Jovanović i Tadić predstavili Sporazum o savezu opozicionih stranaka

0
216

Na konferenciji za medije u Medija centru u Beogradu, predsednici Liberalno demokratske partije i Socijaldemokratske stranke, Čedomir Jovanović i Boris Tadić, predstavili Sporazum o savezu i ujedinjenju opozicionih stranaka i govorili o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji.

 

Sporazum o savezu opozicionih stranaka možete da pročitate OVDE.
Boris Tadić: „Nema mesta sujetama, sesti sa belim papirom, bez ikakvih besmislenih uslova“

Ekonomska situacija je ključni problem sa kojim se Srbija danas suočava. Više niko nije naivan u srpskoj politici i imamo jedno veoma teško i kompleksno iskustvo još iz mnogih decenija u prošlosti i vrlo dobro možemo da pročitamo ekonomske podatke i političke i bezbednosne parametre sa kojima se danas suočavamo u Srbiji, i ono što se prezentira u javnosti je jedna opasna obmana za koju se, pre ili kasnije, plaća cena i kada je sadašnja koalicija na vlasti nastupala u srpskoj javnosti posle izbora 2012. godine govorila je da će građanima reći istinu. Na kraju smo došli u situaciju da mi moramo da kažemo građanima istinu umesto vladajuće koalicije.

Ključni problem Srbije danas jeste privreda. Ključni problem Srbije jeste što nema razvojnih projekata, nema koncepcije razvoja. U tom smislu, dovodi se u pitanje budućnost nacije. Ogroman problem jeste što je od 2012. godine do danas skoro 150.000 građana više koji žive u uslovima apsolutnog siromaštva. To je takođe konsekvenca upravljanja zemljom poslednjih godina. Ogroman problem jeste u tome što nemamo podizanje zaposlenosti. Veliki problem je što zaostajemo u regionu. Srbija je poslednja po svim parametrima ekonomskog razvoja, po svim parametrima investicija, parametrima ekonomskog rasta.

Kada predsednik Vlade i Vlada istaknu među građane „ogromno dostignuće“ (nadamo se) 0,8% rasta naše privrede, ne kažu da je to ubedljivo najlošiji rezultat u regionu, da čitav region mnogo brže ide napred, da idu napred mnogo brže i razvijenije zemlje u EU, kojim je mnogo teže da postignu visoke stope rasta. Ono što je poseban problem, što se u okolnostima smanjivanja budžetskog deficita nije vodilo računa o investicijama, kapitalnim investicijama, jer su one veštački smanjivan deficit na uštrb razvoja i investicija u budućnosti.

U tom okolnostima, Čedomir Jovanović i ja, Liberalno demokratska partija i Socijaldemokratska stranka, smo smatrali da je neophodno da, uprkos i razlikama koje postoje, pogotovo u prošlosti, sednemo i razgovaramo, i napravimo savez kome je dužnost da odgovori na izazove sa kojima se Srbija danas suočava. Najveći problemi su, dakle, ekonomski, pitanje budućnosti stanovništva i borba protiv siromaštva.

Razgovarali smo o političkom aspektu, o razlikama u prošlosti, o tome kako možemo u budućnosti. Dogovorili smo se da sarađujemo. Naši timovi takođe sarađuju. Dogovorili smo se da pozovemo i druge stranke u naš savez. Uputili smo poruku i Demokratskoj stranci, uputili smo poruku svim opozicionim strankama i, ono što je najvažnije, građanima rekli – nema mesta bilo kakvim sujetama, nema mesta veštačkom, besmislenom, kontraproduktivnom, neproduktivnom liderstvu. Potrebno je sesti sa belim papirom, bez ikakvih besmislenih uslova, razgovarati i stvoriti jedan savez koji bi izmenio strukturu opredeljenja građana danas u Srbiji, tačnije biračkog tela, i koji bi promenio opasnu asimetriju, dominaciju jedne stranke, izbeglištvo od opredeljenja od izbora velike većine stanovništva koje ne želi da se deklariše, ne želi da učestvuje na izborima, koje je je ušlo u apatiju, želeći da motivišemo ljude da ponovo priđu politici, u suprotnom – plaćaće građani cenu zbog svoje apatije i zbog svoje neopredeljenosti, jer nekopetentni ljudi, ljudi koji nemaju jasne ideje razvoja, danas vode Srbiju.

Napravili smo Sporazum koji smo ovih dana dali na uvid javnosti. To su principi na kojima smo napravili naš savez pre više meseci upućujući poruku i drugim strankama. U njemu su osnovna načela, osnovne vrednosti, ne samo ideje Evropske unije, nego elementarna politika poštenja, politika koja se suočava sa problemima, koja mora da razreši bezbednosne probleme – šta će Srbija u svojim odnosima sa bezbednosnim savezima, sa NATO, da li će Srbija na svaki izazov naoružavanja u regionu reagovati svojim kontra naoružavanjem ili ćemo koncepcijski rešavati taj problem i izbegavati krizu svakih nekoliko meseci ili godina – kako ćemo rešavati problem etničkih zajednica, zaštite kulturnih identiteta, najveće nesporazume u regionu sa kojima se Srbija suočava, obezbeđujući perspektivu građanima.

Smatramo da se mora formirati savez koji se protivi na ovim izborima, koji se suprotstavlja na ovim izborima, vladajućoj koaliciji, zbog toga što su rezultati vladajuće koalicije merljivi, jasno vidljivi. Rekao sam – ogroman rast broja siromašnih samo u poslednjih nekoliko godina, apsolutno siromašnih po standardima ove Vlade. Rekao sam – nema rasta zaposlenosti ako se o tome govori na sva usta i iz Vlade. Minimum istorijskih investicija. Stalno se menjaju statistički parametri, odnosno modeli izračunavanja ekonomske situacije da bi se moglo prikazati da imamo danas bolje rezultate nego u prošlosti i to je, ustvari, jedna izgradnja „Potemkinovih sela“ i maketa koja je vrlo intenzivna danas u Srbiji, a koja ne daje nikakav suštinski rezultat.

Napravili smo savez koji je otvoren i za druge političke stranke. Spremni smo da razgovaramo i sa drugim strankama. Danas se suočavamo sa pozivom Demokratske stranke da devetnaestog ovog meseca imamo zajednički sastanak. Ne možemo da odgonetnemo iz poziva koji smo dobili čak ni na koga se odnosi taj poziv. Poziv koji smo dobili u Socijaldemokratskoj stranci nije upućen direktno na mene nego na neko neimenovano lice. Želeli bismo da vidimo kome je upućen poziv i šta je predmet tog razgovora. Ne vidimo šta je agenda tog razgovora, sem da nećemo da idemo u Vladu sa Vučićem. Takav smo Sporazum mi potpisali mnogo ranije, pa ne vidimo što bismo sada posebno obnavljali tu temu kada je već završen taj posao, ne treba ponovo završavati posao koji je prethodno završen, ali mi nećemo da se ponašamo kao Demokratska stranka, koja je na naš poziv rekla: „Nemamo šta da razgovaramo sa Jovanovićem i Tadićem, oni su Vučićeva opozicija“. Hvala Bogu da su sada izmenili svoj pristup.

Mi ćemo videti šta je stvarno agenda tog razgovora, videćemo ko će biti poslan iz naših stranaka na te razgovore. I spremni smo da razgovaramo i sa Demokratskom strankom i sa svim strankama, samo neka nam niko ne postavlja besmislene uslove, ponižavajuće uslove, jer ovo uopšte nije vreme za takvu politiku i takvo ponašanje, vreme je za sasvim drugačije ponašanje. Nema sujeta, treba prići „čista srca“, sa belim papirom, izgradnji sporazuma, nem prethodnih kandidatura za premijera, to je pitanje razgovora. Vidimo da Demokratska stranka već izlaže svog kandidata za premijera, onda poziva na razgovore – to je potpuno besmisleno. U svakom slučaju, mi nećemo da se ponašamo ni kao Demokratska stranka prema nama kad smo formirali savez, kao što se ne ponašamo ni prema vlasti koja je nama palila Jarinje kad smo pregovarali o Kosovu i rešavali ključne probleme zemlje, nego kažemo šta su dobro uradili, ali i kažemo šta loše rade. To je osnova naše poilitike u narednom periodu.
Čedomir Jovanović: „Niti nas interesuje Pajtić, niti nas interesuje Vučić, samo ova zemlja“

Osnovna karakteristika naše inicijative zapravo je nastojanje da pronađemo odgovor na probleme koji postoje danas u Srbiji, i u dokumentu koji se nalazi pred vama, u tekstu Sporazuma koji čini osnovu našeg odnosa i prema Vučiću, ali i prema svima drugima, vrlo jasno se vidi naše nastojanje da konsolidujemo deo političkog života u kojem se i mi prepoznajemo kao najodgovorniji političari, kao najodgovornije stranke, i da damo efikasan odgovor ne samo na ono što danas u Srbiji radi vladajuća koalicija nego i na sve ono što ona nije spremna da radi.

Pošto Vučić ovih dana ima dilemu da li treba da ide ili ne treba da ide na izbore, predlažem mu da idemo na izbore. Mislim da je to dobro za zemlju. Ako se oko nečega u ovom trenutku slažemo onda se slažemo oko opisa stanja u kom se Srbija nalazi. Atmosfera u zemlji nije takva da u 2016. godini možemo očekivati ostvarenje onih ciljeva koje Vučić postavlja pred sebe i pred sve nas. Naši odnosi su duboko poremećeni. Srbija je danas podeljeno društvo. Osnovna karakteristika našeg društva danas nije ambicioznost, hrabrost, spremnost da se krene događajima u susret, nije ambicija da se zajedno borimo kako bi problemi bili prevaziđeni, već, naprotiv, bežanje od svega toga.

I ako postoji u ovom trenutku prostor za neki međusobni dijalog, onda mislim da je prva poruka koja treba da ode sa ove naše konferencije, poruka Vučiću da raspiše izbore u danu u kom će biti organizovani lokalni i pokrajinski izbori. Drugo je obećanje koje dajemo svojoj zemlji – učinićemo sve, ali apsolutno sve, da na tim izborima građani, pored Vučića, budu u prilici da biraju ozbiljnu, kompetentnu, odgovornu političku listu, na kojoj će se naći sve ono što je zemlji potrebno, a što ne može da joj ponude ni Vučić ni njegova stranka. Mi činimo sve da do toga dođe.

Prešli smo preko mnogo spoticanja i platili svaku cenu koja je morala da se plati da bismo došli u situaciju da danas pred izborima i kampanjom koja je ispred nas ulazimo i u razgovore sa drugim strankama. Jasno je da suština opozicije u Srbiji zavisi od naše sposobnosti da regulišemo odnose u trouglu: Demokratska stranka, Socijaldemokratska stranka i Liberalno demokratska partija. Godinama pokušavam to da uradim. Ti razgovori nisu bili uspešni 2013. godine. Nije došlo ni 2014. godine do neophodnog razumevanja koje bi nam omogućilo da i 2014. i 2015. godinu potrošimo na pametniji način nego što je to bio slučaj.

Vučićeva snaga nije mera potencijala ove zemlje da se reformiše. Njegova snaga i njegov rejting su mera bede. I ako vas čudi to što je on na 50%, nemate pravo da budete iznenađeni ako na takav način posmatrate kao što to činimo mi. Tih 50% je, zapravo, mera naše propasti. I njemu je to vrlo dobro jasno jer sa tih 50% ne može ništa fundamentalno da promeni u ovoj zemlji. Ono što nam je neophodno možemo dobiti nakon izbora, a to, prvo, red u zemlji, jasan plan i dogovor sa ljudima.

Boris vam je opisao taj poziv koji smo dobili. Ne mislim da to bilo koga u ovoj zemlji treba da interesuje – ljude koji se dave danas, i pokušavajući da prežive spasavaju svoje porodice, najmanje treba da interesuje način na koji međusobno komuniciramo, ali je potpuno besmisleno da nas neko poziva preko jutarnjeg programa televizije ili da nam pušta e-mailove, pa oni su jedan sprat iznad nas. Naravno da ćemo otići na taj sastanak, naravno da ćemo razgovarati, ali vas molim da prenesete ovom društvu vrlo jasnu poruku – niti nas interesuje Pajtić, niti nas interesuje Vučić, samo ova zemlja.

Smatram da treba da se dogovorimo, a da taj dogovor mora biti ozbiljniji od svih dogovora koji su nam do sada nuđeni ili od onih koji su u prošlosti pravljeni. Ne da se dogovorimo da bismo ušli u kampanju relaksirani zbog toga što ćemo imati jači procenat. Dve godine nisam u Skupštini. Ne mislim u nju ni da se vraćam na takav način. Želim da se dogovorim ako će to vratiti u politički život sve one ljude koji su očuvali razum u Srbiji devedesetih godina; ako će to normalizovati naše međusobne odnose; ako će rasterati taj strah koji danas davi Srbiju; ako će vratiti slobodu u našu međusobnu komunikaciju, u novinarstvo, medije; ako će vratiti u život makar ambiciju da se demokratizuju naše institucije; ako ćemo prestati da komuniciramo kroz monologe – to onda ima smisla i u tome ne treba niko da nas vuče za ruku, niti treba u taj posao da nas vodi jer smo mi već u njemu.

Veoma je važno vrlo brzo definisati naše međusobne odnose i društvu poslati poruku kako izgleda alternativa Aleksandu Vučiću. Ne mislim da ona sme da bude personalna, mislim da mora da bude programska, mislim da mora da ima svoj sadržaj i koncept – sve ono što, zapravo, Vučićeva politika danas nema. I mora da unese red u zemlju. Izbori se ne smeju pretvoriti u naš međusobni rat. Iz izborne kampanje ne smemo da izađemo kao političari koji jedni druge posmatraju preko nišana. Ne želim od Srbije da pravim Makedoniju ili Crnu Goru, zemlje u kojima je nemoguć bilo kakav zajednički potez onih koji se politikom bave, niti mislim da pristanem na onu vrstu kompromisa koja bi me obavezivala da okrenem glavu u stranu od onog što danas radi Vučić. Njegova Vlada je dala svoj maksimum, i sve ono što se u međuvremenu desilo – od otvaranja poglavlja krajem prošle godine do danas – je gubljenje vremena, i tako sam razumeo njegovu jučerašnju konferenciju za novinare.

Nikakvu štetu neće imati srpska ekonomija ukoliko smogne snage i uđe u pralamentarne izbore koji su zemlji potrebni, da bismo iz izbora izašli ne sa potvrdama svojih ličnih pozicija, nego sa vrlo specifičnim kursom kojim će se kretati zemlja. Ako idemo u Evropu, onda ta Evropa mora postojati u našim međusobnim odnosima. Ako želimo da razvijamo Srbiju, onda to mora biti ne u skladu sa našim hirovima nego u skladu sa nekim planom koji će biti razumljiv svima i u kojem će svaki čovek u ovoj zemlji videti svoje mesto, a ne biti talac nekog projekta i posmatrač. Oko toga ne možemo da polemišemo.

Sporazum koji smo napisali je osnova iz koje proizilaze svi naši budući potezi, apsolutno svi. Sa ovim Sporazumom naše stranke idu na razgovor na koji nas je pozvala Demokratska stranka. Ko će tamo biti, ne znamo, ali ako me pitate da li je to toliko važno, mislim da nije. Ko god da bude dobiće isti odgovor – spremni smo da sarađujemo, ali ta saradnja mora biti ozbiljna. To ne sme biti „švercovanje“ u jednoj izbornoj kampanji zato što je neko izgubio u međuvremenu hrabrost ili se otreznio pa video kakva mu je realna politička pozicija. Neka me niko ne poziva u partnerstvo da bih ga spasavao. Hoćemo, i oko toga se apsolutno slažemo, da pomognemo svojoj zemlji.

Ako sam ja prepreka za bilo šta, neka mi se to kaže, i vrlo lako ćemo to rešiti. Tri života da imam pred sobom ne bih mogao da uradim ono što sam ostavio po strani zbog politike kojom se bavim 20 godina. Ako neko misli da mi meri krvna zrnca i sumnja šta ću posle izbora da radim sa Vučićem – ono što sam radio i prethodnih 20 godina. Tako sam vaspitan, tako sam odrastao u ovom gradu. Rećiću ako nešto valja da valja, ako nešto ne valja da ne valja, ali nećemo graditi svoju budućnost pujdajući društvo da samo sebi lomi vrat. Ako je u nečemu Vučić u pravu, onda je to potreba stabilizacije našeg društva. Teško je vreme u kojem se nalazimo. Žao mi je što on govori o tome, a pritom povlači pogrešne poteze. On time ne doprinosi toj svojoj nameri, baš naprotiv, on je osporava. Ali nismo dužni da se bavimo ni njim ni drugim strankama, samo onim što je potreba Srbije.

Srbija traži ozbiljnu i kompetentnu alternativu Vučiću. Naš Sporazum je prvi korak u stvaranju te alternative. Ako je drugi korak razgovor sa Demokratskom strankom – nema problema, vrlo lako ćemo taj korak napraviti, ali nećemo lako ući u cipele u kojima smo išli u prethodnim kampanjama, razmišljajući samo o danu posle izbora, to ne dolazi u obzir. Apsolutno to nije nešto u čemu želim da učestvujem i u čemu prepoznajem bilo kakvu korist za našu zemlju, baš naprotiv – sve suprotno tome. I zrelost i hrabrost da se podrži ono najbolje i da se bez kompromisa na tom kursu kreće čitava lista u izbornoj kampanji, a parlamentarnih izbora mora da bude ukoliko je Vučić dobronameran prema Srbiji. Apsolutno je jasno da u toj Vladi više nema potencijala za politiku koja je Srbiji potrebna i da je Vlada generator krize i stanja koje davi čitavo društvo.
Pitanja novinara i odgovori Čedomira Jovanovića, predsednika LDP

Maja Nikolić, N1: Vi pozivate demokrate, oni pozivaju vas. Ukoliko do tog saveza dođe, činiće ga lideri političkih stranaka o kojima su građani na izborima već rekli šta misle. Dakle, sa čim ćete suštinski pred građane na izbore, a da to nije „svi mi zajedno smo protiv Vučića“, šta im nudite i kako da vam sada poveruju ako su već na prethodnim izborima šta zapravo misle o svima vama?

Danas Srbija plaća cenu pogrešne politike koja se vodila prethodnih 30 godina. U tom vremenu smo mi bili i vlast i opozicija. To što su ljudi uskratili podršku našoj politici pre dve godine, ne može da bude argument za nas koji je dovoljno snažan da bismo mi od te politike odustali. Na koju „obalu“ bi prešli Nikolić i Vučić da smo mi od te politike odustali kada smo bili u, manje ili više, istoj situaciji kao što smo danas?

Kada sam ušao u Demokratsku stranku ona je imala 1%, a Zoran Đinđić je, kao njen predsednik, imao manje od stranke. To je bilo pre gotovo 20 godina. Meni je drago što je Vučić, makar deklarativno, u većoj ili manjoj meri, prihvatio tu politiku i kada govori o ciljevima Srbije u velikoj meri se oni podudaraju sa našima, to je: evropski orijentisana zemlja, članica Evropske unije, zemlja koja stabilizuje region, razvijena tržišna ekonomija, poštovanje slobode medija… Ali, to su stavovi. Posle četiri godine njihove vlasti mi nemamo rezultat koji opravdava te stavove, baš naprotiv – imamo suprotan rezultat onome što su nastojanja. Našu poltiku je vreme potvrdilo i naravno da mi ne pada na pamet, to nisam hteo ni pre dve godine da radim, zbog toga LDP nije u Skupštini, zato što nisam hteo da radim ono što je deo društva od mene tražio, da „lomim vrat“ Vučiću, jer ja to najbolje radim. I danas bih, verovatno, u tome bio najbolji, pošto su drugi probali i nisu uspeli. Ako sam mogao Miloševiću, ako sam mogao Koštunici, pa tako bih lako moga i njemu to da uradim.

Nije dovoljno danas baviti se politikom u Srbiji na način na koji smo to činili devedesetih godina. I ako neko misli da je jedina platforma u izbornoj kampanji rat sa Vučićem, ne samo da pravi ličnu grešku nego je to problem za naše društvo. Mi smo urnisana zemlja. Naše društvo je razoreno, ne samo ekonomski. Taj haos ne sme u izbornoj kampanji postati generator nekog novog ludila. U izbornu kampanju moramo ući sa međusobno jasno definisanim odnosima. Srbija ima vlast, nju personifikuje Vučić. Ko personifikuje alternativu Vučiću? Ko? Ne govorim o imenu, koje vrednosti? On je prošle izbore dobio pod zastavom Evropske unije. Tako je otišao u kampanju. Nemamo tu Evropu u našim međusobnim odnosima. U velikoj meri su neki dobri rezultati kompromitovani nepotrebnim greškama.

Za mene je stanje u kom se nalazi zemlja apsolutno dovoljno uverljiv i čvrst argument koji treba da motiviše svakoga da uđe u izbornu kampanju i pruži podršku nama kako bismo pobedili Vučića. Ne da bismo ratovali s njim, kako bismo ga pobedili, i pružili mu priliku da sutra meni bude opozicija onakva kakva sam ja bio njemu prethodne dve godine. Uvek smo stavili glavu tamo gde je bilo potrebno to uraditi ako će od toga korist imati Srbija – i kada se pregovaralo sa Kosovom, i kada je išao u Srebrenicu, i kada je rešavao komplikovane ekonomske probleme u zemlji – ako smo smatrali da je to za zemlju, mi smo to podržavali. I iz tog normalnog odnosa koji sam imamo prema njemu i koji je imala Liberalno demokratska partija, danas crpim pravo da mu kažem – dosta je bilo. Četiri godine ovakve vlasti – dosta!

U životu postoji tačka u kojoj čovek može da koriguje svoje postupke. Kada se ta tačka pređe, onda je to put bez povratka. Ne želim da ikada više Srbija živi u atmosferi u kojoj smo živeli devedesetih godina, kada je vlast bila poistovećena sa životom, a život u opoziciji borbom za opstanak. Nikada više to ne može da se desi. Mi u 2016. moramo „uhvatiti“ tu Evropu koju sanjamo i za koju se borimo tako što ćemo u kampanju pristati na one međusobne odnose koji su karakteristični za svaku normalnu zemlju u svetu. Znači, oni su vlast, mi smo opozicija, borimo se za svoj program, kritikujemo za ono za šta treba da se kritikuju, činimo sve da ih pobedimo i za to nam je potrebna podrška ljudi. Za to. Ne tražim podršku da bismo bili poslanici, apsolutno ne za to. Ali tražim podršku za politiku koja nas neće kompromitovati, politiku koja se neće klackati na dve stolice. Ako idemo u Evropu, hajde da odemo tamo. Ako smo otvorili te pregovore, hajde da pregovaraju najbolji među nama. Ako nema novca, daj da bude međusobnog uvažavanja, poštovanja.

Umesto toga što znamo šta nećemo hajde da pokušamo da dođemo do odgovora šta je ono što hoćemo. Ni na jedno od fundamentalnih pitanja Vučić nije dao odgovor, ni njegova koalicija. Zato su nam potrebni izbori.

Ljudi neka misle o sebi. Nisam siguran da im je danas bolje zbog toga što su bili „beli listić“ 2012. godine. Na izborima sam se kandidovao protiv Borisa. On je bio kandidat za predsednika, ja sam bio kandidat za predsednika. Ali sam u drugom krugu učinio sve da on pobedi jer nisam imao dilemu oko „potencijala“ Tomislava Nikolića, i u tom smislu sam se slagao sa onima koji su „beli listić“ – ni oni nisu imali dilemu o nesposobnostima Nikolića, ali ih je bilo baš briga za to, njima je bilo dosta Borisa Tadića. Tako u politici ne možete da razmišljate i ta vrsta neodgovornosti nas je dovela u ovu situaciju. Iz te slepe ulice moramo izaći na normalan način – izborima.

Što se tiče drugih stranaka, onih koje zajedno sa nama treba da formulišu tu alternativu Vučiću, mi smo za to spremni. Ali to mora biti ozbiljno, a ne samo još jedna faza nekog raspada. Ako idemo na jednoj listi, onda to mora imati svoju političku budućnost. Onda mi, kao deo te liste, moramo biti spremni da i na neke buduće izbore izlazimo na takav način. Moramo praviti ozbiljnu stranku. Pajtić nije u pravu kad kaže „mi imamo 20% pa ne možemo sami da pobedimo Vučića“. To je greška. Mi danas nemamo ništa. I ta „rupa“ uništava ovu zemlju, ne samo nas.

Radoslava Žigić, RTV: Na prvoj tribini na kojoj ste predstavili ideju o ujedinjenju bio je prisutan i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji se tada izjasnio da je pozvan na tribinu, da nije uopšte razgovarao o ulasku u koaliciju. Da li je u međuvremenu on dao konkretno bilo kakav odgovor? Drugo pitanje: da li je poziv upućen svima i u smislu „Pokreta za preokret“ i „Levice“ Borislava Stefanovića, dakle, da li je najširi mogući front? Za Tadića – kako danas, sa ove vremenske distance, vidite ideju nacionalnog pomirenja i, praktično, pružanja prilike SPS-u da se na ovaj način, kao deo vlasti, vrati u politiku?

Svako u zemlji zna da je, zapravo, budućnost opozicije u Srbiji, ako govorimo o izborima koji su pred nama, presudno uslovljena regulisanjem odnosa između Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke i Liberalno demokratske partije. To je jasno. To je bilo jasno i 2013. Na tim razgovorima Boris nije bio, ali je bio tadašnji predsednik Demokratske stranke, Đilas. I nije sporno šta sam tada tražio. Tražio sam nešto što je ozbiljnije od koalicije, od privremenog aranžmana kojim pokušavamo da se „prošvercujemo“ u jednoj izbornoj kampanji, pa posle onda svako na svoju stranu do nekih novih izbora kada ćemo se opet sresti. Ne. Hteo sam da stavimo tačku na taj raspad koji je počeo Borisovim porazom na izborima 2012. godine. Demokratska stranka za to nije imala razumevanja.

Otićićemo na taj sastanak, ne znamo ko će biti sve na tom sastanku, ali je ključno pitanje u ovom trenutku sposobnost da se u tom trouglu DS-SDS-LDP pogleda u budućnost, a ne samo da se „krpimo“ oko onoga što se desilo i što je ostalo za nama. Bar nas dvojica nemamo tu potrebu. Od prvog dana smo vrlo jasno rekli šta mislimo. A što se tiče svih drugih stranaka – ako mi regulišemo svoje odnose na neki normalan način, onda mislim da će ta atmosfera sama po sebi urediti i sve drugo što se kreće u toj orbiti.

Lično, nemam ništa protiv tih ljudi koje ste Vi pomenuli, ali ako hoćemo ozbiljno da se bavimo politikom onda je jasno da ključ opozicije u ovom trenutku držimo u rukama Pajtić, Tadić i ja. Da li je neko želeo tu ulogu ili ne, više nije ni važno. Tako se osećam – veoma odgovornim za izborni listić koji će se naći u rukama ljudi verovatno krajem aprila ove godine. I želim da onaj koji izađe na izbore, pored jake Vučićeve liste, ima i jaku alternativu, i jasno mi je šta treba da se uradi da bi to tako bilo – ne samo da padnemo jedni drugima u zagrljaj licemerno, nego da se vrlo zrelo razgovara o politici, o onome što se mora uraditi, o ljudima koji će učiniti realnim tu politiku. I onda tek o podršci koju treba za takvo nešto da dobijemo. To je redosled poteza.

* * *

Za ovih 20 godina na toliko načina je svaki naš politički protivnik pokušao da nas ospori, da mi se činilo da više tu nema prostora za nešto novo. „Crnji sam od đavola“, ali nisamo moga da zamislim da ću se suočiti sa tako besmislenim napadom sa kojim se suočavamo nas dvojica – kad neko pokušava da nam meri količinu opozicionih krvnih zrnaca. Šta kome ima danas da se pravdamo? SPS-u? Pa ja sam Miloševića odveo u zatvor, ja sam ga odveo u helikopter kojim je odleteo za Hag. Šešelju sam rekao da ide u Hag, ovde je, pitajte ga. Jel’ bila neka situacija u kojoj je Vučić bio „stari“ Vučić, a da nisam bio naspram njega? Kada mi danas nabrajaju grehe iz prošlosti jesam bio protivnik ili ne? Nešto što je apsolutno neprihvatljivo je svoditi naše međusobne odnose na tu vrstu osporavanja.

Bilo bi svima bolje da je Srbija takva zemlja da mi možemo da kažemo: „Idemo u izbore, ovo je naša politika, situacija je teška, ako ne bude drugog puta radićemo zajedno kao što rade socijaldemokrate i konzervativci u Nemačkoj, kao što uvek kad je teško zajedno rade Amerikanci“. Nisam primetio sa su Republikanci sedeli i zviždali ili izašli iz sale kada se Obama kao predsednik poslednji put obratio Kongresu govoreći o stanju nacije. Nisam primetio da mu je neko rekao „ua“ kada je on rekao: „Amerika je prva na svetu i tačka“. Mi nismo takva zemlja, zbog toga smo ovako jadni. Način da postanemo je, između ostalog, uslovljen našom sposobnošću da pobedimo Vučića. Najveća opozicija Vučiću danas je biti normalan. Najveća.

To što je urađeno 2008. godine je bio normalan odgovor na okolnosti u kojima smo se nalazili. Meni je mnogo veći problem ono što je nakon toga usledilo, ali to definitivno nije bila posledica naše zemlje. Pa 2012. godine na, uslovno rečeno, „drugu stranu“ nije prešao samo Dačić, otišli su gotovo svi. Otišao je i Dinkić. I on je glasao za Vladu 2012. godine. I Rasim Ljajić koji je bio na Tadićevoj listi, on je otišao pa postao Vučićev potpredsednik. Tu su se pomešale karte. Da je zemlja od toga imala koristi onda okej. Nije imala tu vrstu koristi da bismo mi danas mogli da takvo nešto prihvatimo i smatramo opravdanim, to je to.

Uroš Piper, B92: Kolege koje su na konferenciji za novinare Demokratske stranke mi javljaju da demokrate nemaju nikakve preduslove, prazan papir je okej, neće izlaziti sa imenom premijera, neće to tražiti. Ono što je Pajtić, ako ne grešim, tražio pre neki dan tj. pitao, da li bi se išlo sa tim da se potpiše da se neće ići u koaliciju sa Vučićem, to je nešto što je „Most“ uradio u Hrvatskoj, ali, doduše, nisu ispunili? Vi, gospodine Tadiću, imate to iskustvo, čak i ljudi koji su bili na vašoj listi pa su na kraju promenili stranu. Da li biste Vi takav njihov, da ga nazovemo, „uslov“, prihvatili?

Na čemu se gradi pretpostavka da je to dovoljno za saradnju, to što ja neću sa Vučićem? Da li je neko pitao Vučića da li hoće sa nama? Jel’ ga pitao neko? Koliko vidim, njemu to na pamet ne pada, i ne znam zašto smo uopšte potrebni, pošto ne moram da budem u Vladi fa bih rekao da je normalno to što on uradi kad ode u Sarajevo 2015. godine. Za mene je to normalno. Za mene nije bilo normalno ono što je radio devedesetih. Mogu da razumem da veliki deo našeg društva ne može da mu oprosti, to je njegova hipoteka, i neka živi sa tim teretom kako zna i ume.

Ali to nije dovoljno, nešto drugo je ovoj zemlji potrebno. Ozbiljnost. Plan. Šta oni misle o onome što je pred Srbijom? Šta je politika tu? Šta hoće sa Kosovom? Šta hoće sa Bosnom i Hercegovinom? Šta hoće sa NATO? Kako misle da idu u Evropsku uniju? Ili samo „Ua, Vučiću“? Pa to je Šešeljeva matrica. U 2016. to nije dovolno. To mogu da vam kažem ne na osnovu instikta, imam 45 godina. To više nije dovolno.

Moja deca odrastaju i gledam gde će odavde. Deca većine mojih prijatelja već su otišla.

„Ej, nema frke, mi smo protiv Vučića.“

Umiru nam ljudi u Urgentnom centru zato što je dijagnoza epilepsija, pa umesto da ga leče kod neurologa, pošalju ga kod ortopeda.

Premijer se svađa sa novinarima, ne može da podnese Kesića. Takva smo zemlja postali u međuvremenu. Odrastao sam u zemlji „Top liste nadrealista“, Indeksovog radio-pozorišta, Minimaksa, Laneta Gutovića, „Starta“, „Kritike“, Petričića, svega. I to je bilo normlano. Danas jedna klin-čorba bude trauma za zemlju.

To je problem Srbije. Samo bismo da se malo „ogrebemo“ ako možemo i za to malo.

Dimitrije Bukvić, Politika: Zoran Živković je rekao da će oni predložiti kao Nova stranka da se ukinu komercijalni predizborni programi i umesto toga uvedu TV dueli. Šta mislite o toj ideji i da li bi vama odgovarali direktni TV dueli, recimo, direktan duel sa Vučićem i koliko?

U svakoj kampanji su i do sad bila sučeljavanja, dueli, ne mislim da nam je to nedostajalo. Što se tiče ukidanja komercijalnih programa, znate šta, pošto smo mi svi, manje ili više, bez novaca, onda to treba tako pošteno da se kaže: „Znate, nemamo pare za rekalame, Vučiću, pošto ti jedini imaš, ili to ukini ili ćemo mi morati na neki drugi način da se bavimo politikom“. Ali, znate šta, ne znam ni za jednu zemlju u kojoj se to rešava mesec dana pred izbore.

Potrebno je reformisati čitavo izborno zakonodavstvo. To je takav haos. Time se niko ne bavi.

Vrlo često čitam izveštaje gde vi navodite koliki je naš minus. Mesec dana po zvršetku izbora zatvara se račun sa kog se plaća izborna kampanja. Sa stranačkog računa, to je protivzakonito, ne možete da plaćate rokove iz kampanje. Narodna banka vam samoinicijativno, jednostrano, 30 dana od proglašenja rezultata gasi taj račun. Zakonom je definisana procedura koja vas tera da kršite zakon. Ne možete da koristite sredstva koja dobijate iz budžeta za plaćanje kampanje, nemate račun sa kog možete da plaćate troškove iz kampanje, a sa svog računa to ne možete da radite jer je nezakonito. Vama su zakonom vezali ruke. I onda vam Agencija za borbu protiv korupcije piše prijave. To je sumanuto.

Ali, okej. Vrlo je teška finansijska situacija u čitavoj zemlji tako da sramota pričati o problemima sa kojima se suočavaju stranke. Manje ili više, svi smo tu u istom loncu. Ali treba reći pošteno: „Narode, ovog puta neće biti spotova, neće biti bilborda, neće biti plakata, biće usmeno predanje, Twitter, Facebook, Instagram, i ko koliko može da dobaci“. I to je to.

Blic: Zvuči kao da ste pesimisti po pitanju dogovora sa Demokratskom strankom. Jel’ idete na sastanak pro forme ili zaista verujete da neki dogovor može da se postigne?

Zaista nisam pesimista, ali verujte da bi bilo mnogo lakše, i znam da neću imati tu privilegiju, da mi svi drugi kažu šta ja to treba da uradim. Otišao sam dan nakon izbora 2014. godine na kojima nisam prešao cenzus da Pajtiću objašnjavam da ne treba da podnosi ostavku na mesto predsednika Pokrajinske vlade. Nisam otišao u svoju stranku nego u Demokratsku stranku u Novi Sad. Išao sam pa sam im objašnjavao da ne treba da smenjuju Tadića 2012. godine, objašnjavao im koliko je to glupo. Tražio da se ujedinimo 2013. – jel’ se sećate tih razgovora koji su vođeni kod nas u Siminoj? Ovde sam pravio DOS, pravio Savez za promene. Neću više da učestvujem u tim trulim aranžmanima. „Oni su jaka stranka, mi smo razbijeni.“ To što ste me najurili pre 10 godina više mi ništa ne znači, dajte da uradimo ono što treba da se uradi da bi srpska politika bila ozbiljna, kao što je ozbiljna u svakoj drugoj zemlji oko nas. Hrvatska politička scena je ozbiljna. Imate HDZ, imate SDP, pa se onda tu nešto s vremena na vreme desi. Danas to kod nas nema.

Nisam uopšte pesimista, ali mi smo se sreli pre konferencije za novinare, malo porazgovarali. To nije nezrelo, to je takvo lutanje. Mene to brine. Možete da me pozovete kako god hoćete, uopšte nisam sujetan, nula sujete, ali priznajte da nije normalno da tu „trčimo“ po gradu, samo počinje da zvoni telefon – jedan novinar, drugi novinar, treći novinar: „Zove Vas Pajtić na sastanak“. Rekoh, zaista me nije zvao. Kažu: „Jeste, jutros u jutarnjem programu“. A onda se sad sretnemo, kaže: „Jesi dobio poziv?“ Pa, stigao je neki mejl, ali nit su ga naslovili na Borisa, nit su ga naslovili na mene – stigao mejl: „Dođi u utorak, u 3-4 popodne“… Okej. Hoće biti Dveri? Nikakva prepreka ne postoji sa naše strane.

Uglavnom je delimično bilo odgovoreno na pitanje oko kampanje. Prosto, pošto ste i jedna i druga stranka imali problem krajem ove kampanje i sa vraćanjem dugova, hoće li vam biti problem za finansiranje ove kampanje i kako će ta kampanja da izgleda? I samo još jedan detalj: dva pitanja su bila oko toga šta je to novo? Da li biste mogli nešto konkretno? Evo, na primer, kako ćete nastuiti na izborima? Hoće li to, recimo, biti: „Evo mi smo za članstvo u NATO, za sankcije Rusiji“? Da li ćemo mi to, kao birači, čuti vrlo jasno od vas? To je nešto, recimo, što kod Vučića nije nije baš jasno, mada imamo neutralnu politiku, osim za sankcije Rusiji koje nećemo.

Mi se znamo 20 godina. Da li na neko od tih pitanja nisam za 20 godina milion puta dao odgovor? Što se mene tiče, da NATO; ali ne mogu ja da odvedem Srbiju u NATO. Želim da se o tome otvori ozbiljan razgovor. Da razgovaramo jednom kao normalan narod o svim teškim pitanjima.

Rekao sam i u prošloj kampanji šta mislim o odnosu Rusije prema Ukrajini, pre nego što je taj problem ekspolodirao svima u lice.

Pitate me šta je novo? To je kao kad razgovaram sa mojom decom. Oni uvek imaju neke alternativne puteve, prečice, kojima pokušavaju da dođu do rezultata. Nije ništa novo. Samo jedna istina postoji, i nema prečica: Srbija je u živom blatu i iz tog blata treba da je čupamo.

Nema Rusa koji će nas izneti, nema Evrope koja će sunuti ovde milijarde, pa nam dati pare koje nismo u stanju da zaradimo, da ih trošimo. Svet se u međuvremenu dramatično promenio. Šanse koje smo imali 2000. ili 2008. godine nismo iskoristili. Sada tih šansi praktično nema. Jel’ Vi stvarno mislite da će neko danas u Nemačkoj da razmišlja o nama, a ne o Kelnu? Evropa je u ratu, ne znam da li to nekome u Srbiji jasno. Parlamenti donose odluke o učešću u ratu. Uspostavljaju se granice tamo gde ih nije bilo 70 godina. Šta je novo? Nema prečice.

Posle 25 godina, nema više laganja. Jel’ lagao Vučić? Lagao je. Jel’ lagao Nikolić? Lagao je. I 2012. i 2014. Nema prečice.

Evropa neće nestati, ona će se promeniti, i definitivno tako drugačija će biti bolja od Srbije u budućnosti ako ostane sama.

Hoćemo sa Rusima? Dobili smo odgovor od Rogozina – doneo nam je plastiku od S-300 i otišao kod Šešelja, ponizio čitavu zemlju. To je novo. Nema prečica. I tu smo kakvi smo. I on i ja i svi drugi.

* * *

Što se tiče svih tih pitanja: kako ćemo u kampanji, da li imamo ili nemamo… Tako živim čitav život, ne želim svojim problemima da opterećujem druge. Mislim da ova zemlja ima toliko problema da nema smisla da tu mi sad nešto oplakujemo sami sebe i situaciju u kojoj se nalazimo. Snaćićemo se. Nikada samo novac nije bio dovoljan u kampanji. U vremenu u kome danas živimo jasno je da tako puno ljudi apsolutno zavisi od vlasti. I to jeste velika prednost u izbornoj kampanji zato što se danas u Srbiji glasa ne u skladu sa političkim interesom nego egzistencijalnim motivima. I ne mogu zbog toga ljude da osudim. Ono što znam – da to samo po sebi nikada nije dovoljno. Uvek je više onih koji ne dobiju ono što im je potrebno od onih koji dobiju deo toga. I mislim da se ta argumentacija ubrzano troši.

Da bi svima bilo bolje, kada bismo napravili neki elementarni dogovor i rekli: „Teško je vreme, nema smisla da se u kampanji šepurimo, nema potrebe za bilbordima, za nekim spotovima, daj da se dogovorimo, zna se koliko koja stranka i lista imaju prostora u dnevnicima“. Sedam dana pre izbora ili dve nedelje, tri nedelje, već kakav dogovor postignemo da organizujemo neke razgovore, ne samo obaranje ruku nego ozbiljan razgovor, da vidimo šta ćemo da uradimo sa zemljom posle izbora, i da na takav način normalizujemo međusobne odnose. Znate šta, postoji toliko toga mimo politike, i to je stalno u drugom planu, zato i živimo ovako naopako.