Izborna lista LDP-Radmila Gerov osvojila je između 17 i 18 odsto glasova i 8 odborničkih mandata na današnjim vanrednim lokalnim izborima u Negotinu. Ovo rezultati nisu konačni, jer će na nekoliko biračkih mesta izbori verovatno biti poništeni zbog brojnih neregularnosti.

LDP je izuzetno zadovoljan ovakvom potvrdom svoje politike i dobre izborne liste sa kojom smo izašli na izbore. Rezultat je velika zasluga svih ljudi koji su radili na terenu i u okolnostima nikad prljavije političke kampanje u kojoj su protiv nositeljke naše liste korišćeni grubi falsifikati i fotomontaže zbog kojih smo bezuspešno tražili i intervenciju i istragu policije.

Lista Liberalno demokratska partija – Radmila Gerov pokazala je da širom Srbije, čak i u sredinama koje su godinama na marginama zvanične državne politike, postoje veliki potencijali, koje smo ovog puta uspeli da pretočimo u glasove i dovedemo do sjajnog izbornog rezultata.

Na izborima u Negotinu glasao je ogroman broj građana, oko 70 odsto onih koji u ovoj opštini stalno borave, i lista LDP – Radmila Gerov ostvarila je izuzetan rezultat u svim delovima opštine. I u ovoj kampanji su stranke koje su na vlasti ponižavale Negotince, pretvarajući izbornu kampanju u milostinju i podelu socijalnih paketa. Uprkos tome, demokratski potencijali koje je pokazala ogromna većina građana su veliko ohrabrenje i pokazuju da i u sredinama poput Negotina, postoji ogroman prostor za politiku koju najjasnije simbolizuje LDP.

Napravili smo LDP zbog velike obaveze i potrebe da odbranimo istinu o 12. martu. Danas moramo imati sposobnost da iz tog 12. marta izvedemo Srbiju i preokrenemo fatalizam sa kojim se iz epohe u epohu srećemo.

Liberalno-demokratska partija reagovala je i odmah pronašla sredstva za kupovinu avionskih karata i nabavku potrebnog kompjutera za mladog saksofonistu Dušana Vukmirovića, prvog srpskog umetnika koji je upisao prestižni Univerzitet Berkli sa punom stipendijom.

Novac za avionsku kartu za Dušana Vukmirovića obezbediće odbornici LDP u Skupštini grada, tako što će se odreći naknade koju dobijaju za učešće u njenom radu i time će biti pokriveni troškovi puta u SAD. Istovremeno, upućena je hitna inicijativa gradskoj Kancelariji za mlade, formiranoj po inicijativi naše stranke, da se uključi u rešavanje problema.

Kosta Andrić, direktor Kancelariji za mlade, prihvatio je inicijativu, pa će Kancelarija za mlade nagraditi Vukmirovića za izuzetne rezultate koje je postigao upisom na Berkli. Mladi umetnik će postati i prvi ambasador Beograda u kampanji za proglašavanje glavnog grada za kulturnu prestonicu Evrope 2020. godine, akciji koja je, takođe, pokrenuta na inicijativu LDP u Skupštini Beograda.

Po ovom osnovu Vukmiroviću će biti kupljen neophodni kompjuter (laptop) sa softverom koji mu je neophodan za studiranje u SAD, a za koji nije imao dovoljno sredstava. Direktor Kancelarije za mlade Kosta Andrić sastaće se sutra sa Dušanom Vukmirovićem kako bi na najbrži način bile otklonjene sve prepreke mladom saksofonisti da nastavali školovanje na Univerzitetu Berkli.

Kroz dogovor sa Vukmirovićem, LDP i Kancelarija za mlade obezbediće pomenuta sredstva, a on će, kao ambasador Beograda lobirati i promovisati kampanju za proglašenje Beograda kulturnom prestonicom Evrope 2020. godine.

LDP smatra da je ovo situacija u kojoj kao društvo moramo pokazati snagu da brzo reagujemo i zbog toga smo želeli da pokažemo da mladi koji su talentovani i spremni da se angažuju kako bi u karijeri uspeli zaslužuju svaku vrstu pomoći.

Vukmirović nije čekao i pronalazio izgovore. Umesto toga bio je spreman da muzicira na ulici i tako zaradi potreban novac. Takav entuzijazam i izuzetan talenat za LDP su veliko ohrabrenje, i zbog toga verujemo da će Vukmirović biti sjajan ambasador Beograda, u elitnim muzičkim krugovima, među profesorima, muzičarima i studentima iz celog sveta, za proglašenje Beograda kulturnom prestonicom Evrope 2020. godine.

Liberalno-demokratska partija uputila je pismo generalnom sekretaru Skupštine Srbije Veljku Odaloviću pismo u kome se od njega traži da kao sekretar parlamenta obavesti Narodnu skupštinu o svim okolnostima zloupotrebe resursa Narodne skupštine.

Dušan Bajatović je istovremeno direktor Srbijagasa a Aleksandar Vlahović je u upravnom odboru Erste banke.

Prema rečima Jovanovića, oni zbog toga ne mogu da učestvuju u raspravi i glasanju.

On je ocenio da je neprihvatljivo obrazloženje predsednice parlamenta da će Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na sukob interesa početi da se primenjuje od 1. aprila do kada je rok da se opredele za jednu od funkcija.

Jovanović je rekao da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije počeo da se primenjuje od 1. januara 2010.

On je rekao da su dva poslanika već glasala i da svako ko se pozove na zakon može da “sruši” glasanje u parlamentu.
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram se pozvati na član 27. Poslovnika o radu naše skupštine koji na neki način definiše obaveze predsednika Skupštine. Između ostalog, propisuje da se predsednik stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši druge poslove predviđene zakonom i Poslovnikom.

S obzirom da su ovde objedinjene tačke dnevnog reda koje su veoma obimne, pomenuću samo, kao što ste vi pomenuli, Carinski zakon, pa izmene i dopune Zakona o porezu na dobit građana, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i dva kredita u iznosu od 170 i 160 miliona evra, znači ukupno 330, gospođo predsednice, mi nemamo elementarne informacije na osnovu kojih bi mogli da vodimo jednu normalnu raspravu o svemu ovome.

Prvo što nas interesuje je da li je, a na to je bio obavezan po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, poslanik SPS-a Dušan Bajatović, vas obavestio da je u sukobu interesa, u klasičnom sukobu interesa, jer je on istovremeno i poslanik i direktor “Srbijagasa”? Ovde se u okviru prve tačke dnevnog reda vodi rasprava o kreditu koji parlament treba da odobri “Srbijagasu”.

Ovde je ministarka finansija. Ne znam da li bilo koji normalan čovek u ovoj zemlji ili neko ko sebe smatra normalnim može da ode u banku i uzme kredit pod ovakvim okolnostima?
Zaista smo zainteresovani da pomognemo ovom društvu. Smatramo da je kreditiranje države jedan normalan posao. Na osnovu čega vi očekujete da mi učestvujemo u ovoj raspravi? Nijedan podatak nemamo, apsolutno nijedan. Noćas u ponoć je istekao rok za “Srbijagas”. Interesuje nas izveštaj o poslovanju te kompanije za prethodnu godinu. Koliko je ta kompanija dužna, 170 miliona, 100 miliona itd? Da li ona posluje pozitivno?

Ako želimo da vodimo raspravu o ovome, moramo da imamo informacije na osnovu kojih možemo tu raspravu da vodimo kao normalni ljudi. Prvo je bila obaveza poslanika SPS-a da vas obavesti da je u sukobu interesa i da se izuzme iz ove rasprave i svakako da se izuzme iz glasanja, ako poštujemo zakon. Nakon toga, dajte nam informacije na osnovu kojih možemo argumentovano da razgovaramo. Nijednu informaciju nemamo.

Gospođo predsednice, bojim se da me niste razumeli. Vi imate dva poslanika ovde u parlamentu koji su direktno u sukobu interesa i koje zakon, koji smo mi kao parlament usvojili, obavezuje na blagovremeno informisanje vas kao predsednice parlamenta o postojanju sukoba interesa, a potom ih izuzima iz odlučivanja po ovim tačkama dnevnog reda.

Interesuje me da li poslanik Vlahović, kao član Upravnog odbora “Erste bank” i da li je poslanik Bajatović, kao direktor, da li su vas obavestili o tome da su u sukobu interesa?
Ovde se ne radi sada o mom zahtevu da se mi u danu za glasanje izjašnjavamo o tome. Ne možemo da arbitriramo da li je danas utorak ili ne.

Ako smo postavili gardu, ako je ovde bio hor koji peva himnu, ako želimo da postignemo dostojanstvo ovog parlamenta i pred građanima izgradimo kredibilitet onda moramo razgovarati na drugačiji način.

Nema informacija na osnovu kojih mi možemo, tačno je, ministarka finansija je ovde, može da nam kaže bilo šta, nas interesuje finansijski izveštaj a njega nema. Drugo, da li su vas obavestili poslanici da u klasičnom sukobu interesa? Vi ste bili predmet kampanje u medijima zbog toga što ste honorarno sarađivali sa jednom farmaceutskom kompanijom, pa ste morali da se pravdate pred građanima zašto to radite i na kraju da se odreknete druge funkcije i tog drugog posla. Interesuje nas da li su i drugi poslanici spremni da se ponašaju kao i vi. Ovde nemaju šta da traže ni Bajatović ni Vlahović, a pogotovo ne u glasanju.

Gospođo Čomić, predsednica parlamenta je povredila Poslovnik. Naime, član 104. kaže: “Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine”. Obrazloženje koje je ponudila meni je neprihvatljivo, ne zato što se ne slažem sa time što je rekla, nego zato što je to direktno pogrešno tumačenje zakona. Postavio sam vrlo jasno pitanje – da li je ona kao predsednica parlamenta obaveštena, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, da su dva poslanika parlamentarne većine u klasičnom sukobu interesa? Umesto odgovora da li je obaveštena ili ne, meni je predsednica parlamenta rekla da se zakon primenjuje od 1. aprila.

Do 1. aprila, gospođo Čomić, poslanici koji su u sukobu interesa treba da se opredele za jednu od funkcija, a zakon se primenjuje od 1. januara. Znači, već tri meseca je na snazi zakon koji obavezuje dva poslanika parlamentarne većine da se obrate predsednici parlamenta pre početka rasprave sa informacijom da su u sukobu interesa i da zbog toga ne mogu da učestvuju u odlučivanju, a do 1. aprila oni treba da odluče da li će da sede na mestu direktora “Srbijagasa” ili poslanika u Skupštini Srbije, da li će biti u upravnom odboru jedne banke ili će biti poslanici.

Ako predsednica parlamenta mora da se pravda za sukob interesa, ako to treba da radi svako od nas, onda mislim da su dužni to da učine i poslanici koji učestvuju ovde u raspravi i koji će glasati, koji su već glasali, a to nemaju pravo da čine po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mislim da je moje pitanje bilo veoma jasno i da je predsednica parlamenta prekršila zakonik, član 104. stav. 1.

Gospođo Čomić, niste me razumeli. Apsolutno mogu da se složim sa vašim obrazloženjem, ali to nije odgovor na pitanje koje sam postavio predsednici parlamenta. Opet ću vam reći, pošto ste pogrešno interpretirali, vaš doživljaj narodnog poslanika može da bude vaš lični stav, može da bude izraz političkog opredeljenja vaše partije, ali član 32. Zakona koji smo zajedno usvojili o Agenciji za borbu protiv korupcije kaže da odredbe ovog člana ne isključuju primenu odredbi izuzeća propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak. Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti ništavan je.

Znači, ovde postoji sukob interesa, a poslanici koji su u sukobu interesa imaju pravo do 1. aprila da se opredele koju će funkciju da vrše. Međutim, oni su dužni da obaveste predsednicu parlamenta da su u sukobu interesa. Mene interesuje da li su obavestili ili ne? Znači, to je vrlo jasno, evo ga zakon ovde. Ne mislim da imate neku zlu volju, ali očigledno da vam sekretar pomaže u tumačenju, to nije tako. Obaveza o prijavljivanju postojanja sukoba interesa, poslanici su dužni to da urade. Kažem vam zato što će svako ko se pozove na ovaj zakon moći da sruši glasanje parlamenta.

Konkretne odgovore na pitanja građana davali su Mr Aleksandra Kuzmanović, zamenica načelnika opštinske Uprave i članica OO LDP Zvezdara i Zoran Vuletić, zamenik predsednika opštine Zvezdara i menadžer OO LDP Zvezdara.

Odgovore na pitanja građana davali su Mr Aleksandra Kuzmanović, zamenica načelnika opštinske Uprave i članica OO LDP Zvezdara i Vladeta Jovanović zamenik predsednika Opštine Čukarica

Beograd — Postupanje Srbije prema Crnoj Gori u slučaju Darka Šarića je kriminalizacija susedne zemlje, izjavio je lider LDP-a Čedomir Jovanović.

Jovanović je rekao da ovakav stav Srbije mnogi komentarišu kao revanš Beograda zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Podgorice i Prištine. Gostujući u emisiji “Intervju sa Jugoslavom Ćosićem” Jovanović je kazao da ključni potez pravosudnih organa Srbije, u slučaju Darka Šarića, treba da se odnosi na okrivanje načina kako je Šarić dobio srpsko državljanstvo.

“Što je značajniji odnos crnogorske policije prema Šariću nego odnos naše policije prema njemu”, upitao je Jovanović.

Jugoslav Ćosić: Kakav odnos je naša policija ima prema Šariću?

Čedomir Jovanović: Pa hajde naka se sprovede istraga, nas to interesuje. Da se sprovede istraga o tome kako je Šarić dobio državljasntvo.

Jugoslav Ćosić: Hoćete da kažete da je policija morala znati čime se Šarić bavio?

Čedomir Jovanović: Ne da je morala znati nego je znala, ali je imala interes u legalizaciji te njegove poziciji ovde u Srbiji, a ne u Crnoj Gori! Konačno, ne znam zašto je važnije za ovu zemlju koja Šarićeva tetka je išla sa njim u Tursku od pitanja ko je iz policije išao sa njim na to letovanje pre šest meseci.

Jugoslav Ćosić: Ko je išao sa njim na letovanje?

Čedomir Jovanović : Visoki funkcioner MUP-a.

Jugoslav Ćosić: Nećete da mi kažete ko je u pitanju?

Čedomir Jovanović: Pa ne, zato što je istraga u toku.

Izvor: B92

Na tužnu i opominjuću sedamnaestu godišnjicu zločina u Štrpcima, Liberalno demokratska partija ponovo izražava najdublje saosećanja porodicama žrtava nastradalih u tom strašnom zločinu. Žrtve iz Štrbaca su među onima koje nas stalno obavezuju da pružimo pravne, ljudske ali i političke odgovore na pitanje šta kao političari i građani Srbije moramo da učinimo da u našem društvu bilo kakav sličan zločin, ideologije i politike koje su dovele do njega, postanu osuđene, neprihvatljive i nemoguće.

Samo neki od odgovornih za ovaj zločin su osuđeni, ali su mnogi od inspiratoria ili umešanih u njegovo omogućavanje i dalje van domašaja osude i pravde. To je veliki zadatak za pravosuđe, ali i za sve snage koje odlučujuće utiču na klimu u društvu koja i dalje omogućava kulturu nekažnjivosti, a povremeno i opravdavanja zločina.

I zbog toga je važno da se prestane sa uvredljivim licitiranjem, pretvaranjem rasprave o sadržaju Rezolucije o Srebrenici u političku buvlju pijacu, i da se konačno, zbog obraza naše dece, na čist, pošten i iskren način odredimo prema zločinima koje su hiljadama ljudi, među kojima su i stradali u zločinu u Štrpcima, oduzeli živote tokom jugoslovenskih ratova, a nama koji smo preživeli oduzeli više od decenije normalnog života. LDP će učiniti sve da u srpskom društvu dovede do preokreta koji će to omogućiti.

Kako? Zašto? Do kada?

LEGALIZACIJA – KADA, GDE, KAKO, DO KADA?

U javnosti postoji mnogo različitih informacija, glasina i nepouzdanih podataka o tome šta treba da urade građani koji žele da izvrše legalizaciju svojih građevenskih objekata. LDP želi da pomogne. Zato nam je važno da dođemo do svakog od Vas i pomognemo da sve protekne što brže i bezbolnije po svakog ko u legalizaciju ulazi da bi zaštitio svoja osnovna prava.

VAŽNO JE DA LEGALIZUJETE – time stičete čistu svojinu, nema više nesigurnosti i neizvesnosti, a Beograd konačno postaje uređen grad gde se tačno zna šta je čije i da je privatna svojina svetinja.

ZAPAMTITE

Zahtev za legalizaciju može se podneti za SVE OBJEKTE KOJI SU IZGRAĐENI DO 11. SEPTEMBRA 2009. Ukoliko ste zahtev podneli po starom zakonu, ne morate ga podnositi ponovo.

Zahtev se podnosi u nadležnoj opštini na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi. Na inicijativu LDP u gradu Beogradu je formiran poseban Sekretarijat za legalizaciju koji će voditi ovaj postupak, kako bi on bio centralizovan i brži, ali NE ZABORAVITE da zahtev podnosite u OPŠTINI u kojoj se nalazi objekat.

ZAHTEV SE PODNOSI DO 11. MARTA 2010. GODINE. Vrlo je važno da podnesete do tada zahtev, jer je to jedini način da počne posao legalizacije.

IZBEGNITE GUŽVE – učinite sve da ne čekate poslednje dane. Tada će se neminovno stvoriti gužve na šalterima.
Sam zahtev ne mora u trenutku podnošenja da sadrži apsolutno sve predviđene elemente. Ako do 11. marta ne možete da pribavite sve elemente i dokaze, OBAVEZNO PODNESITE SAMO ZAHTEV (POPUNjEN FORMULAR).

Ako to ne učinite propustićete rok, a onda nikakva dopuna neće biti moguća. Ako zahtev koji podnosite do 11. marta nije kompletan, dobićete dodatni rok od 60 dana da izvršite dopunu. Ukoliko podnosilac u ostavljenom roku ne dostavi traženu dopunu, zahtev se odbacuje
Kada dostavite kompletiranu dokumentaciju, nadležni organ pristupa odlučivanju i donosi odluku o mogućnosti objekta. Kada se utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, o tome Vas obaveštava; dobićete i informaciju o visini naknade koju treba da platite.

CENA: Činimo sve što je moguće da se cena prilagodi svakom konkretnom slučaju i da na nivou Grada ustanovimo dodatne kriterijume kako bi se omogućile što niže i pravednije cene legalizacije.

I zato je važno da svi podnesu zahtev na vreme – tada će se, na osnovu analize broja i parametara iz zahteva, ustanoviti mogućnost eventualnih dodatnih olakšica za sve koji kroz legalizaciju ostvaruju svoje najosnovnije životne potrebe.

ŠIRI DALJE: Za razjašnjenje svih nedoumica i pomoć se možete obratiti Opštinskom odboru LDP u opštini gde živite!

Požurite, ostalo je još malo vremena do 11. marta!

Narodni poslanik i član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić govori za “Danas” o odgovornosti predstavnika vlasti dve godine posle nasilja zbog mitinga „Kosovo je Srbija“ u Beogradu.

Ne postoji nijedan političar na svetu koji bi izašao i rekao – uzmite nam deo teritorije. Ja nikada na tako nešto nisam mislio, iako mi je puno puta to stavljano u usta. Kad kažem da je Srbija izgubila Kosovo, mislim da ga je izgubila u životnom, a ne u formalnom smislu. Ta tragedija srpskog naroda na Kosovu je zapravo paradigma svih naših nacionalnih slabosti. Srbija svoje interese na Kosovu mora da definiše na drugi način, da ih učini ostvarivim, da kaže: „Srbija je spremna da se dogovori s kosovskim institucijama u rešavanju čitavog niza problema koji opterećuju naše odnose ali ne možemo da razgovaramo o pitanju statusa Kosova”.

Predsednik Srbije Boris Tadić nagovestio je nedavno mogućnost da do kraja ove godine, pošto se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, dođe i do konkretnijeg rešenja položaja južne srpske pokrajine. O tome koliko je to realno, šta očekuju od odluke suda, da li će priznanje nezavisnosti Kosmeta biti uslov za ulazak Srbije u EU i kakvu bi politiku oni vodili da su na vlasti, za „Politiku” govore Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, i Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije.

Jovanović: Veoma je teško govoriti o političkim namerama vlasti ili države jer već dve godine o Kosovu nismo razgovarali u parlamentu. Možda predsednik republike i ministar spoljnih poslova imaju neki plan, ali meni nije poznat i ne mogu to da komentarišem. A ne slažem se s tim da će u 2010. godini biti definisan status Kosova. To je još jedna od političkih iluzija. Kosovski problem ima svoju dugu istoriju i nikada nije rešen, pa se ne može očekivati ni sada da bude rešen jednom odlukom, a posebno mislim da smo daleko od rešenja zbog načina na koji se prema njemu postavljamo.

Vučić: Ne znamo ništa o planovima vlasti, nigde ih nisu javno izrekli, ne postoji nikakav formalni predlog. Ali, mene i nas u SNS-u mnogo više zanima rezultat od toga da li će neko da podiže rejting svakodnevnim izjavama. Zanima me šta će na kraju da piše na semaforu, a plašim se da je rezultat i dalje nepovoljan po nas, bez obzira na sve što se hvale da su uradili.

Politika: Da li možemo da zaključimo da je vaš zajednički stav da vlast sa opozicijom ne deli svoj planove za Kosovo?

Vučić: Ja uopšte ne mislim da oni imaju planove, a, s druge strane, mislim da je loše što se o tome ne razgovara.

Jovanović: Naravno da to što se ne razgovara za nas ne može da bude prihvatljivo, ali to ima i svoju politički pozadinu. Vlast ne otvara parlamentarnu raspravu zato što ne može da obezbedi većinu za jedan jasan plan. Podsetiću vas da je jednom vlada ušla u parlament s rezolucijom koju je povukla baš zato što nije imala snage da obezbedi dovoljan broj glasova za njeno usvajanje. Vladajuća koalicija nije napravljena na onoj vrsti političkog jedinstva koje je bilo karakteristično za neko prethodno vreme i prethodnu vlast koja je mogla da uđe u parlament s tim.

Politika: Mislite li da će se posle odluke Međunarodnog suda pravde nešto promeniti?

Vučić: Ne mislim da će odluka Međunarodnog suda pravde, koji svi čekaju, biti crno-bela i plašim se da će i jedna i druga strana moći da je koriste na svoj način.

Jovanović: Mislim da sud ne može doneti odluku koja bi, kako je rekao i Vučić, bila crna ili bela. Ne treba ignorisati ni to da je MSP institucija koja donosi odluke koje mogu samo nekoga načelno da obavežu, ali ne mogu ništa da promene u svakodnevnom životu.

Osim toga, tražimo rešenje problema na pogrešnoj adresi. I to je neka vrsta alibi manevra, neki srednji put. Naša država nije ekstremno reagovala na proglašenje nezavisnosti, a s druge strane nije mogla ni da mirno posmatra šta se dešava. Taj put je ograničen i na njegovom kraju se svakako ne može naći ono što smo izgubili na početku.

Politika: A koja je adresa prava?

Jovanović: Rešenje se mora tražiti u dogovoru između Beograda i Prištine. Na Kosovu nikada nije postoja spremnost za pregovore, uvek su pravila života diktirali oni koji su jači. S obzirom na to da se u međuvremenu svet promenio, stav međunarodne zajednice je postao važniji od mišljenja Srba ili Albanaca. Mislim da je jasno da smo mi Kosovo izgubili ne zato što su Albanci promenili svoj stav prema Kosovu, nego zato što smo ostali bez podrške u svetu za svoju politiku prema Kosovu.

Vučić: Razumem šta govori gospodin Jovanović, ali mislim da nije dovoljno odgovorno da kažemo da smo deo teritorije izgubili. Da li je 65 država priznalo nezavisnost – da. Da li ćete ubediti SAD da povuku to priznanje – ne verujem. Nemačku, Francusku, Italiju? Ne verujem, Ali šta je naš izbor? Da li da se odreknemo onoga što je naše, jer su velike sile promenile odnos prema tome, ili da pokušamo da sačuvamo ono što još možemo i da razgovaramo sa svima i dalje. Da li je rešenje, gospodine Jovanoviću, da kažemo da Kosovo je nezavisno? Mislim da nije.

Jovanović: To ne bi bilo ni tačno. Kada bismo sada rekli: „Kosovo je nezavisno”, mi bismo napravili drugu vrstu greške jer ono nije nezavisno. Kosovski problem se transformisao iz jedne forme u drugu.

Vučić: A da kažemo nešto drugo? Da Srbija nema više veze s Kosovom, da li je to rešenje?

Jovanović: Ne postoji nijedan političar na svetu koji bi izašao i rekao – uzmite nam deo teritorije. Ja nikada na tako nešto nisam mislio, iako mi je puno puta to stavljano u usta. Kad kažem da je Srbija izgubila Kosovo, mislim da ga je izgubila u životnom, a ne u formalnom smislu. Ta tragedija srpskog naroda na Kosovu je zapravo paradigma svih naših nacionalnih slabosti. Srbija svoje interese na Kosovu mora da definiše na drugi način, da ih učini ostvarivim, da kaže: „Srbija je spremna da se dogovori s kosovskim institucijama u rešavanju čitavog niza problema koji opterećuju naše odnose ali ne možemo da razgovaramo o pitanju statusa Kosova”. Imali smo mi u istoriji već velike dileme i ono što znamo je da je svaki odnos privremen. Ne mislim da kažem da će Srbija doći na Kosovo jednog dana, ali možemo da obezbedimo takve odnose s Prištinom koji će nam omogućiti da na Kosovu ostvarimo sve važne interese za nas, a oni nikada nisu ovde jasno definisani. Uvek je bilo previše mitova, previše neiskrenosti, puno neznanja.

Politika: Da li vam je bilo ko od međunarodnih zvaničnika otvoreno rekao da je priznanje nezavisnosti Kosmeta uslov za ulazak Srbije u EU?

Jovanović: Naravno da niko formalno ne može da izađe pred jednu zemlju i da joj to postavi kao uslov. Mi smo tražili od Evrope da nam omogući da joj se pridružimo, od Evrope koja je u najvećoj meri priznala nezavisnost Kosova i koja je apsolutno stala iza Euleksa koji je došao na Kosovo s jedinim ciljem da implementira Ahtisarijev plan. Kada ulazite u EU, morate da odgovorite na čitav niz pitanja – od onih tehničkih: gde su vam granice, koliko imate stanovnika, do suštinskih – kako mislite sa svim tim problemima da uđete u EU, da li će vaši poslanici u Evropskom parlamentu izlaziti napolje kad se pojavi neki predstavnik Kosova.

Vučić: U razgovorima koje smo mi imali niko nam to nije rekao. Uveren sam da nam niko neće izričito tražiti da priznamo nezavisnost Kosova, ali očekujem da će svakako biti pritisaka da se napravi rešenje slično onom posle primene Holštajnove doktrine u SR Nemačkoj. Po njemu, Zapadna Nemačka nikada nije priznala nezavisnost Istočne Nemačke, nikada nisu uspostavile diplomatske odnose niti bilo šta slično, ali su održavale kontakte preko nižih službenika. Mislim da zapadne zemlje to pokušavaju da sprovedu u našoj zemlji, pošto im je jasno da su politički dominantni činioci koji nisu spremni da priznaju nezavisnost Kosova.

Jovanović: To je ono što političari moraju da kažu društvu da evropska orijentacija Srbije obavezuje Srbiju na drugačije ponašanje i kad je reč o Kosovu. Zbog toga je važno da napustimo fatalizam i promenimo politiku sadržanu u besi „Kosovo je Srbija”, a čiji je jedini epilog bela smrt Kosova.

Vučić: Ja mislim da EU ima svoje razloge za određenu vrstu popustljivosti prema nama u budućnosti jer ni njima ova situacija nije lagodna. Ogroman broj zemalja nije priznao nezavisnost Kosova, koje ne može da uđe u UN bez saglasnosti Srbije… Zato Srbija mora da inicira razgovore. Umešnost naših političara će se u budućnosti ogledati u tome da istovremenom sačuvamo i teritoriju i Ustav Srbije, ali i da ne urušimo naš evropski put.

Jovanović: Ne može svet trajno biti dadilja kosovske države, zato je LDP rekao da samoproglašena nezavisnost nije rešenje, ne samo zbog toga što to Srbija ne želi i ne prihvata, nego zato što se nikada u prošlosti nije desilo da jedna strana može da izdiktira rešenje i da ono bude trajno. Kosovo je šansa koju mi treba da iskoristimo kako bismo uverili svet da se Srbija zaista promenila i da je napustila politiku koja je u svom fokusu imala borbu za teritorije. Srbija treba da promoviše novu politiku koja bi u centar svog delovanja stavila život na Kosovu, što ne bi mogli da ignorišu ni kosovski Albanci.

Vučić: Ne mislim da smo manje evropski, ako mislimo da su Kosovo i Metohija deo Srbije. Uopšte ne kažem da je divna ma čija, pa ni evropska, politika koja će da mi kaže da Kosovo mora da bude nezavisno, Albanci su to zaslužili, ali Srbi u RS ne treba ništa da imaju pošto treba da ukinemo RS, to nije argument ako nećete da ga potkrepiti time – mi smo mnogo jaki vi ste slabi.

Politika: A šta je alternativa – da kažemo: „Onda nećemo u takvu Evropu”?

Vučić: Ne kažemo to, kažemo: „Mi mislimo drugačije, ali hoćemo da razgovaramo i hajde da vidimo šta tu možemo da nađemo kao najmanji zajednički imenitelj da ne bismo zatvorili evropski put”.

Politika: Iz državnog vrha smo čuli da u slučaju da nam bude postavljen uslov Kosovo ili ulazak u EU, Srbija bira Kosovo?

Vučić: Oni to pričaju zato što znaju da to pitanje neće biti tako postavljeno.

Jovanović: Kosovo nije ekskluzivna tema predsednika republike ili ministra spoljnih poslova. To spuštanje kosovskog problema na tezgu na nekoj buvljoj pijaci sa očekivanjem da se Srbija izjasni vulgarno dža ili bu je velika greška. Nećemo ni stići do te faze. Tačno je da SAD ne vrše nikakav pritisak da Srbija prizna Kosovo jer to samo po sebi već postaje relativno, ali bi bio izuzetno veliki pritisak međunarodne zajednice kada bi Srbija odlučila da na neki drugi način dokazuje da je ona ta koja gospodari Kosovom.

Politika: Znači ono što Srbija sada radi nema veliku težinu?

Jovanović: Suština da se svet bavi svakim problemom u meri u kojoj taj problem ugrožava poredak koji je uspostavljen. Na Kosovu su predstavnici međunarodne zajednice, civilna administracija, sudije, tužioci, tamo su ljudi. Kada bi Srbija ugrožavala njihovu bezbednost onda bi se svet drugačije ponašao prema Srbiji. Sadašnja politika Srbije prema Kosovu nije dovoljno jasna, ali makar ne stvara štetu, osim što usporava unutrašnje promene.

J. Cerovina
G. Novaković

Čedomir Jovanović, predsednik LDP i predsednik Odbora za životnu sredinu Skupštine Srbije, zakazaće posebnu sednicu Odbora povodom problema uklanjanja stabala platana sa beogradskog Bulevaru kralja Aleksandra. Sednica, u formi javnog saslušanja (public hearing) biće održani krajem ove nedelje.

Umesto izbegavanja surove istine i jadnog politikantstva i balansiranja, državni funkcioneri javnosti treba da saopšte otrežnjujuću istinu o prirodi sistema u kojem smo živeli posle dolaska Koštunice na vlast.

Autoritaran je model u kome dugo živimo. Stranke nisu izuzetak, ali su najodgovornije jer društvu nameću okvir ponašanja. One su, i protiv toga se LDP bori, od države i politike napravili svemoćne aparate

Poslanička grupa Liberalno-demokratske partije podnela je, preko Odbora za ustavna pitanja, Skupštini Srbije predlog da se za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (zabranu diskriminacije) izabere GORAN MILETIĆ, diplomirani pravnik i diplomirani Master (MA) iz oblasti demokratije i ljudskih prava, šef Regionalne kancelarije organizacije Civil Rights Defenders.

Liberalno-demokratska partija osuđuje nasilje i fizički napad na predsednika Nove Srbije Velimira Ilića koji se dogodio u centru grada i pretio da dovede do tragičnih posledica. Svaki građanin, pa i Velimir Ilić, mora uživati zaštitu telesnog integriteta i to je načelan stav naše stranke. Nasilje je odlika naših života i na to smo upozoravali i u svakoj od stotina situacija kada su napadani funkcioneri i aktivisti, paljene i rušene prostorije LDP širom Srbije.

Podsećamo da je u Srbiji na snazi novi Krivični zakonik u kojem je usvojen amandman LDP i svako nasilje na javnom skupu proglašeno ozbiljnim krivičnim delom sa zaprećenom zatvorskom kaznom.

Kao i svaki put kada se u Srbiji primenjivalo i podsticalo nasilje, tako i ovog puta upozoravamo ne njegove uzroke, na klimu, političke projekte i promociju nasilja koja na kraju dovodi do ovakvih rezultata. Takva klima u društvu traje godinama, i ona mora da se menja gonjenjem aktera nasilja i onih koji ga izazivaju.

Bez obzira na velike političke razlike koje imamo prema politici Ilićeve stranke, nadamo se da će ovaj trenutak i neprihvatljiv napad na neistomišljenika, pomoći i toj i svim drugim strankama, pojedncima i institucijama da mnogo jasnije nego do sada osude nasilje i preduzmu konkretne korake.

Upozorenje MMF da Vlada Srbije krši dogovor sa tom organizacijom dolazi u kritičnom momentu i u ovom trenutku to je veliko upozorenje da su potrebne hitne reforme, mnogo veća politička hrabrost i ekonomsko poštenje Vlade prema sopstvenim građanima. Oštro upozorenje MMF, prema kojem imamo potpisane obaveze i ugovor koji drži kakvu-takvu makroekonomsku stabilnost, potvrda je svega na šta je LDP upozoravao ukazujući na neodrživost demagoškog pristupa ekonomiji i javnim finansijama.