Vučić nije Čerčil, ali nije ni firer

0
242

Intervju predsednika LDP Čedomira Jovanovića za “Blic”.

Stav i nastup Čedomira Jovanovića odaju njegovo uverenje da je došao trenutak političkog vaskrsnuća.

Zato ga više raduju onih sedam odsto glasača koje istraživanja predviđaju njegovoj koaliciji sa Tadićem, nego što ga pogađa činjenica da je najneomiljeniji političar u Srbiji. Ipak, u priču krećemo od „državnog udara“.
Meni nije bila problem scenografija tog događaja, koja je sama po sebi tragična, već sama ideja da se u tako nešto uđe jer proizilazi iz pretpostavke da većina onih koji su u tome učestvovali Srbe doživljava kao ljude koji umesto glava na ramenima imaju kamen za kupus. Što znači da su potcenili društvo i zato su iz toga brzo iskoračili. Dramatični nastupi državnih funkcionera među policajcima sa fantomkama na glavama ozbiljno približavaju Srbiju nekakvoj vojnoj hunti. Čak ni Milošević nije stajao ispred maskiranih policajaca. Nije mi jasno zašto to sad radi ministar policije zbog afere u kojoj se dva tabloida otimaju oko moći, uticaja ili nekakvog novca, provlačeći jedan drugog, ali i celu zemlju kroz blato. Paradigma svega jeste napad na Oliveru Kovačević, jer pamet koja stoji iza toga napada obrnuto je proporcionalna dužini Oljinih nogu i britkosti njenog jezika.
Državni udar ste preživeli, a kako ste podneli rezultat istraživanja po kome ste jedan od najneomiljenijih ljudi u Srbiji?
To nije ništa novo. Tih 70 odsto ljudi koji me ne podržavaju jesu oni građani koji se protive istini koju ne mogu da prihvate, iako su je i sami svesni kao i ja. Mene obavezuju ljudi koji me podržavaju da se borim i za ove koji me ne podržavaju. Kad sam prošle godine izvlačio sa Žandaremerijom ljude iz poplavljenog Obrenovca, dođem do jednog, ponesem ga do čamca da se ne skvasi a on me gleda i pita „Jesi li to ti?“. Kažem jesam, a on će: „Više sam te pljuvao nego što je sad vode oko nas“.
Ipak, činjenica je da se popularnost više lepila na đonove vaših starki nego za potpetice firmiranih cipela koje danas nosite i da je vaš lični uspeh bio obrnuto proporcionalan političkom rejtingu i kredibilitetu?
To su koještarije, ali to je tako svugde. Kada štrčiš, budi spreman i na tu epizodu. Ne možete od mene posle dvadeset godina očekivati da budem kopija onog što sam bio tada. Ja sam svoj najveći kritičar i to zna jedan uzak krug ljudi oko mene. Ja najbolje mogu da predvidim koliko će me sutra koštati nešto što radim danas i vrlo dobro znam gde je ta granica između onog što je pravi senzibilitet društva a gde pakovanja koja uz to idu – priče o firmiranim odelima, cipelama i životu na visokoj nozi.
Ako bih parafrazirao jedan od napada SNS na vas, pitanje bi glasilo: koliko ste se obogatili, sa koliko tajkuna ste postali nerazdvojni prijatelji i koje ste poslove za njih odradili? Šta bi rekao poligraf?
To nisu pitanja za poligraf, nego za test inteligencije. I onaj ko ih je postavio sigurno ga ne bi prošao. Suština je u sledećem. Pošto ne možeš da me osporiš zbog moje politike, ospori me kao ličnost. Nemam prijatelje među ljudima koje opisujete kao tajkune. Ako mi kažete ko je tajkun, onda bih možda mogao da budem precizniji. Iz kuće sam poneo da je prijateljstvo vrhunska vrednost, a svaki dan života me u to uverava. Ne podržavam bacanje ljudi na lomaču, ne dopada mi se uništavanje porodica zbog toga što ti to može doneti neki procenat glasova više. Niko od nas nije anđeo i treba razdvojiti politiku od naših ličnih života. U Srbiji su sumnjivi i Darvin i evolucija i zato ovo društvo ne prolazi test realnosti ni na jednom planu. Ako želimo da budemo normalni, hajde prvo da shvatimo da je došlo vreme da prestanemo jedni drugima da lomimo vratove i da definišemo pravila igre. To je samo pujdanje naroda na mene. Šta znači moje poznanstvo sa nekim tajkunom? Je l‘ možda ja poznajem nekog tajkuna koga ne poznaju Nikolić i Vučić? I da li to što ih oni poznaju automatski znači da su oni lopuže koji su od njih uzimali pare? Ja ne mislim da je to tačno. I ti ljudi koji pišu ta saopštenja pale lomaču na kojoj će sami goreti.
Prošlog meseca ste obeležili deset godina stranke.
„Figaro“ je 2004. napravio sa mnom intervju i onda su me opisali kao čoveka koji će promeniti Srbiju ako preživi narednih deset godina. A Stipe Mesić me je opisao kao čoveka koji je svojim životom dokazao da je materija neuništiva. Predugačak je niz onih koji su mi govorili da bi mi bilo pametnije da se negde sklonim, ali to nisam prihvatio. Možda smo mogli uraditi i više, ali rezultat LDP-a nije samo da nešto ponudi nego i sposobnost društva da to prihvati i iznese zajedno sa nama. Svi ratovi koje smo vodili za ovih deset godina i ožiljci s kojima smo iz njih izlazili učinili su nas ozbiljnijim i danas se čujemo više čak i kad ćutimo!
Savez vaše i Tadićeve stranke nazivaju NATO koalicijom?
Kad DSS hoće da skrene pažnju na sebe, onda za nas kaže NATO koalicija! Ja bih samo želeo da moja deca i njihovi vršnjaci budu prve generacije koje će moći za sebe da kažu da su rođeni u mirnoj Srbiji i da u isto takvoj Srbiji provedu život. Ni vi ni ja, ni naši roditelji, ni roditelji naših roditelja sve do askurđela nisu imali prava na takav život. I kad vidim to saopštenje DSS-a poludim. Mi smo okruženi NATO zemljama i zemljama EU. I kad pričamo o članstvu Srbije u NATO, pričamo o miru za našu decu.
Ali Srbija to neće?
– Neće, znam da Srbija nije za NATO. Srbija nije ni za to da se plaća porez, ni za uređen odnos u porodici, ni za legalizaciju… Ako krenemo u popis onoga za šta Srbija nije, onda ćete dobiti definiciju srpske propasti. Razumem da narod nije za to, ali me zanimaju oni koji su dužni da to razumeju pre običnog čoveka. Šta rade lideri ove zemlje? Šta još čeka Nikolić? Je l‘ mislite da on ne zna ovo što ja znam. Nikoliću, četiri godine si predsednik, budi to kako treba bar jedan dan i reci istinu, ili ćeš nas doveka ponižavati glupostima tipa: „Ono što je detetu majka, to je Srbiji Rusija!“ To je jeftina patetika od koje je muka i samim Rusima.
A vama je muka od priče o Rusiji?
Evropa, kakva Rusija? Šta Rusija? Može Stanislavski, može slikarstvo, može divna književnost, može da se družimo, imam puno prijatelja Rusa i fantastični su. Ali gde Rusi šalju ljude kad žele da nešto uspe? Gde živi Abramovič, gde kupuju klubove, kuće, gde se leče, gde im se deca školuju…? Pa i Rusija bi bila u Evropi da može u nju da stane!
I uveli biste sankcije Rusiji?
Naravno, još pre godinu dana. A ne ovako, kad neko iz Rusije hoće ovde da ulaže, mi mu ispod stola kažemo, nemoj da ne provociramo ove na Zapadu. To je jedna podmukla politika koja košta nas same. I nikakve štete od ovih sankcija Putin ne bi imao. Njegovi ljudi ne idu na Kopaonik na zimovanje i ne čuvaju pare u našim bankama, nego po švajcarskim.
Sa stavom da treba priznati Kosovo rizikujete odijum biračkog tela. Kako ćete taj stav obrazlagati u kampanji ili ćete to prećutati?
Da li će Srbija priznati Kosovo ne zavisi od mene, ali i kad bi mi stavili kesu na glavu i krpama začepili usta, opet bi bilo isto. Samo moje ime simbolizuje priznavanje kosovske nezavisnosti. Ja Kosovo nisam izgubio, niti sam sa njega pobegao. Kosovo su izgubile neke generacije pre moje, a neodgovorni političari prokockali su šansu da imamo normalniji odnos sa tim Kosovom. I sada ja treba da budem toliko neodgovoran prema svom narodu i da ga lažem. Je li Kosovo nezavisno? Pa, jeste! Ako nije, idi tamo pa pokušaj nešto da uradiš? Ali to neće biti tema ove kampanje.
Utisak je da premijera ne napadate često.
Prema Vučiću nisam hteo po svaku cenu i u svakom trenutku da kopam rovove jer su i ovi koji nas prirodno dele sasvim dovoljni, ali moje je da ga pobedim na izborima. Nije mi bio problem da podržim Vučića kada sam video da se čupa iz kala devedesetih. Bilo bi bezobrazno u ime onoga što je Vučić nekada bio gurati pod tepih činjenicu da je uložio puno energije u ličnu transformaciju i da jeste uradio nešto korisno za ovu zemlju. To treba pošteno reći i podržati. Plašenje Srbije Vučićem je glupost. Nisam u njemu video ni Čerčila, ni De Gola, ali ne mislim da od njega danas treba praviti firera. On se promenio i to nije onaj Vučić od pre petnaest-dvadeset godina. Što ne znači da će on sutra biti bolji, ali ja ću uvek stajati iza Briselskog sporazuma, iza odnosa prema migrantima, iza njegove poruke iz Sarajeva da treba sačuvati mir. Što si normalniji, to si bolja opozicija Vučiću.

O Tadiću i Pajtiću

U koaliciji ste sa strankom Borisa Tadića. Jeste li morali da se razilazite i ponovo nalazite posle deset godina?
– Mi smo se politički razišli. Ja u tom razlazu nisam bio ličan, ali DS jeste. I sva ta prošlost meni nije prepreka da sarađujem sa Tadićem i sve te razlike su tako male prema obavezama koje imamo prema ovoj zemlji.
Pajtića kaže da ćete osvojene glasove pokloniti Vučiću?
– To je glupost. Ja neću da pristajem na te političke bese, pa ću da se kunem – nikad sa Vučićem ili slično. Ni sam Pajtić u to više ne veruje. Mi nismo potrebni Vučiću.
Razgovarao: Ranko Pivljanin

– See more at: http://istina.ldp.rs/Vesti/19199/Vucic-nije-Cercil-ali-nije-ni-firer.shtml#sthash.u1e0FFi8.dpuf