Sve što treba da uradim lično učiniću da Vučića pobedim!

0
221

Predsednici LDP, SDS, LSV, NPS i Zeleni Srbije – Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Nenad Čanak, Miroslav Aleksić i Ivan Karić – na zajedničkoj konferenciji za medije poručili da će na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima nastupiti u zajedničkom savezu.

Odgovori na pitanja novinara Čedomira Jovanovića, predsednika LDP

Sve je manje ili više jasno – Vučić je raspisao parlamentarne izbore da bi obnovio svoju vlast, a mi mislimo da je posle četiri godine Vučićeve vlasti svakom razumnom u Srbiji jasno da je potrebna ozbiljna politička alternativa kako se Vučić više ne bi vraćao na mesto predsednika Vlade, kako bi Srbija dobila i drugačiju politiku i drugačiji način sprovođenja politike. Mi smo motivisani isključivo tim željama i smatramo to svojom obavezom.

Upravo zbog toga i idemo danas u Novi Sad kako bismo tamo razgovarali sa Predsedništvom Lige socijaldemokrata Vojvodine. Obavićemo razgovore u okviru naših stranaka. Idemo da čujemo šta to Demokratska stranka želi da nam saopšti, videćemo kakav će biti epilog tog sutrašnjeg razgovora.

Ali u svakom trenutku ono oko čega ne može biti dileme je naša želja da pobedimo Vučića. Način na koji se do sada ponašala opozicija u Srbiji je, zapravo, bio inkubator njegove vlasti. I ono što Vučić treba da zna jeste da se nikada više neće ponoviti kampanja kakvu smo imali 2014. godine i da mi to nećemo dozvoliti. A siguran sam da bi on želeo da na izbornoj listi naspram sebe vidi onu opoziciju kakvu je opisivao tokom svog jučerašnjeg nastupa na Glavnom odboru, i neće dobiti tu privilegiju, mi na takvo nešto nećemo pristati.

Sasvim sigurno – odgovorna, ozbiljna, sposobna, beskompromisna opozicija koja se dogovara oko načina na koji će voditi Srbiju i onoga što treba da se uradi kako bi se Vučić pobedio, a ne oko procenata i mandata u budućoj Skupštini koja će imati još manje smisla od ove koju je upravo Vučić raspustio.

* * *

Ključno pitanje ove kampanje koja je pred nama nije naš odnos sa Demokratskom strankom, ključno pitanje je na koji način i šta je ono što mi treba da uradimo da bismo pobedili Vučića. I to što on stvara atmosferu u zemlji u kojoj je navodno ugrožen od nepostojećih elita, od predstavnika ranijih vlasti „koji su zemlju uništili“, pa sada trče jedni pred drugima zbog toga što je jedini način da politički prežive. To, zapravo, govori o njegovim namerama. Odgovor na to svakako nije naše ponašanje koje bi uverlio ljude da ni o čemu drugom ne razmišljamo osim o tome kako da se „širimo“ po Skupštini.

Idemo da razgovaramo sutra, čućemo šta to predlaže Demokratska stranka. Do sada sasvim sigurno nije bio nijedan problem na našoj strani, i ne mislim da je sada ključno pitanje u Srbiji pitanje naših međusobnih odnosa. Sasvim sigurno je ključno pitanje, pitanje naše sposobnosti da pobedimo Vučića i spremnosti da svako uradi ono što može kako bi se taj cilj ostvario. Ali nema ni koalicije koja će trajati koliko traje izborna kampanja, ni dogovora koji će nas obavezivati dok se ne podele mandati. Onda je ta politika sama sebi svrha, onda u tome nema ničeg od onog što je interes ljudi u ovoj zemlji, i to je ono što smo imali prethodne četiri godine.

Sutra idemo na te razgovore, čućemo šta predlaže Demokratska stranka. Mi smo svoje predloge davno izneli, i oni su onakvi kakvi su bili pre šest meseci, i tu se ništa neće menjati. Sve što treba da uradim lično učiniću da Vučića pobedim, i uveren sam da će to učiniti Tadić i Čanak i svi drugi koji su u ovom trenutku, manje ili više, pristali da formiraju zajedno sa nama savez. Ne radi se samo o parlamentarnim izborima, imamo pokrajinske, imamo lokalne izbore, i sasvim sigurno će u svakoj od tih situacija biti doneta ona odluka koja će učiniti najefikasnijim našu politiku.

Ono što danas vidim kao nepotreban problem je, zapravo, činjenica da Vučić jasno zna šta je ono što hoće i on svoju kampanju vodi, a mi zbog toga što nije bilo spremnosti da se prihvati krajnje fer poziv, zapravo, treba da pogledamo jedni druge i da ćutimo od sramote jer smo izgubili šest meseci. Mi za to vreme nismo stajali u mestu, radili smo, tokom tog vremena smo činili sve što smo mogli da bismo ušli spremno u ovu kampanju.

Sutra ćemo saslušati Demokratsku stranku, videti šta se tamo priča, razgovarati, naravno, krajnje otvoreno sa svima, i reći vama koliko u tome ima potencijala ili ne. Ali jedino što nas interesuje je kako učiniti tu politiku efikasnom. A puko spajanje procenata iz prošlosti nije samo po sebi dovoljno. Da je tako, onda bi realnost bila potpuno drugačija.

Mislim da se na opozicionoj strani mora nešto dramatično promeniti i da nije više dovoljno padati jedni drugima u zagrljaj kako se to činilo pod Miloševićem, pa kad ga se ratosiljaš 5. oktobra onda ne znaš šta ćeš sa tim što si dobio.

Što se LDP-a tiče, uvek smo išli sami na izbore. Sada, ne zbog naše pozicije nego zbog očiglednog pritiska kojem je izloženo društvo, želimo da napravimo onaj dogovor koji će najefikasnije taj pritisak umanjiti i društvo osloboditi, i to je jedino što nas interesuje.

* * *

Problem prošle kampanje nije bilo to što smo rekli jedni o drugima. Problem prošle kampanje je bila, zapravo, naša neuverljivost, sumnja ljudi koji su do tog trenutka za nas glasali da smo mi sposobni da uradimo bilo šta korisno u toj borbi protiv Vučića. Dve godine je prošlo od tih izbora, četiri godine od 2012, i mislim da je sada svima jasno koliko su bili besmisleni „beli listići“, koliko je bila besmislena ona politička logika koja je rekla: „Baš me briga ko će doći, daj samo demokratama ili Tadiću da vidim leđa“.

Od 2012. godine činim sve kako bi se konsolidovala građanska politička scena u Srbiji. Vučić je pokušao da preuzme našu politiku; sa manje ili više uspeha on interpretira neke naše stavove i govori o svojim ciljevima koji su u, većoj ili manjoj meri, podudarni sa našim. Ali to je sve što smo dobili za četiri godine njegove vlasti, i to je jako daleko od onoga što je potreba Srbije.

Jesmo otvorili dva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, ali atmosfera u zemlji nikada nije bila teža, i toga je i on svestan; s tim, kada traži uzroke ovakvog beznađa u Srbiji, on, naravno, po pravilu, pronalazi odgovornost na svakoj drugoj strani osim na svojoj.

Naša obaveza u ovoj kampanji je da ulijemo nadu Srbiji, uspostavimo neophodno međusobno poverenje sa onim biračima u Srbiji koji su odbranili tu opciju evropski orijentisane zemlje i koji su je učinili toliko bitnom da je, na kraju, na tu stranu mogao da pređe Vučić sa Nikolićem i Dačićem. To je ono što je ključna razlika u odnosu na 2014, to je naš prioritet.

Želimo, krajnje iskreno, da napravimo najfunkcionalniju listu. Idemo da razgovaramo sa Demokratskom strankom; mi smo te razgovore želeli i pre šest meseci. Čućemo šta to Demokratska stranka, i drugih 20 stranaka koje će tamo biti, misle o onom što treba da se radi u kampanji. Ali, sasvim sigurno, nikom od nas ne pada na pamet da ulazi u bilo kakav sukob sa bilo kojom opozicionom strankom jer od toga korist ima samo Vučić. Ni od mene, a verujem ni od svih drugih ljudi koji će se pojaviti na toj listi, nećete čuti nijedno drugo ime osim imena Vučića i onih koji su sprovodili njegovu politiku na takav način da su gotovo uništili naše društvo. Čak i neke dobre poteze koje su povukli ostavili su bez dobrog rezultata zbog toga što su to učinili na način koji su činili prethodne četiri godine.

Srbija je duboko istraumatizovano društvo i zemlja, i odgovor na to je jedna normalna politika. Normalno je izaći pa reći: „Mi smo se dogovorili oko onog što želimo da radimo, saslušajte nas i procenite koliko je to u skladu sa onim što je vaša potreba i onda, ako smo ispravno to definisali, nećemo imati nikakav problem, a ako mi grešimo, onda cenu neka platimo mi“. Siguran sam da će ishod biti potpuno drugačiji nego što je to bio slučaj pre dve godine.

I daleko od toga da je Vučić toliko superioran. On je ove izbore raspisao, između ostalog, i zbog toga što mu je jasno šta bi mu se desilo u svim Belim Crkvama na lokalnim izborima, i šta bi se, između ostalog, desilo i u Pokrajini da nema parlamentarnih izbora. Ovako je težište vraćeno na njega lično i na nas, i mislim da je, između ostalog, to i pošteno i da to treba reći, pa onda daj da uđemo u tu izbornu kampanju ne u rat, ali u izbornu kampanju i bespoštednu borbu s ambicijom da se naše političke ideje i naš politički program osveže.

Što se mene lično tiče, četiri godine njegove vlasti je sasvim dovoljno za Srbiju, i to više ne treba da se ponavlja.

* * *

Računamo na „bele listiće“ i apstinente. Čim se završe izbori, pošto su to razumni ljudi, onda oni shvate koliko je sve to bilo besmisleno, i onda posle izbora do nekih budućih mi, manje ili više, sarađujemo pa se onda opet pojavi neki problem.

Naravno da računamo na glasove ljudi koji su se od politike distancirali i na izborima 2014. i na izborima 2012. godine; i da više nikom ne pada na pamet da favorizuje, recimo, Nikolića uz konstataciju da su Nikolić, Dačić i Vučić „Čerčil, de Gol ili Ruzvelt“. Takve avanture više nikom nisu potrebne.