O predsedničkim izborima

Predsednički izbori ne smeju da se pretvore u stranačke ratove. Ukoliko se budemo na takav način ponašali onda će epilog biti onakav kakav je bio i u prošlosti. Stav LDP je vrlo jasan – mi želimo da se dogovorimo oko kandidata za predsednika koji će odgovoriti na fundamentalne potrebe našeg društva, želimo predsednika koji će biti u stanju da uradi one poslove koji predsednici u prošlosti nisu bili u stanju da urade.

Prvo što moramo da stavimo na sto u razgovoru sa strankama je definisanje prioriteta. Moramo znati šta su poslovi koje očekujemo da radi neko koga ćemo sutra kandidovati za predsednika. Naravno da je potreban politički dogovor i, u ovom trenutku, ne vidim iskrenu spremnost da do tog dogovora dođe, zbog toga što stranke predsedničke izbore doživljavaju na isti onaj način na koji su ih doživljavalje u prošlosti – kao priliku za ličnu afirmaciju, zauzimanje nekih boljih stranačkih pozicija, bez obzira na činjenicu da će zemlja sutra zbog toga plaćati mnogo veću cenu. To je osobina i Vučića, sa jedne strane, ali i većine lidera stranaka opozicije, sa druge strane. Ako se ovako budu ponašali, epilog predsedničkih izbora će biti nova degradacija političkog života u zemlji i marginalizovanje opozicije do te mere da će pozicije na kojima se nalazi danas biti science fiction za nju, nešto o čemu će nakon izbora moći samo da sanja.

Jasno je, po našem mišljenju, šta su prioriteti predsednika kojeg Srbija treba da dobije – on mora da osnaži evropsku orijentaciju zemlje, on mora da ima, pre svega, sposobnost da prevazilazi podele koje postoje u našem društvu, i u svemu onome što sam do sada imao priliku da čujem i ono što gledam, kao što gledaju milioni ljudi u ovoj zemlji, ne vidim dovoljno pameti u političkom životu koja bi bila u stanju da bude osnova za izbor takvog čoveka na mestu prvog predsednika koji bi bio ono što treba da bude predsednik u Srbiji koja je opterećena brojnim problemima i koja se nalazi u dubokoj krizi.

Mi razgovaramo sa svima. O predsedničkoj kampanji sam najozbiljnije razgovarao sa Tadićem i sa Pajtićem, porazgovaraću i sa Šutanovcem, zvanično onog trenutka kada oni završe izborni proces u svojoj partiji, mislim da će to biti za nedelju dana. Tada, kada sam razgovarao sa Tadićem i Pajtićem, rekao sam da će se zemlji desiti ono što se desilo nakon parlamentarmih izbora, zbog nesposobnosti da se formuliše politika koja bi bila u stanju da odgovori na potrebe našeg društva.

LDP nema nikakav problem ni sa jednom strankom ukoliko razgovaramo o politici. Predsedničke izbore ne doživljavam kao pokazivanje mišića i takmičenje za poziciju na opozicionoj rang listi. Oni koji se tako ponašaju će nestati i za njima unapred ne žalim, ali žao mi je ove zemlje. Ali, ono što je veoma važno, to nije samo obaveza opozicije, i Vučićeva obaveza je da iskorači iz cipela u kojima se nalazi danas i da porazgovara sa ovom zemljom oko načina na koji ćemo dobiti predsednika koji će biti u stanju da uradi one poslove koji se u zemlji moraju uraditi koje on nije u stanju sam da uradi.

Vrlo je jasno šta imamo danas na stolu. Sa jedne strane imamo Nikolića, koji je najavio svoju kandidaturu iz Rusije, verovatno će u nju krenuti u narednih nekoliko nedelja. Imamo Zaštitnika građana koji je takođe započeo svoju predsedničku kampanju, i očekujem da će formalno on to objaviti društvu, takođe, u narednim nedeljama ili eventualno mesec ili dva od ovog trenutka. Imamo na trećoj poziciji opozicione stranke koje, po mom mišljenju, u najvećoj meri greše. Nema uspeha na predsedničkim izborima ukoliko u njih uđemo sa ambicijom da ratujemo sa Vučićem. Ti izbori će se završiti, zapamtite me dobro, pobedom Vučića u prvom krugu. Zato što ljudi u ovoj zemlji tako nešto ne mogu da razumeju više.

Ono što ljudi, i apolutno sam uveren u to, ono što je potreba ljudi danas je predsednik koji će normalizovati politički život u zemlji i predsednik koji će biti dovoljno širok i za nas, sa političkim stavovima koji su karatkteristični za Liberalno demokratsku partiju i njene birače, i predsednik koji će biti dovoljno širok za nekog sa kim se mi politički i stranački ne slažemo, ali živimo pod istim nebom. Žao mi je jedini, po mom mišljenju, najozbiljniji kandidat koga sam video da je politički angažovan, ne stranački ali politički angažovan, u našem društvu i da na jedan razuman način formuliše naše probleme i nudi neke odgovore, iako nisam njegov apsolutni istomišljenik, je predsednik Akademije Vlada Kostić, a činjenica da ne grešim kada ga opisujem kao nekog ko je normalan je zapravo i njegov jasan stav da mu ne pada na pamet da ulazi u predsedničke izbore, jer ima dovoljno pameti da vidi u šta će se oni pretvoriti.

Dakle, ovo je veoma važno pitanje. Predsednički izbori su šansa da počnemo da lečimo Srbiju od bolesti koje su je gotovo uništile i sigurno da LDP neće biti prepreka ni oko dogovora, koji će nas dovesti do zajedničkog kandidata, niti će LDP biti neko ko će žrtvovati budućnost Srbije tako što će strančariti u ovom trenutku i pristati na bilo kakvog kandidata da bi kroz tu izbornu trku menjao svoje pozicije i zauzimao neku bolju nakon glasanja bez ikakvog obzira i razmišljanja o sudbini nekoga koga smo predložili za predsednika. Dosta je modela panike i svih onih koji su trčali u prošlosti u predsedničke izbore da bi stranke sutra imale bolju poziciju.

Predsednički izbori su jako važni samo pod uslovom da su stranke ozbiljne i da počnu da razmišljaju onako kako se mora razmišljati u ovom trenutku – da vode računa o zemlji, a ne o tome da oni prave rang listu stranaka koji nešto mogu da podrže ili ne mogu. U redu, ako se budu tako ponašali, to će vrlo brzo doživeti svoj slom, a mi ćemo čekati pet godina na priliku da opet razgovaramo na normalan način o čoveku koji treba sve da nas predstavlja. Vidite kako to rade uspešne zemlje, i ja želim da se tako ponašamo. Ne želim kampanju koja će razoriti Srbiju, kao što je kampanja u Americi razorila Ameriku. Ta ludila nam nisu potrebna.

Rekao sam koga bih želeo, nemam nikakav problem. Ono što je rekao predsednik Akademije, u poslednjih godinu i po ili dve, nije rekao niko drugi u ovom društvu. Način na koji je to rekao apsolutno ga je učinio kredibilnim i u tome nisam prepoznao nikakav stranački kontekst niti ambiciju da bilo kome popuje. Prepoznao sam, i ono što je veoma važno, puno brige za ovu zemlju, razumevanje za njene probleme, ali i spremnost da se suočimo i konfrontiramo sa onim što su naše slabosti i mane. Ali, kada želite predsednika Srbije koji će raditi poslove koje niko da sada sa te pozicije nije radio, onda morate biti normalni i morate stvoriti preduslove da taj neko preuzme na sebe takvu vrstu odgovornosti. Ako mi želimo predsednika koji će nastaviti zemlju da vodi kako su je vodili prethodnici, onda pogledajte koja je najjača stranka i dobićete odgovor na pitanje ko će biti sledeći predsednik Srbije. Ali ja ne mislim da se guram u SNS verziju Srbije, nisam to činio ni do sada, bez obzira da li se radi o naprednjacima, demokratama, DSS-u 2000. godine ili socijalistima pre toga. Dobićemo partijskog šefa države i u međuvremenu će i ovo što imamo od zemlje nestati. Na to treba staviti tačku.

Ozbiljno ćemo razgovarati. Rekao sam vam da sam o tome razgovarao sa Borisom Tadićem, da sam razgovarao sa tadašnjim predsednikom Demokratske stranke Bojanom Pajtićem, da ću sigurno, čim se završe izbori u Demokratskoj stranci, razgovarati sa Šutanovcem, porazgovarati sa Borisom Tadićem i želim sa svima drugima da razgovaram. Mislim da je jasno da postoji veliki stepen saglasnosti između onog što mi definišemo kao profil predsednika i onog što će sutra biti stav manjina u zemlji i postoji velika bliskost između nas i Lige socijaldemokrata Vojvodine kada se govori o ustavnoj reformi zemlje, o rešavanju problema Vojvodine, konceptu decentralizacije i unutrašnjih reformi. Tako da u tom prostoru mislim da ima dovoljno potencijala za dobijanje one specifične težine koje će učiniti i ozbiljnim i kredibilnim ovakav pristup.

Ne nisam, apsolutno ne. Nema razloga da ne razgovaramo sa „Dosta je bilo“. Samo, rekao sam vam šta je ono što je moja obaveza – da nastavim razgovore koje sam počeo sa ljudima sa kojima sam već razgovarao i da im predložim da mi zaokružimo jedan jasan princip sa željom da ga svima ponudimo. Da je neko drugi rekao ovo što sam rekao ja, pre mene, ja bih to podržao. Ne vidim to, baš naprotiv. Znate šta, mene ne interesuje takmičenje za poglavicu opozicije. Imam dovoljno iskustva i tako malo vremena da se bavim tim besmislicama. Ako ovako nastavimo imaćete reprizu crnogorskog političkog života u Srbiji sa mnogo ozbiljnijim posledicama.
O pomoći Siriji, o evropskim integracijama, o Dačiću i o NATO

Mi stalno balansiramo i stalno smo na brisanom prostoru i to je cena koju plaćamo za svoju navodnu neutralnost. Kada imate jasan stav i kada definišete svoju poziciju, onda se zna šta je ono što može od vas da se očekuje. Nemam ništa protiv toga što smo poslali dva aviona ćebadi, brašna, hrane, lekova, tom nesrećnom narodu u Alepu. Ne znam na koju će to strani Alepa završiti, ali, nažalost, tamo je svakom ta pomoć potrebna.

Ono što je očigledno, to je da više ne možemo ovako. Više ne možemo opstajati u poziciji u kojoj se nalazimo. Svi su svoje politike formulisali i sprovodili, jedino mi to ne radimo. Ako mislimo da možemo biti i na jednoj i drugoj strani, onda ćemo proći onako kako mislim da se može naslutiti na osnovu onoga što nam se danas dešav, bez razumevanja i jedne i druge strane. Ako smo utvrdili svoju orijentaciju, ona je evropska, ko znamo od koga presudno zavisimo, to je Evropa, hajde onda to da kažemo i jednom raščistimo sa tim mistifikacijama u našem životu.

Naše evopske integracije nisu izraz neprijateljstva prema Rusiji, niti sa druge strane, navodna ruska naklonost u pojedinim situacijama nije izraz njihove spremnosti da rešavaju sve naše probleme, nego, naprotiv, izraz njihove potrebe da nas zadrže kao remetilački faktor u ovom delu Evrope. Baš briga Putina i za referendum u Republici Srpskoj i za „Trepču“ u Kosovskoj Mitrovici. Njega interesuje da Srbija ostane kao zemlja koja će se klackati s jedne na drugu stranu i na takav način otvorena rana u ovom delu Evrope. Zašto? Zato što je to politika velikih sila. Bez ikakvih emocija, treba da formulišemo vrlo jasno ono što se u ovom trenutku čini, a to je politika koju ćemo sprovoditi. Nikakvu štetu Putin neće imati od sankcija koje mu mi uvedemo. Da njegovi tajkuni ne drže pare u našim bankama? Da ne zimuju na Kopaoniku? Da ne idu na Borsko jezero leti? Ne znam koju ekonomsku štetu on može da pretrpi? Znam da postoji velika naklonost u našoj zemlji premi Rusiji. Ali, žao mi je, između te vrste emocija i razuma mi jednom moramo doneti praktične odluke. Uostalom, tako se i oni ponašaju.

Što se tiče Dačića, on je problem za Vučića, a Srbija će imati još više problema ukoliko se ispostavi da je Dačić samo povremeni Vučićev megafon. Niko više nije raspoložen za tu vrstu priče. Nama je potreban normalan ministar spoljnih poslova, čovek koji će nama objasniti, ovom društvu objasniti, šta je ono što se dešava u svetu, a ne neko ko će voditi spoljnu politiku na takav način da se obraća isključivo građanima zemlje koju predstavlja, bez ikakve ambicije da to što on govori bilo ko izvan Srbije može da razume.

Kako je on postao ministar spoljnih poslova možete da pretpostavite, jasno pod čijim uticajem i zašto danas šalje ovakve poruke. Cenu ćemo platiti mi, ali se nadam da u zemlji ima još dovoljno energije i pameti, da se ne zaboravlja ono što smo proživeli devedesetih i da niko neće dozvoliti da se na taj kurs vratimo.

Puno problema imamo, Kosovo, Bosna i Hercegovina, hronični nesporazumi sa Hrvatskom. Videli ste kako smo reagovali na izbore u Crnoj Gori. Pred nama su izbori u Makedoniji. Moramo shvatiti koliko je svet danas rovit, da se svakoga dana mešaju i dele karte. Ne smemo kasniti i zbog toga nam je potrebna jasnoća i preciznost.

Srbija mora biti moderna, evropska zemlja. Bezbednost Srbije zavisi od naše sposobnosti da razvijemo partnerstvo sa NATO. To ni na kakav način nije pretnja Rusiji. Ako je Rusija dobronamerna prema nama, ona ne može u našoj ambiciji da preživimo, i da makar naša deca budu prva generacija ovog naroda koja je rođena u miru i koja će živeti u miru, da vidi bilo kakvu pretnju za sebe. Ako vide onda nam nisu prijatelji, i tačka.