Izbori i patologija birača u Srbiji

0
249

Srbija se polako sprema – redovni lokalni i pokrajinski izbori su pred nama, a u najavi su izgleda i parlamentarni. Ponovo se zauzimaju busije, ko sa kim hoće, a ko sa kim neće. Stranački sajtovi i portali, štampani i elektronski mediji polako zauzimaju položaje i stavljaju se na strane onih partija koje podržavaju i u čijim su rukama, a oni nezavisni mediji (kojih je jako malo) još uvek ćute.

Na lokalu se atmosfera polako usijava, čekaju se oni retki koji su negde na godišnjim odmorima pa da se počne. Kampanje opet iste, stranke koje su na vlasti u lokalu najavljuju asfaltiranja, rasvete, vodovode i kanalizacije (naravno sve to našim parama, ali oni kao da ih daju iz stranačkih kasa i svojih džepova), a ne govore što to uvek rade u zadnjoj godini svojih mandata. Naravno, da bi pokazali da nešto dobro rade za svoje sredine, a to što je svaki put u četvrtoj godini mandata nekako dođe slučajno.

Ono što postaje totalno neobjašnjivo je to kako se ponaša birač u Srbiji.

Koliko je građana dalo podršku ovoj Vladi da radi ovo što radi? Zar nisu dobili podršku da pocepaju sve briselske sporazume, da ne pregovaraju sa Tačijem i da se sa njim nikada ne rukuju i da nikada ne pregovaraju oko statusa Kosova. Tako su i dobili izbore, otklon prema celom svetu izuzev Rusije i proverene braće Rusa koji su tu uvek kada nam treba (da im damo što više, a oni nama ništa zauzvrat, osim večne bratske pravoslavne ljubavi). Na sreću svih nas nisu to radili, pregovarali su, potpisivali su sporazume, čak je i zakleti protivnik rukovanja sa Tačijem, naš vrli bivši premijer i izuzetno nadareni ministar spoljnih poslova, to više puta uradio. Pomirljivi tonovi u regionu, Srebrenica, nisu više Hrvati i Bošnjaci krivi za sve, a popularnost premijera sve veća. Kako? Teško objasniti.

A sad malo unutrašnje teme. Penzije su u kampanji bile stečeno pravo i zaštićena kategorija. Prosvetari, policajci i medicinski radnici su bili neko kome treba dati više jer rade teške i zahtevne poslove, a na mesto direktora i menadžera će biti izabrani stručnjaci na javnim konkursima. Posle izbora sasvim suprotno – penzije i plate u javnom sektoru smanjene, najavljeni su i otkazi, na mestima direktora javnih preduzeća sve sami stranački likovi izabrani mimo konkursa, od investicija ni traga ni glasa, zaposlenih sve manje, od reformi ništa, sve se teže živi, a popularnost premijera i Vlade sve veća. Kako? Teško objasniti.

U Srbiji je prosto postalo normalno da se u kampanji priča jedno, a posle izbora radi drugo. Sa stanovišta onih koji vladaju i mogu da razumem, ali sa stanovišta onih koji biraju jedno, a dobiju sasvim suprotno, to ne mogu nikako. Iz mog ugla volim što su ovi iz aktuelne vlasti prevarili svoje birače, jer je politika pregovaranja sa EU i normalizacija odnosa sa svima, pa i sa Kosovom i reformisanje države na svim poljima, politika za koju se LDP uvek zalagao. Sumnjam da su u stanju da našu politiku bez nas mogu sprovesti, jer za razliku od njih mi to smatramo neophodnim i verujemo u to, a oni to rade jer moraju, a ne veruju u to što rade. Često sebe pitam, kako je moguće da mi koji nismo lagali svoje birače i čija se politika pokazala 100% ispravnom nismo dobili poverenje na izborima, a oni koji su svoje birače slagali drastično postaju sve popularniji? Opet, teško za objasniti.

Jedno je sigurno, imamo birače kojima je dovoljno reći ono što žele da čuju, a posle možeš kako hoćeš i one koji kada su iznevereni pobegnu u apstinenciju. Pozivam i jednu i drugu grupu birača da promene svest o izborima, o obećanjima, da misle na svoju i budućnost svojih potomaka i da na budućim izborima daju glas LDP-u jer vas mi nismo lagali, svojom politikom smo radili u interesu Srbije koju volimo barem isto kao i drugi, a to što kasnimo 10 godina nije naša greška. Razmislite i shvatićete da smo bili u pravu.