Pogubnost državnog nacionalizma

0
224

Da smo u dubokoj moralnoj, ekonomskoj i političkoj krizi, to niko više ni ne pokušava da negira. U oskudici ideja za prevazilaženje beznađa koje nas je obrvalo, primetno je da je narod sluđen i zbunjen. Srbija je imala, a i danas ima mislećih ljudi koji su otkrivali naše zablude i istine o našem višedecenijskom propadanju, ali čiji se glas nije mogao čuti u moru zamajavajućih „patriotskih” pokliča i parola. U Danasu sam pročitao, po meni, dve ključne istine o našoj „izgubljenosti u vremnu i prostoru”, koje su iznele dve značajne ličnosti, a koje ne bi smele da ostanu bez odjeka u javnosti.

Pošto je istakla da je Srbija u mnogo čemu bila predvodnica ali da je izgubila vodeću ulogu, istoričarka Dubravka Stojanović je u tekstu „Istoričarka iz budućnosti“ (Danas, 26. 06. 2015) izjavila da problem vidi u fiksiranosti na ostvarenju ideje nacionalnog programa ujedinjenja srpstva, koje je kočilo Srbiju u razvoju institucija, privrede, društva, obrazovanja, saobraćaja… Da je istoričarka u pravu i da je na našoj političkoj sceni uočljiv kontinuitet sa dalekosežno štetnim programom  „memorandumske“ Srbije, potvrđuje, pored ostalog, i nedavna izjava analitičara Dragomira Anđelkovića bijeljinskoj televiziji da je u budućnosti izgledno ujedinjenje Srbije, Republike srpske i Crne Gore. Da su čelnici RS posvetili onoliko pažnje postizanju funkcionalnosti BiH koliko su se revnosno fokusirali na sprovođenje specijalnih odnosa Srbije i RS, ne bi misija MMF napustila našu susednu zemlju glavom bez obzira, zbog nespremnosti Republike srpske i Federacije u BiH za nužne reforme.

U svojim dnevničkim beleškama, objavljenih u Danasu, pisac Mirko Kovač je 23. februara 1992. godine napisao da u srpskoj provinciji ima dosta kulturnih entuzijasta koji negiraju „stihijski nacionalizam“ a neguju tip nacionalnog koji teži kulturi i traga za duhovnim vrednostima. On je u nastavku naveo reči Adorna da je samo „kulturni nacionalizam univerzalan“, jer nije na štetu drugih, dok je državni nacionalizam idealan za grebanje po ranama i opijanje rulje. Da kod nas i na celom „bdrovitom Balkanu“ državni nacionalizam ima primat, vidljivo je svakom imalo pažljivijem posmatraču naše svakodnevnice. Ispada, da sve dok se ne budemo nadmetali ko će napisati bolju knjigu ili napraviti bolji film i pozorišnu predstavu ili ko će brže i uspešnije uvesti neku  tehnološku novinu u proizvodnju, a ne čije su nacije i vere vrednije, nama neće biti spasa!