Nikad nećemo naći dovoljno pravde za sve one koji su stradali u strašnom ratu, i nema te pravde koja bi mogla tu bol da nadoknadi. Ako nema pravde, neka na kraju bude pameti, to je ono što nam je svima potrebno.

Revizija postaje samo povod za nove međusobne odnose. Političari ne treba da se bave pravom. Revizija ili traganje za pravdom ne sme biti ni razlog ni opravdanje za neke nove nesporazume ili radikalizaciju odnosa u regionu. Neka se time bave sudije i pravni timovi, ali nema potrebe za radikalizacijom odnosa između Srba i Bošnjaka u samoj Bosni i Hercegovini.

Sve ono što je potrebno Srbiji, potrebno je i Srbima i Bošnjacima – a to je mir. Ne smemo dozvoliti da problemi ugroze krhki mir koji imamo više od dvadeset godina. Ko god se nalazi na vlasti u Sarajevu, u Beogradu ili Banjaluci, on se suočava sa problemom koji razara sve, a to je surova prošlost za koju smo svi zajedno odgovorni.

Presudno zavisimo jedni od drugih. Nema normalnog odnosa između Srba i Bošnjaka ukoliko je Bosna i Hercegovina takva kakva je, i to je ono što je kamen spoticanja. Previše dugo nam se glava drži u devedesetim, i kada kao društvo nemamo odgovore na probleme, onda podsećamo ljude na ono što su preživeli i to je dovoljno da proključa krv i da se odlože, za ko zna koliko vremena, u stranu ona pitanja na koja sami nemamo odgovor.

Ne smemo izgubiti ni sekund više u ovako nesigurnom svetu. Moramo zajedno tražiti odgovor na probleme koji će zajedno polomiti kičmu i Srbiji i Bosni i Hercegovini ukoliko budu ostali previše dugo otvoreni. Moramo da budemo sposobni da razmišljamo o rešenjima za 21. vek, a ne da se držimo rešenja koja će nas vraćati u ’95. godinu. To ponekad liderima nije lako da kažu, ali će cena koja se onda plaća biti samo veća.