Dame i gospodo novinari, poznajemo se godinama, i zamolio bih vas da shvatite da ovaj trenutak zaista doživljavam drugačije nego bilo koji drugi u kojem sam se sretao sa vama. Ovo su prvi minuti predsedničke kampanje u koju uvodimo zemlju. Ali, ovo nije prva predsednička kampanja u kojoj učestvujem. Od 2000. godine, kada sam ovde predao potpise za Vojislava Koštunicu, zajedno sa 18 lidera koalicije koju smo tada napravili, pa preko predsedničkih izbora 2002. godine, predsedničkih izbora 2004. godine, 2008. i 2012. godine. Niko danas u Srbiji nema pravo da se ponaša kao da nije svestan posledica političkih postupaka koji prate ulazak Srbije u ove predsedničke izbore.

Toliko puta smo rekli da su izbori najozbiljniji posao koji kao narod radimo. Ono što gledamo u ovom vremenu je toliko neodgovorno prema zemlji da odmah u startu mora biti vrlo jasno rečeno da će odgovornost, pre svega za posledice ovakvog ponašanja, biti na onima koji vode zemlju. To su Nikolić i Vučić, jer su oni odgovorni za atmosferu koja prati društvo u ovom trenutku.

Isto tako, ljudi koji se kandiduju, oni koji su istakli kandidature i oni koji to planiraju da urade, treba da shvate sa Srbija ne zaslužuje da u 2017. godini pravi greške koje nije pravila nikada do sada. Setite se atmosfere koja je obeležila izbore 2008: Tadić i Nikolić u drugom krugu, prvi krug prepun naboja, velike odluke su bile pod znakom pitanja, odlučivalo se o orijentaciji zemlje, ali su političari u kampanji nastupali odgovorno. U ovom trenutku, tu odgovornost ne prepoznajem u potezima koje povlači vlast i kao neko ko se 20 godina bavi politikom, bez obzira da li ću se kandidovati ili ne, želim u startu da kažem da apelujem na one koji su vlast kako bi se atmosfera u zemlji promenila. U Srbiji treba da živimo jedni sa drugima i posle 2. aprila.

Ako sa ovakvom energijom ulazimo u predsedničke izbore, sa kakvom ćemo energijom iz njih izaći? I do kakvog predsednika ćemo doći? Do onoga koji predstavlja sve nas ili do predsednika koji je pobedio drugu polovinu Srbije?

I jučerašnji dan, i ono što je pratilo sve što se juče radilo ovde u parlamentu, i atmosfera koja prati raspisivanje izbora su poražavajući za zemlju. Srbija ima previše problema da bismo mi kao političari mogli da budemo toliko neodgovorni i surovi prema njoj.

Dakle, mora se rešiti pitanje notara, i to Vučić treba da uradi, jer je lider ove zemlje. A Srbija ne zaslužuje tu vrstu sramote ka kojoj idemo samo zbog činjenice da nemamo administrativne kapacitete da taj posao uradimo onako kako smo to radili do sada. I druga stvar, oni koji se kandiduju moraju biti sposobni da nose sve one obaveze koje kandidaturu prate. I ne mogu tražiti alibi za svoju nesposobnost u neodgovornim postupcima vlasti.

LDP, ali ne samo mi, i demokratska javnost, sasvim sigurno neće dozvoliti da u ovoj izboroj kampanji izgubimo ono što smo osvajali na stepenicama ove Skupštine pre 17 godina. I to je i moja politička poruka, ali i moja ljudska poruka svima koji se bave politikom u Srbiji u ovom trenutku. Jako smo odgovorni za postupke koji u ovom trenutku prate naše delovanje, a oni su više nego poražavajući. Izbori su u normalnoj zemlji prilika da se društvo menja nabolje, a ovi izbori počinju na takav način da mi građanima treba da podelimo šlemove umesto izbornih programa. Ta vrsta neodgovornosti zahteva jasnu kritiku i ona u ovom trenutku mora biti u prvom planu.

Sve ono što je predsednica parlamenta rekla, nas navodi na zaključak da ćemo u kratkom vremenu od 30 dana – koje nije presedan na poslednjim predsedničkim izborima sam učestvovao u kampanji koja je takođe trajala 30 dana, i to treba pošteno reći – ali činjenica da imamo kratku kampanju, uz primenu novog zakona, administrativne probleme koji to prate, vrlo kompromitovane institucije i gotovo neprijateljski odnos između vlasti i opozicije, ovu kampanju definiše kao kampanju koja će dovesti u pitanje sve ono što smo prethodnih 17 godina stvarali. Ako je vlast neodgovorna, opozicija mora biti odgovorna.

Oni koji se kandiduju za predsednika ne smeju ponavljati greške onih koji su danas na vlasti. I to je moj apel, politički i ljudski. A sve ono što će uslediti nakon raspisivanja izbora odlučiće organi u Liberalno-demokratskoj partiji: Da li ćemo istaći svog kandidata, da li ćemo podržati nekog kandidata, zašto ćemo doneti jednu ili drugu odluku. Ono što svakom treba da bude jasno jeste da je naš ključni motiv očuvanje onih vrednosti koje smo ovde zajedno, na stepenicama ovog parlamenta, definisali kao orijentire našeg društva, kao nešto što će biti nesporno dok stojimo na nogama, a to je demokratska Srbija, Srbija koja poštuje svakog čoveka. Ima puno nepoštovanja u ovome što je vlast uradila u poslednjih nekoliko dana.

„RIK da omogući da se potpisi prikupe kao i ranije, a kandidati neka vode računa o težini reči koje izgovaraju“

Znate da sam govorio na mitingu pre godinu dana ovde ispred Republičke izborne komisije? Tada se isto govorilo o izbornoj krađi. Sve ono što je usledilo tada, nakon izbora, bilo je nepotrebno i to je nanelo veliku štetu zemlji. Ne mogu da kažem da neko planira izbornu krađu zbog toga što je raspisao kampanju od 30 dana, jer je to tako definisano Zakonom. Očigledno je da Vučić želi da iskoristi prednost koju ima, ne želi da gubi vreme i raspisao je izbore u skladu sa Zakonom. On na to ima pravo, kao što je na to imao pravo i Boris Tadić 2012. godine. Ponavljam, i tad je kampanja trajala 30 dana. Ali, ne odgovara onima koji vode ovu zemlju, Vučiću, koji u izbore ulazi sa koalicijom koja ima podršku od preko 60% u Srbiji, da na takav način pobeđuje, ako misli da pobedi.

Mora se rešiti pod hitno pitanje prikupljanja potpisa i onogućiti onima koji se kandiduju da te potpise prikupe na najefikasniji način. Jako je teško to uraditi u tako kratkom roku. To više nije procedura koja je bila karakteristična za prethodne izborne kampanje. Ranije se odlazilo u stranku, tamo je dolazio sudski overitelj, donosio je pečat, knjigu, tu su dolazili ljudi i upisivali se. Sad, zamislite kako to izgleda kad jurite i notare po Srbiji. Pa, sad svaki kandidat ih juri. Pa, notar nije robot. Procedura po kojoj on radi je dugačija od one po kojoj radi sudski overitelj. I bilo ih je više.

Ako imamo 30 dana za kampanju – ne možete da uđete u nju dok vam RIK ne prihvati kandidaturu. Znači, to će biti kampanja od 10 ili 15 dana za kandidata. Kome treba takva kampanja? To je bruka za zemlju. I nema razloga za nešto tako. Apsolutno nema. Neka se sastane RIK i neka to reši.

A oni koji se bore protiv Vučića na ovim izborima, neka shvate način na koji tu borbu treba da vodimo. Nemojte da na kraju ispadne Šešelj najnormalniji političar ovde u predsedničkoj kampanji, a ka tome idemo zbog svega onog što slušamo.

Znači, RIK neka omogući da se potpisi prikupe kao što su se prikupljali i ranije, to je prva stvar; a druga stvar, oni koji se kandiduju neka vode računa o težini reči koje izgovaraju. Ovde su reči izgubile svaki smisao i sve je postalo dopušteno.

Imali smo i ranije kampanje od 30 dana i Vučić ne krade izbore zbog toga što poštuje taj zakon, ali isto tako neka bude svestan posledica koje će pratiti činjenicu da se ne postaje predsednik samo tako što se pobeđuje na izborima, nego što to prati jedna vrsta autoriteta. Ona može da bude demokratska, zasnovana na uvažavanju, na poštovanju ličnosti i politike, a može da bude posledica autoriteta koji se gradi na strahu. Mislim da se danas u Srbiji taj autoritet gradi na strahu, i to je ono što je loše – loše je za one koji su na vlasti i loše za zemlju, a posebno loše za opoziciju koja onda na taj strah odgovara na pogrešan način. Mi moramo biti normalni ako drugi to nisu.

„Nemojte da se ponašamo onako kako su to radili neki drugi devedesetih godina“

Ne pozavam ga krši zakon, ali ako oni nas pozivaju na posebnu sednicu na kojoj će nam se obratiti Federika Mogerini, neka za preksutra ili sutra organizuju vanrednu sednicu na kojoj ćemo usvojiti izmene i dopune zakona, koji će omogućiti da se potpisi prikupe na takav način da oni ljudi koji se kandiduju mogu da ispune zakonom propisane preduslove za tu kandidaturu. Na šta to liči? Saša Janković podnese ostavku… Šta će da radi RIK kad on donese svoju kandidaturu? Da li je konstatovana ta ostavka? Nije. Da li je onda formalno on ima pravo da se kandiduje? Nema. Šta će tad RIK da kaže? „Baš nas briga za zakon, evo, kandiduj se.“ To nam ne treba, to su gluposti. To je posledica tog političkog slepila u kom smo se našli, i jedni i drugi.

Nije u pravu Maja Gojković kada kaže: „Neka misli Saša Janković šta će da radi, s obzirom na to da mu nije konstatovana ostavka“ – neka misli predsednica Skupštine šta će da radi sa zemljom u kojoj jedan od najjačih predsedničkih kandidata ne može da uđe u kampanju zbog toga što Skupština ne zaseda, jer su oni to prekinuli i odložili sve za period posle predsedničkih izbora. Nisu prvi, i ranije se to dešavalo, ali u ovakvim okolnostima je to neprihvatljivo.

Skloniti sve te glupe prepreke sa puta ljudima koji se kandiduju i omogućiti građanima da biraju svog predsednika. Ako izaberu Vučića, poštovaću ga, kao što sam poštovao i sve predhodne, boriću se protiv njega politički. To će biti volja naroda. Ako izaberu nekog drugog, isto tako. Ali, nemojte da se ponašamo onako kako su to radili neki drugi devedesetih godina. Setite se na šta je sve to ličilo i kako se sve to završilo. Ovde smo se, na stepenicama ove Skupštine, borili za demokratiju i red u zemlji. To obavezuje i vlast i opoziciju. Vlast je odgovorna za poteze koje povlači, a opozicija je odgovorna za reakcije i način na koji će nakon toga delovati.