pred sobom. Treba da nađete razumevanje za one na koje ste upućeni, od kojih zavisite. Treba svoju državu da slavite, želim joj svu slavu, ali sa onima na koje ste upućeni. Nije bilo Božića u Bosni bez komšijske podrške. Pričam o Mostaru koji nije grad, o Bosni koja nije Bosna. Ta politika o kojoj ne smete reč da kažete, kažete priča se u Hagu o njoj. Pa što se priča o njoj u Hagu? Znači, ako sam protiv Karadžića, za Aliju sam.

Ko formuliše te patriotske obaveze? Arkan? Ljudskost u nama, dostojanstvo, čast?

Vaše pravo je da Bosnu volite i ne volite, ali je vaša politička obaveza da dopustite nekom drugom da voli tu Bosnu , a da ne bude izdajnik, da brine o toj Bosni na osnovu istorijskog iskustva, na osnovu činjenice da danas, 20 godina posle rata, po mom gradu deca hodaju i uzvikuju “Nož, žica, Srebrenica”. Nikada u Bosni nisu bili, rodili su se tada kada se to desilo. Zatrovana nam je zemlja. Koliko policajaca obezbeđuje ovu zgradu? Ko formuliše te patriotske obaveze? Arkan? Ljudskost u nama, dostojanstvo, čast? Koliko čitulja je stiglo u Politiku od jutros na moje ime? Supotstavili smo se histeriji u vezi sa slulčajem Ugričić, zbog ambicije da se sa državom poistovete oni koji su na vlasti. Ideji da svako u ovoj državi ili ko za državu radi, mora da misli glavom onoga ko tom državom vlada. To je pozadina svega toga. Da bi svi završili pod šinjelom. Ko drugačije kaže, kleveće i laže. Ko kaže da je Srebrenica genocid, on ne poštuje srpske žrtve. Čak ne poštuje ni svoju ubijenu porodicu. Da li je to logika? Pa to je sramota. Niko tako o Srbiji nije govorio do ovog našeg doba.

Stalni pokušaji Vlade da sa sebe skine odgovornost za neuspeh u evropskim integracijama

admin — Mon, 30 Jan 2012 14:46:08 +0000

Na početku moram da kažem da je posle 9. decembra kada Srbija nije dobila status kandidata naša poslanička grupa je tražila javno slušanje predstavnika Vlade koji su tada obasipali javnost neistinama i lažnim tumačenjima onoga što se desilo 9. decembra. Epilog toga je da mi sedimo ovde, da je tu dosta poslanika, mnogo više nego na nekim sednicama parlamenta, da su tu gosti, zainteresovane grupe, predstavnici EU i samo jedna grupa u našem društvu nije prisutna, a to je Vlada Srbije.

Click here to view the embedded video.

Hvala poštovana predsednice, predsedniče Odbora, kolege poslanici i dragi gosti. Na početku moram da kažem da je posle 9. decembra kada Srbija nije dobila status kandidata naša poslanička grupa je tražila javno slušanje predstavnika Vlade koji su tada obasipali javnost neistinama i lažnim tumačenjima onoga što se desilo 9. decembra. Epilog toga je da mi sedimo ovde, da je tu dosta poslanika, mnogo više nego na nekim sednicama parlamenta, da su tu gosti, zainteresovane grupe, predstavnici EU i samo jedna grupa u našem društvu nije prisutna, a to je Vlada Srbije. Mislim da je to dobra slika i dobar početak za raspravu o evropskim integracijama Srbije zato što se taj proces u delovima u kojima je on dobar i kavalitetan obavlja uglavnom bez Vlade Srbije. Vlada u tom procesu učestvuje bezvoljno, tromo, u većini slučajeva prilično nezainteresovano, kada napravi problem ona je sklona da proglasi da tu odgovornost odmah skine sa sebe, pa smo i mi bili crna rupa evropskih integracija. Danas su to Nemačka, Austrija, ne znam ko nas mrzi, pre dve godine Holandija nam je bila najveći neprijatelj. Postoji stalni pokušaj Vlade da sa sebe skine odgovornost osim u slučajevima kada se na primer skine bezvizni režim i tada shvatimo koliko ministara imamo koji se bave evropskim integracijama u želji da odu da se slikaju i preuzmu zasluge za sebe. Upravo takvo ponašanje, u to sam duboko siguran i to je ozbiljna politička tema, vodi do toga da su stranke u parlamentu, a i naše društvo duboko polarizovane prema pitanju evropskih integracije i otud potreba direktorke kancelarije za evropske integracije da prvih 70 posto prezentacije potroši, u Srbiji u 2012. godine, na to da nas ubedi da su evropske integracije dobra stvar.

Mislim da je samo to poraz ako u Skupštini Srbiji 12 godina nakon promena morate da ubedite poslanike, goste, javnost da Srbija treba da ide putem evropskih integracija. Što se tiče Vlade, mislim da je i normalno da imamo takav stav kao opoziciona partija, mislim da je veoma veoma skandalozno što nema nijednog predstavnika vlade da objasni šta se desilo u tom suštinskom odnosu između Srbije i EU danas. Moram da kažem da je ovo i prethodno gospodin Ilić rekao, prema ovim statistikama Srbija je odavno trebala da bude zemlja kandidat. Problem je to što taj tehnički deo ne čini i celokupnost evropskih integracija. Tema broj jedan danas u odnosima Srbije i EU je pitanje Kosova. I baš zbog toga je morao da bude ovde I premije, ako je on zauzet ako slučajno otvara neki deo puta ili neki most morao je da dođe neko drugi pošto ova zemlja I nema političkog predstavnika za odnose sa EU od 9. decembra. Od kada je Božidar Đelić dao ostavku nijedan drugi ministar niti bilo koja osoba iz Vlade nije javno preuzela tu obavezu. To pokazuje pitanje shvatanja lične i političke odgovornosti. Mislim da Skupština Srbije nikada nije bila problem po pitanju evropskih integracija, tu je uloga svake od stranaka dragocena, postojimo mi koji smo za evrointegracije postoje stranke koje su protiv, ta rasprava uglavnom da je dobar rezultat, bar se o tome raspravlja, problem je primena postojećih zakona. Da bi shvatili pre svega ljudi koji nas gledaju pitanje primene ono može da se svrsta u nekoliko grupa. Naravno, najteže je primeniti one zakone koji su protiv nečijij ličnih odnosno finansijskih interesa, političkih interesa pre svega vladajućih stranaka, i one koje je teško primeniti zbog finansijskih sredstava. Stav LDP o EU je jednostavan, mislimo da je to najbolji put za Srbiju. Nismo evrofanatici, uviđamo sve slabosti EU, ali mislimo da je to od ponuđenih puteva najbolji put. U tom smislu je postojala i naša politika u parlamentu u poslednje 4 godine. Biću neskroman pa ću reći da je ovakav rezultat skupštine posledica toga što je većina za EU šira od vladajuće većine. LDP je uvek glasala za evropske zakone, čak i pod vladom Vojislava Koštunice, a u ovoj vladi u kontinuitetu, i nismo glasali za zakone koji su drugi politički zakoni. To nam daje za pravo da kažemo da nije normalno da o evropskoj budućnosti Srbije više brinu predsavnici Komisije, predstavnici civilnog sektora, religijskih zajednica, poslanici nego Vlada Srbije. To stvarno nioje normalno. Sve se za tu vladu može reći sem da je proevropska ako je ovakav rezultat njihovog rada. Moram ponovo da pozovem da se u skupštini Srbije hitno održi sednica o pitanjima koja su direktno vezana za process evropskih integracija ali i ne samo za taj process. Mislim da korišćenja evropskih integracija na ovakav način samo dalje kompromituje zainteresovanost građana za evrointegracije i njihovu veru da je to put kojim će se Srbija promeniti da bi postala kao ostale civilizovane zemlje, a da bi na kraju bio rezultat bio to da se živi bolje ili u samom toku tog procesa, a ne da bi neko od nas u ovoj vladi, prošloj ili budućoj dobio bilo koji politički poen. Nažalost, Srbija danas nije takva zemlja i ja verujem da je razlog što ovde ne sedi predstavnik vlade je to duboko neshvatanje onoga što se u Srbiji danas dešava, a da će posledice takovog ponašanja biti katasrtofalna za zemlju u periodu koji dolazi pred nas.

Jovanović: LDP u narednoj vladi s ciljem da menja Srbiju

admin — Sat, 28 Jan 2012 19:20:03 +0000

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da će budućnost Srbije posle izbora zavisiti od izbornog uspeha LDP-a i da očekuje da će ta stranka ući u novu vladu, ali sa ciljem da menja Srbiju, politiku prema Kosovu, regionu i svetu. LDP je na Glavnom odboru predstavio platformu “Preokret!”. Lider stranke istakao je da LDP želi da afirmiše drugačiji način mišljenja i rada u Srbiji”, rekao je Jovanović na sednici Glavnog odbora u Sava Centru.

„Ućićemo u tu Vladu čim Republička izborna komisija proglasi konačene rezultate izbora, zato što Srbija dugo čeka politiku sa karakterom kakav je naš.Ali, ne možemo da uđemo u Vladu da bi popunili broj do 126 poslanika, to nemojte da očekujete od mene. Da sam hteo takvu politiku ne bi ni izlazio iz Vlade 2003. godine. Ne bih rekao NE Koštunici u Demokratskoj stranci 2004. godine. Ne bi govorio istinu o Kosovu još tada, istinu o Hagu, i ne bi odveo Miloševića u zatvor da sam hteo takvu politiku. To je politika živog blata koje je uništilo ovu zemlju. To je politika bez identita koji je Srbiji potreban, ta politika je musava, krvava, prljava, onakva kakva je naša prošlost prethodnih 20 godina. Moramo uneti ove godine neophodne promene u odnosu prema Kosovu, regionu, Evropi, svetu. Ova zemlja nikada nije razumela svet. Politika mora biti kao život koji želimo da živimo. Mi smo branili pravo da jednog dana u budućnosti dođemo u priliku da menjamo Srbiju i stvorimo takvu politiku i takav život.Sve ono što se dešavalo u poslednjih nekoliko nedelja, gubitak kandidature, tumaranje Srbije, lutanje predsednika Srbije, nekontrolisana politika vladajuće koalicije, sve to je posledica velike nemoći vlasti. Ovo je kampanja u kojoj Srbiji treba da kažemo da nema pravo više na optuživanja kojima oslobađa sebe odgovornosti“ rekao je Jovanović.

On je rekao da će LDP pobediti na izborima ako iskoristi sve svoje potencijale i da su obaveze koje su pred strankom velike.

“Pobeda na izborima nije licitiranje za funkciju premijera, ne može se svesti na broj poslanika ili mesto u budućoj vladi, već je pobeda afirmisanje drugačijeg načina razmišljanja, pogleda na budućnost i načina rada. Pobeda je afirmisanje novog sistema vrednosti koga smo dugo simbolizovali, kome danas treba da damo neophodnu snagu kako bi postao politički faktor i činjenica. Onaj sistem vrednosti koji će nas pomeriti iz pozicije komentatora političkog bezumlja u poziciju stranke koja efikasno deluje kako bi se tako nešto sprečilo. Od onoga što mi uradimo sad će stvarno zavisiti Srbija posle narednih izbora. Neće ona zavisiti od verodostojnosti Nikolićevog ne Tadiću. Neće ona zavisiti ni od Tadićevog razuma koji zna da će ga pristanak na Nikolića uništiti. Budućnost Srbije će zavisiti od naše sposobnosti da dođemo do svakog čoveka koji misli kao mi, do svakog čoveka koji kalkuliše da li ima snage da plati cenu podrške našoj politici, ili će ostati po strani jer više nema snage da prati tu pogrešnu politiku. Ako iskoristimo svoje potencijale ućićemo u tu Vladu“ rekao je Jovanović.

On je naveo da je Evropa epicentar naše politike i od nje ne možemo da odustanemo samo zato što je neko bio neuspešan u poslu evropskih integracija.

„LDP nije podneo ostavku na Evropu kao DS. Šta su učinili od 9. decembra do danas kako bi se promenila svest Srbije o Evropi? Kako ćemo mi u nešto što ne razumemo? Zašto idemo tamo, kada samo LDP priča jezikom kojim bi moralo da se razgovara u Srbiji na svakom koraku? I nije tačno da Evropa nema alternativu, za društva koja su normalna takva rasprava je besmislena, ali za razorena društva kao što je naše takva rasprava je opravdana. Ne treba da zapušimo usta onima koji Evropu danas kritikuju, treba da im tražimo tu drugu Srbiju koju nama oni nude. Kakva je ona- izolovana, pusto ostrvo i rupa na Balkanu. Ne razumemo koliko je besmisleno kada nam neko kaže da Srbija može bez Evrope, i da će nama čak biti bolje dok u istom trenutku francuski predsednik saopštava da se o Evropi ne polemiše, jer je ona neminovnost. Nismo mi evro-demagozi i ne prikrivamo mi svoju političku jalovost, neefikasnost, golotinju, zagrljajima sa evropskim komesarima. Ne idealizujemo mi Evropu, mi Evropu doživljavamo kao jednu fazu i proces izgradnje našeg društva. Tačno je da Evropa ima mnogo problema, ali oni su toliko drugačiji po svom karakteru od problema koji nas potresaju. Evropa svoje probleme rešava, a mi svoje probleme koristimo kako bi se sukobljavali jedni sa drugima i kako bi trovali društvo, anestezirali ga, pa onda tako komiranog izvodili na izbore“ rekao je Jovanović.

Lider LDP istakao je da niko više nije štitio Borisa Tadića u prethodne četiri godine od LDP-a i da nijedna druga stranka nije više pomogla Demokratskoj stranci.

„To nismo radili da bismo sutra sa njima parčali vlast po Srbiji, već zato što smo bili uvereni da je to potreba našeg društva. Zbog toga moramo da štitimo Tadića od njegove pogrešne politike koja na kraju završi u obračunu sa upravnikom biblioteke, sa čovekom o kome se govori gorim jezikom od bilo kog jezika koji se ikada u Srbiji čuo kada se govorilo o masovnim zločinima, ratnim zločincima i ubicama, o kriminalcima, o svemu onom što je sramota za svakog od nas kao građanina ove zemlje. On nam, kao predsednik ove zemlje, duguje Srbiju u kojoj se vlast neće poistovetiti sa državom. Srbija mora da stane na svoje noge, a ne da na infuziji čeka srpske ministre i stranku koja je napravljena da pridrži Srbiju kad klecne kao što kleca danas, tu bizarnu kopiju Demokratske stranke“ rekao je Jovanović.

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN treba da bude deo istorije i da što pre treba sesti za sto s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

„Moramo da unesemo razum u politiku ove zemlje prema Kosovu. Moramo da posmatramo to Kosovo na drugačiji način. Srbija treba da ga posmatra očima kojima ga posmatra LDP. Šta je ono što želimo da uradimo na Kosovu ? Tačno je da smo toliko puta rekli da je Kosovo potpuno nezavisno od Srbije. To ne znači da mi smemo da pomislomo da će problem Kosova biti rešen politikom svršenog čina kojom se tako vešto godinama služio Milošević, a koju su posle njega, kao izvršioci politike tog užasnog srpskog nacionalizma, nastavili da sprovode njegovi naslednici. Ne bori se danas Srbija za Kosovo, nego Srbija na Kosovu održava kosovsku nesreću kojom onda truje i samu sebe. To je istina, i moramo da prestanemo da trujemo Srbiju nacionalizmom. Reći ćemo joj još jedan put ono što smo joj rekli u julu mesecu dok su drugi ćutali. Neće biti više moguće da ministar policije kosovske Arkane naziva junacima, a onda mesec dana nakon toga te iste junake vodi u zatvor zbog kriminala. Posledice toga nisu ni najmanje lične, i ne mislimo mi na one koji bi nas najradije bacili u vatru, posledica toga je izgubljeno i propušteno vreme. Što pre za sto sa Tačijem. Neka piše šta god oni žele da piše, neka tim jalovim izgovorima naša vlast ne prikiriva sopstvenu nesposobnost koja zaista na kraju pravi malu razliku između Kosova i Srbije. Neprihvatljivo je da Rezolucije koje su bile izgovor za Miloševićevu kapitulaciju budu opravdanje za još jedan gubitak mogućnosti da zakoračimo u Evropu. LDP u Vladi, Rezolucija 1244 kao izgovor za kapitulaciju odlazi u prošlost o kojoj će se učiti u istoriji da se više nikad ne ponovi“ rekao je lider LDP.

Jovanovićje članovima Glavnog odbora rekao da od njega ne očekuju da bude egzibicionista kao Krkobabić pa da kaže da će o predizbornim koalicijama razgovarati sa svim strankama, već da je saradnja moguća sa “onima sa kojima je to logično i sa kojima su i do sada sarađivali”.

„Preokret nije bio naš hir, Preokret je bio i ostao potreba Srbije. Oni koji to ne razumeju ne prave grešku u odnosu prema nama, oni su surovi prema ljudima u ovoj zemlji. Ako mi treba da biramo između tih ljudi i onih koji ih guraju u živo blato, mislim da nam je izbor jasan i da je jedini logičan izbor onaj koji smo mi napravili. Ljudi, a ne Tadić. A Tadić uvek može da nam se pridruži. Kao predsednik on će naravno biti ispred nas, i biće naš lider do poslednjeg dana svog mandata. Biće mnogo sigurniji zbog toga što je sa nama i što smo mu mi iza leđa, nego što je siguran danas u društvu onih sa kojima se nalazi“ rekao je lider LDP.

Jovanović je naveo da će razgovarati sa SPO, SDU, ali i regionalnim strankama iz Vojvodine, Sandžaka i sa juga Srbije, grupama građana oko zajedničkog nastupa na izborima u okviru pokreta “Preokret”.

Osvrćući se na razgovore stranaka i sindikata koji su aktuelni ovih dana, lider liberala je poručio da LDP ne sme da sklizne u demagogiju i polupizam i sindikatima ponudi mandate za “virtuelne glasove”.

“Sindikati su fokusirani na sindikalne probleme. Treba da razgovaramo sa sindikatima, ali ne kao što to čine drugi sa parolom: “Evo tebi mandati, a ti meni tvoje glasove”. Treba da razgovaramo o podršci konceptu privrednih reformi, dogovoru oko tog koncepta uz uvažavanje interesa sindikata i normalne politike. To je ono što nam je potrebno, a ne veštačka koreografija kojom stranke nastoje da svoje odnose sa sindikatima opravdaju odnosom engleskih laburista sa sindikatima, jer laburisti sarađuju sa sindikatima u okviru svoje stranke tako što sindikati utiču na izbor stranačkog rukovodstva. Engleski laburisti ne idu na izbore u koaliciji sa sindikatima” rekao je Jovanović.

Lider LDP rekao da je obaveza sadašnjegeneracije da ne ponovo greške koju su napravljene u devedesetim godinama.

„Nemojte da naša generacija ponavlja greške naših roditelja. Glasa sa Slobu i Šešelja, a onda kaže: vrati mi dete iz rata. Pa gde si bio kada su oni govorili o ratu? Nemojte da mi budemo ta generacija, da zbog istih grešaka naša deca idu odavde, a da ih onda tražimo na Skype-u i čekamo neki novi mobilni telefon koji će moći da nas teleportuje u svet da se sa njima sretnemo“ rekao je Jovanović.

LDP ulaziu kampanju kao jedina stranka koja nije lagala građane i nije krala njihove glasove, i koja je često bila na stubu srama, jer je govorila istinu.

“Tačno je da 70 odsto Srbije mene mrzi više nego Italijani onog kapetana kukavicu i nisam srećan zbog toga, ali ne mislim da se sa tim pomirim i da ćutim. Ako nas tih 70 odsto danas ne razume, razumeće nas sutra”, uveren je Jovanović.

Osvrnuvši se na odnos Srbije prema državama u regionu, lider LDP je izneo mišljenje da je politiku prema Bosni i Hercegovini potrebno menjati, i da nije dovoljno reći da Srbija podržava Dejtonski sporazum, ističući i značaj saradnje sa Crnom Gorom i Hrvatskom.

“Dok idemo u Evropu sa ciljem da nas bolje razumeju komesari u Briselu, a ne naše komšije, Evropa će ostati mit”, zaključio je Jovanović.

Preuzmi platformu “PREOKRET!”

Ne zanimaju me Dačićeve gluposti, brine me nemoć Demokratske stranke

admin — Fri, 27 Jan 2012 11:26:42 +0000

Vidim Liberalno demokratsku partiju u sledećoj vladi, jer se samo tako Srbija može fundamentalno promeniti. Iz ovog živog blata neće nas izvesti demokrate, jer smo u njemu zbog njihovih slabosti. To ne mogu ni naprednjaci, jer im je maksimum bizarno kopiranje DS politike. Mi ne postavljamo uslove i njima ne ucenjujemo. Redosled poteza nameće stanje u zemlji koje je za nas totalno neprihvatljivo i koje se više ne sme tolerisati, opravdavati ili šminkati od izbora do izbora – kaže u intervjuu za „Blic” lider LDP Čedomir Jovanović

Da li ste s nekom od stranaka razgovarali o predizbornoj koaliciji?

Preokret je značajan zbog povratka ljudi u politiku. Oni su našim idejama dali uverljivost i snagu, koja je LDP transformisala iz stranke koja ispravno definiše politiku, u stranku koja je sposobna da promeni zemlju. SPO i SDU su naši partneri od samog početka i to dobro funkcioniše. Pridružile su nam se oko podrške Preokretu mnoge regionalne i manjinske stranke. Sa nama je i nevladin sektor i brojne ličnosti koje su nesebično, što je u Srbiji retkost, uložile svoj integritet ukazujući na značaj naše politike. Pokrenuli smo društvo nakon predugog statiranja koje je Srbiju ostavilo bez efikasne alternative evrodemagogiji, kosovizaciji zemlje, državnoj ekonomiji partijske kase i kazana. Modernizacija na principima efikasne i ekonomične države, kojom vladaju pravo i institucije tako što štite političke, ekonomske, kulturne, medijske slobode ljudi koji konačno dobijaju prostor da promene i svoj život i Srbiju, bliža je nego ikad. O tome bolje od mene govori rigidnost sa kojom se čitav sistem suprotstavlja Preokretu.

Čanak je izjavio da neće u koaliciju sa LDP zato što vas dobro poznaje. Iz LSV su Vas optužili da ste dok ste bili na vlasti činili suprotno onome za šta se danas zalažete kada je reč o autonomiji Vojvodine.

Srbija je zatrovana ličnim sukobima koje pokreće jalova politika. Tu nam nije mesto, i ne pristajemo na takvu vrstu banalizacije Vojvodine.Čanak je Vojvođanin, ali to ne znači da je Vojvodina njegova. Imamo respekt prema onome što je urađeno pozitivno, ali je nažalost davno izgubljena ravnoteža plusa i minusa u vojvođanskoj politici. One je završila u jednoj vrsti dekadancije, koju su Vojvođani sve manje spremni da prate. LDP je važan zato što je očigledno da rešenje problema Vojvodine nije lokalno. Mi hoćemo da razdrmamo scenu kojom 12 godina dominiraju političari nesposobni ili nemoćni da odgovore na pitanje karaktera autonomije i načina na koji će se taj koncept ostvariti. To je ključno.

Kažete da Srbija treba da promeni politiku kada je reč o Kosovu? Da li to znači da Srbija treba da prihvati nezavisno Kosovo?

Naš kredibilitet je u tome što LDP nikada nije lagao. Moramo da promenimo kosovsku politiku. Karakter promena nameće haos koji mora biti rešen jer nas uništava. Ne govorim o priznanju nezavisnosti, jer ne mislim da ćemo naći svoj mir politikom svršenog čina karakterističnom za devedesete. Moja očekivanja su drugačija i idu u pravcu formulisanja realne politike. Mi ne razumemo jedni druge. Potreban je proces emancipacije naših odnosa, a ne preki sud koji bi zapravo bio izvor trajnih frustracija onih koji se smatraju ostećenim. Bili smo užasno neodgovorni, zato će na pitanje srpskog odnosa prema kosovskoj državi morati da se odgovara postepeno sve dok ne shvatimo koliko smo potrebni jedni drugima.

Dačić vas optužuje da podržavate ubice i teroriste time što ste podržali Ugričića. Kako to komentarišete?

Ne interesuju me Dačićeve gluposti, brine me nemoć Demokratske stranke da vodi zemlju na ozbiljan način. Niko normalan ne podržava nasilje i niko normalan ne može da se složi sa vladom koja je brutalnija prema bibliotekaru nego bilo kom kriminalcu. Osećaj nepravde nanete jednom vrednom ali politički neiskusnom čoveku ne opravdavaju ni banjalučki incident, ni potreba da se on u potpunosti reši. Posledice rata sa neprijateljima koji su naoružani knjigama neće biti besmislene kao argumentacija kojom se tako nešto obrazlaže. Prva je poistovećivanje vlasti sa čitavom državom i građanina sa činovnikom klimoglavcem. Da je bio blizak sa Šarićevim klanom umesto sa Forumom pisaca Ugričić bi prošao bolje. U tišini bi ga Vlada iz policije prekomandovala u diplomatiju.

Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je prekršajnom sudu prijave protiv LDP zbog vođenja kampanje pre nego što su izbori raspisani. Jeste li prekršili Zakon?

Nismo kršili zakon. Sve postupke koje je Agencija do sada pokretala protiv nas, po pravilu je gubila na sudu što neodgovorno krije od javnosti. Mi smo Agenciju uvek podržavali, mislimo da je važno da ona radi i da se razvija. Zbog toga imamo pravo da je kritikujemo kada se ponaša neozbiljno. Oni danas štite vladajuću stranku i time kompromituju sistemsku borbu protiv korupcije tužakajući opoziciju zbog humanitarnog koncerta ili zalepljenog plakata. Dok predsednici države, vlade i parlamenta govore o izbornim listama, Agencija LDP pokušava da ućutka tužbama zbog Preokreta. To je besmisleno.

Odbrana Beograda

admin — Wed, 25 Jan 2012 22:27:49 +0000

Nekad se govorilo: „Sve se sliva u Beograd.“ U vreme bivše Jugoslavije najveći broj ljudi je, zbog obrazovanja ili posla, dolazio upravo u prestonicu; ovde su opstajali i ostajali, idući Kameničkom ulicom do tada veličanstvenih Terazija i savezne Skupštine.

Država se smanjivala – i dalje joj ne znamo granice – a ključna pitanja glavnog grada, njegovog ekonomskog, kulturnog i urbanističkog razvoja ostaju nerešena. Popunjavanje rupa i montiranje kontejnera danas se plasira kao poseban podvig, a sve u gradu u kom se nekada podrazumevala izgradnja i Sava Centra i Ade Ciganlije i Kliničkog centra… Bila je to samo obaveza onih koji gradom upravljaju.

Velike teme bile su „Goli u sedlu“ na FEST-u ili „La Mamma“ na Bitefu.

U poslednjih trideset godina Beograd je ostao destinacija u koju se dolazi zbog posla kog je sve manje, on je poželjan jer je ostala skupa šminka ispod koje se kezi krezuba Snežanina maćeha i samo ona zna kako izgleda kada se odvaži da se pogleda u ogledalo.

Kako smo dovde stigli? Kako smo se zapustili i šta se dogodilo za ovih 12 godina od „pada Miloševićevog režima“ (nema razloga ne stavljati navodnike, jer je sve više onih koji se pitaju da li je taj režim zaista pao ili i dalje deluje, preobučen i podmlađen).

Najgora godina po Beograd svakako je bila zima 1999, period hapšenja Otporaša, progona opozicionih lidera, pretnji verbalnim deliktom… Ljudi su postajali sve siromašniji, vlast je obećavala gradnju i investicije „pre roka“ a s druge strane, u panici, zastrašivala građane, računajući da će ih tako držati u podaništvu, poslušne i pokorne u zaokruživanju brojeva na izborima koji su ubrzo usledili. Mediji su bili u službi jedne partije, crkva – „institucija od najvećeg poverenja“ – davala potporu režimu i sve je podsećalo na sreću za tada vladajuću garnituru SPS i JUL.

Ali. Dogodio se Preokret. U glavama ljudi. U načinu razmišljanja. I dogodilo se ono za šta smo mislili da nikad neće – dugo očekivana sloboda. Kako Svetislav Basara kaže: „Pošlo nam je za rukom.“

Državni neprijatelji danas su Anđelina Džoli, Rade Šerbedžija, Sep Blater, Šakira, Sreten Ugričić, svi Crnogorci, Hrvati, ateisti, ljudi čudnih prezimena i uopšte oni-koji-postavljaju-pitanja. Situacija je, sudeći po tabloidima, možda i gora nego pomenute ’99. godine. Palanačkim basnama o tome ko je kreten, ko je za aps, ko je za ludnicu a ko ustašoidni srbomrzac trećeg stepena, većina štampe je sebe stavila u službu ne samo dve partije, već u službu vređanja inteligencije prosečnog birača u Srbiji.

Ali na predstojećim izborima će biti jasno da stanovnici ove zemlje nisu stado i da postoji i nešto više od plaćenika koji rade copy/paste po forumima. Svako ko koristi računar može da pročita prave kritike filma „In The Land of Blood and Honey“ na sajtu www.rottentomatoes.com ili da vidi šta je stvarno napisao Andrej Nikolaidis i kako se od njegovog stava ogradila Vlada Crne Gore. Svako ko zna da su Džolijeva i Pit producirali film „Moćno srce“ o novinaru Danijelu Perlu kog su talibani ubili samo zato što je poreklom Jevrejin, zna da ona verovatno nije „plaćenik Saudijske Arabije“ i tako dalje.

Odbranu Beograda čine ljudi koji misle svojom glavom. Njima ne moramo da pišemo da je Preokret važan, da on nije samo još jedna politička ideja koja će se završiti u kaljuzi postizbornih dogovora. Svi vi, kad uključite TV, vidite da ovu zemlju u velikoj meri vode – da parafraziram Kristofera Hičensa – ljudi „abnormalno tupi, fantastično neartikulisani, izvanredno neobrazovani, neobično neinventivni i očigledno baš ponosni na sve ove osobine“.

I mi se, kao i vi, grozimo krvavih očiju ministra policije dok, kao kadija, i tuži i sudi pred kamerama, sve za glas više. I mi se stresemo od strojevog koraka dok gledamo „pompezni kulturni događaj“ plivanja za krst, u kom se – u skoro nadrealnoj prirodnoj scenografiji – ponovo, kao sredinom devesetih, sreću uniforme i mantije.

Kao i vi, ljuti smo što čujemo da se nove fabrike otvaraju svuda osim u Beogradu – to znači da ovde nema i neće biti radnih mesta. Besni smo jer niko ne želi da kaže da je sve što je u Beogradu dobro urađeno, zapravo zasluga našeg jedinog pravog partnera – a to je Evropska unija, kojoj težimo i za koju smo sigurni da je jedini put za prosperitetnu Srbiju i slobodan i bogat glavni grad.

Možda živite u nekoj od centralnih gradskih opština. Možda i dobro živite i mislite da to što se događa na Kosovu ili u spoljnoj politici ili u medijima u Srbiji nema veze sa vama. Znamo da znate, ali podsećamo – platili ste najskuplji kvadrat na Titaniku. Opšta entropija koja zahvata Srbiju uskoro stiže pred svačija vrata, a ikone okačene po opštinskim zgradama i desetine crkava koje su sagrađene umesto vrtića i domova zdravlja, neće baš mnogo pomoći…

Politika Preokreta je politika koja govori istinu. Naš plan je jednostavan: evropska Srbija i glavni grad među metropolama EU, tamo gde mu je i mesto. Znamo da znate, zato ste sa nama.

Jelena Đurović, Članica Gradskog Odbora LDP Beograd

11 godina od formiranja vlade Zorana Đinđića

admin — Wed, 25 Jan 2012 17:38:15 +0000

Srbija je 25. januara 2001. godine dobila prvog demokratski izabranog premijera, Zorana Đinđića. Na izborima koji su održani 23. decembra 2000. godine Demokratska opozicija Srbije, koja je Zorana Đinđića kandidovala za premijera, odnela je ubedljivu pobedu i osvojila oko 65% podrške građana.

Click here to view the embedded video.

Na našem portalu možete pogledati prvi govor Zorana Đinđića na sednici Narodne skupštine nakon što je Vlada Srbije formirana. Prenosimo i originalni tekst govora Zorana Đinđića prilikom predstavljanja sastava Vlade Srbije, sa premijerovim ličnim beleškama.

GOSTI LDP ZVEZDARA-ČEDOMIR JOVANOVIĆ I DEJAN RANĐIĆ

admin — Tue, 24 Jan 2012 21:48:23 +0000

U prostorijama OO LDP Zvezdara, 23. januara 2012. Godine, u terminu rezervisanom za redovne sastanke našeg odbora, gosti skupa bili su predsednik LDP Srbije Čedomir Jovanović i menadžer GO LDP Beograda Dejan Ranđić. Prisustvo predsednika stranke i gradskog menadžera u OO LDP Zvezdara, prvo je u nizu poseta, informisanja i razgovora, koje će oni u narednom periodu učiniti u svim beogradskim odborima, imajući u vidu intenziviranje aktivnosti u izbornoj kampanji. Prostor Opštinskog odbora bio je mali, da primi veliki broj zainteresovanih članova i simpatizera, koji su želeli da neposredno čuju obraćanje lidera naše partije.
Skup za koji je vladalo veliko interesovanje, otvorio je menadžer OO LDP Zvezdara Zoran Vuletić, koji je u kratkom obraćanju upoznao goste, ali i prisutne, sa stranačkim kapacitetima, planovima, delovanju i realnim očekivanjima u izbornoj kampanji, kao najznačajnijoj aktivnosti u ovoj godini. U svom obraćanju gradski menadžer istakao je da „LDP na Zvezdari svojim potencijalima zaslužuje da izađe na crtu bilo kojoj stranci na lokalnom nivou. Pošto je predizborna kampanja već počela, našim aktivnostima moramo sistematski razobličavati sliku vladajuće garniture, da se u Srbiji dobro živi, jer to stvara lažnu sliku o realnom životu i našoj evropskoj perspektivi“- posebno je naglasio Ranđić.
Lider stranke Čedomira Jovanovića, kao najznačajniju vrednost stranke u izbornoj kampanji naznačio je to „ da se u stranci uvek govorila istina o svim društvenim problemima i da se oni nisu bacali pod tepih, bez obzira koliko je njihovo rešavanje za nekoga bilo bolno i da je to u odnosu na druge stranke, naša najveća prednost, koju moramo umešno iskoristiti.“ Kao prioritetne zadatke u političkom delovanju naveo je „definisanje realne politike stranke i sposobnost da se ta politika odbrani, kako bi se učinila uverljivom, nezaobilaznom i prepoznatljivom, sa otvorenom i iskrenom ambicijom da pobedimo. Kroz tu ambiciju trebamo da afirmišemo istinski sistem vrednosti, a ne individualne uspehe i zasluge, jer ljude ne pokreću komunalna pitanja, već ozbiljna, realna i odgovorna politika.“ Govoreći o delovanju stranke u Beogradu, potencirao je „da i pored 130 formiranih opštinskih odbora LDP-a u Srbiji, Beograd je ipak naš najveći resurs, zbog čega našu politiku u Beogradu treba personifikovati.“ U skladu sa stavom da se politika LDP-a u gradu i gradskim opštinama personifikuje, Čedomir Jovanović uputio je gradskom menadžeru Dejanu Ranđiću i opštinskom menadžeru Zoranu Vuletiću, reči podrške, da bez stidljivih ambicija, hrabro i profesionalno, jer su oni najbolje ličnosti izabrane u stranačkim sredinama, treba da preuzmu odgovornost i kandiduju se za čelne političke funkcije u gradu i na Zvezdari, kao ravnopravni takmaci i nosioci prepoznatljive i nezaobilazne politike. Jedino preuzimanjem vlasti na navedenim nivoima, LDP može da afirmiše svoju politiku, drugačiju od tradicionalnog vođenja politike u Srbiji, sa novim sistemom vrednosti i evropskom perspektivom.
Uskoro video materijal.

Primer Hrvatske pokazuje da je moguće stići do članstva u EU

admin — Mon, 23 Jan 2012 16:08:29 +0000

Rezultat referenduma u Hrvatskoj je očekivan jer je bilo jasno da će se većina građana koji su izašli na referendum izjasniti za ulazak u EU, a to je važan pokazatelj i za Srbiju da je moguće stići do članstva, kazao je danas poslanik Liberalno demokratske partije Bojan Đurić.

“Možemo da izvučemo neke pouke koje bi mogle da budu važne za naš proces pridruživanja i eventualni referendum jednog dana, a to je da se sa građanima mora mnogo otvorenije razgovarati o prednostima, manama i obavezama koje proističu iz članstva i da je važno da što više građana izađe na referendum”, kazao je Đurić agenciji Beta.

On je kazao da izlaznost na referendum u Hrvatskoj nije bila sjajna zbog različitih uticaja, jer je Hrvatska imala pre nekoliko nedelja izbore, ima novu vladu i atmosfera u društvu je takva da su građani pomalo zasićeni od tog oblika izjašnjavanja.

“Nije dobro što je drastično mala bila izlasnost van teritorije Hrvatske i u Srbiji među onim građanima koji su hrvatski državljani”, kazao je Đurić.

Većina građana koji su juče izašli na referendum u Hrvatskoj podržala je ulazak države u EU.

Na osnovu obrađenih 98,4 odsto biračkih mesta, 66,24 odsto (oko 1,3 miliona) birača glasalo je za ulazak u EU, a protiv je bilo 33,16 odsto (oko 650.000) birača, saopšteno je juče.

Izlaznost je bila 43,58 odsto, odnosno na referendum je izašlo oko 1,9 miliona birača.

SLOBIN ŠEGRT U NOVOM KOMBINEZONU

admin — Sun, 22 Jan 2012 13:08:31 +0000

Sve je teže slušati javne iskaze Ivice Dačića,čoveka sa brojnim državnim funkcijama i predsednika navodno reformisanog SPS-a.Jednako je teško razabirati kada govori u svojstvu ministra policije, kada u svojstvu potpredsednika vlade a kada kao predsednik SPS-a.
No, kako god bilo, Dačić je protekle nedelje svojim istupima i aktivnostima jasno pokazao da još nije potpuno izašao iz šinjela svog političkoga oca Slobodana Miloševića.
Pred svečano obeležavanje dvadesetogodišnjice Republike Srpske u banjalučkoj sportskoj dvorani „Borik“, pronađeno je oružije.Naravno da je ta činjenica sama po sebi alarmantna.Na proslavi je bilo mnogo gostiju, ali i sam politički i crkveni vrh iz Srbije i Republike Srpske.Dobro je da je policija obavila svoj posao i obezbedila da se ta manifestacija mirno i bezbedno održi.
Nakon mnogih špekulacija, ispostavilo se da je oružije u sportsku dvoranu uneo izvesni Bole Stanišljević,radnik u sportskoj dvorani. Isto tako je ustanovljeno da je taj Bole godinama, odnosno nešto pre, za vreme i nešto posle rata u BIH, bio službenik centra DB u Banja Luci,dakle one iste službe koju je osnovao i sa kojom je tih godina suvereno gazdovao Dačićev politički otac – Slobodan Milošević. Zašto je Bole to oružije tamo držao, šta mu je bila namera i kakvi su mu bili ciljevi, trebalo bi da utvrdi istraga.
Nakon svega, crnogorski pisac i novinar, ali i savetnik predsednika crnogorskog parlamenta, Andrej Nikolaidis, napisao je veoma kritičan tekst o manifestaciji u Boriku, a taj tekst su preneli neki mediji u Srbiji. Sa tekstom se neko može slagati, neko ne, ali treba reći da on ima jednu vrlo nespretno formulisanu rečenicu koja se, naročito ako je izvadimo iz konteksta može tumačiti kao žal što do terorističkog akta nije došlo. I upravo su se mediji bliski vladi uhvatili te rečenice ne objavljujući tekst integralno, konstruišući harangu protiv Nikolaidisa ali i crnogorske države.
Forum pisaca iz Srbije, udruženje koje pored ostalog brine o slobodi misli, izadalo je jedno saopštenje u kome je zatražilo da se sa harangom prestane,a naročito da se staljinističkim metodima ne stvara atmosfera linča jednog mladog i darovitog pisca.
Pored ostalih, to saopštenje je potpisao i Sreten Ugrčić, član Foruma pisaca, ali i upravnik Narodne Biblioteke Srbije.
Već istoga dana kreće u listu „Pres“ haranga na Ugrčića kao nekoga ko „podržava teroriste“, a sutradan Ivica Dačić odlazi na jug Srbije i u svojoj neslužbenoj izbornoj kampanji osipa drvlje i kamenje na Ugrčića, preteći hapšenjem. Istovremeno saopštava da će odmah zatražiti od partnera u vladi njegovu smenu, dodajući da Ugrčić teroriste može da„podržava iz zatvora a ne iz biblioteke“. Kada je reagovala demokratska javnost u Srbiji, i naročito kad je reagovao predsednik LDP Čedomir Jovanović, tražeći od Dačića da ne vraća u Srbiju duh devdesetih Dačić je onda i njega nazvao „zaštitnikom terorista“.
Već sledećeg dana vlada saziva „telefonsku sednicu“ i na njoj po hitnom postupku smenjuje Ugrčića. Vlada se tog časa ponela kao Dačićeva „specijalna jedinica“, a ne razumna vlast i to je za veliku brigu. Ne postoji zemlja gde je ministar policije smenio nekog čelnog čoveka kulturne ustanove, ali eto i to je u Srbiji moguće kad vladaju sestrinske stranke i kad su DS i SPS objavile deklaraciju o mirenju i „večnoj ljubavi“.
Da stvar bude jasnija, Sretena Ugrčića je na mesto upravnika Narodne Biblioteke postavila vlada Zorana Đinđića i on je zapravo bio kadar DS-a. Sjajno je obavljao svoj posao i Narodnu Biblioteku, dragocenu instituciju spasao od propadanja do koga je dovela baš vlast SPS-a i Ivice Dačića, kroz devdesete godine.
Ugrčićeva smena mogla bi se sasvim legitimno tumačiti i kao obračun sa još po nekim ko je na javnoj funkciji ostao iz Đinđićeva vremena.
Šta nam još ukazuju događaji vezani za Nikolaidisa, Ugrčića i Forum pisaca.
Ukazuju više stvari ali bi trebalo podvući nekoliko.
Prvo,nakon Ugrčićeve smene svi koji budu na javnim funkcijama plašiće se da govore slobodno. Sve što se događalo u vezi sa tekstom Nikolaidisa bilo je plod histerične hajke i predizborne kampanje, u kojoj se pojedinci utrkuju da zgrabe neki bod.
U Srbiji je preko 500.000 ljudi vezano direktno za posao u javnom sektoru, i to znači da je Dačić poslao pretnu za čitavih 500.000 porodica.
Istovremeno, u Srbiji se sasvim otvoreno legitimizuju staljinistički metodi konstruisane krivice i linča u kome učustvuje vlast, njeni mediji, njene institucije i njene parapolitičke snage.Kroz te konstrukcije ne samo da se otvoreno gaze ljudske slobode, nego se žrtve proglašavaju krivcima, a krivci žrtvama. Tako, Ivica Dačić pokušava da pripiše Čedomiru Jovanoviću da ,,štiti teroriste” iako je on sve vreme bio na meti državnom teroru koji su produkovali Dačićevi politički uzori juče, a on danas.
Na kraju kad se sve prekrije bučnom i ružnom harangom, teže se vide prevare i marifetluci vlasti. Teško je poverovati da je vlada baš ovih dana pokušala da zavrne MMF za 25 milijardidinarai, te da je pripremila scenario za daljnje zaduživanje od 4 milijarde evra.Već viđeno,zar ne?

Vlada umanjuje značaj odluke MMF da bi nekontrolisano trošila pred izbore

admin — Sun, 22 Jan 2012 12:53:48 +0000

Svi argumenti kojima je LDP kritikovao budžet za 2012. godinu i četiri godine osporavao ekonomsku politiku Vlade, ponovljeni su i u odluci MMF o odlaganju nastavka aranžmana pomoći Srbiji. Time, u najopasnijem momentu pred izbore, gubimo i poslednje sredstvo nadzora nad javnim finansijama i to zbog nekontrolisane javne potrošnje, varanja na statistici, nerazumnog subvencionisanja javnih preduzeća i zaduživanja za političke izborne projekte. Tri meseca pred izbore, Srbija je zemlja sa nezaposlenošću od 24 odsto, privrednim rastom na nivou statističke greške, inflacijom koja preti i nelikvidnošću koju proizvodi vlada i njene firme, a koja je ugušila celu privredu. Gubimo i regionalna i evropska tržišta i sve dok se posle izbora ne uklone političke prepreke našoj ekonomiji, a Srbija ne promeni spoljnu, regionalnu i ekonomsku politiku, ne postoji nikakva šansa da se izvučemo iz začaranog kruga u kome se nalazimo i ubrzano propadamo.

Licemerno da je da Vlada i vladajuće stranke o tome ćute ili pokušavaju da umanje značaj odluke MMF. U zemlji koja nema premijera i ministra finansija i gde je sve podređeno šminkanju ekonomske i socijalne stvarnosti nemoguće je očekivati da će se, bez izbora i nove, iskrenije i hrabrije vlade, zaustaviti stagniranje ekonomije, privući ozbiljnije investicije i zavesti red u onim segmentima državne ekonomije koji su najveći gubitaši i troše lavovski deo svega što 7 miliona građana Srbije napravi i proizvede.

Vlada krije od javnosti i razmere promašaja sa zaduživanjem kroz obveznice u dolarima, gde je obaveza države, samo kroz rast vrednosti dolara poslednjih meseci drastično porasla, iako smo na vreme upozoravali Cvetkovića da je katastrofalno skupo i nepovoljno da se zadužujemo u dolarima, i da će rast dolara na kraju duplirati i inače ubitačnu kamatu od 7,25 odsto. U Evropi su neke države praktično ušle u zonu bankrota i napravile velike promene u trenutku kada je kamata na obveznice dostigla 7 odsto, dok je u Srbiji premijer bio ponosan na veliko interesovanje za srpske obveznice pod tom kamatom. Odluka MMF, velika zabrinutost za budućnost našeg budžeta i nepoverenje investitora dokazuju da je Vlada napravila strašan promašaj, iako je znala kuda to vodi.

Za razliku od SPS-a koji se šminka neuverljivim izvinjavanjem, mi smo se oduvek borili protiv opravdavanja nasilja i političkih ubistava

admin — Sat, 21 Jan 2012 18:00:08 +0000

Ministar policije i zamenik premijera i cela vladajuća koalicija su već i previše štete naneli zemlji i društvu u poslednjih nekoliko dana, vraćajući nas sve u atmosferu javnog linča, crtanja meta za izmišljene izdajnike i uzimajući sebi za pravo da optužuju, huškaju, prete hapšenjima, javno sude i presuđuju. Razmere štete od takvog ponašanja, pa i najnovije izjave Dačića, odavno su prevazišle značaj jedne kolumne u kojoj njen autor iznosi neprihvatljive teze i metafore. Država je uputila protestnu notu kao civilizovani diplomatski gest. Sve ono što je potom usledilo nema veze sa odbranom od terorizma, nego je pretvaranje zemlje u ratnu zonu u kojoj se sve svodi na obračun sa piscima i političkim protivnicima, uz nepodnošljivu hajku protiv svakog ko se usudi da primeti koliko je takvo ponašanje opasno.

Zabrinuti smo što Vlada i ministri veruju da je smena upravnika Narodne biblioteke antiteroristička akcija, ali vidimo i da je pravi cilj haosa koji proizvode da se uznemiri i dodatno zatruje javnost.

Za razliku od SPS-a koji danas mora jeftino da se šminka neuverljivim izvinjavanjem za sve ono što nam je uradila, mi smo se oduvek borili protiv opravdavanja nasilja i političkih ubistava, jer znamo do kakvih posledica je to dovelo. Zato očekujemo da se više neće tolerisati ni izjave visokih funkcionera vlasti koji su, između ostalog, opravdavali ubistvo premijera rečima: „Jedan je već platio…“ ili u svojim ministarskim kabinetima drže slike kojima se veličaju ubice i zločinačka politika.

Našem društvu trebaju nove ideje i politička hrabrost i odgovornost

admin — Sat, 21 Jan 2012 13:46:36 +0000

Predsednik LDP Čedomir Jovanović razgovarao je u subotu sa Filipom Rikerom, zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD, o najboljim rešenjima za problem Kosova, budućoj poziciji Srbije u regionu i reformama koje bi omogućile pravi nastavak evropskih integracija zemlje.

„Mi verujemo da će na predstojećim izborima naša opcija promene politike i prestanka mrcvarenja u odnosima sa Kosovom dobiti podršku koja će omogućiti da takvu snažnu politiku vodimo u sledećoj vladi. Dosadašnji kreatori državne politike nemaju u ovom momentu snage da takvu politiku vode, ali verujemo da će pronaći potencijal da nas u sledećoj vladi bar prate u novom pristupu kosovskom problemu i evroatlantskoj budućnosti Srbije. Našem društvu trebaju nove ideje i politička hrabrost i odgovornost, a ne večiti izgovori i mučenje u beskrajnim rundama briselskih tehničkih pregovora ili slepo vezivanje za gubitničku Rezoluciju 1244 koja je poslednji ostatak Miloševićeve kapitulacije. Izbori su važni za tu vrstu preokreta u poziciji i perspektivi Srbije i mi sa tom ambicijom ulazimo u njih. Na njima će LDP predstavljati političku opciju i izraz očekivanja sve većeg broja građana kojima je dosta večitog oklevanja i očekivanja vlasti u Srbiji da će naše probleme, unutrašnje i regionalne, rešiti neko sa strane, a da se ništa u samoj srpskoj politici ne promeni. Svoje probleme, pa i one prema Kosovu, moramo početi da rešavamo sami, a tek onda možemo očekivati podršku ili pomoć međunarodne zajednice.

Dužni smo da razgovaramo sa ljudima, kažemo im istinu, relaksiramo život, smanjimo strah i nepoverenje koji postoje, naročito kod Srba na Kosovu. Za tako nešto tražimo podršku i naš kredibilitet je u tome što nikada nismo lagali zemlju i tražili izgovor u greškama drugih. Imamo jasan plan za novu poziciju Srbije posle izbora i spremni smo da celu zemlju vodimo u pravcu promene kosovske politike, rešavanja konkretnih problema Srba na Kosovu, direktnog dogovora sa Prištinom koji će definitivno utvrditi granice naših uzajamnih odgovornosti, nalaženje dodatnih garancija za Srbe uz prethodno ispunjavanje svih prava iz Ahtisarijevog plana koji treba prihvatiti kao osnovu i polazni minimum, zaštićenih prava za srpsku zajednicu i njene organizovane i jasne veze sa Srbijom, obaveze evropskih integracija obe teritorije“ – istakao je Jovanović u razgovoru sa Rikerom.

„Ne podržavamo najavljeni referendum na severu Kosova jer je to nastavak opasne i uzaludne politike kontinuiranog sukobljavanja. Referendum dovodi Srbe u opasan položaj i provocira trajno zaustavljanje evropskih integracija Srbije. Politika se ne može voditi miloševićevskom taktikom zatezanja konopca do tačke pucanja i pokazivanja nemoći na referendumima. Umesto toga, mi želimo da zemlju, zajedno sa svim partnerima, među kojima su SAD i EU najvažniji, usmerimo u pravcu ubrzanih reformi, snažne saradnje u regionu, zajedničke garancije mira i bezbednosti kroz članstvo u NATO, privrednog, ekonomskog i kulturnog povezivanja i međunarodnih garancija za postignute dogovore Beograda i Prištine“ – zaključio je predsednik LDP.

Predlozi za uređenje “Petog parka”

admin — Sat, 21 Jan 2012 12:14:25 +0000

Gradska opština Zvezdara poziva građane da učestvuju u izboru predloga projekta uređenja prostora „Petog parka“. Od 12. januara do 3. februara 2012. možete da vidite grafički prikaz predloga na internet prezentaciji GO Zvezdara www.zvezdara.org.rs i u prostorijama Mesne zajednice „Lipov lad“, Bulevar kralja Aleksandra 298.

Svi punoletni stanari koji žive na sledećim adresama:
- Bulevar kralja Aleksandra 300 i 302
- Despota Olivera 2
- Stanislava Sremčevića 1, 3, 5 i 7a
mogu da dođu 4. februara, od 17.00 do 20.00, dođu u Mesnu zajednicu „Lipov lad“ i glasaju za jedan od predloga. Potrebno je poneti ličnu kartu.

Na osnovu predloga koji bude dobio najviše vaših glasova, Gradska opština Zvezdara će urediti prostor „Petog parka“. Sigurni smo da ćemo zajedničkim angažovanjem doći do najboljeg rešenja na opšte zadovoljstvo svih stanovnika ovog dela opštine Zvezdara.

Predloge za uređenje možete da preuzmete ovde kao PDF:
- Predlozi 1
- Predlozi 2

OTVOREN LEGAT SLIKARA SAVE STOJKOVA

admin — Fri, 20 Jan 2012 12:09:14 +0000

Galerija-legat Save Stojkova, jednog od najvećih živih slikara Srbije, svrstanog među sto najznačajnijih svetskih slikara, otvorena je 17. januara u Sredačkoj ulici 10a, u prisustvu brojnih zvanica iz javnog i kulturnog života.
Zahvaljujući razumevanju, saradnji i zajedničkom doprinosu: opštine Zvezdara, Udruženja slikara “Beli anđeo” i Prvredne komore Beograda, jedan od najpoznatijih slikara srpske naive, pejzaža i portreta vojvođanske ravnice i ravničara, pored stalne izložbene postavke u rodnom Somboru, biće zastupljen i u prestonici, gde će Beograđani i gosti moći da uživaju u Savinoj ravnici.

Ne smemo dozvoliti da se u Srbiji umetnici proglašavaju kriminalcima, a kriminalci patriotama

admin — Thu, 19 Jan 2012 17:37:07 +0000

Cenzori i ministri koji prete zatvorom članovima Foruma pisaca, zapravo se ponašaju isto kao oni koji su sebi uzimali za pravo da se sukobljavaju sa karikaturistima zbog nezadovoljstva njihovim pogledom na pitanja zloupotrebe svetaca i proroka.

Srbija ne sme da bude takva zemlja, kao što više ne sme da bude ni zemlja čija vlast podržava kazne kamenovanja ljudi u nekim navodno prijateljskim zemljama, a istovremeno i sama uvodi takve metode obračunavanja sa neistomišljenicima i izmišljenim protivnicima.

Srpskom društvu se opet nameće nedopustiva zamena teza. Na toj perfidnoj konstrukciji se onda pitanje granica umetničkih sloboda, izvrće u brutalan politički obračun. Sve se to dešava u zemlji čiji su vodeći političarina vlasti osuđeni za diskriminaciju ili bi da šamaraju strane diplomate, dok primaju odlikovanja od osumnjičenih pedofila i ratnih huškača. Oni koji su se usudili da javno postave pitanje u šta se to pretvara Srbija ovakvom hajkom, zapravo brane zdrav razum u Srbiji, a ne Crnu Goru.

Srbija će biti nesrećna zemlja sve dok se u njoj od neposlušnih umetnika prave kriminalci, a od poslušnih kriminalaca patriote. Tako se ne brani ni Tadić ni Srbija i ta izjava nije napad na srpski narod nego revolt prema zločinicima koji su srpski narod osramotili, što mi na žalost još uvek nismo spremni da priznamo.

Država Srbija je izrazila svoj stav upućenim demaršom, to je primerena i razumna mera protesta i nema potrebe da zvaničnici vlasti u Srbiji prete zatvorom svakome ko se usudi da primeti da se u medijima organizuje linč protiv cele Crne Gore i razapinjanje Nikolaidisa i time dokazuje navodno antisrpstvo rukovodstva Crne Gore i truje javnost. Srbija ima pravo i obavezu da zaštiti svakog svog građanina i državnog funkcionera i da se bori protiv svakog nasilja i ekstremizma, ali nemamo pravo da to zloupotrebljavamo kako bismo izmišljali neprijatelje i ponovo pokušavali da uređujemo vlast u Crnoj Gori i vodimo unutrašnji lov na veštice.

U neposrednoj prošlosti smo mi sami najviše propatili zbog takve ambicije različitih političkih garnitura u Srbiji i umišljene uloge cenzora ili vojnog komandanta svima koji oko nas žive. Na kraju smo ostali politički usamljenici, zemlja koja je u nesporazumu sa skoro svim svojim susedima, društvo koje ne zna gde su njegove državne granice i neko ko stalno pokušava da od sebe napravi žrtvu i metu nečijih zlih namera.

Opasno je što se u javnosti, organizovano i agresivno, starim huškačkim metodama iz devedesetih, ponovo stvara atmosfera netrpeljivosti i mržnje prema Crnoj Gori i to tako što se izjava g. Nikolaidisa, koja je svakako neprihvatljiva i kao metafora i kao stav, tumači kao stav države Crne Gore prema Srbiji. To jednostavno nije tačno i to odlično znaju svi u Srbiji koji ovo koriste za bildovanje patriotskih mišića na samom početku ove predizborne kampanje, ne razmišljajući o šteti koju time nanose i zemlji i njenom položaju u regionu.

Beograd bogatiji za galeriju-legat Save Stojkova

admin — Wed, 18 Jan 2012 20:13:07 +0000

Beograd je dobio novi izložbeni prostor sa stalnom prodajnom postavkom, otvaranjem galerije-legata Save Stojkova u Sredačkoj ulici 10a.

Galeriju su presecanjem vrpce otvorili Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i Milan Popović, predsednik Opštine Zvezdara, dok su posetioci uživali uz stihove, tamburaše i slike „sa kojih se čuje cvrkut ptica i miris ravnice“. Brojnim zvanicama se obratila Katarina Stojkov-unuka slavnog umetnika, opravdavajući odsustvo Save Stojkova njegovim poznim godinama. Otvaranje galerije iniciralo je Udruženje slikara „Beli anđeo“ koje godinama radi na Zvezdari, sa ciljem da stanovnicima prestonice, ali i brojnim gostima omogući uživanje u delima čuvenog Somborca.

Više desetina najuspešnijih slika vojvođanske ravnice, salaša, prirode i ljudi, našlo je mesto u prostoru koji je galeriji–legatu ustupila Privredna komora Beograda.

Jedan od najvećih živih slikara Srbije, svrstan i među stotinu najznačajnijih slikara današnjice, posle galerije u somborskoj Preparandiji, dobio je zasluženo mesto i u Beogradu, na veliku radost poštovalaca njegove umetnosti.

GODINA ULJNIH ŠKRILJACA

admin — Tue, 17 Jan 2012 20:30:15 +0000

Kad je postalo jasno da od kandidature za EU nema ništa, naša vlast je „iz šešira izvadila novog zeca“. On se zove – uljni škriljci.
Najpre je Vuk Jeremić, u pauzi između letova na Karibe i neke destinacije gde se igra ATP turnir, predsedavao crnomorskom inicijativom i naglasio ogroman značaj alternativnih izvora energije, istakavši posebno uljne škriljce. Već sledećih dana imali smo novinske tekstove o tome kako je Srbija potencijalna energetska sila jer leži na uljnim škriljcima. SPS-ovi kadrovi iz oblasti energetike procenili su da samo ispod Aleksinca leži vrednost veća od 180 milijardi eura, uz uslov da se škriljci prerade u naftu.
Naravno, reagovao je i ministar ekologije i rudarstva, Oliver Dulić i već na samom početku godine najavio škriljce kao hit.
On je rekao da bi od naftnih škriljaca u Aleksincu trebalo da se godišnje proizvede između 500.000 i 600.000 tona nafte, oko 100 megavata električne energije i da se obezbedi toplotna energija za taj grad i okolna mesta.Ministar Dulić je dalje istakao da eksploatacija ne može da počne “pre kraja 2016. ili početka 2017. godine”, navodeći da su aktivnosti oko početka korišćenja naftnih škriljaca u okolini Aleksinca velike i da se sve radi u skladu sa zakonom.Tender za savetnika za izbor strateškog partnera a vezano uz eksploataciju naftnih škriljaca na teritoriji Aleksinca biće raspisan u januaru 2012. godine. Ministar Dulić već zna kolika bi ulaganja morala da budu da bi postali naftna meka. On kaže da je to 700 – 800 miliona evra.
E, sad, gde je problem?
Za rezerve uljnih škriljaca zna se još od šezdesetih godina prošloga veka. Zna se i da oni u sebi imaju nekoliko procenata onoga što bi bila nafta. Zna se i da je tehnologija za pretvaranje škriljaca u naftu veoma prljava, a eksploatacija izuzetno skupa. Zapravo, zna se da je cela priča sa škriljcima jedan veliki blef, gde će pred izbore građanima biti ponuđena jedno lepo upakovano „ništa“. Istovremeno, šalje se poruka da nije ništa strašno zaustaviti evropski put Srbije, jer imamo svoje resurse od kojih se može živeti nezavisno od sveta. Jednom rečju – narod sa toliko škriljaca nema o čemu da brine.
Za Srbiju i njenu stvarnost to su opasne i neodgovorne poruke.