Od onog trenutka kada je 2014. godine, posle ostavke Vučićevog kabineta i sâm formalno izašao iz Vlade Srbije, on svojim postupcima opstruira bilo kakvu šansu da se napravi alternativa vlasti Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera.

Danas, on poziva da se određene političke partije samoukinu i nestanu iz političkog života, ne razumevajući da u demokratiji mogu da postoje i drugačija mišljenja, a da to ne bude rezultat nekih pogrešnih motiva koje stoje iza toga. Kada priča o 5. oktobru i ljudima koji su izneli smenu režima Slobodana Miloševića, treba da pokaže elementarno poštovanje i kulturu. Milioni ljudi su tada žrtvovali sve što imaju kako bi Srbiji bila pružena šansa za sve pozitivne stvari koje su od tada urađene.

Egzistirajući u političkom životu zbog demagogije i populizma, Radulović je prevideo činjenicu da posle određenog vremena čak i oni zaslepljeni počinju da vide stvari pravim očima. Kada je došao u situaciju da ljudi sve manje veruju u njegove analize, zasnovane isključivo na netrpeljivosti i spletkarenju, došao je u situaciju da mora, po svaku cenu, svakoga dana, da blati one koji neće da pristanu na njegove ucene i ultimatume.

LDP ima svoju politiku. Svoja načela i stavove. Više od decenije zbog te politike plaćamo previsoku cenu u društvu u kome puca kičma od populista svih boja i opredeljenja. Na ovim izborima mi ćemo kandidovati politiku koja je alternativu onome što radi Vučić. Ali nikada nećemo pristati da zbog jeftinih poena učestvujemo u Radulovićem cirkusu, u kojem se politika svela na egbicionizam, a glavni zadatak, umesto smene vlasti, postala igra oko zauzimanja pozicija posle izbora.