Železara Smederevo godinama služi za političko potkusurivanje u Srbiji

0
320

Nenad Milić, zamenik predsednika LDP i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, govorio je o Železari Smederevo u nastavku Druge sednice Drugog redovnog zasedanja NSRS.

Nažalost, dovedeni smo u situaciju da biramo između dve loše stvari. Jedna je stvar povreda nekog pravnog poretka, a druga stvar je ono što je logično i što život nameće. Pravno-formalno, titular službenosti je Železara d.o.o, opet, suštinski vlasnik vodova je „Hestil“. Železara d.o.o. koja je tutular prava službenosti nema nikakvu imovinu. I mi danas, ustvari, treba da odlučimo da Železara d.o.o, koja nije privatizovana, ne bude tutular prava službenosti, nego bude onaj ko je vlasnik. Pitanje je, naravno, kako smo došli do tog problema?

Podržaćemo ovo autentično tumačenje, jer je ovo manja šteta, jer time dajemo pravnu sigurnost, što je i suština problema – nepostojanje pravne sigurnosti – i zato što ne želimo da se ponašamo na način kako se opozicija ponašala 10 godina – što gore to bolje. Ako je bilo korupcije i kriminala u stečajnom postupku prodaje „Sartida“ 2003, zašto ste ljude koji su došli na osnovu stečaja postavili kao profesionalni menadžment pre godinu dana? To je gospodin Gudiš, on je ispred „Ju-Es Stila“ (U.S. Steel) vodio Železaru deset godina. Pa, ako je neko bio korumpiran pre toga, ako je neko iz vlade, od činovnika, tadašnjih ministara, bio korumpiran, pa neko je morao da ga korumpira. Pa, ko će da ga korumpira nego kupac? Krivično delo je i davanje mita, ne samo primanje. Deset godina ste optuživali nekog da je dao mito, a onda ga postavili za profesionalni menadžment.

Između 10 i 20 miliona dolara je mesečno gubiljeno četiri godine, da bi se, na svu sreću, našao partner. Ali, način na koji ste to uradili je doveo do ovog problema danas. Da ste samo poštovali zakon – Železara je ispunjavala uslove za stečaj – i da ste pustili sudu, onako kako je urađeno 2003, ovog problema ne bi bilo. Godine 2016. Železara Smederevo nije privatizovana, ona je, praktično, prodana „na doboš“. Prodata je imovina, preduzeće sa svim dugovima i pravima Železara d.o.o. je ostalo u vlasništvu Republike Srbije. Kada se u stečaju proda firma, dugovanja i potraživanja idu preko stečajnog suda, u stečajnu masu ulazi prodajna cena, iz nje se namiruju poverioci. Koliko je to pošteno? Naravno da nije, ali je to zakonski put.

Skupština mora da pošalje kao jasnu poruku svim investitorima, i domaćim i stranim, da postoji pravna sigurnost u zemlji, da institucije rade svoj posao, a da Skupština i narodni poslanici u tome pomažu, a ne odmažu.