Vojvodinu ne gledamo kao izborni plen

0
223

Intervju predsednika LDP Čedomira Jovanovića za novosadski list “Dnevnik”.

“Srbija treći put u tri godine upada u izbornu centrifugu, što je dosta jasan pokazatelj dezorijentisanosti društva, ali i onih koji su izabrani da ga vode.”

Da li su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori?

 

Srbija treći put u tri godine upada u izbornu centrifugu, što je dosta jasan pokazatelj dezorijentisanosti društva, ali i onih koji su izabrani da ga vode. Ni 2012. ni 2014. nismo dobili vlade koje su van popularnih floskula o putu u Evropu, borbi protiv korupcije i generalno boljem životu, mogle da formulišu jasnu politiku, da se odrede prema pitanjima od kojih zavisi opstanak države. Izbori će imati smisla ako na njih stranke izađu sa jasnom politikom, svesne posledica svojih odluka i ako društvo konačno prestane da juri svoj rep.

 

Sa kojim programom bi ovoga puta nastupio LDP, što bi ga razlikovalo od ostale političke ponude obzirom da gotovo sve jače stranke u Srbiji sada zastupaju proevropski koncept?

 

Mi se nikad nismo trudili da se razlikujemo od drugih po svaku cenu. Razlikujemo se kad ne pristajemo da lažemo birače, da im prodajemo demagogiju i da ih muljamo. To što je danas deo društva i stranke koje ga predstavljaju prihvatio mali deo politike LDP je, naravno, dobra stvar. Vreme nas ipak nemilosrdno tera napred, uvek nas stavlja pred nova iskušenja i danas je, izgleda, više nego ikad, potrebna stranka koja će svakodnevno da vuče u pravu stranu, da nudi rešenja za bolna pitanja, bez obzira da li se radi o pomirenju sa komšijama, integrisanju u region i EU, što bržim prolaskom kroz poglavlja evropskog puta ili pitanjima bezbednosti i izbora strateških partnera.

 

Koje stranke su trenutno poželjan koalicioni partner za LDP?

 

Čini mi se da je još rano pričati o konkretnim partnerima za sledeće izbore jer izbora još uvek nema, a stranke uglavnom i dalje traže nekakvo mesto na sceni ili identitet koji bi im garantovao opstanak. U politici trenutno, sa obe strane linije podele na vlast i opoziciju, ima dosta šuplje priče, demagogije, praznih obećanja i škrgutanja zubima. Mi ćemo, naravno, potencijalne partnere tražiti, kao i do sad, među strankama koje mogu da stanu uz našu politiku.

 

Kako komentarišete predviđanja istraživača javnog mnjenja da bi posle narednih izbora u parlamentu Srbije opoziciona mesta mogle zauzeti desničarske stranke?

 

Meni odavno izgleda da određivanje prema Vučiću, kao jedini kriterijum prema kojem se meri nečija politika, treba zameniti razmišljanjem šta ćemo posle Vučića? Koliko god političari da izgledaju svemoćno i neuništivo, njihovo vreme, na kraju, relativno brzo prođe, i dobro bi bilo da nas posle Vučića ne sačekaju isti nerešeni problemi koje smo imali i pre njega, dobro bi bilo konsolidovati stranke građanske Srbije koje bi imale snagu da budu korektivni faktor koji će gurati Srbiju u dobrom smeru i biti spremne da, kad dođe vreme, preuzmu odgovornost za budućnost društva. Da smo se malo odgovornije odnosili prema politici u vreme DS, Vučić danas ne bi bio tema. Naravno, nije problem zaključiti da ni on nije najgore što će nam se desiti ako u politici budemo gledali samo do vrha svog nosa.

 

Dok se o republičkim još razmišlja, pokrajinski izbori su potpuno izvesni. Kakav je vaš koncept za Vojvodinu?

 

Vojvodina je bila tema u kojoj se najjasnije ogledao naš stav da politiku treba približiti ljudima, da o bitnim pitanjima treba da odlučuju oni koji su za njih najviše zainteresovani, pa da tako o sudbini Vojvodine treba da odlučuju njeni građani. To je, takođe, bila i ostala tema po kojoj se jednako razlikujemo i od DS i od SNS, koje su Vojvodinu uzimale kao deo izbornog plena, vladajući njome tako da se ni slučajno ništa ne promeni.

 

Da li je formiranje Zajednica srpskih opština pobeda, ili poraz srpske politike, mereno realnošću u kojoj se Srbija danas nalazi?

 

Sve što nije put u nove antagonizme i sukobe je pozitivan korak za Srbiju, ali je i sve čime se danas hvalimo kao uspehom smešno u odnosu na ono što bismo dobili da smo pre deset godina krenuli sa racionalnijom politikom na Kosovu. Naravno, i svako sadašnje rastezanje i odlaganje rešenja smanjuje naše šanse da pozitivno utičemo na život kosovskih Srba i usporava naš put u EU.

 

U srpskoj spoljnoj politici preovalada koncept dobrih odnosa i sa SAD i sa Rusijom. Vi se zalažete za to da Srbija uđe u NATO, zbog čega je to bolja opcija?

 

U našem današnjem okruženju u kojem su sve zemlje članice NATO ili to žele da postanu, neodgovorno je mahati nekom lažnom neutralnošću koja je, u stvari, sinonim za pretvaranje Srbije u ruski geto. Bezbednosni izazovi sa kojim će nas vreme suočiti, lokalni i globalni, tražiće od nas da budemo pametniji nego što jesmo. Dobro bi bilo da se umesto toga ne ponašamo gluplje nego ikad.

 

Koje su najvažnije promene koje treba da pretrpi Ustav Srbije?

 

Ovaj Ustav je donesen da bi nas dalje antagonizovao sa svetom, ali i sa razumom. Osim, naravno, preambule koja je najjasniji izraz politike koja nam je pojela deset godina života, Ustavom je neophodno definisati i ojačati značaj institucija, dati jasan okvir za decentralizaciju države, približiti moć odlučivanja ljudima kroz spuštanje ovlašćenja na lokalni i regionalni nivo.

 

Kada bi vam nakon izbora Vučić ponudio koaliciju, da li biste bili spremni da je prihvatite?

 

I na prošlim izborima smo rekli da ulazak LDP u vladu ništa ne bi značio ako ga ne bi pratila promena atmosfere i motivisanja na povratak u politiku onog dela društva koji će nedostajati svakom pokušaju da se Srbija menja i transformise. Danas takav scenario izgleda malo verovatan, antagonizmi između te dve Srbije su sve dublji, prostor za dogovor je skoro nestao, a sa njim i smisao našeg ulaska u vladu.